<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/izrael-tokom-noci-gadao-iranska-nuklearna-postrojenja-i-vojne-fabrike-najmanje-585-poginulih-u-iranu-od-pocetka-sukoba" target="_blank">Sve najvažnije informacije o jučerašnjem dešavanjima na Bliskom istoku pronađite u ovde.</a>

Teme

In Progress

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Sedmi dan sukoba Izraela i Irana, Pogođena bolnica u Izraelu i iranski reaktor za tešku vodu

Snimci čiju autentičnost je potvrdio Frans pres, snimljeni sa jednog nadvožnjaka pokazuju ogromnu kolonu vozila kako stoji na autputu na severnom izlazu iz Teherana, dok gotovo ni jedno vozilo ne ide u suprotnom smeru.
Vazdušni prostor zatvoren je do daljnjeg i put je jedini način da se napusti Teheran, koji je na meti intenzivnih bombardovanja.
Izrael je pozvao građane da se udalje od svih vojnih infrastruktura, ali bezbednosne snage su sveprisutne u gradu, uključujući i u stambenim četvrtima.
Zastoj je izgleda koncentrisan na autoputu 49 koji povezuje Teheran sa Šalusom, na Kaspijskom moru, prema video snimcima koje je objavio Iran Internešenal, televizija na persijskom čije sedište je u inostranstvu, prenose poznati iranski blogeri.
Šalus, u provinciji Mazanderan, nalazi se na 150 kilometara severno od glavnog grada i čak u normalno vreme treba računati na tri sata puta u planini da se do njega stigne.
Takođe su objavljeni na mrežama snimci koji pokazuju duge redove na benzinskim pumpama.
Izrael je 13. juna pokrenuo veliki napad na Iran, gađajući stotine vojnih i nuklearnih meta, sa najavljenim ciljem da spreči zemlju da proizvede atomsku bombu.&nbsp;
U izraelskim udarima poginulo je najmanje 224 ljudi, a više od hiljadu je ranjeno u Iranu, prema zvaničnom bilansu objavljenom u nedelju.
U iranskim raketama ispaljenim kao odgovor na zrael poginulo je 24 ljudi od petka, prema birou izraelskog premijera.
<a href="https://www.insajder.net/teme/izrael-nastavio-napade-na-teheran-iran-uzvratio-salvom-raketa">Sve novosti o ovom sukobu pratite u našem lajv blogu.</a>
Izvor: Beta

Prenosimo

Stanovnici Teherana pokušavaju da pobegnu iz grada, ogromne gužve na putevima

"Morali smo da delujemo. Bio je poslednji čas, i mi smo delovali. Da bismo spasili sebe, ali i... da bismo zaštitili svet od ovog zapaljivog režima. Ne možemo dozvoliti da najopasniji režim na svetu ima najopasnije oružje na svetu... Nećemo imati drugi holokaust, nuklearni holokaust. Već smo ga imali, u prethodnom veku, jevrejska država neće dozvoliti da se holokaust počini nad jevrejskim narodom. To se neće dogoditi", rekao je on za Foks njuz.
On je naveo da njegova vlada ima obaveštajne podatke da je Iran mesecima udaljen od razvoja početnog nuklearnog oružja.
"Obaveštajne informacije koje smo dobili i podelili sa Sjedinjenim Američkim Državama bile su apsolutno jasne: da rade na tajnom planu da pretvore uranijum u oružje, da se kreću veoma brzo, da će stići do probnog uređaja, a moguće i početnog uređaja, u roku od nekoliko meseci, a svakako manje od godinu dana. To je nešto što nikako ne bismo mogli da prihvatimo", rekao je Netanjahu.
On tvrdi "da Iran ima dovoljno obogaćenog uranijuma za devet bombi".
"Sve što je trebalo da urade jeste da ih naoružaju. Mi smo to zaustavili", rekao je izraelski premijer.
On je takođe optužio Iran da razvija planove za isporuku nuklearnog oružja Hutima u Jemenu i da su Izrael i SAD "potpuno koordinisani".
"U stalnom sam kontaktu sa predsednikom (SAD Donaldom) Trampom. Poznajemo se već mnogo godina. I očigledno smo unapred obavestili naše američke prijatelje i predsednika Trampa, našeg velikog prijatelja. Jesmo", naveo je Netanjahu.
Kako je ocenio, Tramp je "neprijateljem broj jedan" za Iran.
"On je odlučan vođa. Nikada nije krenuo putem kojim su drugi išli pokušavajući da se pregovara sa njima na način koji je slab, dajući im u osnovi put ka obogaćivanju uranijuma, što znači put ka bombi, dopunjavajući ga milijardama i milijardama dolara. Uzeo je ovaj lažni sporazum i u osnovi ga pocepao. Ubio je šefa IRGC-a Kasema Sulejmanija", dodao je.
Na pitanje da li Izrael ima kapacitet da ukloni iranska postrojenja duboko pod zemljom, Netanjahu je odgovorio da je "svakako dosta urađeno".
"Uništili smo glavno postrojenje u Natanzu. To je glavno postrojenje za obogaćivanje. I ako bude potrebno, dodaćemo šta god je potrebno. Ali da, posvećeni smo postizanju oba cilja... Ne želim da ulazim u konkretne operativne planove", rekao je on i dodao da su Iranci "bili potpuno iznenađeni" izraelskom operacijom.
Na pitanje da li je promena iranskog režima među njegovim ciljevima u Iranu, Netanjahu je rekao da bi "to bi svakako mogla biti posledica, jer je iranski režim veoma slab".
"Spremni smo da učinimo sve što je potrebno da bismo postigli naš dvostruki cilj, da uklonimo... dve egzistencijalne pretnje – nuklearnu pretnju i pretnju balističkih raketa", rekao je Netanjahu.
Kako je naveo, 80 odsto ljudi bi "uklonilo ove teološke nasilnike".
"Pucaju u žene zato što im je kosa nepokrivena. Pucaju u studente. Samo isisavaju kiseonik iz ovih hrabrih i nadarenih ljudi, iranskog naroda. Odluka da se deluje, da se ovog puta ustane, je odluka iranskog naroda", kaže Netanjahu.
On je istakao da je Izrael spreman da obustavi svoju kampanju ako Iran prihvati zahteve SAD da demontira svoj nuklearni program.
"U suprotnom završiće se kada uklonimo te kapacitete, a hoćemo", upozorio je izraelski premijer.
On nije želeo da komentariše informaciju koju su danas objavili američki mediji da je Tramp stavio veto na izraelski napad na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.
"Postoji toliko lažnih vesti o razgovorima koji se nikada nisu dogodili, i neću ulaziti u to. Ali mogu vam reći, mislim da radimo ono što treba", dodao je izraelski premijer.
<a href="https://www.insajder.net/teme/izrael-i-iran-nastavili-da-razmenjuju-raketne-napade">Sve najbitnije informacije o sukobu između Izraela i Irana pratite u našem blogu</a>.
Izvor: Tanjug

Netanjahu: Napali smo Iran da sprečimo "nuklearni holokaust"

To je četvrta u nizu predaja posmrtnih ostataka vojnika u protekloj nedelji, a predviđena je dogovorom Rusije i Ukrajine u Istanbulu.
Rusija i Ukrajina dogovorile su se da predaju jedna drugoj 6.000 tela ubijenih vojnika, kao i da razmene bolesne i teško ranjene ratne zarobljenike, kao i one mlađe od 25 godina.
Rusija je saopštila da je predala Ukrajini tela gotovo 5.000 pripadnika ukrajinskih snaga, a samo je jednom saopštila da je primila zauzvrat tela 27 pripadnika ruskih snaga.
Ukrajina i Rusija imale su dosad tri razmene ratnih zarobljenika, ali nisu objavile njihov tačan broj.&nbsp;
Izvor: FoNet

Četvrta predaja tela za nedelju dana: Rusija predala Ukrajini 1.200 poginulih

Odlukom Izraela da napadne Iran, rat na Bliskom Istoku ušao je u novu, do sada najopasniju, fazu.
Najpre je Izrael u noći između četvrtka i petka bombardovao više lokacija u Iranu, navodeći da želi da onesposobi njihove ambicije da naprave nuklearno oružje.&nbsp;
Ubrzo je stigao odgovor Irana, u vidu raketnog napada na izraelske gradove.&nbsp;
Dok SAD pozivaju na nastavak pregovora, iz Teherana poručuju da je to vreme prošlo.
Izvor: Tanjug, Beta

Finished

Iran ispalio rakete prema Izraelu, Netanjahu: Iran će platiti “veoma visoku cenu” zbog napada na civile

<a href="https://www.insajder.net/teme/izrael-napao-iranske-nuklearne-objekte-iran-odgovorio-dronovima">Sve najvažnije informacije o jučerašnjem napadu pronađite u blogu na linku.</a>

Iran pokrenuo novi napad, glavne mete Tel Aviv i Haifa; Izrael uzvraća napadima na Teheran

"Od 01.37 do 03.08, neprijatelj je ponovo napao Harkov kamikaza dronovima. Zabeleženo je 11 pogodaka i još jedan 'šahed' , koji, srećom, nije eksplodirao. Granatiranjem su pogođena stambena naselja, obrazovne ustanove, vrtići i infrastruktura. Desetine automobila je oštećeno, prozori na školama i kućama su polomljeni. Najmanje 12 ljudi je povređeno, uključujući četvoro dece", naveo je Terehov na Telegramu, prenosi Ukrinform. 
Prema njegovim rečima, granatiranje je izazvalo požare u stambenim zgradama i obrazovnim ustanovama. 
"U nekim slučajevima, krhotine su pale neposredno pored dečjih igrališta. Jedan od udara je oštetio okno lifta u neboderu, dok je drugi uništio deo nestambene zgrade i stajalište javnog prevoza", dodao je gradonačelnik Harkova.
On je napomenuo da nadležne službe nastavljaju da otklanjaju posledice napada. 
Ukrajinski mediji su prethodno preneli da su ruske snage tokom noći napale Harkov dronovima, a eksplozije su se čule u tri gradska okruga.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-ruskom-napadu-na-harkov-povredene-54-osobe-dve-poginule">noć pre, u ruskim napadima u Harkovu</a>, drugom najvećem gradu Ukrajine, poginule su dve osobe, a najmanje ih 60 je povređeno, saopštili su ukrajanski zvaničnici.
Tri osobe poginule su u ruskom napadu na Harkov 7. juna, izjavio je tada gradonačelnik Igor Terehov, ističući da je Harkov doživeo najsnažiji napad od početka rata, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/gradonacelnik-harkova-najsnazniji-ruski-napad-na-grad-od-pocetka-rata">pri čemu je skoro 40 eksplozija odjeknulo u gradu za sat i po vremena, javili su ukrajinski mediji</a>.
Izvor: Tanjug

Napad dronom u Harkovu: Povređeno 12 osoba, pogođene stambene zgrade

Civili nisu bili samo kolateralna šteta, već i žrtve namerno ciljanih napada, kažu švedski istraživači.
Gotovo 160.000 ljudi širom sveta umrlo je prošle godine od posledica organizovanog nasilja, što je peti najveći broj žrtava od 1989. godine, prenosi londonski Gardijan.
Među 11 sukoba koji ispunjavaju definiciju rata su teritorijalni sukobi poput trenutnog rusko-ukrajinskog, izraelskog bombardovanja Pojasa Gaze kao odgovora na napade Hamasa, izraelske akcije protiv Hezbolaha u južnom Libanu, sukobi sa Islamskom državom u Nigeriji i rat u Etiopiji.
Tu su takođe sukobi oko vlasti u Burkini Faso, Mjanmaru, Pakistanu, Somaliji, Sudanu i Siriji.
"Vidimo više ratova i sukoba nego ranije, ali sa nešto manje smrtnih slučajeva nego u izuzetno krvavoj 2022. godini, iako je 2024. bila četvrta najnasilnija godina od genocida u Ruandi 1994. U Pojasu Gaze samo 2 odsto mrtvih moglo se klasifikovati kao pripadnici zaraćenih strana, dok je 48 posto stradalih zavedeno kao civili", izjavio je Šon Dejvis, viši analitičar u UCDP-u.
U 2024. godini, 13.900 civila je umrlo u namerno ciljanim napadima, što je 31 odsto više nego u 2023. godini.
Teroristička grupa Islamska država bila je odgovorna za najveći broj ovih smrtnih slučajeva — oko 3.800, uglavnom u Demokratskoj Republici Kongo.

U 2024. više ratova nego u bilo kojoj godini nakon Drugog svetskog rata

"Želeo bih da dobijem vašu podršku, predsedniče Zelenski, kako bih izabrao jedan ili dva grada ili neki manji region koji možemo da obnovimo i mislim da bi to bilo nešto veoma vidljivo za ljude u Ukrajini ukoliko dobiju jasnu podršku", istakao je Vučić u obraćanju na prvoj sesiji samita.
On je dodao da je tako nešto Azerbejdžan već uradio u Ukrajini i da bi to bilo veoma važno kada je reč o humanitarnoj pomoći i svim drugim pitanjima koja, kako je istakao, obuhvataju i političku podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.
"Ono što mogu da kažem u ime svoje zemlje jeste to da će Srbija nastaviti da se čvrsto pridržava Povelje UN i međunarodnog javnog prava, što uključuje zaštitu teritorijalnog integriteta zemalja koje su priznate u okviru Ujedinjenih nacija kao najvažnijeg principa. Uvek smo to zagovarali i, kao što sam rekao, bićemo čvrsti u tom stavu i mislim da na neki način to može da bude korisno i Ukrajini", istakao je Vučić.
On je rekao da je počastvovan i privilegovan što je danas u Odesi i zahvalio na izuzetnom gostoprimstvu.
"Mogu da zamislim koliko vam je preko glave i svim građanima Ukrajine svaka reč koju smo mi do sada izgovorili o velikoj podršci Ukrajini, i na kraju, uvek su tu vaši ljudi, vaš narod i vaša zemlja koja vodi računa o sebi", rekao je Vučić.
On je istakao da bi zato želeo da pokrene neka druga pitanja na drugačiji način, ne u vezi sa tim da li će biti prekida vatre, jer je to na ukrajinskom narodu, već u vezi sa nečim oko čega bi Srbija mogla da bude od pomoći.
On je istakao da Ukrajina uvek može da računa na to.
"I te kako smo spremni da vas saslušamo i da vas čujemo i da vidimo kako možemo da pružimo pomoć i podršku. Hvala vam još jednom na tome što ste nas primili i nadam se barem da možemo nešto da doprinesemo ukrajinskom narodu bez nekih velikih parola i nečeg sličnog. Mislim da vaš narod to zaista zaslužuje", poručio je Vučić.
Samitu u Odesi prisustvovali su predsednici Rumunije Nikušor Dan, Crne Gore Jakov Milatović, Moldavije Maja Sandu, premijeri Grčke Kirjakos Micotakis, Hrvatske Andrej Plenković, Bugarske Rosen Željazkov, potpredsednica Vlade i ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon, prvi potpredsednik Vlade i ministar životne sredine i prostornog planiranja Republike Severne Makedonije Izet Medžiti kao i predsednica Parlamenta Republike Albanije Elisa Spiropali.
Podsetimo Srbija je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/srbija-treci-put-salje-humanitarnu-pomoc-ukrajiniu-fokus-na-opremi-za-energetsku-infrastrukturu">16. maja ukrajini uputila humanitarnu pomoć sastavljenu od opreme od vitalnog značaja za popravku i održavanje elektromreže i energetske infrastrukture, čiji je veliki deo – 60 odsto – uništen</a>.
<h2>Vučić predstavnicima akademske zajednice: Krenite odmah u radikalizaciju, para nema dok ih ne zaradite</h2>
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je danas predstavnike akademske zajednice koji protestuju ispred Vlade Srbije da odmah krenu u najavljenu radikalizaciju blokade, jer, kako je rekao, neće se desiti da dobiju novac koji nisu zaradili.&nbsp;
Vlada Srbije prethodno je ispunila jedan od zahteva članova akademske zajednice okupljenih oko inicijative Pobunjeni univerzitet i rasformirala Radnu grupu za izradu zakona o visokom obrazovanju, ali za obustavljanje blokade profesori traže i ukidanje Uredbe o standardima rada univerziteta i hitno određivanje budžetskih kvota za upis studenata do kraja juna.
"Svi hoće nešto da radikalizuju. Neverovatno je kako ljudi umisle da se neko nečega plaši. To da ne radite, a da dobijete pare, neće da se desi. Možete da radikalizujete šta hoćete, da udarate glavom u zid, ali para nema dok ih ne zaradite. Kad zaradite, dobićete koliko ste zaradili. To je mislim, najpošteniji pristup u svetu. Samo požurite i odmah krenite s radikalizacijom", rekao je Vučić.&nbsp;
Upitan za tvrdnje opozicije u Zaječaru o krađi na lokalnim izborima 8. juna, Vučić je rekao da su ti navodi "potpuno besmisleni".&nbsp;
"U Zaječaru nisu našli ništa, samo jednu potvrdu za biračko pravo na jednom mestu. To je potpuno besmisleno i dobiće odgovor i Gradske i Republičke izborne komisije. Ako imate neki birački materijal da je bačen s nekog mesta, tu izbori moraju biti ponovljeni. Nema tu velike filozofije", rekao je Vučić.
<h2>Deklaracija sa Samitu u Odesi poziva na jačanje sankcija Rusiji, Vučić nije potpisao</h2>
Zemlje učesnice Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa potpisale su deklaraciju kojom pozivaju međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini i naporima za pronalaženje diplomatskog puta ka trajnom miru, ali i da održi i pojača sankcije protiv Rusije, a dokument jedini nije potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U tekstu deklaracije, objavljene na sajtu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, međunarodna zajednica se poziva da pojača podršku Ukrajini „u njenoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet“, dok se istovremeno pozivaju sve zemlje da se „uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći vojnim naporima Rusije“.
U tekstu deklaracije učesnici samita podržavaju Ukrajinu na njenom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u, i napominju da članstvo u Alijansi ostaje najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu.
U tekstu se takođe naglašava „važnost koordinacije sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU“.
Pored toga, učesnici današnjeg samita pozivaju međunarodnu zajednicu da održi i pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u pogledu ograničenja cena nafte i ruske „tajanstvene“ flote, kako bi se „agresoru oduzeli resursi neophodni za nastavak vođenja rata protiv Ukrajine“.
U deklaraciji su takođe podržani međunarodni napori za osnivanje specijalnog tribunala za razmatranje zločina agresije protiv Ukrajine koji je počinila Rusija.
Potpisnici su se saglasili da zajedno rade na sprečavanju hibridnih pretnji i da se sledeći sastanak zemalja učesnica ove deklaracije održi na nivou relevantnih agencija u Odesi.
U deklaraciji se navodi da su tokom samita učesnici razgovarali o načinima proširenja podrške energetskom sistemu Ukrajine, posebno angažovanjem privatnog sektora u obezbeđivanju neophodne opreme i finansiranja.
Četvrtom samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa u Odesi prisustvovali su predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Rumunije Nikušor Dan, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, grčki premijer Kirijakos Micotakis, hrvatski premijer Andrej Plenković, bugarski premijer Rosen Željazkov, predsednica albanskog parlamenta Eliza Spiropali, prvi potpredsednik vlade Severne Makedonije Izet Međiti i slovenačka ministarka spoljnih i evropskih poslova Tanja Fajon.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbiju niko nije pritiskao da potpiše deklaraciju na samitu u Ukrajini i da u tekstu deklaracije i dalje stoje sankcije protiv Rusije, zbog čega Srbija nije njena potpisnica.
Izvor: Tanjug, Beta

Vučić: Srbija želi da obnovi grad ili manji region u Ukrajini

U napadu na Harkov tokom noći ubijeni su jedna žena i jedan muškarac, a povređeno je najmanje 60 ljudi, uključujući devetoro dece, objavila je regionalna policija.
Prema rečima šefa harkovske oblasti Oleg Sinegubov, u Slobidskom okrugu, dronovi su pogodili trolejbusku stanicu i stambene zgrade, a tom prilikom su se zapalili i automobili.
Požar je izbio u stambenoj zgradi u Osnovjanskom okrugu nakon što ju je pogodila bespilotna letelica.
Devetoro povređenih prevezeno je u bolnice u Harkovu, uključujući dvogodišnju devojčicu i petnaestogodišnjeg dečaka, dodao je Sinegubov na Telegramu.
Kako je gradonačelnik Harkova Igor Terehov napomenuo na svom Telegram kanalu, ruske snage izvele su 17 napada "šahedima".
Dve osobe su tokom noći povređene i u Zaporoškoj oblasti i jedna u Hersonu, a pogođenih zgrada ima i u Odeskoj oblasti, potvrdile su lokalne vlasti.
Istovremeno je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su noćas 32 ukrajinska drona presretnuta iznad Rusije.
"Nekoliko ljudi je spašeno iz kuća zahvaćenih plamenom. Oštećeni su trolejbusi, komunalni i industrijski objekti. Sve su to obični objekti mirnog života. Oni koji nikada ne bi trebalo da postanu mete", istakao je on u objavi.
Podsetimo, 7. juna tri osobe poginule su u ruskom napadu na Harkov, izjavio je tada gradonačelnik Igor Terehov, ističući da je Harkov doživeo najsnažiji napad od početka rata, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/gradonacelnik-harkova-najsnazniji-ruski-napad-na-grad-od-pocetka-rata">pri čemu je skoro 40 eksplozija odjeknulo u gradu za sat i po vremena, javili su ukrajinski mediji</a>.
Izvor: Tanjug/Beta

Rat