<article>"Netačno je reći da bi saveznici NATO-a mogli da postanu strane u sukobu ako dozvole upotrebu zapadnog oružja protiv legitimnih ciljeva na ruskoj teritoriji. Severna Koreja i Iran pružaju značajnu vojnu podršku i obezbeđuju Rusiji rakete i bespilotne letelice, a da ne postanu direktni učesnici sukoba", rekao je Stoltenberg u intervjuu za Tajms.On je naglasio da podržava saveznike, poput Velike Britanije i Francuske, koji se zalažu za to da se Kijevu dozvoli da koristi rakete dugog dometa, poput britanskih Storm Shadows, za udar na Rusiju. Istovremeno, on je istakao da je takva dozvola u nadležnosti zemalja članica, a ne NATO-a u celini."Ovakvu odluku treba da donesu pojedine države. Pozdravljam činjenicu da su saveznici uklonili ili ublažili ograničenja upotrebe oružja", rekao je Stoltenberg.On je negirao "relevantnost" upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina da bi ukrajinska upotreba raketa dugog dometa protiv vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji mogla da postane "crvena linija", čiji bi prelazak značio početak rata između Rusije i NATO."Već je bilo mnogo 'crvenih linija' koje je Putin proglasio pre ovoga i nije pribegao eskalaciji, što bi značilo direktnu umešanost saveznika iz NATO-a u ovaj sukob. Nije to uradio jer shvata da je NATO najjači vojni savez na svetu. I Rusi shvataju da nuklearno oružje i nuklearni rat ne mogu doneti pobedu i da o njima ne treba ni razmišljati. To smo Putinu nekoliko puta vrlo jasno objasnili“, naglasio je generalni sekretar NATO-a, čiji mandat ističe 1. oktobra.Izvor: Tanjug</article>

"Netačno je reći da bi saveznici NATO-a mogli da postanu strane u sukobu ako dozvole upotrebu zapadnog oružja protiv legitimnih ciljeva na ruskoj teritoriji. Severna Koreja i Iran pružaju značajnu vojnu podršku i obezbeđuju Rusiji rakete i bespilotne letelice, a da ne postanu direktni učesnici sukoba", rekao je Stoltenberg u intervjuu za Tajms.
On je naglasio da podržava saveznike, poput Velike Britanije i Francuske, koji se zalažu za to da se Kijevu dozvoli da koristi rakete dugog dometa, poput britanskih Storm Shadows, za udar na Rusiju. Istovremeno, on je istakao da je takva dozvola u nadležnosti zemalja članica, a ne NATO-a u celini.
"Ovakvu odluku treba da donesu pojedine države. Pozdravljam činjenicu da su saveznici uklonili ili ublažili ograničenja upotrebe oružja", rekao je Stoltenberg.
On je negirao "relevantnost" upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina da bi ukrajinska upotreba raketa dugog dometa protiv vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji mogla da postane "crvena linija", čiji bi prelazak značio početak rata između Rusije i NATO.
"Već je bilo mnogo 'crvenih linija' koje je Putin proglasio pre ovoga i nije pribegao eskalaciji, što bi značilo direktnu umešanost saveznika iz NATO-a u ovaj sukob. Nije to uradio jer shvata da je NATO najjači vojni savez na svetu. I Rusi shvataju da nuklearno oružje i nuklearni rat ne mogu doneti pobedu i da o njima ne treba ni razmišljati. To smo Putinu nekoliko puta vrlo jasno objasnili“, naglasio je generalni sekretar NATO-a, čiji mandat ističe 1. oktobra.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Prenosimo

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

NATO

Rusija

Jens Stoltenberg

Stoltenberg: Dozvola da Ukrajina gađa ciljeve na teritoriji Rusije neće uvući NATO u rat

Stoltenberg: Dozvola da Ukrajina gađa ciljeve na teritoriji Rusije neće uvući NATO u rat

Tagovi: