To je ishod nedavnog susreta trojke u Parizu, što je potom potvrđeno novim razgovorima u Varšavi Makrona i Donalda Tuska, predsednika Poljske, koja od 1. januara preuzima predsedništvo Evropske unije.
Visoki američki, francuski i poljski zvaničnici preneli su to varšavskom dnevniku "Žečpospolita" i njujorškom "Volstrit džornalu", koji navodi da "Tramp, koji namerava da smanji upletenost SAD u ukrajinski sukob, a o tome sa svojim saradnicima sprema predloge koje će konačno uobličiti predsednikov tim nacionalne bezbednosti".
Budući šef Bele kuće je, dodaje "Volstrit džornal", stavio do znanja da je protiv ulaska Ukrajine u NATO, što očigledno takođe ima za cilj da za mirovni plan privuče ključnu rusku stranu, imajući u vidu da je strateški cilj Moskve vojno neutralna Ukrajina.
Tramp je ujedno naglasio da želi da Ukrajina bude osnažena i dobro naoružana posle rata, ali da se za to, baš kao i za vojnike u mogućoj demilitarizovanoj zoni, prevashodno pobrinu i preuzmu troškove evropske članice NATO.
Novoizabrani američki predsednik je od Makrona i evropskih vođa takođe zatražio da izvrše pritisak na Kinu da utiče na Rusiju da prekine rat, a ukazao je i na to da bi moguće nove carine na kinesku robu tu mogle imati učinak.
Pariz i London su izgleda već razgovarali o zamislima da se obustavi ukrajinski rat i na potezu od preko hiljadu kilometara duž fronta uspostavi demilitarizovana zona koju bi nadzirale desetine hiljada zapadnoevropskih vojnika.
U raspravama vojnih stručnjaka i aktivnih generala u evropskim prestonicama je ocenjeno da bi za tako dugu demilitarizovanu zonu, nužno širine najmanje sto kilometara, bilo potrebno i do sto hiljada vojnika, a potegnuto je pitanje šta bi za Moskvu bilo prihvatljivo i čiji vojnici bi bili jemstvo da se ta linija razdvajanja bezbedno nadzire.
Poljski predsednik Tusk i njegov ministar odbrane su, prema listu "Žečpospolita", stavili do znanja da ne dolazi u obzir da poljski vojnici budu razmešteni u zamišljenoj demilitarizovanoj zoni.
Varšavski dnevnik ističe da je francuski premijer Makron predočio Trampu da Evropa ima sopstvene bezbednosne interese i svakako će morati da podnese ogromne troškove pomoći Ukrajini, tako da ne sme biti zaobiđena u pregovorima o obustavi rata u Ukrajini u kojima će veliku ulogu nužno imati Vašington i Moskva.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp, Makron i Zelenski za primirje u Ukrajini i evropske trupe u 1.000 km demilitarizovane zone

Desetine hiljada ukrajinskih vojnika zbog umora i oskudice napušta borbene položaje na prvoj liniji fronta, tvrde vojnici, advokati i ukrajinski zvaničnici. Čitave jedinice su napustile položaje, što slabi odbrambene linije i ubrzava teritorijalne gubitke, prema vojnim komandantima i vojnicima, objavio je Asošiejted pres, prenosi Glas Amerike.
Neki uzimaju bolovanje i nikada se ne vrate, zbog ratnih trauma i demoralisani zbog slabih izgleda za pobedu, a drugi se suprotstavljaju komandantima i odbijaju da izvrše naređenja, ponekad usred bitke.
"To je ključni problem. Ovo je treća godina rata i ovaj problem će samo rasti“, rekao je vojni analitičar iz Kijeva Oleksandar Kovalenko.
Ovo se događa u momentu kada SAD pozivaju Ukrajinu da regrutuje više vojnika i da dozvoli regrutaciju i onih koji imaju 18 godina.
Asošiejted pres je razgovarao sa dvojicom dezertera, trojicom advokata i desetak ukrajinskih zvaničnika i vojnih komandanata. Zvaničnici i komandanti su govorili pod uslovom anonimnosti da bi otkrili poverljive informacije, dok je jedan dezerter to učinio jer se plašio krivičnog gonjenja.
"Jasno je da smo, iskreno govoreći, već izvukli maksimum iz našeg naroda“, rekao je oficir 72. brigade, koji je naveo da je dezerterstvo jedan od glavnih razloga zašto je Ukrajina izgubila grad Vuhledar u oktobru.
Više od 100.000 vojnika optuženo je po ukrajinskim zakonima o dezerterstvu od invazije Rusije u februaru 2022. godine, saopštilo je glavno tužilaštvo zemlje.
Skoro polovina je dezertirala u poslednjih godinu dana, nakon što je Kijev pokrenuo agresivnu i kontroverznu akciju mobilizacije, za koju vladini zvaničnici i vojni komandanti priznaju da je propala. To je zapanjujuće visok broj, jer se procenjuje da je oko 300.000 ukrajinskih vojnika učestvovalo u borbama pre nego što je mobilizacija počela, a stvarni broj dezertera može biti mnogo veći.
Jedan poslanik koji poznaje vojna pitanja procenio je da bi moglo biti i do 200.000.
"Ćutanje o velikom problemu samo šteti našoj zemlji“, rekao je Serhij Hnezdilov, jedan od retkih vojnika koji je javno govorio o svom izboru da dezertira. On je optužen ubrzo nakon što ga je AP intervjuisao u septembru.
Drugi dezerter je rekao da je prvo napustio svoju pešadijsku jedinicu uz dozvolu, jer mu je bila potrebna operacija. Kad mu je bolovanje isteklo, nije mogao da se vrati, jer još ima noćne more zbog drugova čiju smrt je video.
"Najbolji način da se to objasni je da zamislite da sedite pod naletom vatre, i sa njihove strane 50 granata ide prema vama, dok sa naše strane samo jedna. Onda vidite kako se vaši prijatelji pretvaraju u komade mesa i shvatite da se to svakog trenutka može dogoditi i vama“, rekao je on.
Dezertiranje je pretvorilo borbene planove u prah. AP je čuo za slučajeve u kojima su odbrambene linije bile ozbiljno kompromitovane jer su se čitave jedinice suprotstavljale naređenjima i napuštale položaje.
"Zbog nedostatka političke volje i lošeg upravljanja trupama, posebno u pešadiji, sigurno se ne krećemo u pravcu da pravilno branimo teritorije koje sada kontrolišemo“, rekao je Hnezdilov.
Šef pravne službe jedne brigade koji je zadužen za procesuiranje slučajeva dezerterstva i njihovo prosleđivanje policiji rekao je da ih ima mnogo.
"Glavni razlog za napuštanje borbenih položaja je što im drugovi ginu. Imali smo nekoliko situacija kada su bežale male ili velike jedinice. Neprijatelj ih je našao i poubijao im saborce, a oni koji su stajali na položajima nisu znali da u blizini nema nikoga,” rekao je zvaničnik.
Tako je Vuhledar, grad na vrhu brda koji je Ukrajina branila dve godine, izgubljen za nekoliko nedelja u oktobru, rekao je oficir 72. brigade, koji se među poslednjima povukao.
Ta brigada je već bila preopterećena nedeljama pre nego što je pao Vuhledar. Samo jedan linijski bataljon i dva streljačka bataljona čuvali su grad, a vojskovođe su čak počele da izvlače jedinice iz njih da podrže bokove, rekao je oficir. U svakoj od četa bataljona trebalo je da bude po 120 ljudi, ali neke čete su spale na samo 10, zbog pogibija, ranjavanja i bežanja, rekao je on.
Pojačanja su poslata kada je Rusija shvatila oslabljenu poziciju Ukrajine i napala. Ali onda je i pojačanje otišlo, rekao je oficir. Zbog toga, kada se jedan od bataljona 72. brigade povukao, njegovi pripadnici su streljani, jer nisu znali da ih niko ne pokriva, rekao je on.
Ipak, ovaj oficir nema loš stav o dezerterima.
"U ovoj fazi ne osuđujem nijednog od vojnika iz mog bataljona i drugih zato što su svi zaista umorni“, rekao je on.
Kada vojnici budu optuženi, nezgodno je odbraniti ih, rekla su dva advokata koji se bave tim slučajevima. Oni se fokusiraju na psihičko stanje svojih klijenata.
"Ljudi ne mogu psihički da se izbore sa situacijom u kojoj se nalaze, a ne pruža im se ni psihološka pomoć“, rekla je advokat Tetjana Ivanova.
Vojnici koji budu oslobođeni od dezerterstva iz psiholoških razloga predstavljaju opasan presedan, jer "onda svi mogu da imaju opravdanje da odu, jer zdravih gotovo da i nema“, dodala je.
Izvor: FoNet

Desetine hiljada ukrajinskih vojnika zbog umora i oskudice napušta borbene položaje

"Vladimir Putin je započeo rat pre dve i po godine da bi eliminisao nezavisnost Ukrajine ali na njegovo iznenađenje, i iskreno na iznenađenje sveta, Ukrajina je uzvratila, braneći se. I to uz podršku &nbsp;drugih zemalja koje su verovale da Kijev ima pravo da se brani od ilegalne invazije. &nbsp;Dakle, Putin bi mogao da zaustavi ovaj rat u bilo kom trenutku. Za 24 sata mogao bi da zaustavi rat i sedne za pregovarački sto da razgovara o otvorenim pitanjima. To je ono što je diplomatija. S druge strane, ako Ukrajina prestane da se brani, ona će prestati da postoji. Zato se nadam da će biti prilike za mir, čuli smo predsednika Zelenskog kako govori o tome. Čuli smo kako je novoizabrani predsednik Donald Tramp rekao da bi voleo da se ovaj rat brzo završi. To bi bilo najbolje, iskreno, za obe zemlje. <a href="https://insajder.net/prenosimo/rusija-prvi-put-lansirala-interkontinentalnu-balisticku-raketu-na-ukrajinu">Rusija </a>je u ovom ratu izgubila ogroman broj vojnika i civila. Ovo bi trebalo da se završi", izjavio je Riker za Insajder.
Ako dođe do primirja koje najavljuje novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp, Evropa će dobiti još jedan zamrznuti konflikt. Na pitanje kako će to uticati na evropsku bezbednost, američki diplomata odgovorio je da je veliki broj zamrznutih sukoba u Evropi, a da je jedan od njih je između Srbije i Kosova.&nbsp;
"Doduše, veoma su različite razmere tog konflikta od rata koji je Putin pokrenuo protiv Ukrajine. Tako da, mislim da se sa tim problemom treba nositi diplomatskim putem, a Sjedinjene Države su tradicionalno doprinosile tome. Međutim, fokus nove Trampove administracije, kako je isticano u kampanji, jeste: Amerika na prvom mestu. Šta je u najboljem interesu Sjedinjenih Država - u smislu naše ekonomije, u smislu naše sopstvene bezbednosti, u smislu naših trupa u inostranstvu? Dakle, moraćemo da vidimo kako će se ovo razvijati. Međutim, mislim da kada je u pitanju rat u Ukrajini, ono što bi trebalo da vidimo jeste kraj ovog konflikta iz kojeg bi Ukrajina izašla kao nezavisna i suverena zemlja", naveo je Riker.
Filip Riker bio je na poziciji pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, a bio je diplomata na Zapadnom Balkanu. Na pitanje koliku pažnju će Vašington tokom drugog mandata Donalda Trampa posvetiti Zapadnom Balkanu, američki diplomata kaže da Sjedinjene Države imaju dugu listu prioriteta.
"Ljudi iz regiona me često pitaju: ’Šta će povratak Trampa značiti za nas?’ a ja stalno govorim: ’Možda bi trebalo da razmislite šta će to značiti za Ameriku?’ Šta ćete učiniti da nam pokažete da je važno ovo što se ovde dešava? &nbsp;Sjedinjene Države su podržavale region, bile su dobar prijatelj svim zemljama regiona i pokušale da pomognu regionu da se integriše u NATO i Evropsku uniju. Sjedinjene Države su pružile Evropi period stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta bez presedana, nepoznat u istoriji. I region Zapadnog &nbsp;Balkana je poslednjih 80 godina napredovao, ljudi bolje žive. Znači, bilo je uspeha i ovde, ali će države Zapadnog Balkana morati same da naprave plan kako da se razvijaju i idu dalje - da kažu koji su im ciljevi, a Sjedinjene Države će biti tu da pomognu. Postoji mnogo prioriteta u geopolitici kojima se treba baviti. A, Balkan bi sam možda mogao da pokuša da reši neke od dugogodišnjih problema", kazao je Riker. &nbsp;
Na pitanje da li će i kako na odnose Beograda i Vašingtona uticati bliske veze Srbije sa Kinom, Filip Riker izjavio je da svaka zemlja treba da donosi suverene odluke. &nbsp;
"Svaki lider mora da odluči šta je najbolje za zemlju i one na Balkanu ili bilo gde drugo. Predsednik Tramp je veoma jasno izrazio svoju zabrinutost tokom svoje prve administracije u vezi sa Kinom, kao i Bajdenova administracija posle njega. U slučaju Srbije, mislim je ona napravila velike iskorake na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali do toga još nije došlo. Srbija je evropska država. Beograd je jedan od velikih gradova Evrope - istorijski, kulturno i ekonomski. Što se tiče NATO-a, mislim da Srbija nije izrazila želju da postane članica. Očigledno, to je nešto što je otvoreno za diskusiju jedne suverene države koja bira svoj put", naglasio je Riker.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FpFPlfWTCa6Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Tokom prvog mandata, predsednik Tramp bio je pokrovitelj takozvanog Vašingtonskog sporazuma između Beograda i Prištine. Na pitanje da li se očekujete isti stepen angažovanja Vašingtona u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije i tokom drugog Trampovog mandata, Riker kaže da to niko ne može da zna do januara - kada će biti poznato kako će tačno izgledati kabinet Donalda Trampa.
"Ipak, rešavanje problema je na samim državama, a Sjedinjene Države mogu da pomognu diplomatskim putem. S druge strane, ako se prisetite kampanje novoizabranog predsednika Trampa, Balkan nije bio na listi prioriteta. Tako da, ne mogu tačno da predvidim šta će biti prioriteti kada nova administracija stupi na dužnost u januaru. Ono što mogu da kažem, kada imate šansu, treba da je zgrabite – ne treba da prolaze godine i generacije da biste napredovali u nekim stvarima", naglasio je Filip Riker, američki diplomata.
Izvor: Insajder

Teme

Filip Riker za Insajder: Putin može da zaustavi rat, Zapadni Balkan nije na listi Trampovih prioriteta (VIDEO)

Rusija je prvi put tokom rata upotrebila oružje dugog dometa.
Ukrajinska Pravda piše i da je Moskva lansirala raketu tipa RS-26 "Rubež", čiji je domet, prema podacima Asocijacije za kontrolu naoružanja, 5.800 kilometara, preneo je Rojters.
Ranije tokom dana, ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je Rusija ispalila interkontinentalnu balističku raketu na Dnjepar, ali nisu precizirali vrstu rakete.
Napad je usledio nakon što je Ukrajina ove nedelje iskoristila američke i britanske rakete za napade na ciljeve unutar Rusije, što je Moskva mesecima upozoravala kao potencijalnu eskalaciju, preneo je Rojters.
Napad je bio usmeren na preduzeća i kritičnu infrastrukturu u centralnoistočnom ukrajinskom gradu Dnjepar, saopštile su vlasti.
Nije poznato šta je konkretno pogođeno interkontinentalnom raketom niti da li je došlo do većih oštećenja.
Ruske rakete imaju domet od nekoliko hiljada kilometara i mogu da nose nuklearne bojeve glave.
Ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane oborio je šest krstarećih raketa tipa Kh-101 tokom napada.
Vazduhoplovna vojska Ukrajine navela je da je raketa lansirana iz Astrahan regiona u Rusiji, ali nije precizirala o kojem tipu interkontinentalne balističke rakete se radi.
Izvor: Tanjug

Rusija prvi put lansirala interkontinentalnu balističku raketu na Ukrajinu

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću i brzi kraj rata - koji obećava a koji bi, kako tvrde pojedini stručnjaci, išao u korist Rusije ili pak 12 000 severnokorejskih vojnika na ukrajinskom frontu – razlog su da Vašington promeni stav. Odlukom Džozefa Bajdena Ukrajini će biti dozvoljeno da koristi američke rakete, kako bi gađala i do 300 kilometara unutar teritorije Rusije. S obzirom na to da je Moskva udaljena 840 km od ukrajinske granice &nbsp;– glavni grad je bezbedan.
"Jedna od glavnih tačaka Plana pobede koji sam predstavio našim partnerima jeste oružje dugog dometa za našu vojsku. Danas se u medijima mnogo govori o upotrebi takvog oružja. Međutim, ne gađa se rečima, niti se ona najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe. Slava Ukrajini", poručuje ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Međutim, upotreba raketa dugog dometa za gađanje ciljeva duboko unutar Rusije, za Kremlj je bila crvena linija.
"Predsednik Putin je to jednostavno objasnio; Ukrajina ne izvodi napade, već države koje joj daju dozvolu – jer vojska Ukrajine ne određuje mete i ne održava to oružje, već je to na vojnim specijalistima iz zapadnih zemalja. Ovo iz temelja menja način na koji su zapadne države uključene u konflikt. Ovo je opasno i provokativno", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Pored Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajinu raketama dugog dometa snabdevaju i evropske države. Posle vesti iz Vašingtona, francuski "Figaro" objavio je da će tu odluku slediti Pariz i London, međutim, vrlo brzo je ta vest povučena. Evropska unija i dalje je podeljena o tom pitanju.
"Govorio sam i ranije: Ukrajina mora da ima dozvolu da oružjem koje joj šaljemo obara ’strele’, ali i da gađa ’strelca’. Nadam se da će države Evropske unije slediti ovu odluku ili da makar pomognu Ukrajini u vezi sa drugim potrebama", kaže visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj.
Ukrajina je do sada imala dozvolu da koristi zapadne rakete dugog dometa samo na ciljeve unutar njene teritorije koje je okupirala ruska vojska, odnosno nije mogla da gađa strateške tačke unutar Rusije - baze, aerodrome i depoe.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FI3yIYzIRtlE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Neposredno pre nego što je stigla vest iz Vašingtona, Rusija je pokrenula jedan od najvećih napada iz vazduha tokom kojeg je, širom Ukrajine, ubijeno najmanje 25 civila.
Izvor: Insajder

Rusko - ukrajinski sukob: Vašington prešao crvenu liniju? (VIDEO)

Više od polovine tog iznosa, 55,5 milijardi, Kijevu su poslale Sjedinjene Američke Države, a slede Nemačka sa 11 i Velika Britanija sa 9,6 milijardi, prenosi BBC.
Iz Danske je poslata vojna pomoć u iznosu od 4,7, iz Švedske 4,2, iz Francuske 3,3, iz Poljske 3,2, iz Finske 2,4 i iz Kanade 2,2 milijarde dolara.
U Ukrajinu su slati avioni, tenkovi, dronovi, raketni sistemi, sistemi za protivvazdušnu odbranu, kao i municija svo to naoružanje.
Ukrajini su isporučene i rakete dugog dometa ATACMS iz SAD i "Storm šedouz" iz Velike Britanije, ali nisu imali dozvolu da ih koriste za napade na teritoriji Rusije.
Izvor: FoNet

Zapadni saveznici Ukrajini poslali više od 100 milijardi dolara vojne pomoći

&nbsp;Jedan broj građana je povređen kada je izraelska artiljerija granatirala grupu ljudi istočno od kampa Al-Magazi u centralnom pojasu Gaze, saopštilo je palestinsko Ministarstvo zdravlja, prenosi agencija Wafa.
Izraelska vojska je ispalila granate prema istočnim oblastima Al-Zeitoun i Al-Sabra u gradu Gazi i kampu Džabalija na severu pojasa Gaze. 	
Kako je navelo palestinsko Ministarstvo, u izraelskoj agresiji na pojas Gaze od 7. oktobra 2023. godine, ubijeno je 43.061 Palestinaca a ranjene su 101.223 osobe, od kojih su većina deca i žene.
Izvor: Tanjug

Poginulo osam civila u izraelskim vazdušnim napadima na Bejt Lahiju u Gazi

Direktor Nacionalne obaveštajne službe (NIS) je još naveo da ta država planira da pošalje<a href="https://insajder.net/prenosimo/zelenski-severna-koreja-priprema-10-000-vojnika-za-rat-u-ukrajini-na-strani-rusije-korak-ka-svetskom-ratu"> ukupno 10.000 vojnika u Rusiju</a> do decembra.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je rekao da njegova vlada ima obaveštajne podatke da se 10.000 vojnika Severne Koreje priprema za pridruživanje ruskim snagama.
Severna Koreja i Rusija su pojačale saradnju u poslednje dve godine. U junu su potpisali odbrambeni sporazum kojim se od obe zemlje zahteva da iskoriste sva raspoloživa sredstva za pružanje hitne vojne pomoći, ako bilo koja od njih bude napadnuta.
Južnokorejska obaveštajna agencija je nedavno saopštila da je Severna Koreja poslala značajnu količinu artiljerije, projektila i drugog konvencionalnog naoružanja Rusiji od avgusta 2023. godine.
Izveštaji da Severna Koreja šalje trupe u Rusiju izazvali su zabrinutost i u Južnoj Koreji. Južnokorejski zvaničnici zabrinuti su da bi Rusija mogla Severnoj Koreji u zamenu isporučiti sofisticirano naoružanje i tako ojačati njihove nuklearne i raketne programe.
Izvor: Beta/ AP

Severna Koreja poslala još 1.500 vojnika u Rusiju; planirano ukupno 10.000 do decembra

"Postoji inicijativa iz Kine i Brazila, koji imaju veoma izbalansiran pristup rešavanju problema, objektivan i stvorena je odgovarajuća grupa u Njujorku, mi to pratimo veoma pažljivo. Razumemo da su svi naši prijatelji, uključujući i članice BRIKS-a, odlučni da okončaju ovaj sukob što pre i mirnim putem", rekao je Putin, prenela je agencija RIA Novosti.
Kinesko-brazilski predlog, objavljen u maju, poziva na deeskalaciju situacije i obnavljanje direktnog dijaloga bez zahteva od Rusije da povuče svoje snage sa ukrajinske teritorije.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacio je inicijativu navodeći da služi interesima Moskve.
Izvor: Tanjug

Putin: Predlog Kine i Brazila za okončanje rata u Ukrajini izbalansiran, dobra osnova

"Dežurni sistemi protivvazdušne odbrane uništili su i presreli 92 ukrajinske bespilotne letelice" navodi se u saopštenju, prenosi Ukrinform.
Ministarstvo odbrane Rusije je preciziralo da je 47 bespilotnih letelica eliminisano nad teritorijom Krasnodarskog kraja, 12 nad teritorijom Kurske oblasti, 9 nad teritorijom Rostovske oblasti, 4 nad teritorijom Brjanska, po dva nad teritorijama Belgorodska oblast i Krima, a jedan iznad teritorije Voronješke oblasti i 15 bespilotnih letelica iznad Azovskog mora.
Izvor: Tanjug

Rat