Nakon korekcije cene, prosečni račun za tročlano domaćinstvo biće uvećan za oko 300 dinara na mesečnom nivou, objavljeno je na sajtu JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija".&nbsp;
Saglasnost je dobijena rešenjem gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.&nbsp;
Kao glavni razlog za zahtevano povećanje cene navode povećanje cena svih proizvodnih inputa koji direktno utiču na proizvodni proces.&nbsp;
Najznačajniji uticaj ima porast cene električne energije, zatim porast cena drugih energenata, hemikalija i pratećeg materijala.&nbsp;
Kako je navedeno, značajan uticaj ima i Odluka o povećanju minimalne cene rada za 13,7 odsto od 01. januara 2025. godine, koju je donela Vlada Srbije, jer će to dovesti do povećanje troškova zarada zaposlenih, odnosno uticaće na ukupne troškove JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija".&nbsp;
Traženo povećanje cene predstavlja minimum, neophodan za redovni proces proizvodnje i distribucije vode.&nbsp;
Na ovaj način se obezbeđuje uredno snabdevanje Beograda vodom propisanog kvaliteta i odgovarajućeg pritiska, kao i kontinuirani proces odvođenja otpadnih i atmosferskih voda.&nbsp;
Cena za isporučenu vodu i uslugu odvođenja otpadnih voda obračunava se po kubnom metru, odnsono 1.000 litara.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

JKP Beogradski vodovod i kanalizacija povećava cene svojih usluga od 1. januara

Indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda za oktobar iznosi 127,4 poena, što predstavlja rast za dva odsto u odnosu na septembarskih 124,9 poena, navodi FAO. 	
Rezultat je posledica rasta indeksa u svim kategorijama osim mesa pošto je zabeleženo istovremeno poskupljenje biljnih ulja, šećera, mlečnih proizvoda i žitarica. 	
Indeks cena biljnih ulja je porastao za čak 7,3 odsto mesečno na 152,7 poena i sada je najviši od novembra 2022. 	
Međunarodne cene palminog ulja porasle su peti uzastopni mesec zaredom, a zabeleženo je i poskupljenje suncekretovog i sojinog ulja, kao i ulja repice. &nbsp;	
Vrednost indeksa cena šećera je mesečno porasla za 3,3 odsto na 129,6 poena i sada je najviša za poslednjih sedam meseci zbog zabrinutosti povodom suvog vremena u Brazilu koje pogoršava izglede za useve šećerne trske. 	
Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda je međumesečno porasla za 1,9 odsto na 139,1 poen, naročito zbog poskupljenja sira, a vrednost indeksa žitarica za 0,8 odsto na 114,4 poena. 	
Nasuprot tome je indeks cena mesa mesečno pao za 0,3 odsto na 120,4 poena, posebno zbog pada cena svinjskog mesa, dodaje se na veb stranici FAO.
Izvor: Tanjug

Svetske cene hrane naglo porasle u oktobru, najviše za poslednjih godinu i po dana

Iako su do sada predstavnci vlasti tvrdili da nema značajne razlike u cenama u Srbiji i ostatku Evrope, danas kažu nešto drugo - razlika je značajna, a za to su odgovorni trgovci i visoke marže.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FZTUyF_-_4aU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Insajder

Teme

Premijer Vučević: Niko živ ne može da objasni zašto su u Srbiji skuplji proizvodu u odnosu na EU (VIDEO)

Ovaj rezultat je posledica rasta indeksa u svim kategorijama, jer su istovremeno poskupeli šećer, biljna ulja, žitarice, mlečni proizvodi i meso. Da li će ovaj talas poskupljenja osetiti potrošači u Srbiji?&nbsp; Ekonomista Pavle Medić ističe da kretanje cena na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji svakako zavisi od kretanja na svetskom tržištu. "Međutim, razlika je u tome što država na tržištu prehrambenih proizvoda interveniše mnogo više, bilo kroz zamrzavanje cena, bilo kroz ograničavanje izvoza. Takođe, iako su povećanja cena u odnosu na prethodni mesec bila značajna, sami nivoi su uglavnom slični onima iz 2021. godine, i značajno ispod nivoa iz 2022. i prve polovine 2023. godine. Da sumiramo, verovatno je da će osnovne kategorije prehrambenih proizvoda poskupeti za oko 2 odsto ili nešto manje," navodi Medić. Prema njegovim rečima, loša strana je to što prehrambeni proizvodi imaju mnogo veći udeo u potrošnji stanovništva s nižim prihodima. Sagovornik Insajdera dodaje da, iako su porasle cene šećera, biljnog ulja i žitarica – proizvoda koje Srbija izvozi – to neće amortizovati "lošu godinu" za naše proizvođače. "Imajući u vidu da će, u slučaju većih korekcija cena, posebno onih većih od septembarskih, verovatno doći do uspostavljanja kontrole cena i izvoza. Takođe, Srbija je usled vremenskih nepogoda vezala nekoliko veoma loših poljoprivrednih sezona, a padovi u izvezenim količinama su značajniji od rasta cena," kaže Medić. On dodaje da geopolitika igra veliku ulogu na tržištu poljoprivrednih proizvoda, ali da vremenske prilike, kontrola biljnih bolesti i fitosanitarni problemi imaju još veću ulogu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2022043014048_09f3cd8d4a8ea8f5b11e048ead533d38b9090875a43a2ab884be86342f63721a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2022043014048_09f3cd8d4a8ea8f5b11e048ead533d38b9090875a43a2ab884be86342f63721a" data-rendition-name="original" width="3339" height="1876" loading="lazy" alt="Pšenica / žito"> <figcaption>Polina Rytova / Unsplash</figcaption> </figure>  "Nove vremenske neprilike ukazuju da vreme proizvodnje na otvorenim njivama, baštama i voćnjacima prolazi i postaje neodrživo. Na svetskom nivou potrebne su ogromne investicije i inovacije u agrotehniku, kao i seljenje proizvodnje sa otvorenih polja na zatvorena," dodaje sagovornik Insajdera. Medić ukazuje na problem u našoj državi – Srbija ima solidne uslove, ali i veoma usitnjeno vlasništvo nad zemljištem, zastarelu tehniku i male površine pod navodnjavanjem i zaštitom. Ovaj stručnjak iz Centra za visoke ekonomske studije ne očekuje drastičan rast inflacije, dobrim delom zbog stabilne bazne inflacije. "Očekujem da će hrana vremenom postajati sve veći luksuz u poređenju sa periodom od pre 10-20 godina. Barem u početnom periodu, proizvodnja hrane zahtevaće velike investicije koje će morati da se odraze na cenu. Takođe, očekujem još veće raslojavanje u kvalitetu hrane, gde će organska proizvodnja biti sve jasnije izdvojena, dok će različite GMO sorte, sposobne da prežive teže uslove, biti dostupne, ali značajno lošijeg kvaliteta," zaključuje Medić.&nbsp; <h2>Srbija prati trend promena cena</h2> &nbsp;Ekonomista Ivan Nikolić kaže da iskustvo pokazuje da je Srbija u nekim ranijim slučajevima pratila trend promena cena na međunarodnom tržištu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2022110110114_35bbba6355a8a7f8f2c23b2bf9d6694686f58316c011b345b9b326d359d4a047.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2022110110114_35bbba6355a8a7f8f2c23b2bf9d6694686f58316c011b345b9b326d359d4a047" data-rendition-name="original" width="7952" height="4473" loading="lazy" alt="Šećer"> <figcaption>Foto: Faran Raufi/Unsplash</figcaption> </figure>  "Naše tržište je otvoreno. Ove godine smo imali i problem s klimatskim uslovima koji su smanjili prinose, posebno kod industrijskih kultura koje su nam bitne. Konkretno, prinosi šećera i kukuruza su ove godine manji za 23 odsto u odnosu na prošlu godinu. Zbog toga je vrlo moguće da dođe do povećanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Da li će se to kasnije odraziti na krajnje proizvode za potrošače, ostaje da vidimo”, navodi ekonomista Ivan Nikolić. Srbija je veliki proizvođač šećera, biljnog ulja i žitarica, te bi, prema logici, ove godine trebala više da zaradi. Međutim, problem za naše proizvođače su slabi prinosi. "Prinosi će biti, zavisno od kulture do kulture, niži nego prošle godine. Kada govorimo o ukupnoj zaradi, teško je sa sigurnošću reći šta će se desiti. Ako govorimo o udelu poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu, odnosno njenoj dodatoj vrednosti, ona će biti niža nego prošle godine," dodaje Nikolić. &nbsp; <h2>Cena šećera najviše skočila</h2> Najveći rast u septembru zabeležio je FAO indeks cena šećera, koji je porastao za 10,4 procenta. Skok cena izazvan je pogoršanjem useva u Brazilu i zabrinutošću da bi odluka Indije da ukine ograničenja za upotrebu šećerne trske u proizvodnji etanola mogla uticati na dostupnost izvoza iz te zemlje.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220930110956_48b0ec6825ea13af30a15b6d518ddf0f166cd98a4e920a4c55ad923988f683ca.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20220930110956_48b0ec6825ea13af30a15b6d518ddf0f166cd98a4e920a4c55ad923988f683ca" data-rendition-name="original" width="1920" height="1282" loading="lazy" alt="Mleko"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Pixabay/Pezibear </figcaption> </figure>  Vrednost indeksa cena žitarica u septembru bila je na nivou od 113,5 poena, što je za tri odsto više nego u avgustu, prvenstveno zbog nepovoljnih vremenskih uslova u nekim zemljama koje su ključni izvoznici žitarica. Kako je navedeno, indeks cena biljnih ulja porastao je za 4,6 odsto mesečno, dostigavši 142,4 poena, što je najviši nivo od početka 2023. godine. Međunarodne cene palminog ulja porasle su četvrti uzastopni mesec zaredom, a zabeleženo je i poskupljenje suncokretovog, sojinog i ulja repice.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230926120944_99f551f8ed7ec33e3bd21e29a9b3c366fffd6a26d1dd5a89aa9c7f0bf60f0471.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20230926120944_99f551f8ed7ec33e3bd21e29a9b3c366fffd6a26d1dd5a89aa9c7f0bf60f0471" data-rendition-name="original" width="6000" height="3536" loading="lazy" alt="meso"> <figcaption>Meso, ilustracija Foto: Iñigo De la Maza/Unsplash</figcaption> </figure>  Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda porasla je za 3,8 odsto, dostigavši 136,3 poena, uz povećanje cena punomasnog mleka u prahu, obranog mleka u prahu, putera i sira. FAO indeks cena mesa porastao je za 0,4 procenta, uglavnom zbog viših cena živinskog mesa izazvanih snažnom uvoznom potražnjom za proizvode iz Brazila. Svetske cene goveđeg i svinjskog mesa ostale su stabilne, dok su cene ovčijeg mesa blago opale u odnosu na nivoe iz avgusta. Izvor: Insajder

Svetske cene hrane naglo porasle u septembru, da li će talas poskupljenja da pogodi Srbiju

Nove cene goriva objavljuju se svakog petka do 15 časova.&nbsp;
Izvor: Tanjug&nbsp;

U narednih sedam dana dizel skuplji za dinar, a benzin za dva dinara

U publikaciji Zavoda, Trendovi, II kvartal 2024 dodaje se da je ukupno učešće ovih grupa proizvoda u međugodišnjoj stopi rasta potrošačkih cena u prvom polugodištu iznosilo 51,5 odsto.
Analizom strukture ukupne cene hrane i bezalkoholnih pića dolazi se do podatka da je međugodišnji rast cene mesa od 7,5 odsto imao ubedljivo najveći uticaj na rast cene hrane, ali i na ukupnu inflaciju, uz rast cene električne energije za domaćinstva.&nbsp;
U ukupnoj strukturi cene hrane i bezalkoholnih pića cena mesa zadržala je ubedljivo najveće učešće od 50,3 odsto, u poređenju sa ostalim komponentama hrane i pića.&nbsp;
Najveći uticaj na rast cene mesa imali su sušeno, dimljeno i usoljeno meso, pre svega slanina i kobasice od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa, kao i svinjsko meso. &nbsp;
Kao i u prvom i u drugom kvartalu jedina vrsta mesa koja je imala deflatoran uticaj na ukupnu cenu mesa bilo je živinsko meso.
Uporednom analizom cene mesa sa drugim zemljama može se zaključiti da je cena mesa u Srbiji bila na istom nivou kao u Danskoj, Španiji, Hrvatskoj, Kipru, Portugaliji, Slovačkoj, Albaniji i Turskoj, dok je u poređenju sa cenom mesa u ostalim zemljama u regionu Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj bila veća u proseku za oko 17,8 odsto.
Izvor: Tanjug

Republički zavod za statistiku: Cene mesa i struje za domaćinstva najviše uticale na inflaciju u prvoj polovini 2024.

Vučević je podsetio da je juče imao prvi put sastanak sa predstavnicima najvećih trgovinskih lanaca, domaćih i stranih, kao i sa predstavnicima PKS i resornih ministarstava. 	
"Mislim da ćemo imati konkretne stvari koje ćemo saopštiti u narednih desetak dana i građani će osetiti jedan pravičniji odnos", rekao je Vučević za TV Prva. 	
On je istakao da Vlada ne može da se meša trgovcima u rad, jer samo devet kompanija sa čijim se predstavnicima sastao juče zapošljavaju više od 50.000 ljudi i da imaju pravo na profit. 	
"Ali da vidimo zasto je naš neki proizvod kod nas skuplji u odnosu na neke druge zemlje. Mislim da ćemo imati dobre mere", rekao je Vučević.&nbsp;
Dodao je da će gledati sa trgovinskim lancima da postignu dogovor oko cena. 	
"Da vidimo kako da kontrolišemo cene da budu malo pravičnije, za &nbsp;namirnice koje čine suštinski potrošačku korpu", naveo je Vučević.
Izvor: Tanjug

Vučević: U narednih desetak dana mere za pravičnije cene za najpotrebnije namirnice

Za dinar će biti jeftiniji i benzin (BMB95) i njegova cena će biti 190 dinara za litar, rečeno je u petak 2. avgusta Tanjugu u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.&nbsp;
Nove cene goriva objavljuju se svakog petka do 15 časova.
Izvor: Tanjug

Cene goriva narednih sedam dana niže za dinar po litru

<a href="https://insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-usvojila-nove-vise-akcize-za-gorivo-koji-ce-vaziti-od-1-maja">Akciza</a> na dizel viša je za 5,86 dinara, a akciza na TNG za 4,45 dinara, kada se uračuna PDV.
Osim na derivate nafte, <a href="https://insajder.net/teme/ekonomisti-za-insajder-povecanja-cene-akciza-moze-doprineti-inflatornom-pritisku">od danas se primenjuju i novi dinarski iznosi akciza za biogoriva, alkohol, nikotinske proizvode, kafu i prirodni gas</a> za krajnju potrošnju.&nbsp;
Kako je objavljeno u Službenom glasniku akcize na derivate nafte za tečni naftni gas su 52,49 dinara po kilogramu, 62,54 dinara po litru za biogoriva i biotečnosti , 67,22 dinara po litru za bezolovni benzin, dok su za olovni benzin one i 71,47 dinara po litri.
Na alkoholna pića, akciza je od danas 26,89 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara po kilogramu do 405,24 dinara po kilogramu, dok je za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta u periodu do 31. decembra 2024. godine akciza 10,46 dinara po mililitru, a od 1. januara 2025. godine 11,62 din po mililitru. 
 
 Izvor: Tanjug

Cene