Đurić na sednici SB UN o KiM: Kurti sprovodi etnički revanšizam nad Srbima

Na sednici SB UN, na kojoj se razmatra novi izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu, Đurić je rekao da se situacija na terenu pogoršava i da kosovski Srbi "plaćaju cenu toga".

"Jednostrani potezi i etnički motivisani incidenti koje je počinio režim na čelu sa Aljbinom Kurtijem ilustruju uznemirujući i opasan obrazac koji se ogleda u Kurtijevim rečima da Srbi moraju da pate i da plate. Ono što Kurti radi Srbima na Kosovu i Metohiji je ciljani, smišljeni etnički revanšizam", kazao je Đurić.

Na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. septembra 2024. do 15. marta 2025. godine, Đurić je optužio vlasti u Prištini da su prethodnih meseci "eskalirale kampanju sistematske demontaže srpskih institucija" širom Kosova, navodeći da to nisu "simbolični potezi", već da "imaju direktne i bolne posledice na ljude".

"Ukinute su plate, penzije i socijalna pomoć hiljadama srpskih porodica. Osnovna sredstva preživljavanja mnogih naših sunarodnika dovedena su u opasnost. Bili smo svedoci koordinisanih napada Prištine na srpske institucije u enklavama južno od Ibra 15. januara. To nije bila samo politička provokacija, već sračunati pokušaj brisanja kolektivnog identiteta Srba u tim zajednicama", rekao je šef srpske diplomatije.

Dodao je da su nekoliko nedelja kasnije nasilno zatvoreni srpski centri za socijalni rad u četiri opštine na severu Kosova i ocenio da takve akcije "nisu u skladu sa dijalogom i poverenjem".

"Kako možemo u takvim okolnostima ozbiljno govoriti o normalizaciji i izgradnji poverenja? To nas vraća na pitanje koje postavljamo već 12 godina – kada će biti formirana Zajednica srpskih opština? Odgovor je da u Prištini nema političke volje da se formira Zajednica srpskih opština, već se Kurtijeva politika svodi na etno-nacionalističku strategiju izgrađenu sa ciljem izazivanja straha, zastrašivanja i izopštavanja", kazao je Đurić.

On je rekao da Srbija "snažno podržava" kontinuirano prisustvo i puno angažovanje UNMIK-a i dodao da mandat te misije još nije ispunjen jer izazovi na terenu "postaju sve složeniji iz dana u dan".

"Od uspostavljanja međunarodnog prisustva u pokrajini zabeleženo je 9.530 etnički motivisanih incidenata. Samo u izveštajnom periodu dogodila su se 63 takva incidenta, a u 25 slučajeva direktno su umešani pripadnici takozvane kosovske policije", kazao je Đurić.

Naveo je da dijalog "ostaje jedini održivi put napred", ali da se mora zasnivati na poverenju.

"U ovakvim okolnostima teško je govoriti o uspostavljanju poverenja, koje je preduslov za svaki dijalog. Verujem da je u ovom momentu potrebna nova snaga i energija za oživljavanje dijaloga, u kojem već duže vreme nema napretka i rezultata", rekao je Đurić.

On je kazao da novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen "nema nimalo lak zadatak", ali da ima "punu podršku" Srbije da "u teškim okolnostima učini sve što je u njegovoj moći da uspostavi neophodno poverenje između svih strana u procesu".

Đurić je apelovao na SB UN da reaguje "kako bi sprečio nepopravljivu štetu po opstanak Srba i drugih manjinskih zajednica" na Kosovu, ali i destabilizaciju celog regiona.

"Srbija ostaje jasno posvećena izgradnji mira i stabilnosti i na Kosovu i u celom regionu. Srbija će uvek biti na strani dijaloga, ali dijalog podrazumeva dve strane. Sve o čemu sam danas govorio mora biti alarm za međunarodnu zajednicu. Kurtijev režim mora biti zaustavljen u njegovoj samoproglašenoj misiji da Srbi moraju da pate i da plate", dodao je Đurić.

Zijade: Podržavamo dijalog, uzdržati se od jednostranih poteza

Šefica UNMIK-a i specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Karolin Zijade izjavila je večeras da ta organizacija podržava dijalog o normalizaciji odnosa i pozvala na uzdržavanje od jednostranih poteza i konstruktivno rešavanje problema.

Ona je prilikom predstavljanja šestomesečnog izveštaja o radu UNMIK-a, koji obuhvata period od 6. septembra 2024. do 15. marta 2025. godine, rekla da kada je posetila sever Kosova i Metohije krajem marta ove godine, sagovornici su joj ukazali na stalan deficit poverenja između institucija i zabrinutost za budućnost, obzirom na dešavanja u regionu.

"Požalili su se na jednostrane akcije vlasti u Prištini, uključujući gašenje institucija Srbije. Oni su rekli da ne vide bilo kakvu alternativu dijalogu pod okriljem EU i da kosovski Srbi samo unutar ZSO mogu da ostvare sistem samoupravljanja", rekla je Zijade.

Kako je rekla, sagovornici su izrazili zabrinutost u vezi sa seksualnim uznemiravanjem žena srpske nacionalnosti i istakla da to mora da se istraži.

Istovremeno, ona je rekla da imenovanje Petera Sorensena na mesto specijalnog izaslanika za dijalog predstavlja pozitivan signal i potez koji bi mogao obema stranama pomoći u potrazi za rešenjima.

Osudila je napad koji se 29. novembra dogodio na severu KiM, navodeći da očekuje nepristrasnu i sveobuhvatnu istragu, koja bi počinioce privela licu pravde.

Zatražila je i da inspektorat kosovske policije objavi rezultate istraga o nasilju policije na severu Kosova i Metohije, uključujući i one nad maloletnicima, a osudila je i uništavanje verskih obeležja i objekata, ocenjujući da je takva praksa nespojiva sa vrednostima za koje se Ujedinjene nacije zalažu.

Stalne članice SB UN različito o potrebi ukidanja UNMIK-a

Predstavnici stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) večeras su na sednici u Njujorku izneli poznate stavove o odnosima Beograda i Prištine i daljem radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).

Tokom rasprave na sednici SB UN, na kojoj je razmatran novi izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, SAD i Velika Britanija su se ponovo založile za ukidanje te misije, dok su protiv toga bile Francuska, Rusija i Kina.

Ambasador SAD pri UN, Džon Keli, pozvao je na postepeno ukidanje UNMIK-a i založio se da sednice SB UN o Kosovu ubuduće budu zatvorene za javnost i da se održavaju jednom godišnje.

„Priznajemo ranije napore UNMIK-a na osnaživanju dijaloga i reformi, ali je došlo vreme za ukidanje te misije. Preporučujemo da UNMIK počne da prebacuje svoja ovlašćenja na druge agencije UN koje su adekvatnije za te poslove. Proces ukidanja misije treba da bude postepen“, rekao je Keli.

Keli je kazao da je UNMIK odavno prevazišao prvobitni mandat i dodao da su SAD posvećene smanjenju nepotrebnih troškova u međunarodnim organizacijama.

„UNMIK je mirovna misija bez mirovnih snaga i 81 odsto svog budžeta izdvaja na plate zaposlenih“, naveo je Keli.

On je rekao da Kosovo i Srbija moraju da rade na smanjivanju tenzija, da se uzdrže od eskalatornih poteza i da grade mir i stabilnost.

„Konačni cilj mora biti međusobno priznanje. Normalizacija odnosa Kosova i Srbije je od ključnog značaja za stabilnost Zapadnog Balkana“, naveo je ambasador SAD.

Ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebenzja, ponovio je poznat stav Moskve da UNMIK treba da nastavi sa radom jer je situacija na terenu nestabilna.

Nebenzja je optužio Prištinu za „šovinističko ponašanje“ prema kosovskim Srbima, ponovivši stav Beograda da se to radi sa ciljem njihovog proterivanja sa Kosova.

On je nabrojao niz slučajeva kršenja osnovnih prava Srba i kritikovao Evropsku uniju što ne primorava Prištinu da sprovede ono na šta se obavezala sporazumima sa Beogradom, pre svega da formira Zajednicu srpskih opština.

„Pitamo se hoćemo li ikada čuti glas iz Brisela koji će se založiti za sprovođenje postignutih sporazuma“, kazao je Nebenzja.

Predstavnik Velike Britanije pri UN rekao je da je situacija na terenu „neprepoznatljiva u odnosu na 1999. godinu“ i izrazio uverenje da je vreme da SB UN razmotri dalje postojanje UNMIK-a.

On je rekao da London ohrabruje Srbiju i Kosovo da se konstruktivno angažuju u dijalogu pod okriljem EU „kako bi postigli sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa kroz punu primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji od obe strane“.

Dodao je da Velika Britanija „snažno ohrabruje“ Srbiju da „bez daljeg odlaganja privede pravdi odgovorne za napade iz 2023. godine“ – na pripadnike misije KFOR i na kosovsku policiju u Banjskoj, i da ispuni obećanje o saradnji u istrazi prošlogodišnjeg napada na kanal Ibar–Lepenac.

Naveo je da je Velika Britanija dugogodišnji prijatelj Prištine i da ostaje posvećena podršci evroatlantskih težnji Kosova i razvoju inkluzivne i multietničke demokratije na Kosovu.

Ambasador Kine pri UN, Geng Žuang, kazao je da UNMIK ima važnu ulogu u jačanju međuetničkog pomirenja i pozvao sve strane da podrže rad te misije.

Geng je naveo da je Kina privržena Rezoluciji 1244 SB UN i da dve strane treba da dođu do obostrano prihvatljivog rešenja.

Izvor: Beta

Đurić sa predsedavajućim Saveta bezbednosti UN uoči sednice o radu UNMIK-a

Marko Đurić sastao se danas u Njujorku i sa predsedavajućim Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Žeromom Bonafontom i istakao da je redovno održavanje sednica posvećenih situaciji na Kosovu i Metohiji i radu UNMIK od nemerljivog značaja za sagledavanje problema na terenu i informisanje međunarodne javnosti o tome.

Đurić je rekao da Beograd dosledno stoji na poziciji da je dijalog jedini način za postizanje održivih rešenja na Kosovu i Metohiji, ali da je za nastavak dijaloga neophodno da Priština ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma, pre svega da omogući formiranje Zajednice srpskih opština, navodi se u saopštenju.

On je konstatovao da je značajno što je Francuska na prošloj sednici SB UN o radu UNMIK-a pozvala na zaštitu nealbanskih zajednica na KiM i što je uputila jasan poziv Prištini da ispuni obaveze u vezi sa ZSO.

Đurić je ponovio da Srbija ostaje jasno opredeljena za izgradnju mira i stabilnosti, kako na KiM, tako i u čitavom regionu.

Izvor: Agencije