Koalicija je već upozoravala da je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine osnovalo Radnu grupu za izmene i dopune Zakona o oglašavanju, bez medijskih udruženja i bez obaveštenja Ministarstva informisanja i telekomunikacija, koje je nadležno za implementiranje Medijske strategije, a u kojoj se četiri aktivnosti vezuju za oblast oglašavanja.
Koalicija je posebno naglasila da je više puta dobila "obećanje" od Vlade Srbije i tadašnje premijerke Ane Brnabić, da će biti uspostavljena koordinacija među radnim grupama, osnovanim upravo zbog izmena i dopuna medijskih i drugih relevantnih zakona koji se pominju u Medijskoj strategiji.
Deo obećanja bio je da će i predstavnici medijskih udruženja Asocijacije medija i Lokal presa biti kooptirani u članstvo radne grupe.
"Godinu i četiri meseca kasnije, odnosno godinu i šest meseci od formiranja radne grupe i puštanja Zakona o oglašavanju u javnom raspravu, status je isti kao na početku: bez transparetnosti procesa, bez koordinacije sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija, naravno i bez novih predstavnika medijskih udruženja… Sam proces vođen je neformalno, dakle, bez zapisnika sa svih sednica, bez usaglašenog dnevnog reda, baš onako kako ne priliči ozbiljnim institucijama i ozbiljnim zadacima", navedeno je u saopštenju.
Među propustima svakako treba izdvojiti da u Zakonu nije obuhvaćeno kreiranje regulatornog okvira u oblastima javnog obaveštavanja i oglašavanja organa javne vlasti i političkog oglašavanja, a u procesu e-konsultacija nije usvojen nijedan predlog Koalicije za slobodu medija i Crte, naveli su iz koalicije.
Smatraju da je za početak neophodno da se produži rok za javnu raspravu, kako bi svi zajedno mogli da dođu do prihvatljivih rešenja, koja podrazumevaju profesionalan, ozbiljan i temeljan rad, a na kraju i kompromis svih aktera u važnom procesu za budućnost medijske scene Srbije.
Koaliciju za slobodu medija čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres", Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Koalicija za slobodu medija: Ministarstvo da produži javnu raspravu o Zakonu o oglašavanju

U saopštenju su potvrdili navode ministra informisanja i telekomunikacija Dejana Ristića da je broj napada na novinara u prvoj polovini godine manji u odnosu na isti period 2023. godine ali i ocenili da su "kampanje koje vode prorežimski mediji i (ne) vladine organizacije u sinergiji sa funkcionerima vlasti intenzivnije" i da su i dalje prisutne "poznate metode pritiska putem SLAAP tužbi".&nbsp;
"To što na papiru ima manje napada, ne znači da oni nisu teži i ozbiljniji, a da su novi metodi i oblici napada zabrinjavajući, jer ostavljaju brojne negativne posledice", ocenio je pravnik <a href="https://insajder.net/prenosimo/nuns-usvojio-kodeks-novinara-i-novinarki-srbije">NUNS-a </a>Rade Đurić.&nbsp;
Po njegovim rečima, osnovni problem je zašto se ti napadi ponavljaju i zašto postojeća rešenja nemaju odvraćajući efekat po one koji stoje iza napada na novinare.&nbsp;
"Nadležni organi to neće priznati, ali situacija nije bolja, nego je zapravo dosta gora. Pravi napadi kreću od visokih predstavnika vlasti, teškim targetiranjem, jezikom nasilja i kampanjama, a prelivaju se na građane koji svesno ili nesvesno počinju da prete, verbalno ili fizički", naveo je Đurić.
On je pozvao novinare da prijave sve pretnje i napade u najkraćem roku, iako, po njegovim rečima, institucije neretko odbacuju te prijave.&nbsp;
"Takva situacija dovodi do smanjenja poverenja novinara u institucije koje treba da ih zaštite, a nasilnicima se šalje poruka da mogu nekažnjeno da prođu ako prete ili udare novinara", dodao je pravnik NUNS-a.&nbsp;
Đurić je ocenio da je "neverovatno" da ne postoje adekvatna zakonska rešenja za određeni tip prikrivenih ili otvorenih pretnji koje se zbog lingvističkih barijera ne prepoznaju kao ugrožavanje sigurnosti.
"Nasilnici sada namerno izgovaraju pretnje u kondicionalu jer znaju da pravna praksa to ne prepoznaje kao krivično delo. Suština je u tome da se te pretnje, odnosno takva ponašanja, ne istražuju dovoljno. Javni tužioci i policajci moraju da dobro istraže svaki slučaj pretnji koje su svesno i namerno izrečene jezikom koji navodno nije preteći", naveo je Đurić.
Izvor: Beta

NUNS: Do kraja jula 84 napada na novinare, manje nego 2023. godine, ali uz zabrinjavajuće nove metode

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT) je na pitanja UNS odgovorilo da će u onim lokalnim samoupravama koje do sada nisu raspisale medijske konkurse, a nalaze se u statusu redovnog finansiranja, pokrenuti prekršajne postupke protiv odgovornih lica, navedeno je u saopštenju. 
U 45 opština i gradova koje nisu raspisale konkurse, UNS je računao i tri od četiri niške gradske opštine, kao i 15 od 17 beogradskih gradskih opština koje do sada nisu raspisale konkurs, što znači da bez gradskih opština još 27 lokalnih samouprava nije raspisalo medijske konkurse. 
Od 124 lokalne samouprave koje su do sada raspisale konkurse, prema evidenciji UNS, njih 24 raspisalo je konkurs nakon zakonskog roka, odnosno nakon 1. marta. 
Na pitanje UNS upućeno MIT šta je preduzelo povodom činjenice da 45 lokalnih samouprava još uvek nije raspisalo medijske konkurse i hoće li povodom toga preduzeti mere, MIT je odgovorilo da je početkom maja "sprovelo analizu izvršavanja obaveze raspisivanja konkursa u oblasti javnog informisanja" i tom prilikom konstatovalo da od njih 156 zakonsku obavezu do tada nije izvršila 41 lokalna samouprava. 
Ministarstvo je tim lokalnim samoupravama, kako tvrdi, uputilo 14. maja dopise u kojima je "ukazalo kako na zakonsku obavezu raspisivanja konkursa, tako i na posledice usled postupanja protivno ovoj obavezi". 
Iz Ministarstva su podsetili da su krajem 2023. godine održani nacionalni, pokrajinski i izbori u određenom broju lokalnih samouprava, od kojih se određeni broj nalazio u statusu privremenoog finansiranja do dana kada im je MIT uputilo dopise. 
Privremeno finansiranje, naveli su, pored ostalog, ne omogućava sprovođenje javnih konkursa u oblasti javnog informisanja. 
Kako su naveli u odgovoru UNS, Ministarstvo je, uz razumevanje za poteškoće u kojima su se našle, pojedinim lokalnim samoupravama uputilo poziv za ispunjenje zakonske obaveze čim se za to stvore uslovi. 
"Utvrđeno je da na dan 31. jula 2024. godine ukupno 27 lokalnih samouprava nije raspisalo konkurse za projektno sufinansiranje, kao i da se jedan broj njih i dalje nalazi u statusu privremenog finansiranja", potvrdili su u Ministarstvu podatke UNS. 
Ministarstvo je navelo i da će u potpunosti primeniti Zakon i pokrenuti prekršajne postupke protiv odgovornih u jedinicama lokalne samouprave koje do danas, iako se nalaze u statusu redovnog finansiranja, nisu izvršile svoje zakonske obaveze. 
Zakon o javnom informisanju i medijima, koji je stupio na snagu 4. novembra prošle godine, prvi put je predvideo obavezu lokalnih samouprava da raspišu konkurse za sufinansiranje medijskih projekata. 
Takođe, Zakon predviđa i kaznene odredbe za prekršaj za odgovorno lice u organu javne vlasti ako ne raspiše javni konkurs za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Izvor: FoNet

UNS: Četvrtina lokalnih samouprava nije raspisala medijske konkurse, slede prekršajni postupci

Kako je objavljeno na sajtu REM-a, rok za podnošenje prijava je 60 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u Službenom glasniku a regulator će odluke po raspisanom konkursu doneti najkasnije 30 dana od dana objavljivanja liste svih podnosilaca čije su prijave potpune i podnete u predviđenom roku. 
 
 Prijavu za javni konkurs zainteresovani mediji mogu dostaviti neposredno Regulatornom telu za elektronske medije ili putem pošte na adresu REM-a, Trg Nikole Pašića 5/IV, Beograd, sa naznakom "Učešće na javnom konkursu".&nbsp;
Izvor: Beta&nbsp;

REM raspisao konkurs za dodelu 200 lokalnih i sedam regionalnih radijskih frekvencija

"Kosovo: Parlament je upravo usvojio medijski zakon (Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije) uprkos savetima SE, EU, OEBS-a i EFJ da to ne čini. Danas je crni dan za slobodu medija i demokratiju na Kosovu. Opozicione političke stranke su bojkotovale sednicu", napisao je Gutijerez na paltformi Iks.
Protiv odredbi ovog zakona pored opozicije izjasnili su se i stručnjaci iz međunarodnih organizacija i predstavnici civilnog društva.
<h2>Opozicija na Kosovu: Zakoni o tužilačkom savetu i nezavisnoj komisiji za medije idu na Ustavni sud</h2>
&nbsp;Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova (DPK) Abeljard Tahiri najavio je da će Ustavnom sudu uputiti na ocenu ustavnosti Zakon o Tužilačkom savetu i Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, koji su danas usvojeni na sednici kosovskog parlamenta.
Ti su zakoni izglasani samo glasovima vladajuće koalicije, dok je opozicija napustila sednicu.
Tahiri je na Fejsbuku napisao da donošenjem tih zakona kosovska vlast pokušava da zarobi i potčini ove nezavisne institucije.
"Ponovljeni napori ove vlade da zauzme i potčini nezavisne institucije pravde, kao i da kontroliše medije i slobodu govora, dobili su formu odluke uz usvajanje dva zakona na &nbsp;današnjoj sednici", rekao je on.
Tahiri je dodao da će se slanjem zakona Ustavnom sudu obezbediti "poštovanje Ustava Kosova".
"Zbog toga ćemo, naravno, iskoristiti ustavne mehanizme da Ustavnom sudu uputimo Zakon o Tužilačkom savetu Kosova i Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije kako bismo obezbedili poštovanje Ustava Republike Kosovo", kazao je on.
Prethodno je Ustavni sud Kosova Zakon o Tužilačkom savetu Kosova ocenio protivustavnim i naložio izmene i dopune koje će biti u skladu sa Ustavom.&nbsp;
<h2>EU, OEBS i ANK negativno o novom Zakonu o nezavisnoj komisiji za medije</h2>
Najviši zvaničnici Kancelarije EU na Kosovu, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Asocijacije novinara Kosova ocenili su štetnim usvajanje Zakona o nezavisnoj komisiji za medije, koji je danas izglasan u Skupštini Kosova i ocenili da je to udar na slobodu medija.
Šef Kancelarije EU u Prištini Tomas Šunjog je ocenio da je kosovski parlament danas izgubio priliku da ima dva dobra zakona u zemlji, pošto nije prihvatio preporuke EU i drugih međunarodnih organizacija.
"Skupština Kosova je danas izgubila priliku da ima dva dobra zakona, izmenjeni Zakon o Tužilačkom savetu Kosova i Zakon o nezavisnoj komisiji za medije, koji nisu u potpunosti inkorporirali preporuke EU i drugih međunarodnih organizacija", napisao je on na platformi Iks.
Misija OEBS-a na Kosovu je putem saopštenja izrazila zabrinutost zbog nekih aspekata zakona koji je danas usvojen.
Iz OEBS-a ističu da uprkos tome što su u ime Saveta Evrope, EU i OEBS-a dali preporuke međunarodnih eksperata da se zakon uskladi sa međunarodnim standardima, nažalost većina njih nije uzeta u obzir.
"Glavne preporuke stručnjaka koje nisu uzete u obzir odražavale su zabrinutost zbog novih odredbi koje će uticati na sastav, ulogu i odgovornosti NKM-a, kao i na procedure izbora novih članova i uslove službe za izabrane. Preporuke o ulozi i odgovornostima NKM-a tokom izbornih kampanja takođe nisu uzete u obzir", navodi se u reagovanju.
OEBS dalje navodi da proširenje nadležnosti NKM na društvene medije i nedostatak jasnih kriterijuma za blokiranje štetnih sadržaja izaziva zabrinutost i ima implikacije na slobodu izražavanja.
"Proširenje nadležnosti KPM-a u društvenim medijima, uz nedostatak jasnih kriterijuma za blokiranje štetnih sadržaja, izaziva zabrinutost u pogledu proporcionalnosti i ima moguće implikacije na slobodu izražavanja", navodi se u reagovanju.
Konačno, Misija OEBS-a kaže da ostaje posvećena podršci Kosovu u usklađivanju zakonodavstva kako bi se ispunili najviši međunarodni standardi.
"Biće važno da sada usvojeni zakon bude predmet sveobuhvatne revizije, tokom koje treba tražiti stavove kosovskih i međunarodnih eksperata. U međuvremenu, spremni smo kao i uvek da podržimo KPM stručnim savetima i izgradnjom kapaciteta", zaključuje se u reagovanju.
Asocijacija novinara Kosova (ANK) usvajanje Zakona o nezavisnoj komisiji za medije smatra udarom na slobodu i pokušajem disciplinovanja i kontrole medija.
U saopštenju za medije ANK kaže da je glasanje koje je održano danas jedan od najvećih udaraca koje su Kurtijeva vlada i Samoopredeljenje naneli slobodi medija, udar na slobodu medija i pokušaj da se oni disciplinuju i kontrolišu.
"Politička partija na vlasti nije uzela u obzir primedbe civilnog društva i medija, a ignorisala je izveštaj eksperta Saveta Evrope koji je utvrdio da većina zakona ne ispunjava evropske standarde, uključujući one Saveta Evrope gde Kosovo ima za cilj članstvo. Tako nešto je danas pred glasanje istakao predsednik Skupštine Glauk Konjufca", kaže se u saopštenju.
Istovremeno ANK poziva na upotrebu svih zakonskih i ustavnih sredstava da se suprotstavi stupanju zakona na snagu.
Za zakon su glasali samo poslanici vladajuće koalicije, dok su poslanici opozicije napustili sednicu.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Evropska federacija novinara: Crni dan za slobodu medija i demokratiju na Kosovu zbog usvajanja novog medijskog zakona

Poslednjih dana aktuelna je tema <a href="https://insajder.net/teme/uoci-festivala-merdita-dobar-dan-pozivi-na-nasilje-i-cutanje-drzavnih-organa-na-njih-video">festivala "Mirdita Dobar dan“</a> koji će biti održan 27. i 29. juna, s pauzom &nbsp;28. kada je Vidovdan. Ovog puta, nisu desničari bili jedini koji su pozivali na sprečavanje održavanja Festivala, pridružili su im se i visoki funkcioneri vladajuće koalicije.&nbsp; Standardno, 12 godina od kada vlada Srpska napredna stranka, poznavaoci prilika znaju da ni tokom leta nema odmora kada je reč o traženju što unutrašnjih što spoljnih neprijatelja. Da je to uobičajen način ponašanja vlasti u Srbiji za Insajder kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam. "Oni ne znaju drugačije da rade jer tako funkcionišu. Na tom principu oni zapravo i vladaju jer naša vladajuća struktura želi da nam uređuje živote po njihovoj meri. A po njihovoj meri nije patriotski letovati u Hrvatskoj, čak je i izdajnički graditi mostove sa Albancima kroz festivale kao što je Mirdita, nije patriotski govoriti da je u Srebrenici počinjen genocid itd. Njima trebaju zapravo neprijatelji i oni ih stalno prozivode. Potreban im je spoljni neprijatelji i kako oni prikazuju, &nbsp;naša nacija je ugrožena sa svih strana i sada je najvažnije da budemo saborni", ističe Popov.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20211126061132_61a071fcf08b3333b15e49a7jpeg.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20211126061132_61a071fcf08b3333b15e49a7jpeg" data-rendition-name="original" width="3045" height="2022" loading="lazy" alt="Krize u komšiluku u funkciji dnevne politike"> <figcaption>Aleksandar Popov(Photo: Natasa Bogovic)</figcaption> </figure>  Dodaje da je to i razlog održavanja <a href="https://insajder.net/teme/svesrpski-sabor-moleban-u-hramu-svetog-save-prisustvuju-vucic-i-dodik">Svesrpskog sabora</a> sa ključnom rečju "sabornost" kako bi se "odbranili od silnih neprijatelja" dok su kritičari označeni kao izdajnici ili "ustaše". Popov smatra da bi Srbija kao najveća država na Zapadnom Balkanu trebalo da bude faktor stabilizacije regiona, ali da to nije slučaj. Popov kao sramotnu ocenjuje izjavu predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić na televiziji Hepi da je fudbalska reprezentacija otišla na Evropsko prvenstvo u Nemačku hrvatskim avionom ističući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ušao u avion da isprati fudbalere, bio očajan i ljut zbog toga.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240422110456_0792060bdc56024488f0b8fa5cccfab3df70e73db68daa887762a8048c6f4ebd.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240422110456_0792060bdc56024488f0b8fa5cccfab3df70e73db68daa887762a8048c6f4ebd" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Ana Brnabić"> <figcaption>Ana Brnabić, foto: Srđan Ilić </figcaption> </figure>  Brnabić je rekla i da se o tome ćutalo i da je bila tajna kako se ne bi uznemirila reprezentacija pred put, kao i da se ne bi potezalo pitanje čija je to odgovornost. "Sve to je sramotno! Sramotno je i na koji se način predsednik ponašao u Generalnoj skupštini i kako je cela Vlada posmatrala &nbsp;zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj se glasalo o Rezoluciji o Srebrenici. A da ne govorimo o ovakvim izjavama Ane Brnabić. To samo govori o stepenu ulizištva i poniženja i samoponižavanja koje ljudi sebi dozvoljavaju da bi ostali na vlasti, da bi se dodvorili Vučiću. To sve prelazi svaku granicu dobrog ukusa, a da ne govorimo što etiketiraju ljude i time kada neko letuje u Hrvatskoj. Da ne govorimo ako je još nešto rekao protiv vlasti, onda se etiketiraju kao izdajnici. Sve to prelazi ne samo granicu dobrog ukusa, nego za neke ljude koji se energičnije suprotstavljaju takvom trendu to, posle postaje i pomalo i opasno", poručuje Popov u razgovoru za Insajder. Podseća i na slučaj programskog direktora NDNV-a i univerzitetskog profesora <a href="https://insajder.net/prenosimo/verbalni-napad-na-ulici-na-dinka-gruhonjica">Dinka Gruhonjića </a>koji zbog hajke zvaničnika i pojedinih medija doživljava svakodnevne pretnje na ulicama u Novom Sadu. "Moj sugrađanin Dinko Gruhonjić mesecima je tema napada, 'dežurni ustaša od najvećih izdajnika u ovoj zemlji'. Tako da, vreme u kome živimo jednostavno nije za normalne ljude. Mi živimo od krize do krize, od Oluje, i Srebrenice, i Vukovara, do drugih godišnjica, razmene oštrih reči na relaciji Beograd - Priština, Beograd - Sarajevo, Beograd - Zagreb itd.", kaže direktor Centra za regionalizam. Ističe da bi bilo normalno da se uspostavljaju dobrosusedski odnosi, a ne da postaje normalno da &nbsp;imamo kratkotrajna zatišja u prepucavanjima. "Bio je jedan period nekog hladnog mira, od onog pravoslavnog Božića kada je naša ekipa na inicijativu Pupovca i Žigmanova otišla u Zagreb. I tu je bilo nekoliko dobrih gestova, ali to ne potraje dugo i onda naravno krene njihov uobičajen način komuniciranja sa susedima. Naravno, i tamo se nađu dežurni koji će da odgovaraju i eto, takva nam je onda atmosfera i u celom regionu u kom je krajnje neugodno živeti ljudima koji bi trebali da imaju jedan stabilan i miran život i da ih je baš briga i za politiku i za sve njih", poruka je Popova. Ulje na vatru dolivaju i potezi sa svih strana - jer kako građani da razumeju kada Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju saopšti da su vlasti u Prištini ponovo zabranile direktoru Kancelarije Petru Petkoviću da poseti srpsku zajednicu na Kosovu za Vidovdan ili da glumcu Nenadu Jezdiću nije dozvoljeno da odigra predstavu na Kosovu ?&nbsp; "Našim kao i drugim nacionalistima trebaju kao hleb nacionalisti sa druge strane. Postoji zabluda da se nacionalisti međusobno ne podnose. To nije tako. Oni su potrebni kao hleb jedni drugima da bi davali argumente ovoj drugoj strani da može da napada i da time homogenizuje naciju i da ove domaće teme i probleme skloni u stranu. I da se priča o tome kako nas napadaju sa svih strana i da se moramo okupljati. Kad je reč o običnom čoveku, većina, mnogi ljudi zapravo to ne razumeju. Mnogi primaju te informacije zdravo za gotovo. Ljudi misle da ih neće lagati preko televizije, a zapravo nema dovoljno medijske pismenosti", siguran je Popov. Zato manipulacija, kako objašnjava naš sagovornik, &nbsp;prolazi kod mnogih ljudi u Srbiji, ali i u drugim državama regiona. Retki su oni koji "mućnu svojom glavom" u potrebi da su bolje informisani. A ko bi mogao da bude glas razuma u ovakvoj regionalnoj političkoj sceni?&nbsp; Glas razuma su, kako navodi Popov, &nbsp;nezavisni intelektualci i predstavnici nevladinih organizacija koji su najviše i na udaru režima.&nbsp; "To bi trebalo da bude opozicija. Međutim, na primeru o Kosovu teško ćete čuti neku iskrenu reč, jer se boje da će izgubiti glasove i da će biti &nbsp;optuženi da su izdajnici. Tako da, političari bilo da su opozicioni ili ne, po pravilu kalkulišu i od njih se ne čuje toliko tih kritičkih tonova koji se tiču nacionalizma i šovinizma koji se raspiruje. Kod nas je legalizovan izraz "Šiptar" koji je uvredljiv i prestavlja govor mrže. Aleksandar Vulin je prvi počeo da ga koristi i sad je najnormalnije da u svim medijima ili u većini medija, posebno u tabloidnim medijima ili u izjavama pojedinaca koji su na vlasti, da ta reč iako je uvredljiva za Albance &nbsp;cirkuliše. Jednostavno, prosečan građanin nije dovoljno medijski pismen da bi mogao da prepozna šta je tu laž, šta je govor mržnje i šta je raspirivanje mržnje", podvlači sagovornik Insajdera. Skeptičan je kada je reč o normalizaciji odnosa trideset godina od raspada nekadašnje Jugoslavije. Posebno, dodaje, stoga što su &nbsp;na vlasti iste one političke garniture kao i devedesetih a u Srbiji i personalno. "Teško je među njima pronaći sada nekoga ko bi pokrenuo taj proces suočavanja sa prošlošću, a onaj ko bi to mogao, to je Evropska unija koja bi trebalo više da insistira na tome, ali oni to ne rade dovoljno. Tako da tu preovlađuju nažalost i interesi. EU forsira sada iskopavanje litijuma u Srbiji i onda dok je ova vlast prisutna i spremna da to sprovede dotle će kritika na račun te vlasti biti blaga i neučinkovita. Tako da tu nema ni unutrašnje, ni spoljne snage koja bi pokrenula taj proces", skeptičan je Popov. Podseća da je početkom ovog veka bilo izvinjenja i drugih gestova, međutim to se završilo početkom prošle decenije - više takvih gestova nema i prisutna su "prepucavanja" sa svih strana. I dok su odnosi na političkom nivou katastrofalni, zahvaljujući civilnom društvu, ali i privrednicima &nbsp;i kulturnim radnicima, odnosi između društava su daleko bolji nego politički.&nbsp; "Život ide svojim tokom, niko nije ostrvo. Saradnja postoji i sve manje ima nekog odijuma kad, na primer, ideš da letuješ u Hrvatsku ili kad neko sa hrvatskim registracionim tablicama dođe ovde. Ranije je bilo i razbijanje šoferki, a sada toga skoro da i nema. Mada bi političari voleli da ima, da bi oni imali gorivo za raspirivanje mržnje i za te poruke da nije patriotski letovati na hrvatskom primorju", jasan je Popov. Poslednjih godina, povećava se trend odlaska ljudi iz Srbije na sezonski rad &nbsp;upravo u Hrvatsku tokom letnje sezone. "To je jedno prirodno stanje stvari. Ne može to zustaviti nijedna politika, ljudi idu za svojim interesima. Politika ide šumom, a mi idemo drumom kao slobodni građani koji razmišljaju svojom glavom i gledaju svoji interes", zaključuje Popov. Izvor: Insajder

Teme

Popov o "sezoni dizanja tenzija u regionu": Zabluda je da se nacionalisti međusobno ne podnose, jedni drugima su potrebni kao hleb

"Ruska strana je više puta i na različitim nivoima upozoravala da politički motivisano uznemiravanje domaćih novinara i neosnovane zabrane ruskih medija u EU neće proći nezapaženo", navodi se u saopštenju, preneo je portal Mosko tajms.
Moskva je zabranila medije iz 25 zemalja.&nbsp;
Među njima su Politiko, EUobzerver, Agencija Frans pres, nemački Špigel i Cajt, francuski Mond i Liberasion, italijanska Republika i Stampa, španski Pais i Mundo, finski Ile i Helsingin Sanomat, litvanski LRT, estonska verzija portala Delfi, poljski TV kanal Belsat, švedska televizijska i radio kompanija SVT.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da će, ukoliko se ukinu ograničenja za ruske medije, ruska strana takođe "preispitati svoju odluku u odnosu na pomenute medijske operatere".
Savet Evropske unije ranije je zabranio emitovanje Glasa Evrope, RIA Novosti, Izvestija i Rosijske gazete u EU zbog "vojne propagande".&nbsp;
"Ovi mediji su pod stalnom direktnom ili indirektnom kontrolom rukovodstva Ruske Federacije i igrali su važnu ulogu u promovisanju i podršci ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, kao i u destabilizaciji susednih zemalja", navedeno je u saopštenju Saveta EU.
Istovremeno, EU je istakla da ta mera neće sprečiti zaposlene u medijima "da obavljaju aktivnosti u EU, sa izuzetkom emitovanja".&nbsp;
Zabrana ovih medija u Evropskoj uniji stupa na snagu 25. juna.
Od početka napada Rusije na Ukrajinu, EU je zabranila emitovanje ruskih medija NTV/NTV Mir, Rusija 1, REN TV, Prvi kanal, RT i Sputnjik.
Izvor: Tanjug

Moskva zabranila 81 evropski medij uključujući Politiko, AFP, Mond, Cajt i druge

Kako je navedeno, 39 odsto ispitanika iz 47 država reklo je da ponekad ili često aktivno izbegavaju vesti, dok je 2017. godine takav odgovor dalo 29 odsto učesnika istraživanja.
Oko 46 odsto ljudi odgovorilo je da su veoma ili ekstremno zainteresovani za vesti, naspram 63 odsto 2017. godine, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
Glavni autor ovog istraživanja Nik Njuman smatra da je pad interesovanja za vesti vezan za "naročito teške stvari u prethodnim godinama", a u koje spada i rat u Ukrajini.
"Imali ste pandemiju i ratove, tako da je prilično prirodna reakcija ljudi da se okrenu od vesti, bilo radi zaštite mentalnog zdravlja ili prosto kao želja da se nastavi sa životom", objašnjava Njuman.
On je istakao da oni koji selektivno izbegavaju vesti to rade jer se osećaju "nemoćno" pred velikim svetskim događajima.
Neki ljudi se osećaju i prezasićeno i zbunjeno zbog količine dostupnih vesti, dok su neki i umorni od politike, dodaje Njuman.
Poverenje u vesti ostalo je na uobičajenih 40 odsto, a bilo je za 4 odsto više samo za vreme kovid pandemije.
Kada je reč o izvoru vesti, oko 73 odsto ispitanika je reklo da čita vesti na internetu, dok je 50 odsto navelo televiziju, a 14 odsto štampane medije.
Kada je reč o društvenim mrežama, za najveći procenat ispitanika najvažnije je pristupanje platformi Fejsbuk, iako je već dugo u stabilnom padu, dok su Jutjub i Vocap takođe važni izvori vesti.
Zanimljivo je da je u porastu TikTok, koji je po prvi put ispred platforme X, sa 13 odsto naspram 10 odsto korisnika.&nbsp;
Istraživanje je pokazalo da postoji široko rasprostranjena sumnjičavost prema potencijalnom pisanju vesti pomoću veštačke inteligencije, naročito za ozbiljnije vesti kao što su one o politici ili ratu.
Njuman kaže da postoji više lagodnosti za upotrebu veštačke inteligenije kao pomoć u transkripciji i prevođenju.
Anketa je sprovodena u januaru i februaru ove godine, a obuhvatila je 94.943 ispitanika u 47 država.
Izvor: Tanjug

Istraživanje Oksforda: Rekordan broj ljudi u svetu izbegava da prati vesti

Kako navodi <a href="https://n1info.rs/vesti/uhapsen-muskarac-koji-je-pretio-redakciji-n1-tuzilastvo-predlozilo-uslovnu-kaznu/">N1</a>, za ovog muškarca tužilaštvo je predložilo sudu izricanje uslovne osude sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od jedne godine, koja se neće izvršiti ukoliko u tri godine od pravosnažnosti presude ne ponovi krivično delo. 
 
"Muškarac (73) koji se potpisao pseudonimom, u pretnji redakciji N1 između ostalog je napisao da su novinari N1 najgora banda, da su plaćeni kao domaći izdajnici od stranih sila moći i da odavno javno neprijateljski istupaju prema narodu i legitimnoj vlasti: Bićete uskoro likvidirani, neutralisani da neće ostati ništa", napisao je on, a preneo portal N1.
Izvor: Beta, N1

Uhapšen muškarac koji je pretio redakciji N1

U saopštenju koje je prosledilo udruženje SafeJournalist se navodi da je "ovaj sve veći pritisak nedavno kulminirao fizičkim <a href="https://insajder.net/teme/novinara-vuka-cvijica-fizicki-napao-direktor-srpskog-telegrafa-video">napadom na novinara Vuka Cvijića</a> i zahtevom za zatvorskim kaznama za <a href="https://insajder.net/prenosimo/sudija-tuzila-krik-trazi-zatvor-i-zabranu-rada-za-novinare">novinare KRIK-a</a> i Pištaljke".
"Pozivamo nadležne institucije da na brz, nezavisan i efikasan način istraže agresiju koju je pretrpio Cvijić, kao i druge nerazjašnjene napade na novinare. Lanac nekažnjivosti za nasilje nad novinarima mora biti prekinut. Pored toga, pozivamo srpske institucije da započnu temeljne istrage o pravnim pretnjama i razviju efikasne mere protiv uznemirujućih tužbi, nadovezujući se na Direktivu EU i Preporuku Saveta Evrope o SLAPP-ovima", zaključuje se u saopštenju.
SafeJournalists Network mrežu čine Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje BH novinari, Hrvatsko novinarsko društvo, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Sindikat medija Crne Gore.
<h2>Predstavnica OEBS-a za medije osudila napad na novinara Cvijića, pohvalila reakciju tužilaštva</h2>
Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Tereza Ribeiro rekla je da je "sramotan" fizički napad na novinara Vuka Cvijića u sredu u Beogradu i pridružila se Misiji OEBS-a u Srbiji u pohvali polcije i tužilaštva jer su brzo reagovali. 
 
"Nedavni napad na novinara Vuka Cvijića u Srbiji je sramotan. Pridružujem se OEBS-u Srbija u pohvali policije i tužilaštva na njihovoj brzoj reakciji koja treba da dovede do detaljne istrage i do zadovoljenja pravde", napisala je Ribeiro danas na mreži X. 
 
Ona je dodala da je "nasilje protiv novinara napad na medijske slobode". 
 
Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji je već sinoć izrazila žaljenje zbog fizičkog napada na Vuka Cvijića, istraživačkog novinara nedeljnika Radar. 
 
"Pohvaljujemo brzu reakciju tužilaštva i policije u skladu sa odlukom Ministarskog saveta OEBS-a o bezbednosti novinara oko koje su se 2018. godine složile svih 57 zemalja učesnica, uključujući i Srbiju", napisala je Misija na mreži X. 
 

<h2>Skup građana za podršku napadnutom novinaru Vuku Cvijiću sutra popodne u centru Beograda</h2>
Skup građana za podršku napadnutom novinaru Vuku Cvijiću sutra popodne u centru Beograda
Koalicija za slobodu medija pozvala je građane da dođu sutra, u petak, u 18 časova na Plato Filozofskog fakulteta na skup podrške novinaru nedeljnika "Radar" Vuku Cvijiću koji je fizički napadnut juče u centru Beograda.&nbsp;
Cvijić je kazao da ga je na ulici pesnicom u lice udario direktor provladinog tabloida "Srpski telegraf" Milan Lađević.
"Pozivamo Vas da podržimo Vuka Cvijića, kao i sve novinare koji časno obavljaju svoj posao, jer sada svako može postaviti pitanje: Ko je sledeći? Neophodno je da ovim skupom podržimo profesionalno novinarstvo i poručimo da se neće ućutkati glasovi istine. Ovaj napad je posledica onoga na šta članovi Koalicije stalno ukazuju, a to je koliko je važno da se pretnje koje dobijaju novinari i novinarke procesuiraju, jer će u suprotnom eskalirati u fizičko nasilje", stoji u saopštenju.
Podsetimo, nalaz lekara sa Vojno-medicinske akademije (VMA), koja je u sredu 29.maja, na dan napada, bila dežurna, potvrdio je da je novinar Radara Vuk Cvijić zadobio povrede u predelu vilice sa desne strane. U izveštaju se precizira da Cvijić ima nagnječenje mekih tkiva i dodatno se upućuje na pregled kod maksilofacijalnog specijaliste. Lekar sa VMA odredio je i medikamentnu terapiju.
Kako navodi Radar, Cvijić je na VMA otišao nakon što ga je oko 13 časova u centru Beograda, u Kosovskoj ulici, pesnicom udario <a href="https://insajder.net/teme/novinara-vuka-cvijica-fizicki-napao-direktor-srpskog-telegrafa-video">Milan Lađević</a>, suvlasnik Medijske mreže, u čijem je sastavu i tabloid Srpski telegraf i portal Republika.
U svojim medijima, Lađević je negirao da je udario Cvijića i objavio seriju tekstova u kojima je optužio novinara Radara da je on njega napao i da je inscenirao pad. U jednom od tekstova, portal Republika plasirao je i laž da je Cvijić odbio saslušanje u policiji.
Izvor: Beta

mediji