UNS, NUNS i sindikati traže odgovornost za ubistvo radnika RTS-a u NATO bombardovanju

U svom saopštenju ocenili su da je Severnoatlantska alijansa tim napadom počinila ratni zločin ali da, uprkos tome, niko nije odgovarao za to, kao i da je NATO uveo praksu napada na medije u međunarodnim sukobima.

Izveštaj Amnesti internešnela iz 2000. godine navodi da je time počinjeno ozbiljno kršenje zakona rata, odnosno da je ubistvo 16 civila i medijskih radnika kvalifikovano kao ratni zločin.

"U izveštaju Amnesti internešnela naveden je i citat nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera koji je rekao da je RTS bombardovan i zato što je emitovao snimke stradanja civila, koje su preuzimali i zapadni mediji, što je, prema njegovim rečima, slabilo podršku ratu u okviru NATO alijanse", dodaje se u saopštenju.

U saopštenju se navodi da su zvaničnici NATO u Briselu Amnesti internešnelu rekli da nisu dali konkretno upozorenje o napadu jer bi to ugrozilo njihove pilote.

"UNS, Strukovni sindikat RTS-a i SINOS poručuju da je krajnje vreme da za ovaj ratni zločin odgovaraju nalogodavci i izvršitelјi", piše u saopštenju povodom godišnjice napada na RTS 1999. godine.

NUNS: Nastavljamo zalaganje za rasvetljavanje činjenica u vezi sa bombardovanjem RTS

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je danas, povodom 26. godišnjice od NATO bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), u kom je poginulo 16 zaposlenih, da će nastaviti da se zalaže za rasvetljavanje činjenica u vezi sa tim slučajem.

NUNS je u saopštenju zatražio da se nastavi sa, pre 13 godina, nezakonito prekinutom istragom o mogućim naredbodavcima žrtvovanja radnika RTS, 23. aprila 1999. godine.

"Direktor RTS Dragoljub Milanović jeste osuđen na 10 godina zatvora zbog teškog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti, jer nije preduzeo mere da se zaposleni i oprema te noći zaštite i evakuišu. Ima indicija da on nije jedini koji je znao, ali samo je on procesuiran. Milanović je sada na slobodi, a na mnoga pitanja – ko je i zašto žrtvovao novinare RTS – nije odgovoreno", dodaje se u saopštenju.

Naveli su da, pored Milanovića, ni Ministarstvo odbrane, ni Vrhovni savet odbrane, nisu preduzeli ništa da se ljudstvo i tehnika RTS, nakon otvorene pretnje NATO pakta napadom, izmeste na rezervno i bezbedno mesto.

"Takođe, još uvek nije razjašnjeno ni ko je u NATO alijansi doneo odluku da se bombarduje RTS, za koji je u vreme događaja bilo jasno da nije evakuisan i da tamo rade civili", dodaje se u saopštenju NUNS.

Pre više od dve decenije, NATO je bombardovao zgradu RTS-a i tada usmetio 16 radnika ovog javnog servisa. Do danas nije poznato zašto je sedište RTS-a nije evakuisano tokom bombardovanja, ko je sve znao da će ova zgrada biti meta NATO-a kao i kako je uopšte moguće da jedna medijska kuća bude legitimni cilj bombardovanja. Zbog njihove pogibije osuđen je samo tadašnji direktor Dragoljub Milanović.

Svake godine od 23. aprila 1999. u 2.06 ispred spomenika “Zašto?” posvećenom poginulima, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a okupljaju se porodice, kolege i prijatelji odajući poštu i postavljajući pitanje zašto su oni poginuli.

Podsetimo, pre 26 godina 24. marta, počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Trajalo je 78 dana, do 10. juna 1999. godine. Bombardovanje je okončano potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, kada su međunarodne vojne, policijske i civilne snage na osnovu Rezolucije UN SB 1244, preuzele kontrolu nad Kosovom i Metohijom, odakle su se povukle jugoslovenske vojne i policijske snage.

Izvor: Insajder/Beta