<article>Uprkos protivljenju Nemačke, Brisel je odlučio da postojećem porezu od 10 odsto doda do 35 odsto na vozila na baterije kineske proizvodnje, navodi se u tekstu uredbe objavljenom na internetu. Odluka bi trebalo da bude objavljena u Službenom listu EU u sredu i da stupi na snagu u četvrtak.Navedeni cilj je da se ponovo uspostave pošteni uslovi konkurencije s proizvođačima koji su optuženi da imaju koristi od velikih javnih subvencija kineske države. To obuhvata zaštitu evropske automobilske industrije i njenih oko 14 miliona radnih mesta od kineskih praksi koje se smatraju nepravednim.Peking je osudio "nepravedne i nerazumne protekcionističke prakse", pošto su države EU početkom oktobra odobrile dodatnu carinu koju je predložila Evropska komisija. Evropski komesar za trgovinu, Valdis Dombrovskis, do poslednjeg trenutka je pregovarao s kineskim ministrom trgovine, Vangom Ventaom, kako bi pokušao da pronađe rešenje, ali bez uspeha.Uprkos svemu, obe strane su se složile da nastave razgovore, a dodatne carine bi mogle biti uklonjene ako se postigne dogovor o drugim sredstvima za nadoknadu štete koju je identifikovala evropska istraga. Kina preti da će pogoditi evropske interese; već je reagovala pokretanjem antidampinških istraga u vezi s uvozom svinjetine, mlečnih proizvoda i alkoholnih pića na bazi vina iz Evrope, uključujući konjak.Dovoljno je da se pojedine članice EU pokolebaju. Nemačka i još četiri zemlje (Mađarska, Slovačka, Slovenija, Malta) glasale su protiv plana Komisije, ali nisu uspele da skupe većinu potrebnu da ga odbiju. Komisija "ne sme da izazove trgovinski rat", upozorio je nemački ministar finansija, Kristijan Lindner.Najveći automobilski proizvođači Nemačke, čvrsto uspostavljeni na najvećem svetskom tržištu u Kini, plaše se da će oni platiti cenu odluke EU. Uvođenje evropskih carina na kineske električne automobile dolazi u jeku krize u Folksvagen grupi, koja planira desetine hiljada otpuštanja i zatvaranje tri fabrike u Nemačkoj. Taj vodeći evropski proizvođač je početkom oktobra osudio "loš pristup" EU. Njegov sunarodnik BMW čak je govorio o "fatalnom signalu" za evropsku automobilsku industriju.Carine su, međutim, dobile podršku deset država članica, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku. Dvanaest je bilo uzdržano, uključujući Španiju i Švedsku. I u Francuskoj pristup EU zabrinjava ekonomske krugove. Profesionalno udruženje Konjak (BNIC) požalilo se da su ga vlasti "napustile", smatrajući da je njegov sektor "žrtvovan" u komercijalnom sukobu koji ga se ne tiče.Ovaj kinesko-evropski okršaj deo je šireg konteksta trgovinskih tenzija između Zapada, na čelu s Vašingtonom, i Kine, optužene za antikonkurentske prakse u nekoliko drugih sektora, kao što su vetroturbine ili solarni paneli. Evropske mere, koje imaju za cilj da budu zasnovane na činjenicama i da poštuju pravila Svetske trgovinske organizacije (STO), ipak se razlikuju od kaznenog i više političkog pristupa Amerikanaca.U Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Džozef Bajden najavio je 14. maja povećanje carina na kineska električna vozila na 100 odsto, dok je prethodno iznosila 25 odsto. U Evropi, iznos carine će varirati između proizvođača, u zavisnosti od procenjenog nivoa dobijenih kineskih subvencija.Detaljnije, dodatni porezi će iznositi 7,8 odsto za Tesla automobile proizvedene u Šangaju, 17 odsto za BID, 18,8 odsto za Geely i 35,3 odsto za SAIC, navodi se u konačnom dokumentu EU poslatom državama članicama 27. septembra. Ostalim grupama proizvođača vozila koje su sarađivale u evropskoj istrazi biće naplaćeno 20,7 odsto dodatne carine, a 35,3 odsto grupama koje nisu sarađivale.Izvor: Beta / AFP</article>

Uprkos protivljenju Nemačke, Brisel je odlučio da postojećem porezu od 10 odsto doda do 35 odsto na vozila na baterije kineske proizvodnje, navodi se u tekstu uredbe objavljenom na internetu. Odluka bi trebalo da bude objavljena u Službenom listu EU u sredu i da stupi na snagu u četvrtak.
Navedeni cilj je da se ponovo uspostave pošteni uslovi konkurencije s proizvođačima koji su optuženi da imaju koristi od velikih javnih subvencija kineske države. To obuhvata zaštitu evropske automobilske industrije i njenih oko 14 miliona radnih mesta od kineskih praksi koje se smatraju nepravednim.
Peking je osudio "nepravedne i nerazumne protekcionističke prakse", pošto su države EU početkom oktobra odobrile dodatnu carinu koju je predložila Evropska komisija. Evropski komesar za trgovinu, Valdis Dombrovskis, do poslednjeg trenutka je pregovarao s kineskim ministrom trgovine, Vangom Ventaom, kako bi pokušao da pronađe rešenje, ali bez uspeha.
Uprkos svemu, obe strane su se složile da nastave razgovore, a dodatne carine bi mogle biti uklonjene ako se postigne dogovor o drugim sredstvima za nadoknadu štete koju je identifikovala evropska istraga. Kina preti da će pogoditi evropske interese; već je reagovala pokretanjem antidampinških istraga u vezi s uvozom svinjetine, mlečnih proizvoda i alkoholnih pića na bazi vina iz Evrope, uključujući konjak.
Dovoljno je da se pojedine članice EU pokolebaju. Nemačka i još četiri zemlje (Mađarska, Slovačka, Slovenija, Malta) glasale su protiv plana Komisije, ali nisu uspele da skupe većinu potrebnu da ga odbiju. Komisija "ne sme da izazove trgovinski rat", upozorio je nemački ministar finansija, Kristijan Lindner.
Najveći automobilski proizvođači Nemačke, čvrsto uspostavljeni na najvećem svetskom tržištu u Kini, plaše se da će oni platiti cenu odluke EU. Uvođenje evropskih carina na kineske električne automobile dolazi u jeku krize u Folksvagen grupi, koja planira desetine hiljada otpuštanja i zatvaranje tri fabrike u Nemačkoj. Taj vodeći evropski proizvođač je početkom oktobra osudio "loš pristup" EU. Njegov sunarodnik BMW čak je govorio o "fatalnom signalu" za evropsku automobilsku industriju.
Carine su, međutim, dobile podršku deset država članica, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku. Dvanaest je bilo uzdržano, uključujući Španiju i Švedsku. I u Francuskoj pristup EU zabrinjava ekonomske krugove. Profesionalno udruženje Konjak (BNIC) požalilo se da su ga vlasti "napustile", smatrajući da je njegov sektor "žrtvovan" u komercijalnom sukobu koji ga se ne tiče.
Ovaj kinesko-evropski okršaj deo je šireg konteksta trgovinskih tenzija između Zapada, na čelu s Vašingtonom, i Kine, optužene za antikonkurentske prakse u nekoliko drugih sektora, kao što su vetroturbine ili solarni paneli. Evropske mere, koje imaju za cilj da budu zasnovane na činjenicama i da poštuju pravila Svetske trgovinske organizacije (STO), ipak se razlikuju od kaznenog i više političkog pristupa Amerikanaca.
U Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Džozef Bajden najavio je 14. maja povećanje carina na kineska električna vozila na 100 odsto, dok je prethodno iznosila 25 odsto. U Evropi, iznos carine će varirati između proizvođača, u zavisnosti od procenjenog nivoa dobijenih kineskih subvencija.
Detaljnije, dodatni porezi će iznositi 7,8 odsto za Tesla automobile proizvedene u Šangaju, 17 odsto za BID, 18,8 odsto za Geely i 35,3 odsto za SAIC, navodi se u konačnom dokumentu EU poslatom državama članicama 27. septembra. Ostalim grupama proizvođača vozila koje su sarađivale u evropskoj istrazi biće naplaćeno 20,7 odsto dodatne carine, a 35,3 odsto grupama koje nisu sarađivale.
Izvor: Beta / AFP

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Električna vozila

Kina

EU uvodi do 35 odsto carine na kineske električne automobile od četvrtka

DEACTIVATED-EmisijeTags

englishNavigation

FooterEnglish

Footer

mainNavigation

Info

Arhiva

footerPrim

EU uvodi do 35 odsto carine na kineske električne automobile od četvrtka

Tagovi: