<article>Ovaj rezultat je posledica rasta indeksa u svim kategorijama, jer su istovremeno poskupeli šećer, biljna ulja, žitarice, mlečni proizvodi i meso.Da li će ovaj talas poskupljenja osetiti potrošači u Srbiji? Ekonomista Pavle Medić ističe da kretanje cena na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji svakako zavisi od kretanja na svetskom tržištu."Međutim, razlika je u tome što država na tržištu prehrambenih proizvoda interveniše mnogo više, bilo kroz zamrzavanje cena, bilo kroz ograničavanje izvoza. Takođe, iako su povećanja cena u odnosu na prethodni mesec bila značajna, sami nivoi su uglavnom slični onima iz 2021. godine, i značajno ispod nivoa iz 2022. i prve polovine 2023. godine. Da sumiramo, verovatno je da će osnovne kategorije prehrambenih proizvoda poskupeti za oko 2 odsto ili nešto manje," navodi Medić.Prema njegovim rečima, loša strana je to što prehrambeni proizvodi imaju mnogo veći udeo u potrošnji stanovništva s nižim prihodima.Sagovornik Insajdera dodaje da, iako su porasle cene šećera, biljnog ulja i žitarica – proizvoda koje Srbija izvozi – to neće amortizovati "lošu godinu" za naše proizvođače."Imajući u vidu da će, u slučaju većih korekcija cena, posebno onih većih od septembarskih, verovatno doći do uspostavljanja kontrole cena i izvoza. Takođe, Srbija je usled vremenskih nepogoda vezala nekoliko veoma loših poljoprivrednih sezona, a padovi u izvezenim količinama su značajniji od rasta cena," kaže Medić.On dodaje da geopolitika igra veliku ulogu na tržištu poljoprivrednih proizvoda, ali da vremenske prilike, kontrola biljnih bolesti i fitosanitarni problemi imaju još veću ulogu.<figure><amp-img width="3339" height="1876" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2-staging/swp/aw6325/media/2022043014048_09f3cd8d4a8ea8f5b11e048ead533d38b9090875a43a2ab884be86342f63721a.jpg"></amp-img><figcaption>Polina Rytova / Unsplash</figcaption></figure>"Nove vremenske neprilike ukazuju da vreme proizvodnje na otvorenim njivama, baštama i voćnjacima prolazi i postaje neodrživo. Na svetskom nivou potrebne su ogromne investicije i inovacije u agrotehniku, kao i seljenje proizvodnje sa otvorenih polja na zatvorena," dodaje sagovornik Insajdera.Medić ukazuje na problem u našoj državi – Srbija ima solidne uslove, ali i veoma usitnjeno vlasništvo nad zemljištem, zastarelu tehniku i male površine pod navodnjavanjem i zaštitom.Ovaj stručnjak iz Centra za visoke ekonomske studije ne očekuje drastičan rast inflacije, dobrim delom zbog stabilne bazne inflacije."Očekujem da će hrana vremenom postajati sve veći luksuz u poređenju sa periodom od pre 10-20 godina. Barem u početnom periodu, proizvodnja hrane zahtevaće velike investicije koje će morati da se odraze na cenu. Takođe, očekujem još veće raslojavanje u kvalitetu hrane, gde će organska proizvodnja biti sve jasnije izdvojena, dok će različite GMO sorte, sposobne da prežive teže uslove, biti dostupne, ali značajno lošijeg kvaliteta," zaključuje Medić. <h2>Srbija prati trend promena cena</h2> Ekonomista Ivan Nikolić kaže da iskustvo pokazuje da je Srbija u nekim ranijim slučajevima pratila trend promena cena na međunarodnom tržištu.<figure><amp-img width="7952" height="4473" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2-staging/swp/aw6325/media/2022110110114_35bbba6355a8a7f8f2c23b2bf9d6694686f58316c011b345b9b326d359d4a047.jpg"></amp-img><figcaption>Foto: Faran Raufi/Unsplash</figcaption></figure>"Naše tržište je otvoreno. Ove godine smo imali i problem s klimatskim uslovima koji su smanjili prinose, posebno kod industrijskih kultura koje su nam bitne. Konkretno, prinosi šećera i kukuruza su ove godine manji za 23 odsto u odnosu na prošlu godinu. Zbog toga je vrlo moguće da dođe do povećanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Da li će se to kasnije odraziti na krajnje proizvode za potrošače, ostaje da vidimo”, navodi ekonomista Ivan Nikolić.Srbija je veliki proizvođač šećera, biljnog ulja i žitarica, te bi, prema logici, ove godine trebala više da zaradi. Međutim, problem za naše proizvođače su slabi prinosi."Prinosi će biti, zavisno od kulture do kulture, niži nego prošle godine. Kada govorimo o ukupnoj zaradi, teško je sa sigurnošću reći šta će se desiti. Ako govorimo o udelu poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu, odnosno njenoj dodatoj vrednosti, ona će biti niža nego prošle godine," dodaje Nikolić.  <h2>Cena šećera najviše skočila</h2>Najveći rast u septembru zabeležio je FAO indeks cena šećera, koji je porastao za 10,4 procenta. Skok cena izazvan je pogoršanjem useva u Brazilu i zabrinutošću da bi odluka Indije da ukine ograničenja za upotrebu šećerne trske u proizvodnji etanola mogla uticati na dostupnost izvoza iz te zemlje.<figure><amp-img width="1920" height="1282" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2-staging/swp/aw6325/media/20220930110956_48b0ec6825ea13af30a15b6d518ddf0f166cd98a4e920a4c55ad923988f683ca.jpg"></amp-img><figcaption>Ilustracija. Foto: Pixabay/Pezibear </figcaption></figure>Vrednost indeksa cena žitarica u septembru bila je na nivou od 113,5 poena, što je za tri odsto više nego u avgustu, prvenstveno zbog nepovoljnih vremenskih uslova u nekim zemljama koje su ključni izvoznici žitarica.Kako je navedeno, indeks cena biljnih ulja porastao je za 4,6 odsto mesečno, dostigavši 142,4 poena, što je najviši nivo od početka 2023. godine.Međunarodne cene palminog ulja porasle su četvrti uzastopni mesec zaredom, a zabeleženo je i poskupljenje suncokretovog, sojinog i ulja repice.<figure><amp-img width="6000" height="3536" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2-staging/swp/aw6325/media/20230926120944_99f551f8ed7ec33e3bd21e29a9b3c366fffd6a26d1dd5a89aa9c7f0bf60f0471.jpg"></amp-img><figcaption>Meso, ilustracija Foto: Iñigo De la Maza/Unsplash</figcaption></figure>Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda porasla je za 3,8 odsto, dostigavši 136,3 poena, uz povećanje cena punomasnog mleka u prahu, obranog mleka u prahu, putera i sira.FAO indeks cena mesa porastao je za 0,4 procenta, uglavnom zbog viših cena živinskog mesa izazvanih snažnom uvoznom potražnjom za proizvode iz Brazila. Svetske cene goveđeg i svinjskog mesa ostale su stabilne, dok su cene ovčijeg mesa blago opale u odnosu na nivoe iz avgusta.Izvor: Insajder</article>

Ovaj rezultat je posledica rasta indeksa u svim kategorijama, jer su istovremeno poskupeli šećer, biljna ulja, žitarice, mlečni proizvodi i meso. Da li će ovaj talas poskupljenja osetiti potrošači u Srbiji?&nbsp; Ekonomista Pavle Medić ističe da kretanje cena na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji svakako zavisi od kretanja na svetskom tržištu. "Međutim, razlika je u tome što država na tržištu prehrambenih proizvoda interveniše mnogo više, bilo kroz zamrzavanje cena, bilo kroz ograničavanje izvoza. Takođe, iako su povećanja cena u odnosu na prethodni mesec bila značajna, sami nivoi su uglavnom slični onima iz 2021. godine, i značajno ispod nivoa iz 2022. i prve polovine 2023. godine. Da sumiramo, verovatno je da će osnovne kategorije prehrambenih proizvoda poskupeti za oko 2 odsto ili nešto manje," navodi Medić. Prema njegovim rečima, loša strana je to što prehrambeni proizvodi imaju mnogo veći udeo u potrošnji stanovništva s nižim prihodima. Sagovornik Insajdera dodaje da, iako su porasle cene šećera, biljnog ulja i žitarica – proizvoda koje Srbija izvozi – to neće amortizovati "lošu godinu" za naše proizvođače. "Imajući u vidu da će, u slučaju većih korekcija cena, posebno onih većih od septembarskih, verovatno doći do uspostavljanja kontrole cena i izvoza. Takođe, Srbija je usled vremenskih nepogoda vezala nekoliko veoma loših poljoprivrednih sezona, a padovi u izvezenim količinama su značajniji od rasta cena," kaže Medić. On dodaje da geopolitika igra veliku ulogu na tržištu poljoprivrednih proizvoda, ali da vremenske prilike, kontrola biljnih bolesti i fitosanitarni problemi imaju još veću ulogu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2022043014048_09f3cd8d4a8ea8f5b11e048ead533d38b9090875a43a2ab884be86342f63721a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2022043014048_09f3cd8d4a8ea8f5b11e048ead533d38b9090875a43a2ab884be86342f63721a" data-rendition-name="original" width="3339" height="1876" loading="lazy" alt="Pšenica / žito"> <figcaption>Polina Rytova / Unsplash</figcaption> </figure>  "Nove vremenske neprilike ukazuju da vreme proizvodnje na otvorenim njivama, baštama i voćnjacima prolazi i postaje neodrživo. Na svetskom nivou potrebne su ogromne investicije i inovacije u agrotehniku, kao i seljenje proizvodnje sa otvorenih polja na zatvorena," dodaje sagovornik Insajdera. Medić ukazuje na problem u našoj državi – Srbija ima solidne uslove, ali i veoma usitnjeno vlasništvo nad zemljištem, zastarelu tehniku i male površine pod navodnjavanjem i zaštitom. Ovaj stručnjak iz Centra za visoke ekonomske studije ne očekuje drastičan rast inflacije, dobrim delom zbog stabilne bazne inflacije. "Očekujem da će hrana vremenom postajati sve veći luksuz u poređenju sa periodom od pre 10-20 godina. Barem u početnom periodu, proizvodnja hrane zahtevaće velike investicije koje će morati da se odraze na cenu. Takođe, očekujem još veće raslojavanje u kvalitetu hrane, gde će organska proizvodnja biti sve jasnije izdvojena, dok će različite GMO sorte, sposobne da prežive teže uslove, biti dostupne, ali značajno lošijeg kvaliteta," zaključuje Medić.&nbsp; <h2>Srbija prati trend promena cena</h2> &nbsp;Ekonomista Ivan Nikolić kaže da iskustvo pokazuje da je Srbija u nekim ranijim slučajevima pratila trend promena cena na međunarodnom tržištu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2022110110114_35bbba6355a8a7f8f2c23b2bf9d6694686f58316c011b345b9b326d359d4a047.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2022110110114_35bbba6355a8a7f8f2c23b2bf9d6694686f58316c011b345b9b326d359d4a047" data-rendition-name="original" width="7952" height="4473" loading="lazy" alt="Šećer"> <figcaption>Foto: Faran Raufi/Unsplash</figcaption> </figure>  "Naše tržište je otvoreno. Ove godine smo imali i problem s klimatskim uslovima koji su smanjili prinose, posebno kod industrijskih kultura koje su nam bitne. Konkretno, prinosi šećera i kukuruza su ove godine manji za 23 odsto u odnosu na prošlu godinu. Zbog toga je vrlo moguće da dođe do povećanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Da li će se to kasnije odraziti na krajnje proizvode za potrošače, ostaje da vidimo”, navodi ekonomista Ivan Nikolić. Srbija je veliki proizvođač šećera, biljnog ulja i žitarica, te bi, prema logici, ove godine trebala više da zaradi. Međutim, problem za naše proizvođače su slabi prinosi. "Prinosi će biti, zavisno od kulture do kulture, niži nego prošle godine. Kada govorimo o ukupnoj zaradi, teško je sa sigurnošću reći šta će se desiti. Ako govorimo o udelu poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu, odnosno njenoj dodatoj vrednosti, ona će biti niža nego prošle godine," dodaje Nikolić. &nbsp; <h2>Cena šećera najviše skočila</h2> Najveći rast u septembru zabeležio je FAO indeks cena šećera, koji je porastao za 10,4 procenta. Skok cena izazvan je pogoršanjem useva u Brazilu i zabrinutošću da bi odluka Indije da ukine ograničenja za upotrebu šećerne trske u proizvodnji etanola mogla uticati na dostupnost izvoza iz te zemlje.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220930110956_48b0ec6825ea13af30a15b6d518ddf0f166cd98a4e920a4c55ad923988f683ca.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20220930110956_48b0ec6825ea13af30a15b6d518ddf0f166cd98a4e920a4c55ad923988f683ca" data-rendition-name="original" width="1920" height="1282" loading="lazy" alt="Mleko"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Pixabay/Pezibear </figcaption> </figure>  Vrednost indeksa cena žitarica u septembru bila je na nivou od 113,5 poena, što je za tri odsto više nego u avgustu, prvenstveno zbog nepovoljnih vremenskih uslova u nekim zemljama koje su ključni izvoznici žitarica. Kako je navedeno, indeks cena biljnih ulja porastao je za 4,6 odsto mesečno, dostigavši 142,4 poena, što je najviši nivo od početka 2023. godine. Međunarodne cene palminog ulja porasle su četvrti uzastopni mesec zaredom, a zabeleženo je i poskupljenje suncokretovog, sojinog i ulja repice.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230926120944_99f551f8ed7ec33e3bd21e29a9b3c366fffd6a26d1dd5a89aa9c7f0bf60f0471.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20230926120944_99f551f8ed7ec33e3bd21e29a9b3c366fffd6a26d1dd5a89aa9c7f0bf60f0471" data-rendition-name="original" width="6000" height="3536" loading="lazy" alt="meso"> <figcaption>Meso, ilustracija Foto: Iñigo De la Maza/Unsplash</figcaption> </figure>  Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda porasla je za 3,8 odsto, dostigavši 136,3 poena, uz povećanje cena punomasnog mleka u prahu, obranog mleka u prahu, putera i sira. FAO indeks cena mesa porastao je za 0,4 procenta, uglavnom zbog viših cena živinskog mesa izazvanih snažnom uvoznom potražnjom za proizvode iz Brazila. Svetske cene goveđeg i svinjskog mesa ostale su stabilne, dok su cene ovčijeg mesa blago opale u odnosu na nivoe iz avgusta. Izvor: Insajder

Teme

Kukuruz, foto: Tanjug/AP Photo/Charlie Neibergall

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

meso

hrana

Cene

Više od vesti

Svetske cene hrane naglo porasle u septembru, da li će talas poskupljenja da pogodi Srbiju

Svetske cene hrane naglo porasle u septembru, da li će talas poskupljenja da pogodi Srbiju

Tagovi: