Stoltenberg je bio generalni sekretar NATO tokom deset godina, u periodu od 2014. do 2024. godine, kao i specijalni izaslanik UN za klimatske promene.
Tokom više od dve decenije obavljao je istaknute funkcije u norveškoj vladi, uključujući deset godina na položaju premijera, na poziciji državnog sekretara za životnu sredinu i ministra energije, ekonomije i finansija.
Povodom preuzimanja funkcije predsednika Minhenske bezbednosne konferencije Stoltenberg je rekao da je svoj politički život posvetio očuvanju mira.
"Velika mi je čast da služim kao predsednik Minhenske bezbednosne konferencije i doprinosim njenoj misiji 'mir kroz dijalog.' Malo je međunarodnih platformi koje su tako važne kao MSC za promovisanje prevencije sukoba, dijaloga i međunarodne saradnje", rekao je Stoltenberg.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Jens Stoltenberg novi predsednik Minhenske bezbednosne konferencije

"Trebalo bi da podržimo ukrajinsku inicijativu", rekao je Stoltenberg u intervjuu za briselski portal Politiko, dan pre povlačenja sa mesta generalnog sekretara NATO-a.&nbsp;
To je svojevrstan odgovor odlazećeg generalnog sekretara NATO-a na odluku Turske da podrži novu kinesku inicijativu, odnosno učešće Ankare u inicijativi "Prijatelji za mir" koju su prošle nedelje pokrenule Kina i Brazil.
"Ukrajinska mirovna inicijativa je inicijativa koja osigurava da imamo proces koji može dovesti do trajnog mira. I naravno, Ukrajinci moraju biti ti koji, na kraju, odlučuju koji su prihvatljivi uslovi. Oni su žrtva velike invazije", istakao je Stoltenberg.
Grupa od 17 zemalja pridružila se kinesko - brazilskoj inicijativi, a Turska je jedina članica NATO-a u toj grupi.&nbsp;
Prema rečima kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia, "Prijatelji mira" se ne odnose na biranje strana u sukobu, ni na blokovsku konfrontaciju, niti na zamenu postojećih platformi.
Kijev je ranije opisao potez Pekinga kao razočaravajući i nelogičan.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u maju je optužio Peking da pokušava da sabotira mirovni samit u Švajcarskoj, koji su Rusija i Kina bojkotovale.
U međuvremenu, Švajcarska, ključni posrednik, pohvalila je najnoviji pokušaj Kine.
Stav Švajcarske o kineskom planu, prvi put objavljen u maju, promenio se otkako je dodata referenca na Povelju UN - osnivački ugovor globalnog tela koje obavezuje nacije da održavaju mir.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg: Zemlje NATO-a treba u potpunosti da podrže plan Kijeva o budućnosti Ukrajine

"Netačno je reći da bi saveznici NATO-a mogli da postanu strane u sukobu ako dozvole upotrebu zapadnog oružja protiv legitimnih ciljeva na ruskoj teritoriji. Severna Koreja i Iran pružaju značajnu vojnu podršku i obezbeđuju Rusiji rakete i bespilotne letelice, a da ne postanu direktni učesnici sukoba", rekao je Stoltenberg u intervjuu za Tajms.
On je naglasio da podržava saveznike, poput Velike Britanije i Francuske, koji se zalažu za to da se Kijevu dozvoli da koristi rakete dugog dometa, poput britanskih Storm Shadows, za udar na Rusiju. Istovremeno, on je istakao da je takva dozvola u nadležnosti zemalja članica, a ne NATO-a u celini.
"Ovakvu odluku treba da donesu pojedine države. Pozdravljam činjenicu da su saveznici uklonili ili ublažili ograničenja upotrebe oružja", rekao je Stoltenberg.
On je negirao "relevantnost" upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina da bi ukrajinska upotreba raketa dugog dometa protiv vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji mogla da postane "crvena linija", čiji bi prelazak značio početak rata između Rusije i NATO.
"Već je bilo mnogo 'crvenih linija' koje je Putin proglasio pre ovoga i nije pribegao eskalaciji, što bi značilo direktnu umešanost saveznika iz NATO-a u ovaj sukob. Nije to uradio jer shvata da je NATO najjači vojni savez na svetu. I Rusi shvataju da nuklearno oružje i nuklearni rat ne mogu doneti pobedu i da o njima ne treba ni razmišljati. To smo Putinu nekoliko puta vrlo jasno objasnili“, naglasio je generalni sekretar NATO-a, čiji mandat ističe 1. oktobra.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Stoltenberg: Dozvola da Ukrajina gađa ciljeve na teritoriji Rusije neće uvući NATO u rat

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je mesecima molio saveznike da dozvole Ukrajini da upotrebi zapadne rakete, uključujući američki ATACMS dugog dometa i britanske Storm Šedous duboko u Rusiju, kako bi ograničila sposobnost Moskve da pokrene napade, preneo je Rojters.
Britanski premijer Kir Starmer i predsednik SAD Džozef Bajden razgovarali su u petak u Vašingtonu o tome da li da dozvole Kijevu da koristi rakete dugog dometa protiv ciljeva u Rusiji.
Odluka nije saopštena, navodi britanska agencija.
"Pozdravljam ovaj razvoj događaja i ove odluke, ali konačne odluke donose pojedinačni saveznici", rekao je Stoltenberg za radio LBC.
"Saveznici imaju različite politike po ovom pitanju", istakao je on.
Pojedini američki zvaničnici su veoma skeptični da bi dozvoljavanje upotrebe takvih raketa napravilo značajnu razliku u borbi Kijeva protiv ruskih snaga.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da bi se Zapad direktno borio protiv Rusije ako bi dozvolio Ukrajini da napadne raketama dugog dometa zapadne proizvodnje.
Upitan o mogućoj ruskoj odmazdi, Stoltenberg je rekao da "u ratu nema opcija bez rizika".
"Ali i dalje verujem da će najveći rizik za nas, za Veliku Britaniju, za NATO, biti ako predsednik Putin pobedi u Ukrajini", dodao je on.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg: Odluka o ukrajinskom korišćenju raketa dugog dometa na saveznicima pojedinačno

U Vašingtonu tokom obraćanja novinarima Stoltenberg je izrazio uverenje da će članice Alijanse ostati posvećeni tome da Ukrajina postane članica NATO-a, i dodao da je još rano reći kada će se to dogoditi.&nbsp;
Naveo je da Alijansa ne vidi neposrednu vojnu pretnju nekoj od zemalja saveznika, istakavši da je Rusija potpuno zaokupirana ratom u Ukrajini. 	
'U proteklim mesecima videli smo obrazac ruskih neprijateljskih akcija protiv NATO saveznika'', rekao je Stoltenebrg i dodao da je reč o ''neprijateljskim delima od dezinformacija do sabotaže''. 	
Lideri NATO-a okupili su se na samitu u Vašingtonu, na kojem alijansa 9, 10. i 11. jula obeležava 75. godišnjicu postojanja.
Izvor: Tanjug

Jens Stoltenberg

Jens Stoltenberg novi predsednik Minhenske bezbednosne konferencije

Stoltenberg: Zemlje NATO-a treba u potpunosti da podrže plan Kijeva o budućnosti Ukrajine

Stoltenberg: Dozvola da Ukrajina gađa ciljeve na teritoriji Rusije neće uvući NATO u rat

Stoltenberg: Odluka o ukrajinskom korišćenju raketa dugog dometa na saveznicima pojedinačno

Stoltenberg: SAD će ostati snažan saveznik NATO-a bez obzira na to ko bude predsednik