Uprkos protivljenju Nemačke, Brisel je odlučio da postojećem porezu od 10 odsto doda do 35 odsto na vozila na baterije kineske proizvodnje, navodi se u tekstu uredbe objavljenom na internetu. Odluka bi trebalo da bude objavljena u Službenom listu EU u sredu i da stupi na snagu u četvrtak.
Navedeni cilj je da se ponovo uspostave pošteni uslovi konkurencije s proizvođačima koji su optuženi da imaju koristi od velikih javnih subvencija kineske države. To obuhvata zaštitu evropske automobilske industrije i njenih oko 14 miliona radnih mesta od kineskih praksi koje se smatraju nepravednim.
Peking je osudio "nepravedne i nerazumne protekcionističke prakse", pošto su države EU početkom oktobra odobrile dodatnu carinu koju je predložila Evropska komisija. Evropski komesar za trgovinu, Valdis Dombrovskis, do poslednjeg trenutka je pregovarao s kineskim ministrom trgovine, Vangom Ventaom, kako bi pokušao da pronađe rešenje, ali bez uspeha.
Uprkos svemu, obe strane su se složile da nastave razgovore, a dodatne carine bi mogle biti uklonjene ako se postigne dogovor o drugim sredstvima za nadoknadu štete koju je identifikovala evropska istraga. Kina preti da će pogoditi evropske interese; već je reagovala pokretanjem antidampinških istraga u vezi s uvozom svinjetine, mlečnih proizvoda i alkoholnih pića na bazi vina iz Evrope, uključujući konjak.
Dovoljno je da se pojedine članice EU pokolebaju. Nemačka i još četiri zemlje (Mađarska, Slovačka, Slovenija, Malta) glasale su protiv plana Komisije, ali nisu uspele da skupe većinu potrebnu da ga odbiju. Komisija "ne sme da izazove trgovinski rat", upozorio je nemački ministar finansija, Kristijan Lindner.
Najveći automobilski proizvođači Nemačke, čvrsto uspostavljeni na najvećem svetskom tržištu u Kini, plaše se da će oni platiti cenu odluke EU. Uvođenje evropskih carina na kineske električne automobile dolazi u jeku krize u Folksvagen grupi, koja planira desetine hiljada otpuštanja i zatvaranje tri fabrike u Nemačkoj. Taj vodeći evropski proizvođač je početkom oktobra osudio "loš pristup" EU. Njegov sunarodnik BMW čak je govorio o "fatalnom signalu" za evropsku automobilsku industriju.
Carine su, međutim, dobile podršku deset država članica, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku. Dvanaest je bilo uzdržano, uključujući Španiju i Švedsku. I u Francuskoj pristup EU zabrinjava ekonomske krugove. Profesionalno udruženje Konjak (BNIC) požalilo se da su ga vlasti "napustile", smatrajući da je njegov sektor "žrtvovan" u komercijalnom sukobu koji ga se ne tiče.
Ovaj kinesko-evropski okršaj deo je šireg konteksta trgovinskih tenzija između Zapada, na čelu s Vašingtonom, i Kine, optužene za antikonkurentske prakse u nekoliko drugih sektora, kao što su vetroturbine ili solarni paneli. Evropske mere, koje imaju za cilj da budu zasnovane na činjenicama i da poštuju pravila Svetske trgovinske organizacije (STO), ipak se razlikuju od kaznenog i više političkog pristupa Amerikanaca.
U Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Džozef Bajden najavio je 14. maja povećanje carina na kineska električna vozila na 100 odsto, dok je prethodno iznosila 25 odsto. U Evropi, iznos carine će varirati između proizvođača, u zavisnosti od procenjenog nivoa dobijenih kineskih subvencija.
Detaljnije, dodatni porezi će iznositi 7,8 odsto za Tesla automobile proizvedene u Šangaju, 17 odsto za BID, 18,8 odsto za Geely i 35,3 odsto za SAIC, navodi se u konačnom dokumentu EU poslatom državama članicama 27. septembra. Ostalim grupama proizvođača vozila koje su sarađivale u evropskoj istrazi biće naplaćeno 20,7 odsto dodatne carine, a 35,3 odsto grupama koje nisu sarađivale.
Izvor: Beta / AFP

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

EU uvodi do 35 odsto carine na kineske električne automobile od četvrtka

Pregovarači "nisu postigli rešenje prihvatljivo za obe strane", mada su "napravili značajan napredak u određenim oblastima", rečeno je u saopštenju. 
 
Zvanični Peking je pozvao pregovarače EU na sledeću rundu pregovora koja će se održati u Kini. 
 
Zemlje članice EU izglasale su u petak uvođenje carina na električne automobile uvezene iz Kine, uprkos protivljenju Nemaca koji strahuju od trgovinskog rata sa Pekingom. 
 
Evropska komisija je time uvela porez od 10 odsto koji je već na snazi doda doplatu do 35 odsto na vozila na baterije kineske proizvodnje. Ove carine trebalo bi da stupe na snagu krajem oktobra. 
 
Peking koji je to osudio kao "nepoštenu i nerazumnu protekcionističku praksu", već je odgovorio pokretanjem kontracarina na svinjetinu, mlečne proizvode i alkoholnih pića na bazi vina uvezena iz EU, uključujući konjak. 
 
Predstavnici Pekinga i 27 zemalja EU održali su osam rundi pregovora u Briselu od 20. septembra.
Izvor: Beta&nbsp;

Pregovori Kine i EU o carinama na električna vozila završeni bez rezultata

Deset zemalja je glasalo za i pet protiv, dok je 12 bilo uzdržano, izjavilo je za briselski portal Politiko nekoliko diplomata upoznatih sa rezultatima glasanja u evropskom Komitetu za instrumente trgovinske odbrane. 	
Formalno gledano, eksperti se nisu složili sa uvođenjem novih carina niti glasali protiv njih, a to znači da Komitet nije dao "nikakvo mišljenje" o planovima Evropske komisije, izjavilo je pet diplomata koji su želeli da ostanu anonimni. 	
Protiv povećanja carina na kineske električne automobile su glasali Nemačka, Mađarska, Slovačka, Slovenija i Malta. &nbsp;	
Evropska komisija će objaviti pravni tekst o carinama na kineska EV pre 30. oktobra, kada je zakonski obavezna da završi istragu, a one će stupiti na snagu od sledećeg dana, naveo je anonimni upućeni izvor za Politiko. 	
Ovaj rok i dalje ostavlja dovoljno vremena za određivanje garantovanih minimalnih cena za kineska električna vozila koje bi neutralisale uticaj navodnih državnih subvencija Pekinga, dodaje briselski portal.
Izvor: Tanjug

EU podeljena oko carina na kineske električne automobile: Bez konsenzusa na glasanju

"Time ćemo biti na nivou srednje razvijenih evropskih zemalja, a najbolji na Balkanu.To naravno nje dovoljni, ali je veliki iskorak ako znamo da smo do pre mesec dana na putevima imali osam elektropunjača", istakao je Vesić na sajmu "Electric Vehicle Days", koji se održava 12. i 13. septembra na Novosadskom sajmu
Vesić je rekao da predstoji izgradnja mreža punjača u gradovima.
“Putevi Srbije” postaviće u najvećim gradovima četiri snažna punjača snage više od 300 kilovata. To će biti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu", rekao je Vesić.
On je najavio da će njegovo ministarstvo predložiti zakon o infrastrukturi za alternativna goriva čime bi se promovisala potrošnja baš tih goriva.
"Radimo i na tome kako da se pri kupovini elektro automobila, obezbedi, pored subvencije koje daje država, obezbedi i kućni punjač", rekao je Vesić.
On je podsetio da je na tenderu izabrana domaća kompanija, koja će 16 odmorišta duž auto-puteva pretvoriti u "zelene stanice".
Izvor: Tanjug

Vesić: Cilj do aprila iduće godine 164 e-punjača na auto-putevima

Ovo saopštenje usledilo je nakon jučerašnjeg sastanka američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom. 
 
 Salivan u utorak odlazi u svoju prvu posetu Pekingu.
Trudo je rekao da će Kanada uvesti i carinu od 25 odsto na kineski čelik i aluminijum. 
 
 "Igrači poput Kine odlučili su da sebi daju <a href="https://insajder.net/prenosimo/kineski-proizvodaci-pod-lupom-eu-pokrece-istragu-o-drzavnoj-podrsci-proizvodacima-elektricnih-vozila">nepravednu prednost</a> na globalnom tržištu", rekao je on.
Odgovora iz Pekinga za sada nema.
Izvor: Beta&nbsp;

I Kanada, posle SAD, uvela carinu od 100 odsto na uvoz kineskih električnih vozila

Odluka je usledila dva meseca nakon što je EU povećala tarife na sve električne automobile uvezene iz Kine, a kao razlog se navode "kineske državne subvencije koje su neopravdano davane domaćim proizvođačima električnih vozila na račun evropskih proizvođača".&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/tesla-povlaci-vise-od-1-6-miliona-automobila-u-kini-zbog-problema-sa-softverom">Tesla</a>, koja ima fabriku u blizini Berlina, ali mnoge automobile koje proizvodi u Kini izvozi u Evropu, zatražila je ranije od EU da preispita svoju stopu, prvobitno postavljenu na 20,8 odsto.&nbsp;
Predstavnici Evropske unije (EU) saopštili su juče da planiraju uvođenje carine od devet odsto na električna vozila (EV) Kompanije Tesla koja su proizvedena u Kini.&nbsp;
Za <a href="https://insajder.net/prenosimo/tramp-protiv-sam-toga-da-svako-ima-elektricni-automobil">Teslu</a> je to relativno dobrodošla vest jer će plaćati nižu carinu u odnosu na druge proizvođače automobila u Kini, prenosi Blumberg.&nbsp;
[related-content]
Predložene carine Evropske unije su malo revidirane u odnosu na prethodni predlog, tako da će se na automobile kineske firme BYD ubuduće odnositi dodatna carina od 17 odsto, Kompanija Gili će plaćati 19,3 odsto, a SAIC 36,3 odsto.&nbsp;
Ostali kineski proizvođači automobila plaćaće carine od 21,3 odsto, dok kompanije koje nisu sarađivale u istrazi EU o subvencijama očekuje carina od 36,3 odsto.
Izvor: Tanjug

EU uvodi niže carine za Teslina vozila iz Kine

"<a href="https://insajder.net/prenosimo/mask-tesla-ce-u-2026-pokrenuti-masovnu-proizvodnju-humanoidnih-robota">Ilon Mask</a> me je podržao i on je moj prijatelj, ali ja sam protiv toga da svako ima električni automobil", rekao je Tramp govoreći na konferenciji Nacionalne asocijacije crnih novinara (NABJ) u Čikagu.&nbsp;
Tramp je tokom panela na pitanje novinarke Ej-Bi-Sija o njegovoj istoriji uvredljivih komentara o svojim crnim protivnicima kao što su Niki Hejli i Barak Obama nazvao "veoma gadnim pitanjem" i "nepristojnim uvodom".&nbsp;
Novinarsko udruženje našlo se na meti kritika zbog odluke da pozove Trampa na intervju, a neki od najistaknutijih članova javno su izrazili negodovanje. 
 
 Izvor: Tanjug

Tramp: Protiv sam toga da svako ima električni automobil

Evropska unija, koja se utrkuje s Kinom za bogate resurse u centralnoj Africi, potpisala je s Ruandom u februaru strateški sporazum koji joj omogućava pristup mineralima neophodnim da ostvari svoje ciljeve zelene i čiste energije.
Ruanda je optuživana da igra odlučujuću ulogu u ratu u susednom Kongu podrškom pobunjeničkoj grupi M23. Sporazum EU s tom zemljom izazvao je gnev i kritike da će stvoriti "paravan za krijumčarenje 'krvavih minerala' iz istočnog Konga", navodi Politiko.
Predsednik Konga Feliks Čisekedi, čije se snage bore protiv M23, odmah je osudio sporazum EU i Ruande kao provokaciju, navodeći da "kao da EU vodi rat protiv nas putem zastupnika".
Evropska komisija tvrdi da će sporazum pomoći da se poštuju ekološki standardi u iskopavanju i preradi minerala i da se zaustavi njihovo krijumčarenje, ali kritičari strahuju da pakt odražava spremnost EU da zbog geopolitike žrtvuje svoje principe.
"Brisel sve više pribegava takvim sporazumima o saradnji koji nemaju obavezujuće trgovinske implikacije, ali ih je lakše zaključiti od tradicionalnih trgovinskih sporazuma. Njihov cilj je da diverzifikuje svoje zalihe ključnih minerala i da se suprotstavi inicijativi Pekinga Pojas i put, globalnom programu razvoja infrastrukture, sa sopstvenom strategijom Globalni prolaz (Global Gateway)", piše Politiko.
Portal dodaje da je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obećala da će nastaviti taj kurs u svom drugom mandatu.
"Postoji sva ta konkurencija s Kinom oko ekonomskog uticaja… i mislim da (EU) zanemaruje određeni broj (aspekata) kao što su suverenitet, demokratija", rekao je predsednik kongoanske nevladine organizacije Opservatorija za upravljanje i mir Erik Kajemba.
Od potpisivanje sporazuma borci M23 proširili su kontrolu nad mineralnim resursima na istoku Konga, mada je portparol te grupe brzo demantovao da žele rudu koltan čije se bogate rezerve nalaze u toj oblasti. Koltan se koristi za pravljenje delova "pametnih telefona" i automobila.
Ti obilni mineralni resursi i njihovo krijumčarenje pomažu finansiranje oružanih grupa u istočnom Kongu, podstičući nasilje i kršenje ljudskih prava u višedecenijskom sukobu koji je, pored miliona ubijenih, doveo do raseljavanja sedam miliona ljudi.
Iako je EU pozivala na smirivanje sukoba i obećala da će povećati humanitarnu pomoć, stručnjaci upozoravaju da sporazum o mineralima s Ruandom može da pogorša sukob, a ne da ga smiri.
Veliki problem je, navodi Politiko, to što je Ruanda jedna do glavnih destinacija za koltan i druge minerale koji se krijumčare preko istočne granice Konga. Prema podacima UN, Ruanda izvozi više minerala za preradu i proizvodnju nego što iskopava.
Region Velikih jezera Afrike je od strateškog interesa za globalne sile koje traže minerale i metale potrebne za vetroturbine, solarne panele i potrošačku elektroniku. U regionu je polovina svetskih rezervi tantala, koji se ekstrahuje iz rude metala koltan i koristi u elektronskim komponentama.
Ruanda je početkom godine takođe potpisala sporazum s rudarskim gigantom Rio Tinto za istraživanje i eksploataciju litijuma.
Suočavajući se s jakim kritikama zbog potpisivanja sporazuma, Evropska komisija je pokušala da razjasni namere, tvrdeći da je sporazum usklađen s EU agendom o ljudskim pravima tako što pomaže da se izvrši pritisak na Ruandu da ima održive lance snabdevanja.
"Dogovor nije potpisan da bi se dobio pristup mineralima, nego da bi se uticalo na promenu na terenu", rekao je jedan zvaničnik EU za Politiko, koji nije želeo da bude imenovan.
Briselski list piše da EU ne želi samo da sustigne Kinu koja već ima bliske odnose s Kongom i kontroliše veliki deo njegovog rudarskog sektora, nego i da ostvari veći uspeh u čuvanju visokih ekoloških i socijalnih standarda.
Evropska komisija smatra da Ruanda, zbog svoje proizvodnje kalaja, volframa, zlata i niobijuma, može da postane središte sektora minerala, previđajući da će rudarska industrija ove godine povećati prihode od izvoza na 1,5 milijardi dolara, sa 373 miliona dolara 2017.
Međutim, viši naučni saradnik u Afričkom programu na Institutu Egmont Erik Kenes kaže da "svi znaju da samo delić izvoza Ruande dolazi iz same Ruande" i da najveći deo dolazi iz Konga i da zato sporazum s EU "opravdava i formalizuje" nezakonitu trgovinu.
Predsednik Ruande Pol Kagame, na vlasti od 2000. godine, smatra se zaslužnim za povratak stabilnosti posle genocida 1994. u kojem je poginulo 800.000 pripadnika naroda Tutsi i Hutu, ali ga UN optužuju da direktno podržava pobunjenički pokret M23 sačinjen većinom od ljudi iz etničke grupe Tutsi.
Kigali uporno odbacuje tvrdnje o povezanosti s pobunjenicima, a M23 negira bilo kakvu umešanost u krijumčarenje, tvrdeći da se bori isključivo da zaštiti Tutsije u Kongu. Ipak, kako piše Politiko, izvoz minerala kao što su zlato i koltan iz Ruande, povećan je prethodnih godina.
Baš kada su se pojačali sukobi u istočnom Kongu, evropska komesarka za međunarodna partnerstva Juta Urpilainen i bivši ministar spoljnih poslova Ruande Vinsent Biruta potpisali su sporazum, izazvavši diplomatski gnev Konga, koji je tražio međunarodni embargo na izvoz minerala iz Ruande i zapretio da će tužiti tehnološku kompaniju Epl jer koristi krijumčarene "krvave minerale" iz konfliktnih područja u Kongu.
Komisija tvrdi da će upravo taj sporazum pomoći da se to zaustavi, jer ima za cilj da "podrži održivo i odgovorno nabavljanje, proizvodnju i preradu sirovina" i "jačanje borbe protiv ilegalne trgovine mineralima", prema rečima portparola.
EU je prošle godine takođe potpisala sporazum o mineralima s Kongom sa ciljem "jačanja upravljanja, dužne pažnje i sledljivosti, i saradnje u borbi protiv ilegalne međunarodne trgovine sirovinama".
Brisel u okviru sporazuma zahteva od Ruande da obezbedi mapu svih rudnika iz kojih nabavlja minerale i da koristi naučne metode za proveru porekla minerala. Ukoliko Ruanda ne ispuni ove uslove, evropski zvaničnici kažu neće biti moguće potpisati "mapu puta" za naredne dve godine.
Izvor: Beta

EU zbog sporazuma o mineralima s Ruandom na meti optužbi da pojačava humanitarnu krizu

Vujovićeva je dodala da su u tekućoj godini rezervisana sredstva za podršku kupovini 187 električnih vozila, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.
"To pokazuje da su građani, preduzetnici i pravna lica prepoznali ovu meru i da žele da pređu na ekološki prihvatljiv vid transporta. Za nas je to važno, jer je subvencionisanje kupovine električnih vozila, koja ne emituju štetne materije, deo paketa mera za unapređenje kvaliteta vazduh", rekla je ministarka.
Vujović je kazala da svi koji su zainteresovani za kupovinu električnog vozila, treba da znaju da je po Uredbi iz tekuće godine, na raspolaganju još 63 miliona dinara za subvencije.&nbsp;
"Usled velikog interesovanja, prethodnih godina smo obezbeđivali i dodatna sredstva kako bi svi zainteresovani ostvarili pravo na ovaj vid podrške. Do sada smo, u te svrhe, iz budžeta Ministarstva utrošili više od milijardu dinara. Nastavićemo i ubuduće da realizujemo ovu meru, jer je važna za čistiji vazduh i bolje stanje životne sredine", rekla je Vujović.
Ona je istakla da ova mera može biti dodatni impuls za domaću proizvodnju električnih vozila i podsticaj daljoj tražnji takozvanih ekoloških vozila.
"Kada na tržištu bude dostupan novi model 'fijat grande panda', iz kragujevačke fabrike Stelantis, omogućićemo podršku i za ova vozila. Za električne automobile, prema ovogodišnjoj uredbi, predviđena je podrška u iznosu od 5.000 evra", rekla je ministarka.
Pravo na subvenciju za kupovinu električnog vozila mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i pravna lica, a predviđena podrška iznosi od 250 evra do 5. 000 evra, u zavisnosti od vrste vozila.&nbsp;
Zahtevi se podnose Ministarstvu dok se sredstva ne utroše, a najkasnije do 31. oktobra tekuće godine.
U prethodne četiri godine, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, kupljeno je oko 2.500 ekološki prihvatljivijih vozila.
Izvor: Tanjug

Vujović: Već rezervisana sredstva za subvencionisanu kupovinu 187 električnih vozila

"Kina apeluje na EU da odmah ispravi svoje loše poteze, primeni važne konsenzuse postignute tokom nedavnog trilateralnog sastanka Kina-Francuska-EU i rešava ekonomske i trgovinske nesuglasice kroz dijalog", naveo je portparol ministarstva trgovine.
On je rekao da će Kina preduzeti sve neophodne mere da <a href="https://insajder.net/prenosimo/protekcionizam-kina-protestuje-protiv-istrage-eu-o-izvozu-elektricnih-automobila">odbrani legitimna prava i interese kineskih preduzeća.&nbsp;</a>
Portparol kineskog ministarstva istakao je da je EU tim potezom ignorisala ponovljene oštre primedbe Kine, kao i apele vlada i industrije u državama članicama Unije, prenela je Sinhua.
Portparol je naveo da Kina duboko zabrinuta zbog ovakvog razvoja događaja.&nbsp;
"Nalazi evropske strane nemaju ni činjeničnu, niti pravnu osnovu. Evropska komisija je ignorisala činjenicu da prednosti kineske industrije električnih vozila potiču iz otvorenosti i konkurentnosti. Evropska komisija je takođe zanemarila pravila STO i propustila da prizna punu saradnju relevantnih kineskih preduzeća tokom istrage", ističe portparol.
Prema njegovim rečima, EU je, proizvoljno kreirajući i preuveličavajući kineska izdvajanja za subvencije, kao i zloupotrebljavajući "dostupne činjenice", presudila da je Kina ponudila subvencije na preterano visokim nivoima.
"Takva akcija je očigledan protekcionizam koji će stvoriti i eskalirati trgovinska trvenja", naveo je portparol, ocenjujući da taj potez ne samo da podriva legitimna prava i interese kineske industrije EV, već i narušava globalne automobilske industrijske i lance snabdevanja, uključujući i one u EU.
Portparol je ukazao da se na taj način narušavaju dogovori koje su postigli lideri Kine i zemalja EU o jačanju saradnje.
"To loše utiče na interese potrošača u EU i na kraju će podriti ukupan napredak zelene tranzicije EU i globalne saradnje u oblasti borbe protiv klimatskih promena", ukazuje portparol.
EK je obavestila u sredu kineske proizvođače EV o uvođenju dodatnih carina na njihove proizvode koje će stupiti na snagu početkom sledećeg meseca.
Kako se navodi u saopštenju, na automobile firme Bi-Vaj-Di (BYD) će se ubuduće odnositi carina od 17,4 odsto, kompanija Gili će plaćati 20 odsto, a Es-Ej-Aj-Si (SAIC) 38,1 odsto.
&nbsp;Ostali kineski proizvođači automobila će plaćati carine od 21 odsto, dok kompanije koje nisu sarađivale u istrazi EU o subvencijama očekuje carina od 38,1 odsto.
Do sada su carine na uvoz kineskih električnih automobila iznosile 10 odsto.
Kina bi mogla da uzvrati EU merama u oblasti poljoprivrede, avijacije i automobilske industrije, a Peking je već pokrenuo istragu o nekim vrstama evropskih alkoholnih pića.
Izvor: Tanjug

Električna vozila