Novi ministar kritikuje stanje u poljoprivredi, paori skeptični: Samo da ne ostane sve na saopštenjima
Neisplativost rada, nemar države, osiromašenost, suše, upitan kvalitet uvezenog mesa i domaće meso puno antibiotika – ovo su samo neki od problema na koje iz godine u godinu ukazuju poljoprivrednici u Srbiji. Odmah po stupanju na funkciju, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, koji je na ovog poziciji bio i ranije, pridružio se kritikama i odlučio da dva dana zaredom u saopštenjima istakne brojne probleme s kojima se poljoprivreda suočava, najavljujući promene. Mišljenja sagovornika Insajdera o efektu oglašavanja ministra su podeljena – ali u jednom su saglasni – ukoliko je državi zaista stalo da poboljšanja situacije u poljoprivredi, ne sme sve ostati na “marketingu i saopštenjima”.
A u njima ministar Glamočić poručuje da "građani moraju da znaju šta zaista kupuju", da "ne može da se dogodi da u maloprodaji vidimo da piše ’sveže meso’ ako je to meso poreklom iz inostranstva i ako je staro sedam ili više dana", te da je Srbija "prošle godine uvezla više od 500.000 prasadi i preko 50.000 tona mesa".
"Potrebno je pojačati kontrole i podići kvalitet uvozne hrane, jer on treba da bude na zadovoljavajućem nivou", piše u saopštenju.
Ministar je spomenuo da se proizvodi sa palminim uljem "lažno predstavljaju kao sir" i "zatražio da oznake budu jasne, vidljive i da ne dovode potrošače u zabludu".
Nakon dva saopštenja ministra, u najmanju ruku je postavljeno pitanje šta dolazi do naših tanjira i kakav je kvalitet te hrane.
Doktor veterine Igor Cegledi iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije kaže za Insajder da je uvoz mesa enorman, a kvalitet – upitan.
"Ako smo nešto uvezli pre 100 dana, ne možemo da proglasimo da je sveže. Podržavam što je ministar ukazao na to, samo bih voleo da se sprovede u delo i vidi boljitak. Verujem da sa uvozom sve i svašta ulazi u našu zemlju i mislim da bi tu trebalo ozbiljno povesti računa, pogotovo jer se radi o zdravlju građana", upozorava Cegledi.
Objašnjava i zašto ozbiljnija domaća proizvodnja svinjskog mesa u ovom trenutku u Srbiji nije moguća.
"Ljudi ostvaruju jako male zarade u ovom sektoru i ne postoje investiciona ulaganja, nema sredstava za proširenje proizvodnje. Neko ko ima ima 20 krmača može sutra da ima 50. I ako bismo imali 1.000 takvih proizvođača u našoj zemlji, mi bismo lako mogli da dođemo do broja prasadi koje sada uvozimo”, navodi.
Cegledi ističe da je njegova struka, veterina, "skrajnuta u ambis i dubiozu iz koje ne mogu da se iščupaju".
"Stočni fond je sve manji, sve je manje ljudi zainteresovanih da se ozbiljno bave stočarstvom. Mi kao veterinari jedva preživljavamo. Ljudi koji se bave stočarskom proizvodnjom nemaju sredstava ni da nas plate. Zatim, poljoprivredni proizvođači jako lako dolaze do lekova i sami daju tereapije. Imate meso puno antibiotika, a to naši građani konzumiraju. Mora da se uvede neki red", ukazuje.
Krajnje različita očekivanja od novog-starog ministra
Ministar Dragan Glamočić, inače profesor, na ovoj poziciji bio je i od septembra 2013. do aprila 2014. godine. Od 2022. do 2023. obavljao je funkciju posebnog savetnika ministra za poljoprivredu, a 2024. godine imenovan je za savetnika predsednika Srbije za poljoprivredu i agrarnu reformu.
Bio je i direktor Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu od 2004. do 2012. godine, kao i menadžer i prodekan za finansije na istom fakultetu.
Poljoprivrednici s kojima smo razgovarali od mandata Dragana Glamočića imaju potpuno oprečna očekivanja.
Cegledi kaže za Insajder da, imajući u vidu da je ministar "čovek od struke", očekuje "da će uraditi nešto što niko do sad nije uradio".
"Ali samo da ne ostane na marketingu, nego da se pređe na dela. Mislim da može da razume naše probleme, sa sela je, mnogi ga znamo sa Poljoprivednog fakulteta u Novom Sadu. Da li on ima snage i moći i volje da reši probleme, da li će to politika dozvoliti, ja to ne znam, ali mogu da kažem da je čovek od struke, zato i očekujem da će uraditi više nego svi do sada", poručuje Cegledi.
Predsednik Udruženja Novoseljanski paori iz Banatskog Novog Sela Dragan Bogojević kaže da "uopšte nisu pričali o izboru novog ministra", da to "nikome nije tema", te da su potpuno fokusirani na pomoć studentima.
"Ne očekujemo baš ništa bolje sa novim ministrom. Mi smo sve dogovorili, samo treba da ispune dogovore – za subvencije, za semena, za gorivo, za podsticaje. Sve je dogovoreno, treba samo da sprovedu u delo", poručuje Bogojević za Insajder.
Ministar najavljuje promene
Glamočić je u saopštenjima naglasio da je efikasna i transparentna isplata subvencija jedan od prioriteta u radu Ministarstva, da želi da "svaki dinar državne podrške stigne tamo gde je najpotrebniji". Dodao je da je potrebna ozbiljnija analiza agrarne politike, ali i njeno moguće redefinisanje.
Najavio je da će u proces kreiranja novih mera biti uključeni vodeći stručnjaci iz naučnih i obrazovnih institucija, kao i predstavnici poljoprivrednih udruženja.
Istakao je ministar i da je "neprihvatljivo da je realizacija podsticaja na današnji dan tek 14 odsto".
Zatražio je "hitno raspisivanje javnog poziva za podsticaje za kupljeno deklarisano seme", kao i "aktiviranje subvencionisanih kredita za poljoprivrednike".
U saopštenju piše da je ukazao na ozbiljne propuste u radu Uprave za agrarna plaćanja, kao i da je te probleme "uočio i dok je obavljao funkciju savetnika predsednika Republike".
"Ukoliko želimo održiv sistem, jedan deo budžeta moramo preusmeriti na investicionu podršku", naveo je.
Da li će sve ostati na saopštenjima
Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika poručuje da se u većini slučajeva sve završi na saopštenjima.
"Dajte da vidimo efekat. Meni je to lično marketinški potez. Problem je što sistem ne funkcioniše. U ovom momentu mi nemamo strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja, što je jedan totalni fijasko. Mi ne znamo u kom pravcu nam ide poljoprivreda. Država je u ozbiljnoj društvenoj krizi", poručuje Slankamenac za Insajder.
Doktor veterine Igor Cegledi, iz iste Inicijative, kaže da "ako društvo želi da konzumira hranu koja je zdrava, mora da obrati pažnju na proizvođače".
"Najveći problem poljoprivrednika je neisplativost našeg rada. Ne možemo ostvariti nigde dobit. Drugo, osiromašeni smo nemarom države i sušnim godinama, nemamo sredstava da ulažemo u proizvodnju. Treće – kreditno smo neposobni, ne možemo ni uz pomoć banke nešto da uradimo. Očekujemo od ministra da pokrene ova pitanja, potrebno je da se iznađu rešenja", kaže Cegledi.
Poljoprivrednici u Srbiji imaju znanje, ali nemaju sredstva, poručuje.
"Zašto bismo čuvali radno mesto danskom farmeru od kojeg uvozimo meso, kad možemo čuvati našem farmeru? Podsetiću ministra da je ranije rekao da su potrebna investiciona ulaganja, da država stane iza poljoprivrednika. Bez izuzetno dobre komunikacije i ozbiljnijih ulaganja, ništa nećemo uraditi", ističe Cegledi.
Po svemu sudeći – i deo poljoprivrednika i država su saglasni u jednom – neophodan je ozbiljan razgovor i strategija. Na sto su izneta pitanja opstanka poljoprivrede u Srbiji, a samim tim i kvaliteta hrane koju jedemo.
Novinarka Dijana Babić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.