"Stupanjem Uredbe na snagu od 1. avgusta, proizvodi koji sadrže biljna ulja moraće da se stave na posebne rafove. Oni su mešoviti proizvodi, ne mogu se nazivati mlečni proizvodi zato što u sebi sadrže druge komponente”, napominje Glamočić. 
Navodi da je sadržaj masti u tim sirevima je oko 65 procenata. 
"Znači da kad konzumirate kilogram tog sira, vi ste zapravo pojeli 450 grama palmine masti, a to niste znali. Pisalo je to u deklaraciji, ali sitno. I to nije moglo da se primeti. Sada će to nositi oznaku da nije sto posto mlečno, biće žuti trougao, crvenom bojom, jasno uočljivo i u posebnom ormaru. Neće ni moći da se zove sir”, napominje ministar poljoprivrede. 



<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FfdhtDOkDmLw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>


Dodaje da onaj ko bude koristio sireve na bazi palminog ulja, moraće da to istakne jasno i na jelovniku, pakovanju i na kutiji kada se vrši dostava. 
“Pa neka svako razmisliti da li će koristiti pravi sir ili će koristiti palmino ulje. Prema nekim nalazima, ono nije štetno. Međutim, postoje sada nalaza koji kažu da to baš i nije tako, da utiče i na hormone, ali da ostavimo ljudima na volju”, poručuje Glamočić.
Kako kaže, inspekcijska služba će kontrolisati primenu novih pravila, te da su novčane kazne od 250 hiljada do tri miliona dinara.
Na pitanje šta se dešava sa nacionalnim laboratorijom za ispitivanje kontrole mleka, ministar kaže da će početi da radi od 1. januara. 
“Biće nezavisna kontrola mleka i na bazi tih rezultata će se plaćati mleko proizvođačima. Neće biti da mlekara meri kvalitet i plaća. Nego će država biti nezavisna institucija s našom laboratorijom u Batajnici i delom opreme koji se nalazi na fakultetu u Novom Sadu”, dodaje Glamočić. 
On navodi da je ove godine drastično opao uvoz.
“Nama je pala potrošnja mleka i mlečnih proizvoda. Stalno u medijima imamo priču kako mleko ima štetne posledice. Mislim da tu iza toga stoji određeni lobi koji gleda da napravi mesto za neke druge proizvode. S druge strane, porasla je potrošnja proizvoda s palminim uljem”, ističe. 
<h2>Glamočić: Meso iz uvoza staro sedam i više dana</h2>
Ministar poljoprivrede najavljuje da će meso morati da bude razdvojeno po rafovima i da "krupno bude navedena starost mesa". 
“Zato što kada je u pitanju domaće meso, ono je uglavnom starosti jedan, dva ili nekoliko dana eventualno. Međutim, kada se uvozi meso, pogotovo sveže ili ako se odmrzava, ono je uglavnom starosti sedam pa više dana. Pa onda neka se svako odluči da li će da kupi to meso koje je starosti deset dana po nekoj jeftinijoj ceni, ili će da kupi domaće sveže meso. Mi ne možemo da zabranimo uvoz, ali moramo tačno da ispratimo namirnice”, napominje Glamočić.
“Bilo je čak i zloupotreba, meso se odmrzavalo, pa se prodavalo kao sveže. Moraće da se zna i odakle je poteklo to meso. Ne možemo zabraniti ako neko želi da kupi meso koje potiče iz neke druge države, ali mora da se zna odakle je došlo”, navodi.
<h2>“Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom”</h2>
Glamočić kaže da Ministarstvo poljoprivrednike savetuje da unaprede svoje tehnološke procese i da kupe adekvatnu opremu.
“Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom i ona je uvek podložna vremenskim prilikama. Ove godine smo nažalost imali rane mrazeve, ali poslednjih godina to je već postala učestala pojava. Mi zato savetujemo poljoprivrednicima i izdvajamo podsticajne sredstva da unaprede svoje tehnološke procese, da kupe adekvatnu opremu, antifrost sisteme i protivgradne mreže, da se zaštite od grada”, kaže. 
Napominje da su zbog mraza i grada stradale rane sorte trešnje i da je zbog toga cena u marketima automatski veća.
“Ministarstvo svake godine izdvaja sredstva i subvencioniše od 40 do 75 procenata sve one regione gde je to moguće. Jedino što naši poljoprivrednici kalkulišu i onda razmišljaju, ‘aj možda mene neće’, međutim, jednostavno, svake godine vidimo da se to ponavlja. Mi dajemo podsticaje za osiguranje i unapređenje opreme, a ako se neko opredeli za drugačije, to je kockanje”, poručuje.
Kako kaže, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/glamocic-na-sastanku-sa-mlekarima-analize-u-centralnoj-laboratoriji-za-kontrolu-kvaliteta-mleka-od-januara-2026-1mh7knb7">danas je održan sastanak sa jednim od najvećih udruženja iz mlekarske industrije</a> i sa jednim iz ratarske proizvodnje. 
“Počeli smo konstruktivne dijaloge i to je ono o čemu sam i govorio, da dijalog treba da se vodi u institucijama sistema, a ne na ulici. Za to se zahvaljujem i jednom i drugom udruženju. Imamo sledeće nedelje zakazane i malinare i udruženje svinjara. 
Počeli smo da razgovaramo”, kaže Glamočić. 
<a href="https://www.insajder.net/teme/ukradena-kljucna-oprema-za-otkrivanje-falsifikata-meda-u-srbiji-video">Govoreći o laboratoriji Analab, odakle je ukradena ključna oprema za otkrivanje falsifikata meda</a>, ministar je rekao da postoji niz drugih ovlaščenih akreditovanih laboratorija koji nemaju takvu metodu, ali imaju neke druge metode za otkrivanje falsifikata. 
“Postoje laboratorije i u inostranstvu i nastaviće dalje da se vrši kontrola. Ali da se razumemo, falsifikati su danas postali naša svakodnevica. Ne samo med, maslinovo ulje je takođe jedna od namirnica koja se najviše falsifikuje. Ne samo u Srbiji, nego na svetskom nivou”, zaključuje <a href="https://www.insajder.net/teme/novi-ministar-kritikuje-stanje-u-poljoprivredi-paori-skepticni-samo-da-ne-ostane-sve-na-saopstenjima">ministar poljoprivrede</a> Dragan Glamočić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ministar Glamočić za Insajder: Proizvodi sa palminim uljem, starost i poreklo mesa moraće da budu jasno istaknuti (VIDEO)

Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ljiljana Ivanjac kaže za Insajder da se od početka maja sprovodi pojačani nadzor vanredne službene kontrole. Kako pojašnjava, kompletna veterinarska služba Uprave za veterinu sprovodi niz akcija na teritoriji cele Srbije.&nbsp; “Kada kažem hrane životinjskog porekla, kontrolišemo apsolutno pogone za proizvodnju, preradu i skladištenje, kao i prometovanje mleka, proizvoda mleka, mesa, proizvoda od mesa, tu dolaze još i ribe, jaja i drugi mešoviti, proizvodi. Cilj ove akcije je bio praktično da se kontrolom hrane, a posebno hrane koja je ilegalnog porekla, znači ne znamo praktično njeno poreklo, spreči eventualno mogućnost unosa virusa bolesti slinavke i šapa”, izjavila je načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministar-glamocic-proizvodi-ce-biti-posteno-deklarisani-bice-obelezeni-sirevi-sa-palminim-uljem">Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić</a> krajem aprila izjavio je da je predvideo tri kratkoročna cilja za prvih 100 dana rada Vlade, kako je tada rekao, to je “uvoz prirodnih grla, pre svega svinja, nalaženje rešenja za smanjenje aflatoksina i ‘pošteno’ deklarisanje proizvoda”. Milija Palamarević dr veterine i predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije komentarišući meso koje je u prometu bez adekvatne dokumentacije, postavlja pitanje “zašto Ministarstvo poljoprivrede ne spusti granicu za uvoz mesa koji je jedino u našoj državi 12 meseci za smrznuto meso, sve druge države u Evropi imaju šest meseci?”. Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije kaže da se oslanjaju na Zakon o bezbednosti hrane, a kako objašnjava, po tom Zakonu proizvođač daje rok trajanja mesa na osnovu analiza održivosti. “Jeste kod nas taj rok, ali ne za sva mesa. Nama je to stari pravilnik još iz Savezne Republike Jugoslavije i trebalo bi da ga menjamo jer se i tehnologija proizvodnje i ceo sistem kontrole nad mesom praktično promenio. U suštini, što je čistiji, bezbedniji pogon, ispoštujte sve procedure, od osoblja koje radi higijene podova, plafona, opreme, alata kojima se radi, vazduha u prostorijama, pa onda plus i životinje koje su predmeti obrade, hrane se sada drugačijom hranom, brže su transporti, brže je linija klanja, tako da praktično u današnje vreme u odnosu na ovaj stari pravilnik imate bezbedniju sirovinu. I Evropa je to shvatila i to je i primenila u svojim propisima, mi još uvek držimo taj oprez da ipak bude malo duže zato što naši subjekti sporo usvajaju te neke navike, da tako kažem”, navela je Ivanjac. Dalje je pojasnila da se za proizvode koji se uvezu u zemlju “poštuje i pazi na to da kada meso uđe u našu zemlju, u odnosu na obim proizvodnje i brzinu plasmana na tržište to budu rokovi da može u kratom vremenu da se iskoristi”.&nbsp; “Ne dozvoljavamo uvoz mesa koje je pred nekim istekom roka u Evropi. &nbsp;Mi imamo uslove prilikom izdavanja rešenja za uvoz, između ostalog jedan od uslova je da nam uvoznik kaže gde će meso da se upotrebi, za koju vrstu proizvoda, za koji način proizvodnje i u koje fabrici. Na taj način pratimo dinamiku upotrebe mesa. A neko hoće da uveze meso koje ima rok godinu dana, ne sme da pokrene to meso da uđe u našu zemlju, ako mu od momenta ulaska u našu zemlju ne preostaje tih šest meseci, tako da nema šanse da bude pod istekom roka”, govori za Insajder Ljiljana Ivanjac. Palamarević konstatuje da se mora tačno znati i koliki je randman mesa. “Zašto veterinarska inspekcija u našim klanicama ne vrši jasnu kontrolu u smislu, da mora da ima ulaz, to je znači grlo koje dolazi na klanje, za to grlo se tačno zna koliki je randman mesa. Šta znači randman mesa? Ako bik ima 600 kila koji se kolje, maksimalan randman mesa može biti 60 odsto, sve ostalo su, znači, kosti, koža, iznutrice, ako su krave u pitanju i vime. Tačno se zna koja količina mesa u maksimumu može biti od grla koja su došla na klanje”, objašnjava za Insajder Palamarević. U vezi sa kontrolom randmana mesa, načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije komentariše da je njihovo zaduženje - kontrola bezbednosti, ispravnosti i kvaliteta u kontekstu kategorizacije mesa. “Da ne bude obmane, da neko na primer ne pošalje na tržište kolenicu, nazove je butkica. Što se randmana mesa tiče, mi u našim sveskama, to su sveske koje su još uvek važeće iz starog zakonodavstva, ali na snazi su ti propisi, mi unosimo praktično kolika je bila težina životinje na početku, a koliko se mesa dobilo na kraju. Ali u suštini da li mi tu imamo nekog uticaja da sugerišemo da li je radman slab ili nije slab - ne, to je na klaničaru, to je na onome ko koristi to meso. Ministarstvo je napravilo jedan pravilnik koji govori o klasifikaciji trupova na liniji klanja, to je nešto opet što veterinari i veterinarski inspektori ne rade, ali to će raditi obučeni ljudi i sa tim u vezi, mi hoćemo da napravimo standard - da imate stoku koja je za klanje u standardu, da trupovi koji su manji kvalitetni budu odbačeni za preradu, a da, na primer, bolje meso, bolji trupovi idu u sirovo meso. To je ideja i to će se u skorijem vremenu uspostaviti”, poručila je Ljiljana Ivanjac.&nbsp; Predsednik udruženja odgajivača goveda centralne Srbije navodi da svaka klanica mora "da vodi knjigu evidencije i knjigu klanja, kako bi se tačno znalo da svako grlo koje se zakolje dolazi sa brojem". “Na taj način što naša država dugi niz godina dozvoljava klaničarima da praktično meso uvoze po dosta nižim cenama zamrznuto i preko 12 ili 12 meseci staro i plasiraju ga u prodavnicama stanovništvu kao meso koje je od juče iz klanica je apsolutno i dovelo do uništenja stočnog fonda. Očigledno je da Ministarstvo poljoprivrede ima želju, jer je uvidelo koliko je uništen stočni fond, a ako pričamo o tome, mi smo sa pet miliona svinja pali na negde oko dva miliona svinja, što je apsolutno poražavajuće za našu državu. Apelujemo i tražimo od ministra poljoprivrede da još rigoroznije pooštri mere da bi se ispravilo to što radi naša klanična industrija, ali naša klanična industrija je apsolutno ekstra profiter koji se bavi trgovinom. Ne klanjem, nego trgovinom”, rekao je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije. Kako dodaje, količina stoke koju oni guraju u preradu je “samo apsolutno pokriće za ono što se doveze i bave se trgovinom”. Navodi da kada bi se uvele mere kojima bi se vršila kontrola porekla mesa, “to znači izbaciti iz trke sve količine mesa koje dolaze iz uvoza i smrznute su preko šest meseci”. <h2>Na terenu problematična situacija</h2> Ljiljana Ivanjac govoreći o slučaju u Aleksandrovcu, objašnjava da su pronašli meso za koje nisu imali podatke o njegovom poreklu niti prateću dokumentaciju, dodaje da je reč o registrovanom objektu, koji je od Ministarstva poljoprivrede Uprave za veterinu dobilo rešenje da ispunjuava uslove delatnosti klanja i prerade mesa. “Dakle, prijavom, nakon koje je usledio vanredni inspekcijski nadzor ovog objekta, mi smo otkrili da u tom objektu, mimo regularne smene rada u kojoj je bio naš inspektor, vlasnik te klanice je zaklao životinje za koje nije imao prateću dokumentaciju koja je obavezna. To podrazumeva da je životinja koja je pristigla u klanice, uz nju je trebalo da stigne i ta prateća dokumentacija, pasoš za životinju i takozvano zdravstveno uverenje, odnosno trebalo je da te životinje, budu obeležene ušnim markicama. To je znak da su životinje pod nadzorom veterinara, odnosno da su pregledane i da su pod kontrolom u smislu da nisu obolele od nekih zaraznih bolesti koje se mogu preneti putem hrane”, rekla je načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije.&nbsp; Dalje navodi da su “trupove životinja otkrili u klanici - kao meso”, kako kaže, inspekcija je sprečila da takvo meso izađe u promet. Prema njenim rečima, to meso su proglasili nebezbednim, povukli ga iz prometa i naložili neškodljivo uništenje. “Drugi objekat koji se pominje u mesecu maju <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/inspekcija-kod-cacka-otkrila-14-5-tona-mesa-i-preradevina-u-neregistrovanom-objektu">u okviru naših planiranih kontrola je u Moravičkom okrugu</a>. Ovde govorimo o objektu koji nije odobren i nije registrovan od strane Ministarstva Uprave za veterinu. Takođe smo, po prijavi građana, otišli na adresu koja nam je data i tom prilikom otkrili sveže meso i proizvode od mesa u tom objektu, i praktično problem u ovom objektu je bio što objekat nije imao odobrenje za rad od strane Ministarstva, što znači da nije bio pod nadzorom veterinarske inspekcije i da praktično sve što se obavljalo u tom objektu u smislu delatnosti prerada i proizvodnje proizvoda od mesa ne može da ima oznaku bezbednosti. I u tom slučaju smo mi dali rešenje za povlačenje 14,5 tona mesa i prerađevina. <h2>U maju zabeleženo više slučajeva mesa u prometu bez dokumentacije</h2> U prethodno spomenutom saopštenju Ministarstva poljoprivrede, stoji da je pojačani <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministarstvo-poljoprivrede-nastavlja-se-pojacani-nadzor-nad-prometom-hrane-zivotinjskog-porekla">nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla</a> &nbsp;deo redovnog angažovanja nadležnih službi i da “ne treba da izazove zabrinutost”. Dodaje se da je tokom maja u Somboru na jednoj od tezgi na pijaci, zatečeno 69 kilograma suhomesnatog proizvoda bez žiga, deklaracije ili dokaza u poreklu, dok je u registrovanom objektu za preradu mesa u Kljajićevu pronađeno 33 kilograma proizvoda “bez mogućnosti utvrđivanja porekla i bez dokumentacije o sledljivosti”, a kako se navodi preduzete su i mere u skladu sa zakonom. Navedeni su i slučajevi u Kanjiži gde je utvrđeno da su mlečni proizvodi, riba i hrana za životinje bez adekvatne dokumentacije, te da su povučeni iz prometa. Takođe u Srbobranu je u neregistrovanom objektu zatečena hrana životinjskog porekla bez žiga i pregleda veterinarskog inspektora. Ljiljana Ivanjac kaže da je to bilo za vreme prvomajskih praznika i da su tada bile zaplene hrane bez porekla na pijacama. “To je uglavnom bilo po Vojvodini i tu je bila hrana koja je ilegalnim putem uneta iz Mađarske u našu zemlju. i to nije praktično da vam kažem ništa novo jer na tezgama u Vojvodini, pa i Beogradu imalo dosta mađarskih proizvoda. Mi smo zbog toga pokrenuli ovu akciju praktično da sprečimo, kažemo, opet unos ovog virusa slinevke i šapa, jer Mađarska je zaražena tim virusima, pa je moguć prenos hranom. A druga stvar je bila da zaista pokušamo da damo svoju doprinos kao inspekcija, kao služba sprečavanja sive ekonomije”, poručila je Ivanjac.&nbsp; Naveli su u saopštenju da je posle toga sva hrana proglašena nebezbednom i upućena na uništenje. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/carina-na-horgosu-zaplenila-vise-od-tone-prsute-cevapa-i-kajmaka">Najveća količina nebezbedne hrane </a>otkrivena je 10. maja u Horgošu, gde je veterinarski inspektor prekontrolisao zaustavljeno vozilo u kome je pronađeno 900 kilograma mesnih i 160 kilograma mlečnih proizvoda bez ikakve prateće dokumentacije i prevezenih na neodgovarajućoj temperaturi bez mogućnosti utvrđivanja porekla.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220605170612_16ed38d27bc11a42718ee882ae604c4ef52573a3f45c3acb7c346571c3726f00.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20220605170612_16ed38d27bc11a42718ee882ae604c4ef52573a3f45c3acb7c346571c3726f00" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Granica Batrovci Gremlin"> <figcaption>Granica, ilustracija. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Ljiljana Ivanjac navodi da je uspostavljen sistem kontrole svih transportnih sredstava koja prolaze preko graničnog prelaza kod Horgoša. “To znači i kamiona koji transportuju hranu, ili bilo koju drugu vrstu robe, sve je u obavezi i putnički i transportni prevoz da prođe preko dezo barijera, a osim toga stavili smo znake upozorenja da se u našu zemlju ne može unositi hrana. To znači i hrana koja podrazumeva onu hranu koju putnik nosi sa sobom, sendviče i tako dalje. Sve u cilju ove akcije praktično vanredne koja podrazumeva da se iskontroliše hrana životinjskog porekla u prometu kako bi se sprečio ulazak virusa slinevke i šapa”, objašnjava načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije.&nbsp; <h2>Faktori koji utiču na potrošače prilikom kupovine mesa i prerađevina</h2> Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić za Insajder govori da tržišna inspekcija ima ovlašćenja da vrši kontrole i redovne i vanredne i da vrši inspekcijski nadzor, bilo po prijavi potrošača ili bilo kog drugog zainteresovanog lica, što se, kako pojašnjava, tretira kao inicijativa za pokretanje postupka. “Zbog toga što je reč o proizvodima koji su uglavnom uvezeni i kako su oni bez propisane dokumentacije, bez deklaracije, dakle bez uvoznih papira uopšte prošvercovani kod nas. A sa druge strane imamo situaciju da se ta roba od strane neregistrovanih privrednika, subjekata prodaje na pijacama, na haubama automobila, pored prodajnih objekata i tako dalje. Dakle, fizička lica kao neregistrovani privredni subjekti obavljaju privrednu delatnost što je zabranjeno zakonom o trgovini i naravno to je i povreda poreskih zakona”, izjavila je Perinčić.&nbsp; Osvrnuvši se na klanične industrije za koje je rekao da se “bave trgovinom”, Milija Palamarević komentariše da one na dnevnom nivou prave “ozbiljnu količinu mesa koje naše klanice plasiraju kao sveže zaklano meso, a nema veze sa svežim zaklanim mesom”. “Tu je osnovna problematika. To što je to meso je dosta jeftinije, je dovelo do toga da se cena mesa obori, to je korisno za stanovništvo, ali ono što jedu, kvalitet praktično ne ispunjava uslove uopšte za potrošnju, a na taj način se uništava stočni fond. Znači, to su cene niže od proizvođačke i praktično naš proizvođač ne može da opstane na proizvodnji mesa”, kaže Palamarević.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20221022181056_baab6958a692a825fa20c207272b1ef9b32f5f3e29756440559c664c03119fc6.jpg" data-media-id="editor_5" data-image-id="20221022181056_baab6958a692a825fa20c207272b1ef9b32f5f3e29756440559c664c03119fc6" data-rendition-name="original" width="640" height="426" loading="lazy" alt="Meso"> <figcaption> Ilustracija. Foto: Cindie Hansen / Unsplash</figcaption> </figure>  Da se potrošači okreću proizvodima koji su u ponudu po pristupačnijim cenama, potvrđuje i Vesna Perinčić, te objašnjava da se prvenstveno gleda cena, a ne gledaju da li proizvod ima propisnu deklaraciju&nbsp; “Ne čitaju ko je proizvođač, kad je proizvedeno, dakle da li je u roku upotrebe i od čega je proizvedena, ali ni sastav proizvoda. Znači, to i sa te strane je i do potrošača koji moraju biti oprezni, odnosno moraju da posvete dužnu pažnju pri kupovini proizvoda, a to znači da ne kupuju proizvode koji nemaju deklaraciju, jer to direktno utiče i na ugrožavanje njihovog zdravlja, jer ne znaju ni kad je proizvedeno, ni ko je proizveo, ni sastav proizvoda koji konzumiraju” navodi predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača. Milija Palamarević govori da postoje i zanatske klanice, ljudi koji drže pečenjaru, i u manjim količinama na nedeljnom nivou to meso plasiraju svojim potrošačima. “Smatram da to uopšte nije štetno za potrošnju, sad Ministarstvo tu ne treba da se upeca i da to zloupotrebi pa da kaže, “mi smo uhvatili ove i ove”. Glavni krivci su ozbiljni prerađivači mesa, znači ozbiljne klanice, oni se bave trgovinom i uvozom zaleđenog mesa. Ne ti mali proizvođači”, zaključuje predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije. Dok veterinarska inspekcija sprovodi nadzor, građanani dalje u nedoumici gde je meso provereno. Uprkos pristupačnijim cenama kod nekih podavaca, kvalitet ostaje upitan. Novinarka Nina Jović

Meso bez dokumentacije: Da li znamo šta jedemo?

Objekat u kome je meso pronađeno nije registrovan za promet hrane životinjskog porekla i ne poseduje rešenje Ministarstva poljoprivrede, niti se u njemu obavljaju propisane veterinarsko-sanitarne kontrole, navedeno je u saopštenju.
Veterinarska inspekcija je zbog potencijalnog rizika po zdravlje ljudi odmah donela rešenje o povlačenju celokupne količine mesa iz prometa, a zatečena hrana životinjskog porekla je uništena u skladu sa propisima.
Ministarstvo poljoprivrede ponovo je apelovalo na sve učesnike u prometu hrane da poštuju zakonske propise, jer je, kako je istaknuto, zaštita zdravlja građana apsolutni prioritet.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministarstvo-poljoprivrede-nastavlja-se-pojacani-nadzor-nad-prometom-hrane-zivotinjskog-porekla">Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede </a>preko Uprave za veterinu, u cilju očuvanja zdravlja građana i obezbeđivanja bezbednosti hrane na tržištu, nastavlja sa sprovođenjem pojačanih nadzora nad prometom hrane životinjskog porekla, saopštili su iz tog ministarstva 12. aprila.
Izvor: Beta

Prenosimo

Inspekcija kod Čačka otkrila 14,5 tona mesa i prerađevina u neregistrovanom objektu

Prema rečima stručnjaka sa Donskog državnog tehničkog univerziteta (DSTU), to će zahtevati dodatna naučna istraživanja u oblasti proizvodnog inženjerstva, prenele su RIA Novosti.
Da bi se odštampalo veštačko meso, ćelije se uzimaju od životinje donora pomoću biopsije koje se zatim umnožavaju u povoljnim uslovima, odnosno &nbsp;stvara se ćelijska kultura.&nbsp;
Iz ovog materijala moguće je odštampati trodimenzionalni proizvod koji će imati ukus veoma sličan mesu, saopštio je Univerzitet.
Tehnologija je primenjiva na ćelije bilo koje domaće životinje.
Rezultati istraživanja ruskih naučnika objavljeni su u međunarodnom časopisu "Frontiers in Bioscience - Landmark".
Prema rečima stručnjaka Ujedinjenih nacija, stanovništvo Zemlje će do 2050. godine dostići gotovo 10 milijardi ljudi.
Izvor: Tanjug

Ruski naučnici predložili izradu mesa pomoću 3D štampača

Kako se navodi u saopštenju, ove aktivnosti su deo redovnog angažovanja nadležnih službi, i “ne treba da izazovu zabrinutost”, već, kako je navedeno, predstavljaju dokaz da “sistem funkcioniše” i da se “redovno kontroliše” svaka pojava koja može biti rizična po zdravlje ljudi ili životinja.
“U Somboru, 5. maja 2025. godine, veterinarski inspektori su u saradnji sa policijom sproveli vanrednu kontrolu na pijaci. Na jednoj od tezgi zatečeno je oko 69 kilograma suvomesnatih proizvoda bez žiga, deklaracije ili dokaza o poreklu. Proizvodi su uklonjeni sa tržišta i propisno uništeni u prisustvu nadležnih službi”, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Dalje se navodi da istog dana u Kljajićevu, u registrovanom objektu za preradu mesa, je zatečeno oko 33 kilograma proizvoda “bez mogućnosti utvrđivanja porekla i bez dokumentacije o sledljivosti”. Kažu da je hrana povučena iz prometa, objekat je privremeno zatvoren, a dodaju i da su preduzete su mere u skladu sa zakonom.
“U Kanjiži i Senti, 4. maja, kontrolom je utvrđeno prisustvo oko 30 kilograma mesa, 32 kilograma mlečnih proizvoda, 10 kilograma ribe i 50 kilograma hrane za životinje, sve bez adekvatne dokumentacije. Proizvodi su poreklom iz inostranstva i proglašeni su nebezbednim. Povučeni su iz prometa i uništeni u skladu sa propisima”, pojašnjava se u saopštenju.
Takođe, navode da je u Srbobranu, 5. maja, u neregistrovanom objektu, zatečeno &nbsp;približno 450 kilograma hrane životinjskog porekla - sveže i pečeno meso bez žiga i pregleda veterinarskog inspektora. Kako stoji u saopštenju, delatnost je odmah obustavljena, a hrana uništena u kafileriji”.
“Najveća količina nebezbedne hrane otkrivena je 10. maja u <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/carina-na-horgosu-zaplenila-vise-od-tone-prsute-cevapa-i-kajmaka">Horgošu</a>, gde je postupajući po pozivu kriminalističke inspekcije, veterinarski inspektor iz Kikinde izvršio kontrolu zaustavljenog vozila. U njemu je pronađeno oko 900 kilograma mesnih i 160 kilograma mlečnih proizvoda bez ikakve prateće dokumentacije, prevoženih na neodgovarajućoj temperaturi i bez mogućnosti utvrđivanja porekla”, dodaje Ministarstvo u saopštenju.&nbsp;
Naveli su da je posle toga sva hrana proglašena nebezbednom i upućena na uništenje.
Ministarstvo apeluje na građane da hranu kupuju isključivo u registrovanim objektima i od proverenih proizvođača.&nbsp;
“Zahvaljujući budnosti i saradnji inspekcijskih i policijskih službi, pokazujemo da država sprovodi sistemski nadzor i da su nadležne institucije posvećene očuvanju zdravlja potrošača”, zaključuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Poručuju da je u toku nastavak kontrole, a “svaka sumnja u poreklo ili kvalitet hrane biće temeljno ispitana u skladu sa zakonom”.
Izvor: Insajder

Ministarstvo poljoprivrede: Nastavlja se pojačani nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla

A u njima ministar Glamočić poručuje da "građani moraju da znaju šta zaista kupuju", da "ne može da se dogodi da u maloprodaji vidimo da piše ’sveže meso’ ako je to meso poreklom iz inostranstva i ako je staro sedam ili više dana", te da je Srbija "prošle godine uvezla više od 500.000 prasadi i preko 50.000 tona mesa". "Potrebno je pojačati kontrole i podići kvalitet uvozne hrane, jer on treba da bude na zadovoljavajućem nivou", piše u saopštenju. Ministar je spomenuo da se proizvodi sa palminim uljem "lažno predstavljaju kao sir" i "zatražio da oznake budu jasne, vidljive i da ne dovode potrošače u zabludu".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250416140428_3811ab310c0faaf05d09a38436020c017802fd9c3f25205139f69a23b71f751f.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250416140428_3811ab310c0faaf05d09a38436020c017802fd9c3f25205139f69a23b71f751f" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Dragan Glamočić, GREMLIN"> <figcaption>Dragan Glamočić Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Nakon dva saopštenja ministra, u najmanju ruku je postavljeno pitanje šta dolazi do naših tanjira i kakav je kvalitet te hrane. Doktor veterine Igor Cegledi iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije kaže za Insajder da je uvoz mesa enorman, a kvalitet – upitan.&nbsp; "Ako smo nešto uvezli pre 100 dana, ne možemo da proglasimo da je sveže. Podržavam što je ministar ukazao na to, samo bih voleo da se sprovede u delo i vidi boljitak. Verujem da sa uvozom sve i svašta ulazi u našu zemlju i mislim da bi tu trebalo ozbiljno povesti računa, pogotovo jer se radi o zdravlju građana", upozorava Cegledi.&nbsp; Objašnjava i zašto ozbiljnija domaća proizvodnja svinjskog mesa u ovom trenutku u Srbiji nije moguća. "Ljudi ostvaruju jako male zarade u ovom sektoru i ne postoje investiciona ulaganja, nema sredstava za proširenje proizvodnje. Neko ko ima ima 20 krmača može sutra da ima 50. I ako bismo imali 1.000 takvih proizvođača u našoj zemlji, mi bismo lako mogli da dođemo do broja prasadi koje sada uvozimo”, navodi. Cegledi ističe da je njegova struka, veterina, "skrajnuta u ambis i dubiozu iz koje ne mogu da se iščupaju".&nbsp; "Stočni fond je sve manji, sve je manje ljudi zainteresovanih da se ozbiljno bave stočarstvom. Mi kao veterinari jedva preživljavamo. Ljudi koji se bave stočarskom proizvodnjom nemaju sredstava ni da nas plate. Zatim, poljoprivredni proizvođači jako lako dolaze do lekova i sami daju tereapije. Imate meso puno antibiotika, a to naši građani konzumiraju. Mora da se uvede neki red", ukazuje. <h2>Krajnje različita očekivanja od novog-starog ministra&nbsp;</h2> Ministar Dragan Glamočić, inače profesor, na ovoj poziciji bio je i od septembra 2013. do aprila 2014. godine. Od 2022. do 2023. obavljao je funkciju posebnog savetnika ministra za poljoprivredu, a 2024. godine imenovan je za savetnika predsednika Srbije za poljoprivredu i agrarnu reformu. Bio je i direktor Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu od 2004. do 2012. godine, kao i menadžer i prodekan za finansije na istom fakultetu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250423130444_b479bf713a54ad2480f91c521b79242e887e8d9cba0acfa3bb1bb53719326a1f.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250423130444_b479bf713a54ad2480f91c521b79242e887e8d9cba0acfa3bb1bb53719326a1f" data-rendition-name="original" width="4200" height="2800" loading="lazy" alt="Dragan Glamočić"> <figcaption>Dragan Glamočić, foto: Tanjug, Jadranka Ilić(Photo: JADRANKA ILIC) </figcaption> </figure>  <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/stocari-srbije-traze-vecu-podrsku-ministarstva-prete-prosipanjem-stajnjaka-po-drumovima">Poljoprivrednici </a>s kojima smo razgovarali od mandata Dragana Glamočića imaju potpuno oprečna očekivanja. Cegledi kaže za Insajder da, imajući u vidu da je ministar "čovek od struke", očekuje "da će uraditi nešto što niko do sad nije uradio". "Ali samo da ne ostane na marketingu, nego da se pređe na dela. Mislim da može da razume naše probleme, sa sela je, mnogi ga znamo sa Poljoprivednog fakulteta u Novom Sadu. Da li on ima snage i moći i volje da reši probleme, da li će to politika dozvoliti, ja to ne znam, ali mogu da kažem da je čovek od struke, zato i očekujem da će uraditi više nego svi do sada", poručuje Cegledi. Predsednik Udruženja Novoseljanski paori iz Banatskog Novog Sela Dragan Bogojević kaže da "uopšte nisu pričali o izboru novog ministra", da to "nikome nije tema", te da su potpuno fokusirani na pomoć studentima. "Ne očekujemo baš ništa bolje sa <a href="https://www.insajder.net/teme/ministarstvo-za-insajder-o-strateskom-okviru-razvoja-poljoprivrede-javno-cemo-se-konsultovati-s-udruzenjima-poljoprivrednika">novim ministrom</a>. Mi smo sve dogovorili, samo treba da ispune dogovore – za subvencije, za semena, za gorivo, za podsticaje. Sve je dogovoreno, treba samo da sprovedu u delo", poručuje Bogojević za Insajder. <h2>Ministar najavljuje promene</h2> Glamočić je u saopštenjima naglasio da je efikasna i transparentna isplata subvencija jedan od prioriteta u radu Ministarstva, da želi da "svaki dinar državne podrške stigne tamo gde je najpotrebniji". Dodao je da je potrebna ozbiljnija analiza agrarne politike, ali i njeno moguće redefinisanje. Najavio je da će u proces kreiranja novih mera biti uključeni vodeći stručnjaci iz naučnih i obrazovnih institucija, kao i predstavnici poljoprivrednih udruženja. Istakao je ministar i da je "neprihvatljivo da je realizacija podsticaja na današnji dan tek 14 odsto".&nbsp; Zatražio je "hitno raspisivanje javnog poziva za podsticaje za kupljeno deklarisano seme", kao i "aktiviranje subvencionisanih kredita za poljoprivrednike". U saopštenju piše da je ukazao na ozbiljne propuste u radu Uprave za agrarna plaćanja, kao i da je te probleme "uočio i dok je obavljao funkciju savetnika predsednika Republike".&nbsp; "Ukoliko želimo održiv sistem, jedan deo budžeta moramo preusmeriti na investicionu podršku", naveo je. <h2>Da li će sve ostati na saopštenjima</h2> Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika poručuje da se u većini slučajeva sve završi na saopštenjima. "Dajte da vidimo efekat. Meni je to lično marketinški potez. Problem je što sistem ne funkcioniše. U ovom momentu mi nemamo strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja, što je jedan totalni fijasko. Mi ne znamo u kom pravcu nam ide poljoprivreda. Država je u ozbiljnoj društvenoj krizi", poručuje Slankamenac za Insajder. Doktor veterine Igor Cegledi, iz iste Inicijative, kaže da "ako društvo želi da konzumira hranu koja je zdrava, mora da obrati pažnju na proizvođače". "Najveći problem poljoprivrednika je neisplativost našeg rada. Ne možemo ostvariti nigde dobit. Drugo, osiromašeni smo nemarom države i sušnim godinama, nemamo sredstava da ulažemo u proizvodnju. Treće – kreditno smo neposobni, ne možemo ni uz pomoć banke nešto da uradimo. Očekujemo od ministra da pokrene ova pitanja, potrebno je da se iznađu rešenja", kaže Cegledi. Poljoprivrednici u Srbiji imaju znanje, ali nemaju sredstva, poručuje.&nbsp; "Zašto bismo čuvali radno mesto danskom farmeru od kojeg uvozimo meso, kad možemo čuvati našem farmeru? Podsetiću ministra da je ranije rekao da su potrebna investiciona ulaganja, da država stane iza poljoprivrednika. Bez izuzetno dobre komunikacije i ozbiljnijih ulaganja, ništa nećemo uraditi", ističe Cegledi. Po svemu sudeći – i deo poljoprivrednika i država su saglasni u jednom – neophodan je ozbiljan razgovor i strategija. Na sto su izneta pitanja opstanka poljoprivrede u Srbiji, a samim tim i kvaliteta hrane koju jedemo. Novinarka Dijana Babić

Novi ministar kritikuje stanje u poljoprivredi, paori skeptični: Samo da ne ostane sve na saopštenjima

Ovaj rezultat je posledica rasta indeksa u svim kategorijama, jer su istovremeno poskupeli šećer, biljna ulja, žitarice, mlečni proizvodi i meso. Da li će ovaj talas poskupljenja osetiti potrošači u Srbiji?&nbsp; Ekonomista Pavle Medić ističe da kretanje cena na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji svakako zavisi od kretanja na svetskom tržištu. "Međutim, razlika je u tome što država na tržištu prehrambenih proizvoda interveniše mnogo više, bilo kroz zamrzavanje cena, bilo kroz ograničavanje izvoza. Takođe, iako su povećanja cena u odnosu na prethodni mesec bila značajna, sami nivoi su uglavnom slični onima iz 2021. godine, i značajno ispod nivoa iz 2022. i prve polovine 2023. godine. Da sumiramo, verovatno je da će osnovne kategorije prehrambenih proizvoda poskupeti za oko 2 odsto ili nešto manje," navodi Medić. Prema njegovim rečima, loša strana je to što prehrambeni proizvodi imaju mnogo veći udeo u potrošnji stanovništva s nižim prihodima. Sagovornik Insajdera dodaje da, iako su porasle cene šećera, biljnog ulja i žitarica – proizvoda koje Srbija izvozi – to neće amortizovati "lošu godinu" za naše proizvođače. "Imajući u vidu da će, u slučaju većih korekcija cena, posebno onih većih od septembarskih, verovatno doći do uspostavljanja kontrole cena i izvoza. Takođe, Srbija je usled vremenskih nepogoda vezala nekoliko veoma loših poljoprivrednih sezona, a padovi u izvezenim količinama su značajniji od rasta cena," kaže Medić. On dodaje da geopolitika igra veliku ulogu na tržištu poljoprivrednih proizvoda, ali da vremenske prilike, kontrola biljnih bolesti i fitosanitarni problemi imaju još veću ulogu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2022043014048_09f3cd8d4a8ea8f5b11e048ead533d38b9090875a43a2ab884be86342f63721a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2022043014048_09f3cd8d4a8ea8f5b11e048ead533d38b9090875a43a2ab884be86342f63721a" data-rendition-name="original" width="3339" height="1876" loading="lazy" alt="Pšenica / žito"> <figcaption>Polina Rytova / Unsplash</figcaption> </figure>  "Nove vremenske neprilike ukazuju da vreme proizvodnje na otvorenim njivama, baštama i voćnjacima prolazi i postaje neodrživo. Na svetskom nivou potrebne su ogromne investicije i inovacije u agrotehniku, kao i seljenje proizvodnje sa otvorenih polja na zatvorena," dodaje sagovornik Insajdera. Medić ukazuje na problem u našoj državi – Srbija ima solidne uslove, ali i veoma usitnjeno vlasništvo nad zemljištem, zastarelu tehniku i male površine pod navodnjavanjem i zaštitom. Ovaj stručnjak iz Centra za visoke ekonomske studije ne očekuje drastičan rast inflacije, dobrim delom zbog stabilne bazne inflacije. "Očekujem da će hrana vremenom postajati sve veći luksuz u poređenju sa periodom od pre 10-20 godina. Barem u početnom periodu, proizvodnja hrane zahtevaće velike investicije koje će morati da se odraze na cenu. Takođe, očekujem još veće raslojavanje u kvalitetu hrane, gde će organska proizvodnja biti sve jasnije izdvojena, dok će različite GMO sorte, sposobne da prežive teže uslove, biti dostupne, ali značajno lošijeg kvaliteta," zaključuje Medić.&nbsp; <h2>Srbija prati trend promena cena</h2> &nbsp;Ekonomista Ivan Nikolić kaže da iskustvo pokazuje da je Srbija u nekim ranijim slučajevima pratila trend promena cena na međunarodnom tržištu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2022110110114_35bbba6355a8a7f8f2c23b2bf9d6694686f58316c011b345b9b326d359d4a047.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2022110110114_35bbba6355a8a7f8f2c23b2bf9d6694686f58316c011b345b9b326d359d4a047" data-rendition-name="original" width="7952" height="4473" loading="lazy" alt="Šećer"> <figcaption>Foto: Faran Raufi/Unsplash</figcaption> </figure>  "Naše tržište je otvoreno. Ove godine smo imali i problem s klimatskim uslovima koji su smanjili prinose, posebno kod industrijskih kultura koje su nam bitne. Konkretno, prinosi šećera i kukuruza su ove godine manji za 23 odsto u odnosu na prošlu godinu. Zbog toga je vrlo moguće da dođe do povećanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Da li će se to kasnije odraziti na krajnje proizvode za potrošače, ostaje da vidimo”, navodi ekonomista Ivan Nikolić. Srbija je veliki proizvođač šećera, biljnog ulja i žitarica, te bi, prema logici, ove godine trebala više da zaradi. Međutim, problem za naše proizvođače su slabi prinosi. "Prinosi će biti, zavisno od kulture do kulture, niži nego prošle godine. Kada govorimo o ukupnoj zaradi, teško je sa sigurnošću reći šta će se desiti. Ako govorimo o udelu poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu, odnosno njenoj dodatoj vrednosti, ona će biti niža nego prošle godine," dodaje Nikolić. &nbsp; <h2>Cena šećera najviše skočila</h2> Najveći rast u septembru zabeležio je FAO indeks cena šećera, koji je porastao za 10,4 procenta. Skok cena izazvan je pogoršanjem useva u Brazilu i zabrinutošću da bi odluka Indije da ukine ograničenja za upotrebu šećerne trske u proizvodnji etanola mogla uticati na dostupnost izvoza iz te zemlje.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220930110956_48b0ec6825ea13af30a15b6d518ddf0f166cd98a4e920a4c55ad923988f683ca.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20220930110956_48b0ec6825ea13af30a15b6d518ddf0f166cd98a4e920a4c55ad923988f683ca" data-rendition-name="original" width="1920" height="1282" loading="lazy" alt="Mleko"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Pixabay/Pezibear </figcaption> </figure>  Vrednost indeksa cena žitarica u septembru bila je na nivou od 113,5 poena, što je za tri odsto više nego u avgustu, prvenstveno zbog nepovoljnih vremenskih uslova u nekim zemljama koje su ključni izvoznici žitarica. Kako je navedeno, indeks cena biljnih ulja porastao je za 4,6 odsto mesečno, dostigavši 142,4 poena, što je najviši nivo od početka 2023. godine. Međunarodne cene palminog ulja porasle su četvrti uzastopni mesec zaredom, a zabeleženo je i poskupljenje suncokretovog, sojinog i ulja repice.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230926120944_99f551f8ed7ec33e3bd21e29a9b3c366fffd6a26d1dd5a89aa9c7f0bf60f0471.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20230926120944_99f551f8ed7ec33e3bd21e29a9b3c366fffd6a26d1dd5a89aa9c7f0bf60f0471" data-rendition-name="original" width="6000" height="3536" loading="lazy" alt="meso"> <figcaption>Meso, ilustracija Foto: Iñigo De la Maza/Unsplash</figcaption> </figure>  Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda porasla je za 3,8 odsto, dostigavši 136,3 poena, uz povećanje cena punomasnog mleka u prahu, obranog mleka u prahu, putera i sira. FAO indeks cena mesa porastao je za 0,4 procenta, uglavnom zbog viših cena živinskog mesa izazvanih snažnom uvoznom potražnjom za proizvode iz Brazila. Svetske cene goveđeg i svinjskog mesa ostale su stabilne, dok su cene ovčijeg mesa blago opale u odnosu na nivoe iz avgusta. Izvor: Insajder