Povratak Donalda Trampa u Belu kuću i brzi kraj rata - koji obećava a koji bi, kako tvrde pojedini stručnjaci, išao u korist Rusije ili pak 12 000 severnokorejskih vojnika na ukrajinskom frontu – razlog su da Vašington promeni stav. Odlukom Džozefa Bajdena Ukrajini će biti dozvoljeno da koristi američke rakete, kako bi gađala i do 300 kilometara unutar teritorije Rusije. S obzirom na to da je Moskva udaljena 840 km od ukrajinske granice &nbsp;– glavni grad je bezbedan.
"Jedna od glavnih tačaka Plana pobede koji sam predstavio našim partnerima jeste oružje dugog dometa za našu vojsku. Danas se u medijima mnogo govori o upotrebi takvog oružja. Međutim, ne gađa se rečima, niti se ona najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe. Slava Ukrajini", poručuje ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Međutim, upotreba raketa dugog dometa za gađanje ciljeva duboko unutar Rusije, za Kremlj je bila crvena linija.
"Predsednik Putin je to jednostavno objasnio; Ukrajina ne izvodi napade, već države koje joj daju dozvolu – jer vojska Ukrajine ne određuje mete i ne održava to oružje, već je to na vojnim specijalistima iz zapadnih zemalja. Ovo iz temelja menja način na koji su zapadne države uključene u konflikt. Ovo je opasno i provokativno", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Pored Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajinu raketama dugog dometa snabdevaju i evropske države. Posle vesti iz Vašingtona, francuski "Figaro" objavio je da će tu odluku slediti Pariz i London, međutim, vrlo brzo je ta vest povučena. Evropska unija i dalje je podeljena o tom pitanju.
"Govorio sam i ranije: Ukrajina mora da ima dozvolu da oružjem koje joj šaljemo obara ’strele’, ali i da gađa ’strelca’. Nadam se da će države Evropske unije slediti ovu odluku ili da makar pomognu Ukrajini u vezi sa drugim potrebama", kaže visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj.
Ukrajina je do sada imala dozvolu da koristi zapadne rakete dugog dometa samo na ciljeve unutar njene teritorije koje je okupirala ruska vojska, odnosno nije mogla da gađa strateške tačke unutar Rusije - baze, aerodrome i depoe.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FI3yIYzIRtlE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Neposredno pre nego što je stigla vest iz Vašingtona, Rusija je pokrenula jedan od najvećih napada iz vazduha tokom kojeg je, širom Ukrajine, ubijeno najmanje 25 civila.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Rusko - ukrajinski sukob: Vašington prešao crvenu liniju? (VIDEO)

Više od polovine tog iznosa, 55,5 milijardi, Kijevu su poslale Sjedinjene Američke Države, a slede Nemačka sa 11 i Velika Britanija sa 9,6 milijardi, prenosi BBC.
Iz Danske je poslata vojna pomoć u iznosu od 4,7, iz Švedske 4,2, iz Francuske 3,3, iz Poljske 3,2, iz Finske 2,4 i iz Kanade 2,2 milijarde dolara.
U Ukrajinu su slati avioni, tenkovi, dronovi, raketni sistemi, sistemi za protivvazdušnu odbranu, kao i municija svo to naoružanje.
Ukrajini su isporučene i rakete dugog dometa ATACMS iz SAD i "Storm šedouz" iz Velike Britanije, ali nisu imali dozvolu da ih koriste za napade na teritoriji Rusije.
Izvor: FoNet

Prenosimo

Zapadni saveznici Ukrajini poslali više od 100 milijardi dolara vojne pomoći

&nbsp;Jedan broj građana je povređen kada je izraelska artiljerija granatirala grupu ljudi istočno od kampa Al-Magazi u centralnom pojasu Gaze, saopštilo je palestinsko Ministarstvo zdravlja, prenosi agencija Wafa.
Izraelska vojska je ispalila granate prema istočnim oblastima Al-Zeitoun i Al-Sabra u gradu Gazi i kampu Džabalija na severu pojasa Gaze. 	
Kako je navelo palestinsko Ministarstvo, u izraelskoj agresiji na pojas Gaze od 7. oktobra 2023. godine, ubijeno je 43.061 Palestinaca a ranjene su 101.223 osobe, od kojih su većina deca i žene.
Izvor: Tanjug

Poginulo osam civila u izraelskim vazdušnim napadima na Bejt Lahiju u Gazi

Direktor Nacionalne obaveštajne službe (NIS) je još naveo da ta država planira da pošalje<a href="https://insajder.net/prenosimo/zelenski-severna-koreja-priprema-10-000-vojnika-za-rat-u-ukrajini-na-strani-rusije-korak-ka-svetskom-ratu"> ukupno 10.000 vojnika u Rusiju</a> do decembra.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je rekao da njegova vlada ima obaveštajne podatke da se 10.000 vojnika Severne Koreje priprema za pridruživanje ruskim snagama.
Severna Koreja i Rusija su pojačale saradnju u poslednje dve godine. U junu su potpisali odbrambeni sporazum kojim se od obe zemlje zahteva da iskoriste sva raspoloživa sredstva za pružanje hitne vojne pomoći, ako bilo koja od njih bude napadnuta.
Južnokorejska obaveštajna agencija je nedavno saopštila da je Severna Koreja poslala značajnu količinu artiljerije, projektila i drugog konvencionalnog naoružanja Rusiji od avgusta 2023. godine.
Izveštaji da Severna Koreja šalje trupe u Rusiju izazvali su zabrinutost i u Južnoj Koreji. Južnokorejski zvaničnici zabrinuti su da bi Rusija mogla Severnoj Koreji u zamenu isporučiti sofisticirano naoružanje i tako ojačati njihove nuklearne i raketne programe.
Izvor: Beta/ AP

Severna Koreja poslala još 1.500 vojnika u Rusiju; planirano ukupno 10.000 do decembra

"Postoji inicijativa iz Kine i Brazila, koji imaju veoma izbalansiran pristup rešavanju problema, objektivan i stvorena je odgovarajuća grupa u Njujorku, mi to pratimo veoma pažljivo. Razumemo da su svi naši prijatelji, uključujući i članice BRIKS-a, odlučni da okončaju ovaj sukob što pre i mirnim putem", rekao je Putin, prenela je agencija RIA Novosti.
Kinesko-brazilski predlog, objavljen u maju, poziva na deeskalaciju situacije i obnavljanje direktnog dijaloga bez zahteva od Rusije da povuče svoje snage sa ukrajinske teritorije.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacio je inicijativu navodeći da služi interesima Moskve.
Izvor: Tanjug

Putin: Predlog Kine i Brazila za okončanje rata u Ukrajini izbalansiran, dobra osnova

"Dežurni sistemi protivvazdušne odbrane uništili su i presreli 92 ukrajinske bespilotne letelice" navodi se u saopštenju, prenosi Ukrinform.
Ministarstvo odbrane Rusije je preciziralo da je 47 bespilotnih letelica eliminisano nad teritorijom Krasnodarskog kraja, 12 nad teritorijom Kurske oblasti, 9 nad teritorijom Rostovske oblasti, 4 nad teritorijom Brjanska, po dva nad teritorijama Belgorodska oblast i Krima, a jedan iznad teritorije Voronješke oblasti i 15 bespilotnih letelica iznad Azovskog mora.
Izvor: Tanjug

Ministarstvo odbrane: Na teritoriji Rusije noćas uništena 92 ukrajinska drona

Kako je precizirano u saopštenju, 24 ukrajinska drona oborena su iznad Brjanske oblasti, pet iznad Belgorodske oblasti, po dva u Kurskoj i Rostovskoj oblasti, jedan u Krasnodarskom kraju i 13 iznad Azovskog mora, prenosi agencija RIA Novosti.
Ukrajina svakodnevno pokušava da bespilotnim letelicama napadne ciljeve u pograničnim i centralnim regionima Rusije, navodi ruska agencija.
Izvor: Tanjug

Rusko ministarstvo: Vojska oborila 47 ukrajinskih dronova iznad pet regiona

Haim Regev je rekao da su Izraelske odbrambene snage postigle većinu svojih vojnih ciljeva u Gazi, oslabivši palestinsku militantnu grupu Hamas do tačke u kojoj više nije mogla da se bori kao organizovana struktura, već se sada ponaša kao gerilska vojska.
"Pre rata, Hamas je bio nalik na regularnu vojsku, ali danas ova vojna pretnja više ne postoji. Razmontirali smo većinu bataljona i mislim da će ovo biti godina kada ćemo videti novu upravljačku strukturu u Gazi", rekao je on u intervjuu povodom godinu dana od Hamasovih napada 7. oktobra.
"Pitanje je vremena. To će se desiti kada svi taoci budu oslobođeni", dodao je Regev.
Izraelske vlasti kažu da ne žele da kontrolišu pojasu Gaze. U nedavnom intervjuu, bivši britanski premijer Toni Bler, koji je takođe bio i mirovni izaslanik za Bliski istok, rekao je da treća sila, ni izraelska ni palestinska, ne bi trebalo da pomaže u upravljanju Gazom kada se borbe završe.
"Treba da odredimo ko će u Gazi vršiti vlast", rekao je Regev, dodajući da Palestinske vlasti koje su bile na vlasti pre Hamasa "nemaju moć i legitimitet da se vrate i kontrolišu situaciju, jer nismo videli mnogo njih da osuđuju masakr".
Regev je dodao da bi EU mogla da igra značajnu ulogu nakon sukoba u kontroli takozvanog Filadelfijskog koridora između Gaze i Egipta.
Uzimajući u obzir položaj Izraela u svetu, godinu dana nakon napada 7. oktobra u kojima je Hamas ubio više od 1.200 Izraelaca i uzeo oko 250 talaca, Regev je rekao da nije zabrinut za Izrael u vojnom smislu: "Mi ćemo pobediti i nadvladati", rekao je on.
Regev je rekao da "poslednjih nekoliko nedelja pokazuje da je Izrael jak i da se uspešno bori" protiv Hezbolaha u Libanu, gde je ubio lidera Hasana Nasralaha, kao i protiv iranskih zastupnika u Jemenu, Siriji i Iraku.
Ali izraelski izaslanik je bio više zabrinut zbog položaja Izraela na globalnoj sceni.
"Poslednjih meseci vidimo da postoji ogromna erozija u razumevanju za naš stav. Postoji erozija u podršci. Neke države članice pokušavaju da iznesu sopstvenu poziciju na scenu EU, iz više razloga. Ne mislim da je Izrael izolovan" rekao je Regev.
Tokom vikenda hiljade ljudi prisustvovalo je demonstracijama u Evropi i širom sveta.
Neki su se okupili u znak solidarnosti sa Izraelom, pozivajući na oslobađanje preostalih talaca, ali mnogo više njih protestovalo je protiv izraelskih vojnih operacija.
"Video sam demonstracije ovde, u Briselu i Amsterdamu. Ovo me brine mnogo više od onoga što se dešava na terenu. Ali postoji nedostatak moralne jasnoće: mnogi ljudi ne razumeju da je ovo demokratski rat protiv radikalnih i ekstremnih snaga", rekao je Regev.
Upitan o osudama zbog broja poginulih u Gazi i Libanu, koji sada dostiže desetine hiljada, Regev je rekao da nije jednostavno objasniti te brojke.
"Komplikovano je objasniti brojke. Kada smo ušli u Gazu i Liban suočili smo se sa istim metodom, jer oni koriste civilnu infrastrukturu. Ne borimo se protiv prave vojske. Borimo se protiv terorističkih grupa koje koriste lokalnu infrastrukturu, džamije i bolnice", rekao je on.
Izvor: Beta

Ambasador Izraela u EU tvrdi da će se rat u Gazi završiti sledeće godine

Eksplozije su se čule u većem delu Izraela, od Jerusalima do Jordanske doline. Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su presrele veliki broj iranskih raketa i da je izraelska vazdušna odbrana bila efikasna. S druge strane, Teheran tvrdi da je preko 80 odsto ispaljenih projektila pogodilo cilj.&nbsp;
U odbrani Izraela učestvovale su i SAD, kako blagovremeno detektujući pretnju iz Irana, tako i presrećući neke rakete, navodi IDF.
Naglašava se da nije naneta šteta kapacitetima izraelskih vazdušnih snaga i da avioni, vazdušna odbrana i kontrola vazdušnog saobraćaja normalno funkcionišu.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sazvao je za danas u 10 časova hitnu sednicu zbog eskalirajuće situacije na Bliskom istoku, na zahtev Francuske i Izraela. 	
Izraelski ambasador u UN Deni Denon naveo je u pismu Savetu bezbednosti da iranski napad na Izrael balističkim raketa pokazuje da "ofanziva 'šarma' koju sprovode Iran i njegov novi predsednik predstavlja fatamorganu i da odluke u Iranu donose vrhovni vođa i Revolucionarna garda".&nbsp;
Iranska revolucionarna garda saopštila je da je lansirala više od 100 raketa na Izrael kao odgovor za nedavno ubistvo političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea, lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha i zamenika komandanta operacija Korpusa Iranske revolucionarne garde Abasa Nilforushana.

Izraelska vojska potvrdila pogibiju osam vojnika na jugu Libana

Po povratku iz posete Belgiji papa je na pitanje o izraelskim udarima, kritikovao napade koji prevazilaze moral i preterano korišćenje vojnih snaga, jaavlja Rojters. &nbsp;
"Čak i u ratu postoji moralnost koju treba čuvati. Rat je nemoralan. Ali pravila rata mu daju neku moralnost", rekao je poglavar Katoličke crkve.
Odgovarajući tokom leta iz Brisela za Rim na pitanje novinara o najnovijim izraelskim udarima, 87-godišnji papa je rekao da "odbrana uvek mora biti proporcionalna napadu", &nbsp;javlja Rojters. &nbsp;
"Kada postoji nešto nesrazmerno, vidite tendenciju za dominacijom, koja prevazilazi moral“, rekao je papa. &nbsp;
Često pozivajući na okončanje nasilnih sukoba, papa je obično oprezan &nbsp;kada da treba da odredi agresore, ali je poslednji sedmica otvorenije govorio o vojnim akcijama Izraela u skoro jednogodišnjem ratu protiv Hamasa. &nbsp;
Rekao je da su izraelski vazdušni napadi u Libanu "neprihvatljivi" i pozvao međunarodnu zajednicu da učini sve što je moguće da zaustavi borbe. &nbsp;Papa je ranije osudio i ubistva palestinske dece u izraelskim udarima u Gazi.
Izvor: FoNet

Rat