Nova era NATO-a: Jačanje kapaciteta pred neizvesnom bezbednosnom budućnošću (VIDEO)
Ministri odbrane država članica NATO-a razgovaraju u Briselu o većem izdvajanju novca za odbranu. To je poslednji sastanak uoči godišnjem samita krajem meseca u Hagu, gde će se okupiti šefovi država i vlada vojnog saveza, uključujući američkog predsednika.
Na dnevnom redu u Briselu stari zahtev Vašingtona - povećanje izdvajanja sredstava za odbranu - na pet odsto BDP-a svake države; većina zemalja sada izdvaja dva odsto. CIlj je da se veći deo, odnosno 3,5 odsto troši na tzv. tvrdu potrošnju, odnosno za vojne kapacitete poput tenkova, raketa i municije, a preostalih 1,5 odsto na tzv. meku potrošnju, odnosno jačanje civilne spremnosti i sajber odbrane.
“Ovde smo da nastavimo ono što je započeo predsednik Tramp, a to je obaveza da se za odbranu ubuduće izdvaja 5% u celom savezu, što mislimo da će se dogoditi. Mislim da moramo da se dogovorimo do samita u Hagu koji je kasnije ovog meseca. To je naš fokus,” rekao je Pit Hegset, američki sekretar odbrane.
Dok Amerika traži povećanje prihoda za budžet Alijanse, švedski ministar odbrane smatra da je važno da se iskoristi period u kojem je Rusija oslabljena ratom u Ukrajini kako bi NATO, kako je rekao, izvršio “istorijsko jačanje oružanih snaga”
“Ovo je istorijski trenutak za Evropu. Ako budemo u mogućnosti da dostignemo pet procenata do 2030. ili 2032. godine, povećaćemo ulaganja u odbranu na nivo koji je bio na vrhuncu Hladnog rata. Neophodno je da ojačamo našu sposobnost odvraćanja i odbrane kako bismo nastavili da živimo u miru,” izjavio je Pal Džonson, švedski ministar odbrane.
Za povećanje budžeta za odbranu je i kanadski ministar vojni, koji upozorava da je pred državama članicama - osim rusko-ukrajinskog rata - i niz drugih izazova.
“Ničim izazvani i brutalni rat Rusije protiv Ukrajine nastavlja da destabilizuje globalni bezbednosni pejzaž. Takođe, rastuće ambicije Kine i njeno sve asertivnije ponašanje, narušava stabilnost u Indo-Pacifiku. A tu su i nepredvidive akcije režima poput Severne Koreje i Irana koje potkopavaju poredak zasnovan na pravilima od kojih svi zavisimo. Suočeni sa tim rastućim pretnjama, svi moramo da učinimo više i svi ćemo učiniti više,” kazao je Dejvid Mekginti, kanadski ministar odbrane.
Iako svetski lideri i ministri odbrane veruju da će dogovor o povećanju budžeta za odbranu biti postignut, još nije sigurno na koji će način i u kom roku će članice NATO-a to uraditi.
Pojedini zvaničnici saveza upozoravaju na to da nije realno da sve zemlje dostignu taj cilj do 2032.godine pre svega zbog loših ekonomskih uslova. Istovremeno, većini zemalja ne odgovara u potpunosti ni predloženo povećanje od 0,2 odsto godišnje, jer žele da novac troše kad njima odgovara, odnosno kada im to dozvoljava budžet.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.