Savet Evrope pokrenuo proces osnivanja Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine

„Države članice su odlučile da osnuju Specijalni tribunal u okviru Saveta Evrope. Sada je na njima da sprovedu u delo političku volju koju su izrazile. Finansiranje tribunala takođe mora biti obezbeđeno. Put pred nama je pravda i ona mora da prevlada“, rekao je generalni sekretar Alen Berse.

Ministri su pozdravili tekuće napore da se postigne sporazum o osnivanju Komisije za zahteve za Ukrajinu, moguće pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, i ponovo su potvrdili odlučnost da obezbede povratak ukrajinske dece koju je Rusija nezakonito deportovala ili prisilno prebacila.

Oni su takođe naglasili važnost povećanja podrške Ukrajini, posebno kroz Akcioni plan „Otpornost, oporavak i rekonstrukcija 2023–2026“, koji omogućava ukrajinskim vlastima da napreduju na putu ka pristupanju Evropskoj uniji.

Na današnjoj sednici ministri su takođe izneli strateške planove, pokrenuli konvenciju za zaštitu evropskih advokata i usvojili sporazum o zaštiti životne sredine.

Na kraju 134. sednice Malta je od Luksemburga preuzela rotirajuće predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope, a taj mandat će isteći 14. novembra.

Početak rata – februar 2022.

U ranim jutarnjim časovima 24. februara 2022. godine Putin je objavio početak "specijalne vojne operacije denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine". Broj vojnika, po nekim procenama, je iznosio oko 150.000, uključujući i veliki broj separatista iz Donjecka i Luganska. Ukrajina je istog momenta proglasila opštu mobilizaciju i vanredno stanje, dok su SAD očekivale da će Kijev pasti u roku od tri do četiri dana.

Napadi su krenuli iz četiri pravca: severa, sa granice sa Belorusijom - ofanziva koja je imala za cilj preuzimanje glavnog grada; istoka - ofanziva je imala za cilj preuzimanje Harkova; jugoistoka - sa ciljem zauzimanja celih Donjeck i Lugansk oblasti i juga sa Krima ka Hersonu i Odesi. Glavni plan ruskih napada bio je da brzo preuzmu kontrolu nad najvećim gradovima i time demoralizuju ukrajinski otpor i primoraju vladu na kapitulaciju.

Prema američkim podacima, na trogodišnjicu rata od početka  je poginulo 60.000 ukrajinskih vojnika a 400.000 je ranjeno. Međutim, Amerikanci nemaju zasebne procene koliko je ranjenih a koliko poginulih ruskih vojnika, već navode samo zbirni broj od 700.000. Prema podacima Ujedinjenih nacija, identifikovano je 12.500 civilnih žrtava rata i 28.000 ranjenih u Ukrajini. Međutim, pretpostavlja se da je stvaran broj mrtvih civila verovatno mnogo veći pošto Misija UN-a u Ukrajini nema pristup teritorijama koje je okupirala Rusija.

Izvor: Tanjug