"Visina takse za javni medijski servis i budžetska sredstva, njihov ukupan iznos i srazmera utvrđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni medijski servis, a u funkciji obavljanja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, obezbeđivanja stabilnog sistema finansiranja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti i institucionalne autonomije, istovremeno vodeći računa o ekonomskom ambijentu i ekonomskoj snazi obveznika. Visina takse jedinstvena je na celoj teritoriji Republike Srbije, utvrđuje se u mesečnom iznosu od 349,00 dinara“, navodi se na sajtu Vlade.
"Polazeći od statističkih podataka o prosečnoj zaradi i visini penzija u Republici Srbiji, visokih inicijalnim troškova štampe i distribucije računa i nesrazmerno visokih troškova kod pokretanja postupka naplate nenaplaćenih potraživanja, sa jedne strane, potrebe obezbeđenja uslova za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti javnih medijskih servis, sa druge strane, kao najcelishodnije predloženo je rešenje da se u narednom periodu od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2025. godine javni medijski servisi delimično finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a delimično iz takse za javne medijske servise, koja bi se naplaćivala preko računa za utrošenu električnu energiju, koji obezbeđuje visoki stepen naplate takse“, dodaje se u obrazloženju predloga zakona.
U tekstu se navodi da se predloženim izmenama zakona privremeno produžava, u navedenom periodu, uređivanje načina finansiranja osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, s ciljem otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanja njihove osnovne delatnosti, koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.&nbsp;
"Imajući u vidu porast svih troškova poslovanja javnih medijskih servisa izazvanih makroekonomskim kretanjima i globalnoj ekonomskoj situaciji, činjenici da postojeća taksa koju građani plaćaju 299,00 dinara mesečno, kao i da je visina takse na nivou od 2020. godine, predlaže se da se visina poveća na 349.00 dinara mesečno, što je nominalno uvećanje od 50,00 dinara mesečno“, piše u predlogu Vlade i dodaje se da se sredstva po osnovu takse za javni medijski servis i budžetska sredstva, njihov ukupan iznos i srazmera utvrđuju u funkciji obezbeđenja stabilnog sistema finansiranja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti i institucionalne autonomije, istovremeno vodeći računa o ekonomskom ambijentu i ekonomskoj snazi obveznika.
Izvor: Insajder/Vlada Srbije
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vlada Srbije predložila povećanje televizijske pretplate

Kako se navodi, brojni izveštaji Saveta imali su za cilj da se, Vlada koja je osnovala Savet za borbu protiv korupcije, kao svoje savetodavno telo, upozna sa potencijalnom korupcijom u oblastima koje su visoko rizične, odnosno gde se raspolaže i upravlja javnom imovinom velike vrednosti.
Pored toga predmet istraživanja Saveta je bila i oblast vladavine prava, privatizacije društvenog kapitala, mediji i dr.
"U svom radu Savet je nailazio na brojne prepreke i probleme, počevši od toga da mnoge državne institucije nisu dostavljale traženu dokumentaciju, pa čak ni po rešenjima i nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja. Za takvo nepoštovanje Saveta i Poverenika za informacije od javnog značaja očito su institucije nalazile uporište u stavu Vlade prema Savetu", piše u objavljenom dokumentu.
Ističu i da umesto podrške u radu Saveta, kako bi izveštaji o potencijalnoj korupciji bili što kompletniji, često zbog nedostatka dokumentacije, mnoge štetne i koruptivne pojave su ostale prikrivene, što ne ide u prilog Vladi, ako je izabrana da radi u najboljem interesu svojih građana. 
"Savet se brojnim preporukama obraćao Vladi, da subjektima koji su uskratili dostavljanje dokumentacije Savetu kao što su: Republički geodetski zavod, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Grad Beograd, Ministarstvo odbrane, Telekom Srbije, Srbijagas i dr. naloži dostavljanje dokumentacije i poštovanje institucije Poverenika za informacije od javnog značaja. Ne samo što nisu ispoštovane preporuke Saveta već se Vlada 'potrudila' da novim zakonskim rešenjima učini još više nedostupnim određene informacije", objavio je Savet.
Prema njihovim rečima, 2016. godine Savet je uradio Izveštaj o tajnosti podataka i tim povodom podneo Inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Uredbi kojima se u zakonom određeni stepen tajnosti unosi još jedan novi stepen tajnosti, za čije određivanje ne postoje jasni kriterijumi. Na taj način se omogućava državnim organima da ne dostavljaju određene informacije proglašavajući ih kao tajne, iako su one možda od javnog interesa. Ustavni sud nije dao nikakav odgovor na podnetu Inicijativu Saveta.
Ističu i da je pored toga, Savet je uradio i Izveštaj o poslovanju Republičkog geodetskog zavoda, ukazujući Vladi i Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture da RGZ ne izvršava rešenja Poverenika i da Ministarstvo izvrši nadzor nad njegovim radom. Nažalost, kako kažu, osim pretnji Savetu od strane rukovodstva RGZ-a i prekida potpune saradnje sa Savetom drugih efekata nema.
"Savet nije tokom svog dugogodišnjeg rada uskraćen samo za dokumentaciju koja je predmet analize, već je sve vreme radio u nepotpunom sastavu. Nekoliko istaknutih članova Saveta je preminulo, neki su napustili Savet, a izbor novih članova godinama ostaje nerešen i pored upornog predlaganja od strane Saveta. Takav odnos Vlade prema svom savetodavnom telu ima za posledicu da i nadležne institucije, MUP i tužilaštvo, olako pristupaju izveštajima Saveta koji im se dostavljaju na dalje postupanje", piše u dokumentu.
Sve to, ističu, nije obeshrabrilo Savet, koji je i pored navedenih okolnosti u kojima radi, dao na stotine preporuka Vladi Republike Srbije kako bi se unapredila zakonska rešenja, kojim bi se sačuvala javna imovina i dobra u opštoj upotrebi, uredio medijski prostor i jednom rečju smanjio prostor za sistemsku korupciju.
Poručuju da će Savet nastaviti da radi u skladu sa Odlukom o osnivanju, u nadi da će njegov rad biti prepoznat kao doprinos borbi protiv korupcije ne samo u javnosti, već i od institucije koja ga je osnovala. 
U tom uverenju Savet preporučuje Vladi: da se u prioritetu izaberu novi članovi Saveta, a na osnovu predloga Saveta, imajući u vidu da je to u skladu sa Poslovnikom o radu Saveta, na koji ni jedna Vlada nije imala primedbe, da se izveštaji Saveta razmatraju na sednici Vlade po preporuci Evropske komisije i da se o stavu Vlade po svakom izveštaju obaveštava Savet, da Vlada zaduži nadležna ministarstva i druge državne institucije, na koje se odnosi izveštaj Saveta, da zajednički rade na rešavanju uočenih problema i potencijalne korupcije, da se poštuje institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i da svako neizvršavanje njegovih rešenja ima za posledicu sankcionisanje odgovornog lica u subjektu koji ne izvršava rešenje.
 Izveštaj je dostavljen i Generalnom sekretarijatu Vlade kao i Vrhovnom javnom tužilaštvu.
Izvor: Savet za borbu protiv korupcije

Savet za borbu protiv korupcije: Vlada svaki kritički osvrt smatra suprotstavljanjem

Nagrade su u iznosu od po 20.000 evra za zlatnu medalju, po 15.000 za srebrnu i po 10.000 evra za bronzanu medalju, u dinarskoj protivvrednosti, saopštili su iz Vlade.
Podsetili su da su paraatletičari Srbije osvojili jednu zlatnu i dve srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u paraolimpijskoj sportskoj disciplini – atletika, koje je održano u Кobeu, u Japanu, u maju 2024. godine.
Članovi atletske reprezentacije Srbije osvojili su dve srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u atletici održanom Rimu u junu 2024. godine.
Na Svetskom prvenstvu u džudou u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u maju 2024. godine osvojena je jedna srebrna medalja.
Na Evropskom prvenstvu u paraolimpijskoj sportskoj disciplini – streljaštvo, koje je odražano u Granadi u Španiji, u junu 2024. godine, sportisti Srbije osvojili su dve zlatne i jednu srebrnu medalju.
Svi su dobili novčane nadoknade kao i njihovi treneri koji su dobili ista novčana sredstva, navedeno je u saopštenju iz Vlade.
Podsetimo <a href="https://insajder.net/prenosimo/za-medalje-na-oi-u-parizu-srpskim-sportistima-200-000-100-000-i-60-000-evra">Vlada Srbije usvojila je predlog Ministarstva sporta da novčane nagrade budu uvećane, pa će tako za osvajanje zlatne medalje sportisti dobiti 200.000 evra, srebrne 100.000 i bronzane 60.000</a>.
Izvor: Beta

Vlada utvrdila visinu nagrada za paraolimpijce, za zlato 20.000 evra

Za sprovođenje podsticajnih mera privredi u 2024. godini predviđeno je 10 programa podrške, kroz koje će Ministarstvo privrede plasirati iznos od dve milijarde dinara bespovratnih sredstava, a zajedno sa kreditnim sredstvima ukupni podsticaji će iznositi četiri milijarde dinara, navodi se u saopštenju Vlade.
Na sednici su usvojene sledeće uredbe: Program razvojna šansa - linija za prerađivačku industriju u 2024. godini, namenjen je prerađivačkoj industriji i realizuje se u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS) i bankom. Iznos bespovratnih sredstava je 600 miliona dinara.&nbsp;
Program za podsticaj razvoja prerađivačkih kapaciteta u oblasti lova, ribolova, proizvodnje vina, piva i jakih alkoholnih pića u 2024. godini, biće rađen u saradnji sa Fondom za razvoj. Ovaj program nije postojao prethodnih godina, a iznos bespovratnih sredstava je 160 miliona dinara.&nbsp;
Za Program podrške razvoju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti, biće izdvojeno 10 miliona dinara bespovratnih sredstava, dok će za Program podsticanja razvoja preduzetništva žena i žena samohranih roditelja u 2024. godini biti izdvojeno 100 miliona dinara bespovratnih sredstava.
Isti iznos je izdvojen i za Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2024. godini.
Takođe, prvi put ove godine, poslodavcima uključenim u dualno obrazovanje biće dodeljeno 50 miliona dinara bespovratnih sredstava kako to predviđa Program podrške jačanju kapaciteta poslodavaca uključenih u dualno obrazovanje u 2024. godini.
Iznos bespovratnih sredstava za Program podrške za razvoj preduzetništva žena na selu u 2024. godini, iznosi 30 miliona dinara.
Izvor: Tanjug

Vlada usvojila šest uredbi u oblasti privrede za pomoć malim i srednjim preduzećima

Goran Vasić, istoričar i muzejski savetnik, rođen je 1971. u Prištini, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i fakultet. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Prištini 1997. godine, kada je stekao zvanje profesora istorije, navodi se u biografiji na <a href="https://srpskoistorijskodrustvo.rs/%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B/#:~:text=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%20%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%20%D1%83%20%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5,%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%20%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%202021.">sajtu Srpskog istorijskog društva</a>.
Predavao je istoriju u više osnovnih i srednjih škola u Prištini i Nišu. Od 2004. godine radi u Narodnom muzeju Kruševac kao kustos istoričar.
Zvanje muzejskog savetnika stekao je 2021. godine. Oblast njegovog interesovanja je istorija Balkana u 20. veku, s posebnim osvrtom na istoriju Prvog i Drugog svetskog rata. Autor je više tematskih izložbi u vezi s tom tematikom. Objavio je više &nbsp;stručnih radova.
Bio je direktor Narodnog muzeja Kruševac (2012–2022). Član je Nadzornog odbora Muzejskog društva Srbije i član Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije.
Podsećamo da je krajem prošlog meseca direktorki Zavoda Dubravki Đukanović postavljen ultimatum na sastanku u Vladi -<a href="https://insajder.net/teme/slucaj-generalstab-pritisci-na-struku-dok-ne-bude-po-zakonu-milom-ili-silom-video"> ili da skine zaštitu sa kompleksa Generalštaba u centru Beograda, ili da podnese ostavku</a>.&nbsp;
Ona se tada odlučila se za drugu opciju i podnela zahtev za svoje razrešenje.
Da bi na mestu kompleksa Generalštaba bio izgrađen poslovno – stambeni kompleks, prethodno mora da bude skinut sa liste spomenika kulture.
Iako je kompleks pod zaštitom Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, formalni zahtev Ministarstvu kulture mora da pošalje Republički zavod; ostavku je, podsetimo, krajem prošlog meseca podnela i direktorka Gradskog zavoda Olivera Vučković i za njenog naslednika je imenovan arhitekta i konzervator Aleksandar Ivanović.
Vlasnik firme Affinity Partners i zet bivšeg predsednika Amerike Donalda Trampa, Džared Kušner, još sredinom marta je, na društvenim mrežama, objavio idejno rešenje kompleksa.&nbsp;
Mesec dana kasnije, iz Vlade je saopšteno da je potpisan okvirni ugovor, na osnovu kojeg ta firma tek počinje da pravi projekat izgradnje.
Izvor: Insajder

Teme

Istoričar Goran Vasić novi direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

Izmenjena odluka je doneta jer poremećaj na tržištu peleta još nije otklonjen.&nbsp;
Vlada Srbije na sednici u aprilu ove godine, donela Odluku o privremenoj zabrani uvoza peleta od drveta, na inicijativu Ministarstva energetike.&nbsp;
Odluka je stupila na snagu 13. aprila i sa periodom važenja od 90 dana, trebalo je da istekne 13. jula.&nbsp;
Izvor: Tanjug&nbsp;

Vlada Srbije produžila zabranu uvoza peleta na još 90 dana

Kako je saopšteno iz Vlade, cilj pristupanja Programu jeste podrška promovisanju ovih prava i vrednosti.&nbsp;
Vlada je usvojila i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Evropske unije i Srbije o učešću Srbije u Programu Unije za saradnju u oblasti oporezivanja "Fiskalis", u cilju obezbeđivanja kontinuiteta učešća u aktivnostima tog programa, odnosno unapređenja standarda i usklađivanja sa propisima i najboljim praksama EU na putu Srbije ka članstvu.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Vlada usvojila predloge zakona o potvrđivanju dva sporazuma Srbije i EU

U saopštenju se navodi da je ta poslanička grupa "zbog problema nastalih u primeni rečnika, gramatike i pravopisa srpskog jezika i 'rodno osetljivog jezika', za koji ne postoje rečnik, gramatika i pravopis" tražila od Vlade Srbije da joj dostavi akte i ukaže na osnov po kojem je u Srbiju, "pod pretnjom kažnjavanja, uvela nejasne i nepoznate dženderske pojmove: gender identities/rodni identiteti; gender/rodno osetljiv jezik; gender/rodno senzitivan jezik; gender/rodna ravnopravnost". &nbsp;
Kako se navodi, Vlada Srbije donela je rešenje kojim je odbacila takav zahtev, pa je poslanička grupa podnela tužbu protiv Vlade Srbije i od suda traži da da prinudi Vladu da ispuni zahteve poslaničke grupe. &nbsp;
U saopštenju se dodaje da je zbog "stvorenog haosa u obrazovanju i informisanju" poslanička grupa 29. maja ove godine od Skupštine Srbije tražila da Zakon o rodnoj ravnopravnosti stavi van snage, a da je 31. maja Skupština taj predlog prosledila Vladi sa molbom da ga razmotri i svoje mišljenje dostavi prlamentu.&nbsp;
Dodaje se da se potom Vlada obratila Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Izvor: FoNet

Poslanička grupa Branimira Nestorovića tužila Vladu Srbije

O ovom problemu za Marker razgovor govori Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena u Vladi Srbije.
„Talas nasilja itekako je izražen. Mi smo vrlo svesni, ja pogotovo, s obzirom da se bavim neposredno tom temom dugi niz godina. Ono što mogu da primetim, da se o nasilju mnogo više govori i da to u stvari otvara jedan dobar prostor za razvijanje dijaloga, da se nasilje suzbije“, kaže sagovornica Insajdera.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DvmZeOIp6re0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema njenim rečima, brojevi femicida o kojima se najčešće govori u javnosti, deluju zastrašujući i jesu zastrašujući.&nbsp;
„Ne samo zbog toga koji je to broj, da je jedna žena u pitanju koja je smrtno stradala od posledica porodičnog ili bilo kog drugog nasilja. To je previše. Ali je dobro da se otvara dijalog na tu temu u smislu da možemo da vidimo na koji način institucije sistema treba da reaguju i zašto mislimo da možda institucije sistema nisu reagovale onda kada je to bilo neophodno“, navodi Macura. &nbsp;
Sagovornica Insajdera ukazuje, da statistika kada su u pitanju žene koje su na taj način izgubile život u porodičnom ili bilo kog drugom nasilju, je nažalost poražavajuća statistika.&nbsp;
„Iz te statistike se saznaje da samo tri odsto žena koje su ubijene u partnerskom nasilju ili u drugoj vrsti nasilja koje postoje na relaciji muškarac i žena, je prijavilo nasilje“, navodi ministarka.&nbsp;
Macura ne sumnja da postoji nepoverenje u institucije.&nbsp;
„Uvek volim da kažem, s obzirom da sam imala dobru konekciju sa institucijama sistema, ranije kada sam ovom se temom bavila, da su u pitanju pojedinci i da ti pojedinci veoma često i lako pronalaze put u medijskim naslovima. Naravno, zato što su takvi naslovi sami po sebi senzacija i onda se stiče utisak da kompletne institucije sistema ne rade dobro svoj posao, što naravno nije istina. U institucijama sistema itekako postoje ozbiljni pojedinci, ljudi koji vrlo odgovorno prilaze ovim temama i koji u velikom broju slučajeva, mnogo većim nego što javnost zapravo misli da se dešava, štite žrtve porodičnog nasilja“ navodi Macura.&nbsp;
Resorna ministarka ukazuje, u vreme kada je radila sa pojedinim žrtvama, bila je &nbsp;vrlo svesna pozitivnih ishoda kada je u pitanju intervencija, ne samo kada je u pitanju Ministarstva unutrašnjih poslova, nego kada su u pitanju i druge institucije sistema.
„Postavlja se kao problem, onda kada pojedinci u tom sistemu ne reaguju onako kako treba. To se dešava najčešće u onim sredinama gde se možda žrtva, nasilnik i one koji iz institucije sistema treba da reaguje neposredno poznaju, kakva god bila njihova relacija. U malim sredinama to nekad mogu da budu i neposredno poznanstva, rođačke veze ili šta god. Tada se žrtva ne doživljava na dovoljno ozbiljan način pa se to njeno iskustvo umanjuje ili zanemaruje i ignoriše“, navodi Macura.&nbsp;
&nbsp;Dešava se da nadležni ulaze u one uloge koje im po pravilu ne pripadaju, a to je, prema njenim rečima, pokušaji da pomire žrtvu i nasilnika na način, na koji možda u tom trenutku ostavljaju utisak da će žrtva biti bezbedna.
„ Ako se na pravi način ne radi sa nasilnikom i ne radi sa žrtvom na njenom osnaživanju, nisam sigurna da su to pozitivni ishodi. I zato je jako važno da u ovom trenutku podstičemo žrtve da prijavljuju nasilje, da bi institucije sistema mogle da reaguju. A ukoliko se dođe do toga, do takve situacije u kojima pojedinci i sistema ne reaguju kako treba, takođe podstičem da prijavite te pojedinci, jer će onda sistem i da odreaguje, da ih kazni adekvatno. Mora da odgovara za to što neko nije radio svoj posao, da odgovara ako je zataškavao ili ako nije reagovao na nasilje“, navodi Macura.&nbsp;
Sagovornica Insajdera smatra da postoji potreba za novim kaznenim odredbama, jer se žene ubijaju i one zaista jesu žrtve nasilja.&nbsp;
Jedna vrste nasilja nad ženama se dešava na društvenim mrežama, što se naziva osvetničkom pornografijom.
„Ja sam na svoju dužnost stupila pre sedam dana, uspela sam da se sastanem do sada sa jednom nevladinom organizacijom i sa nekim pojedincima koji o ovoj temi znaju mnogo. Tako da je moj sledeći korak naravno da se organizuju sastanci sa ministrom policije ili sa članovima njegovog kabineta koji se neposredno bave visokotehnološkim kriminalom, da vidimo gde je zapelo“, kaže Macura.&nbsp;
Macura dodaje da je imala sastanak &nbsp;sa devojkama koje vode grupu „OsnaŽene“, koje su se vrlo hrabro se infiltrirale u Telegram grupe, izložile i sebe neposredno nasilju i pretnjama od strane onih, koji su delili eksplicitan sadržaj bez volje i bez znanja žena.&nbsp;
Na pitanje Insajdera, koje mehanizme zaštite i prevencije treba dodatno uvesti, Macura naglašava da u nasilju mora otvoreno da se govori.&nbsp;
„I ja sam žrtva digitalnog nasilja, ali ne želim da ulazim u ulogu žrtve i da se na taj način predstavim javnosti. Zbog recimo jednog nesporazuma koji se dogodio sa saopštenjem, &nbsp;meni je inboks pun. Radi se o jednoj neistini koja je plasirana u javnosti. I ta neistina je našla svoj prostor pod suncem. I sama trpim digitalno nasilje“, navodi Macura.&nbsp;
Ministarka dodaje da svaka žrtva koja trpi nasilje, mora da zna da postoji otvoren prostor da se to nasilje prijavi.&nbsp;
Ona se osvrnula na jedno istraživanje iz 2021. godine, koje je nazvano „Prepoznaj nasilje, reci ne“, u kojem je učestvovalo hiljadu devojčica uzrasta između 13 i 19 godina.&nbsp;
„Svaka peta devojčica je u tom istraživanju rekla da je doživela neki oblik nasilja. A od njih čak 74 odsto nikada nikome o tom iskustvu nisu govorili“, navodi Macura i dodaje nakon što se desila tragedija u Ribnikaru, „Mame su zakon“ su sprovele jedno drugo istraživanje koje se nadovezuje delom na ovo istraživanje koje je rađeno 2021. godine.&nbsp;
Macura dodaje da će razgovarati i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve o tome, kako i u kojim drugim domenima može da se omoguće veća prava ženama.&nbsp;
Izvor: Insajder

Tatjana Macura: O nasilju mora otvoreno da se govori, žrtve moraju da prijave nasilnike (VIDEO)

Ona je za televiziju B92, govoreći o <a href="https://insajder.net/prenosimo/brnabic-projekat-jadar-veliki-potencijal-za-srbiju">projektu "Jadar"</a>, odnosno potencijalnom otvaranju rudnika litijuma kod Loznice, navela da Srbija treba da bude strateški partner i deo lanca vrednosti u kompanijama koje će evenutalno biti deo tog projekta.
"Od sirovine, do prerade. Ovde pričamo o litijum karbonatu. To je naš cilj i zahtev. Da pričamo o fabrici baterija, pošto je to bitan deo u lancu vrednosti, a onda i o fabrici električnih automobila, koji je krajnji proizvod", kazala je Đedović Handanović.
To je, prema njenim rečima, postignuto kada je bakar u pitanju u Boru.
Govoreći o kritikama dela javnosti na uticaj na životnu sredinu ukoliko bude otvoren rudnik litijuma u dolini Jadra, ministarka je kazala da su rudarstvo i energetika oblasti koje su "izazovne u smislu životne sredine".
"Ne možete da ništa proizvedete u energetskom sektoru, ne možete da imate nijedno energetsko postrojenje da nema nikakvog uticaja na životnu sredinu - od termo-blokova, hidro-elektrana, gasnih-elektrana, verto-generatora, do solarnih-elektrana... Sve to ima neki uticaj, tako je i sa rudarstvom", rekla je <a href="https://insajder.net/prenosimo/dedovic-handanovic-investicija-u-rudarsku-proizvodnju-450-miliona-evra">Đedović Handanović</a>.
Prema njenim rečima, pitanje je kako se nositi sa tim uticajima, kako ih adresirati i kako smanjiti rizike po životnu sredinu".
"U tom smislu, kompanija Rio Tinto je samoinicijativno određene studije uticaja na životnu sredinu objavila, baš da bi se stavila tačka na određene stvari i dezinformacije. Slušali smo puno dezinformacija, upravo od ljudi kojima to ipak nije struka", navela je ona.
Ocenila je da bi sa rudarskim i geološkim ekspertima trebalo voditi debatu o mogućim rešenjima i tako doći do boljih tehničkih i inženjerskih rešenja, koja će, kako je navela, "potencijalno koštati više, ali zaštititi i ljude i okolinu".
Komentarišući pitanja dela javnosti zbog čega se litijum ne kopa u Nemačkoj, Đedović je navela da tamo postoje dva projekta.
"Određeni kritičari kažu - kad Nemačka bude kopala, i mi ćemo. Pa Nemačka će nas da pretekne, iako smo mi počeli pre 20 godina", navela je ministarka rudarstva i energetike.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Vlada Srbije