Bez reči, bez odgovora: Premijer i ministri izbegavaju novinare

Otkako je početkom marta predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će mandatar za sastav nove Vlade biti Đuro Macut, mediji su pokušavali da stupe u kontakt sa ovim, široj javnosti nepoznatim, endokrinologom i profesorom Medicinskog fakulteta u Beogradu. Oni koji su uspeli, dobili su izjavu da neće izlaziti u medije do iznošenja svog ekspozea.

Macut je ekspoze izneo 15. marta, dok je dan kasnije zajedno sa ministrima položio zakletvu čime je i formalno otpočeo mandat nove Vlade. Ipak, distanca prema medijima je ostala na snazi.  

Za malo više od tri nedelje, koliko obavlja funkciju premijera, po Ustavu najuticajnije političke funkcije u zemlji, Macut nije organizovao nijednu konferenciju za medije na kojoj bi mogao da se suoči sa pitanjima novinara. 

Umesto toga, o svojim aktivnostima i potezima Vlade javnost obaveštava isključivo putem saopštenja koja se objavljuju na internet stranici Vlade i šalju medijskim redakcijama. 

Tako je javnost bila u prilici da sazna da premijer oseća "poštovanje prema bogatoj istoriji i duhovnom značaju Koptske pravoslavne crkve“, da osuđuje "vandalski čin nepoznatog lica koje je oskrnavilo mesto odavanje pošte stradalima na Železničkoj stanici“ ili da je prisustvovao svečanom prijemu u Ambasadi Ruske Federacije organizovanom povodom obeležavanja 80 godina od pobede nad fašizmom. Međutim, ova jedmosmerna komunikacija podrazumeva da predstavnici medija nisu bili u prilici da novom premijeru postave pitanje.

Tokom kratkog mandata, Macut se uglavnom i odlučivao za sastanke i prijeme zatvorenog tipa, gde ne postoji ni minimalna mogućnost da mu neko od predstavnika medija postavi pitanje. Jedini izuzetak za sada, predstavljao je odlazak premijera u Dubonu i Malo Orašje gde je odao počast stradalima u masovnom ubistvu. Ali i tamo je prošlo bez pitanja i odgovora.

Predsednik Vlade, prema Ustavu Srbije, vodi i usmerava rad Vlade, stara se o njenom ujednačenom političkom delovanju, usklađuje rad Vlade i predstavlja je.  

U Zakonu o Vladi izričito se navodi da je njen rad javan, te da je Vlada dužna da javnosti omogući uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i poslovniku Vlade. 

Prema poslovniku Vlade, javnost njenog rada se obezbeđuje konferencijama za novinare, predstavljanjem Vlade na internetu, saopštenjima za javnost i drugim informaciono-komunikacionim sredstvima. Takođe se dodaje da Vlada na pitanja, inicijative i pritužbe odgovara preko organa državne uprave, dok na pitanja upućena predsedniku Vlade odgovara Generalni sekretarijat.  

Javnost čak nije obaveštena ni o tome ko je formalno zadužen za komunikaciju sa medijima ispred predsednika Vlade, niti ko mu je šef kabineta.  

Jovanka Matić, istraživačica medija i naučna saradnica Instituta društvenih nauka u penziji navodi za Insajder da je novi premijer propustio šansu da unese novinu.

“Mogao je da bude simbolički znak promene koju je Vučić želeo da promoviše kao značajnu. Možda se premijer tek uči novim veštinama komuniciranja, pa se trenutno ograničio samo na saopštenja, za koju može da ima neograničenu stručnu pomoć, a koja neće ugroziti glavni cilj Vučićeve namere - stabilizovanje poljuljanog kredibiliteta vlasti“, ističe Matić.

Skrivanjem iza saopštenja kao jedinog načina komuniciranja, dodaje Matić, skriva se kompetentnost novog premijera da kao formalni nosilac najveće političke moći efikasno upravlja aktuelnom društvenom krizom.

“Nije neobično da njegov najjavniji potez bude otpočinjanje razgovora sa upravama univerziteta, ali jeste insistiranje na tajnovitosti tih razgovora. Premijer time jasno stavlja do znanja da transparentnost rada neće biti nova karakteristika Vlade, a nje su građani bolno željni“ kaže Matić  

Ona naglašava da premijer još uvek nije demonstrirao da je svestan medijske polarizacije.

“Bilo bi sjajno, kad se malo izvešti za direktnu komunikaciju sa javnošću i novinarima, da se ne odluči da koristi etablirane tehnike zloupotrebe prorežimskih medija, kao i ignorisanja ili delegitimizovanja neposlušnih medija. Već to bi bila značajna promena u strategiji komuniciranja Vlade“, napominje Matić.  

Novi i stari ministri

Što se tiče ministara u Macutovoj vladi, od momenta predstavljanja imena ljudi koji će sedeti u Nemanjinoj 11 bilo je vidljivo da postoje dve grupe. Jednu čine ministri koji poput Macuta imaju skromno ili nikakvo iskustvo u bavljenju politikom, dok drugu čine ljudi koji mogu da se smatraju veteranima političkog delovanja. Ova podela vidljiva je i prema odnosu prema medijima. 

Grupa ministara koju čine Ivica Dačić, Siniša Mali, Darko Glišić ili Bratislav Gašić su bili otvoreniji za medije, mahom one za koje važi da imaju blagonaklonu uređivačku politiku prema postupcima vlasti. Nešto ređe u javnosti nastupaju ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, ministar spoljnih poslova Marko Đurić ili kulture Nikola Selaković. U tu kategoriju mogu da se podvedu i ministarka rada Milica Đurđević Stamenkovski ili Nenad Vujić koji je odgovarao na pitanja novinara.   

Najređe, u medijima se pojavljuju “novi“ ministri poput Borisa Bratine, Sare Pavkov ili Dejana Vuka Stankovića. To je za Stankovića najupadljivije, ne samo zbog činjenice da je do izbora bio redovni sagovornik brojnih medija, već i zbog toga što je, kao ministar prosvete, nadležan za oblast u kojoj postoji izuzetno mnogo nerešenih problema. Ono što je zajedničko za sve njih, to je da nisu organizovali nijednu konferenciju za medije otkako je formirana nova Vlada.  

Javna komunikacija o državnoj politici i aktulenim društvenim temama i dalje je u najvećoj meri na predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, predsednici Vlade Ani Brnabić i predsedniku SNS-a Milošu Vučeviću. 

Novinar: Vuk Jeremić