"Najvažnija vest za građane je da KiM, južna srpska pokrajina, danas nije i neće postati član Saveta Evrope", istakao je Đurić koji učestvuje na sastanku Komiteta ministara. &nbsp;
On je naveo da je značajno to što zemlje Kvinte nisu podržale da se zahtev Prištine za članstvo uvrsti na dnevni red sastanka. &nbsp;
"Građani treba da znaju da je i prošle godine članstvo Kosova u Savetu Evrope sprečeno zahvaljujući diplomatskim aktivnostima Srbije, pre svega diplomatskim aktivnostima predsednika Aleksandra Vučića na najvišem nivou i njegovim razgovorima koje je imao sa evropskim liderima u tom periodu", rekao je Đurić. &nbsp;
On je naveo da je u izlaganju na sastanku Komiteta ministara upozorio na činjenicu da se ne sme zaboraviti da je Srbija pre 22 godine kao demokratska država primljena u Savet Evrope u svojim granicama i da je nedopustivo da se granice jedne demokratske države prekrajaju proizvoljno, suprotno Povelji UN.&nbsp;
"Mi smo zemlja koja čvrsto stoji iza principa međunarodnog prava i mi se zalažemo za demokratske principe, a ne za etnokratske i etnonacionalisticke principe", rekao je Đurić. &nbsp;
Đurić je ukazao da je vlast Aljbina Kurtija u prethodnih godinu dana nastavila sa gaženjem kolektivnih prava Srba na KiM i dodao da je očigledno to uzeto u obzir od strane država članica. &nbsp;
"Nažalost, više od dve trećine članica Saveta Evrope je priznalo nezavisnost Kosova i Metohije odmah nakon njegovog proglašenja, tako da ovo je jedna od organizacija u kojima mi nemamo generalno većinu i većinsku podršku za naše stavove, ali zato je bilo važno da i ove godine pozicija Srbije prevagne ovde", ukazao je Đurić. &nbsp;
Naglasio je da je veoma je značajno i što parlamentarci iz Srbije kontinuirano rade sa svojim kolegama u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. &nbsp;
Priština je podnela zahtev za pristupanje SE u maju 2022. godine, a Parlamentarna skupština SE je u aprilu 2024, na osnovu izveštaja izvestioca Dore Bakojani, podržala prijem Prištine i pozvala Komitet ministara da donese takvu odluku. &nbsp;
Bakojani je preporučila članstvo tzv. Kosova u SE, iako je Priština ispunila samo jedan od tri uslova koje je ona prvobitno navela, a to je sprovođenje odluke ustavnog suda u Prištini o vraćanju zemlje manastiru Visoki Dečani i to tek osam godina nakon donošenja te odluke. &nbsp;
Druga dva uslova - formiranje Zajednice srpskih opština i rešavanje problema eksproprijacije zemljišta u opštinama gde žive uglavnom Srbi Priština nije ispunila. Međutim, u maju te godine zahtev Prištine se nije našao na dnevnom redu Komiteta ministara, pošto je Francuska zatražila odlaganje odluke jer Priština nije ispunila obavezu da formira Zajednicu srpskih opština.
Zahtev Prištine da bude specijalni gost skinut je početkom marta ove godine sa dnevnog reda Političkog komiteta Parlamentarne skupštine SE. &nbsp;
Dan uoči zasedanja Komiteta ministara SE, vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti se sastao sa ambasadorima Kvinte i EU. Kako su preneli kosovski mediji, Kurti je ambasadore podsetio na izveštaj Dore Bakojani u kojem je istaknuto da je Kosovo ispunjava pravne i institucionalne kriterijume za članstvo. &nbsp;
Podsetimo, parlamentarna skupština Saveta Evrope je u aprilu 2024. godine <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ps-se-usvojila-izvestaj-kojim-se-preporucuje-clanstvo-kosova-u-savetu-evrope">usvojila nacrt izveštaja izvestiteljke za Kosovo Dore Bakojani</a>, preporučujući Komitetu minsitara da odobori članstvo Kosova. Ipak, u maju iste godine kada je održavan Komitet ministara, prijem Kosova se <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/prijem-kosova-za-sada-nije-na-dnevnom-redu-majskog-sastanka-saveta-evrope">nije našao na dnevnom redu.</a>
Izvor: Tanjug/Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

"Kosovo nije, niti će postati članica Saveta Evrope“, poručio Marko Đurić sa sastanka Komiteta ministara SE

Šef srpske diplomatije je u video-snimku objavljenom na mreži X apelovao na one koji drže Ohela u zarobljeništvu da ga hitno oslobode, kako bi mogla da mu se ukaže odgovarajuća zdravstvena nega, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. &nbsp;
"Alon Ohel je u zatočeništvo odveden kao civil, njegovo oružje nije bila puška, već klavir. Svoj život je posvetio umetnosti i stvaranju boljeg sveta, u kojem majke neće oplakivati prerano prekinute živote svoje dece", poručio je Đurić. Prema njegovim rečima, Alon Ohel je talentovan mlad čovek koji se sasvim nevin našao u vrtlogu jednog brutalnog sukoba, a ishod tog sukoba neće zavisiti od toga da li će ostati zatočen u nehumanim uslovima ili vraćen svojoj porodici. &nbsp;
"Ne postoji nijedan racionalan razlog da još jedan mladi život bude uludo žrtvovan za bilo čije političke ciljeve", rekao je Đurić. Ministar je istakao da je Srbija u proteklom periodu, u skladu sa svojim mogućnostima, upućivala humanitarnu pomoć narodu Gaze, rukovodeći se principima humanosti i naveo da se nada da će srpski državljanin biti, takođe, oslobođen u ime humanosti. "Molim vas, oslobodite Alona", navodi se u apelu ministra spoljnih poslova.
Rat u Gazi traje od 7. oktobra 2023. godine kada je Hamas izveo teroristički napadu na naselja na jugu Izraela. Tada su uzeli, kako se veruje, oko 250 talaca, a deo je vraćen Izrealu u sklopu mirovnih pregovora u zamenu za Palestince koji su u izraelskim zatvorima. Nakon <a href="https://www.insajder.net/teme/obnovljen-rat-izrael-ubio-vise-stotina-ljudi-u-gazi-video">kratkotrajnog primirja, rat se ponovo razbuktao</a>.&nbsp;
Izvor: Tanjug/Insajder

Marko Đurić apelovao na Hamas da pusti srpsko-izraelskog državljanina čije je stanje "dramatično loše"

On je za RTS naveo da će u predstojećim danima u posetu Beogradu doći predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, šefica diplomatije EU <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/eu-zvanicno-podrzala-poziv-na-30-dnevni-prekid-vatre-u-ukrajini">Kaja Kalas</a>, te da zapravo očekuje jačanje odnosa sa Briselom, koji "neće biti nauštrb izbalansirane spoljne politike Srbije".
"Neće biti prekida (evropskih) integracija niti sankcija, to će se ubrzo videti, da samo možemo očekivati nastavak razvoja", kazao je Đurić.
Komentarišući <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-se-sastao-sa-putinom-u-kremlju">Vučićevu posetu Moskvi</a>, ministar je naveo da je ona bila značajna za jačanje spoljnopolitičke pozicije države vezano za Kosovo i Metohiju, kao i ekonomsko jačanje zemlje.
"Znamo da je Srbija jedna od centralnih ulaznih tačaka za izvoz u Kinu i da 85 odsto gasa dobijamo kroz ugovore sa ruskom stranom, čiji je produžetak od strateškog značaja za Srbiju. Ova poseta će osnažiti ekonomske i političke potencijale Srbije, ali ste istovremeno i od predsednika na ovim sastancima mogli da čujete jasnu poruku da se Srbija nalazi i na evropskom putu", rekao je Đurić.
Govoreći o svom učešću na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i ministara spoljnih poslova zemalja kandidata za članstvo u EU, koji je održan u četvrtak u Varšavi, rekao je da je aktuelna Evropska komisija pokazala "punu posvećenost da Srbija napreduje ka punopravnom članstvu (u Uniji)".
Đurić je naveo i da je ideološki spektar ministara koji su učestvovali "veoma šarenolik", da "nije uvek lako naći pravi ugao i zadovoljiti publiku tako raznolikih opredeljenja", ali da je zadovoljan nastupom Srbije.
"Konsenzus postoji za evropsku budućnost (Srbije) i punopravno članstvo... Tu su bili i predstavnici Prištine i drugih suseda koji su sastanak iskoristili da napadnu naše rukovodstvo. Bilo je kritika zbog (Vučićevog) odlaska u Moskvu (od predstavnika) Luksemburga, Belgije i Hrvatske, naravno. Srbiji se ipak nema šta zameriti", rekao je srpski ministar.
"Mi smo otvoreno protiv istorijskog revizionizma, ponosni smo na to što je Srbija dala veliki doprinos borbi protiv fašizma i nacizma... A naš interes ostaje sigurno snabdevanja energentima, očuvanje sećanje na generacije koje su dale živote u borbi... Rukovodimo se našim interesima, nikoga drugog ne omalovažavamo, naprotiv", naveo je Đurić.
Šef srpske diplomatije dodaje i da Srbija želi da ubrza razvoj odnosa sa SAD, da nam predstoji i strateški dijalog sa zvaničnim Vašingtonom, kao i da se raduje dolasku novog ambasadora SAD.
Ministar je najavio i da će u bliskoj budućnosti biti raspisan veliki poziv pod nazivom "Budi srpski diplomata", kroz koji će studente i eksperte pozvati na stupanje u redove srpske diplomatije, kroz koji Srbija želi i da "proširi svoje prisustvo u ključnim geopolitičkim centrima".
Inače, profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dejan Jović je u Insajderovoj emisiji Marker analizirao spoljnu politiku Srbije, posebno u svetlu posete predsednika Vučića<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-moskvi-pocela-parada-pobede-srbiju-predstavlja-predsednik-vucic"> vojnoj paradi u Moskvi</a>. Prema njegovoj oceni, ova poseta šalje jasnu poruku da Srbija možda računa na preokret u globalnom poretku – u korist Rusije.
<a href="https://www.insajder.net/teme/dejan-jovic-u-insajder-intervjuu-postoje-snage-na-vrhu-srpske-politike-koje-destabulizuju-regularnost-i-normalne-izborne-cikluse-video">Jović </a>upozorava da je politika "četiri stuba“ i vojne neutralnosti koju Srbija godinama vodi sve teže održiva, naročito u kontekstu sve otvorenijeg nezadovoljstva Brisela. Iako ne očekuje formalne sankcije iz EU, ističe da Srbija ulazi u stanje političke izolacije, a evrointegracije su de facto zamrznute.&nbsp;
Prema njegovim rečima, iako EU i dalje koristi pregovore kao mehanizam uticaja, sve je jasnije da Srbija i Brisel više ni ne pokušavaju da prikriju međusobno udaljavanje. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FSYLcn-2XGyw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
&nbsp;
Izvor: Beta, Insajder
&nbsp;

Đurić: Neće biti sankcija EU zbog Vučićeve posete Moskvi, Košta i Kalas dolaze u Beograd

Srbija mora biti protiv istorijskog revizionizma i svesna činjenice da je dala milionske žrtve u borbi protiv fašizma, bez obzira na to šta neko misli o njenom učešću na proslavi <a href="https://www.insajder.net/teme/putin-slavi-80-godina-pobede-ko-dolazi-u-moskvu-a-ko-bojkotuje-paradu">Dana pobede u Moskvi</a>, izjavio je Đurić u programu TV Hepi i dodao da je pozicija Srbije "utemeljena na istorijskim razlozima".
Đurić je naveo da bi neki želeli da se Srbija uzdrži od zaštite i odbrane sopstvenih interesa, a da prihvati rad u skladu sa interesima drugih geopolitičkih centara moći.
"Naša dužnost nije da se sviđamo svima, ni kod kuće ni u inostranstvu. I ne poklapaju se naši interesi uvek sa tuđim. Kao što znate, ja vrlo često govorim i nešto što nije popularno u većinskom javnom mnjenju, a to je da mi štitimo teritorijalni integritet svih zemalja, uključujući i Ukrajinu", rekao je Đurić, dodajući da govori i o tome da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, što takođe "nije kod svih popularno", ali je dužnost Srbije da svoju politiku formuliše u skladu sa nacionalnim interesima.
Povodom informacija da su Litvanija i Letonija zabranile prelet srpskog aviona sa predsednikom Aleksandrom Vučićem do Moskve, Đurić je rekao da je to tehnička stvar koja ne bi smela da se politizuje.
"Prelet ili prolaz je tehnička stvar i ne bi smelo da bude dovođeno u pitanje, niti da se politizuje. Predsednik će javno, nešto kasnije, izneti detalje o tome kako su se koje zemlje ponašale prema nama u ovoj situaciji", naveo je Đurić.
Govoreći o najavljenom glasanju o prijemu Kosova u Savet Evrope, Đurić je rekao da je Srbija uspela da pridobije na svoju stranu "neke od ključnih aktera u Evropi koji su ranije podržavali ideju da Priština bude učlanjena".
Đurić je rekao da Priština nije ispunila uslove iz izveštaja izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za prijem Kosova Dore Bakojani.
"Nije u potpunosti sprovela vraćanje zemlje manastiru Visoki Dečani. Nije vratila Srbima otetu zemlju, a oteta je zemlja veća od površine Vatikana - ogromna zemlja oteta je našim ljudima na severu. I treći uslov je bio formiranje Zajednice srpskih opština, a ona ne da nije formirana, nego se otvoreno hvališu time da ne nameravaju da je formiraju bilo kada", rekao je Đurić.
Izvor: FoNet

Đurić: Nacionalni interes Srbije da bude na proslavi Dana pobede u Moskvi

On je, uoči neformalne večere za ministre spoljnih poslova sa Zapadnog Balkana, sa Kajom Kalas rekao da Srbija, da kao kredibilan partner, želi da doprinese miru, stabilnosti i prosperitetu Evrope, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.&nbsp;
Šef srpske diplomatije je naveo da reforme ostaju prioritet, izrazivši nadu da će Unija prepoznati i na pozitivan način vrednovati te napore.&nbsp;
Đurić je, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/duric-sa-ziofreom-o-evropskom-putu-srbije-i-desavanjima-na-kosovu">u pogledu dijaloga Beograda i Prištine</a>, rekao da je Beograd u potpunosti posvećen tom procesu, i poručio da će novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine imati podršku Beograda.&nbsp;
Istovremeno je naglasio kako je neophodno da Priština "sprovede svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma, odnosno, da pre svega formira Zajednicu srpskih opština".&nbsp;
Đurić je naveo da su "ključni interesi Srbije očuvanje stabilnosti u regionu, unapređenje regionalne saradnje i negovanje što boljih dobrosusedskih odnosa" i istakao da će nastaviti da konstruktivno doprinosi relaksaciji odnosa, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Izvor: FoNet

Đurić sa Kajom Kalas: Članstvo u EU strateško opredeljenje Srbije

Na sednici SB UN, na kojoj se razmatra novi izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu, Đurić je rekao da se situacija na terenu pogoršava i da kosovski Srbi "plaćaju cenu toga".
"Jednostrani potezi i etnički motivisani incidenti koje je počinio režim na čelu sa Aljbinom Kurtijem ilustruju uznemirujući i opasan obrazac koji se ogleda u Kurtijevim rečima da Srbi moraju da pate i da plate. Ono što Kurti radi Srbima na Kosovu i Metohiji je ciljani, smišljeni etnički revanšizam", kazao je Đurić.
Na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. septembra 2024. do 15. marta 2025. godine, Đurić je optužio vlasti u Prištini da su prethodnih meseci "eskalirale kampanju sistematske demontaže srpskih institucija" širom Kosova, navodeći da to nisu "simbolični potezi", već da "imaju direktne i bolne posledice na ljude".
"Ukinute su plate, penzije i socijalna pomoć hiljadama srpskih porodica. Osnovna sredstva preživljavanja mnogih naših sunarodnika dovedena su u opasnost. Bili smo svedoci koordinisanih napada Prištine na srpske institucije u enklavama južno od Ibra 15. januara. To nije bila samo politička provokacija, već sračunati pokušaj brisanja kolektivnog identiteta Srba u tim zajednicama", rekao je šef srpske diplomatije.
Dodao je da su nekoliko nedelja kasnije nasilno zatvoreni srpski centri za socijalni rad u četiri opštine na severu Kosova i ocenio da takve akcije "nisu u skladu sa dijalogom i poverenjem".
"Kako možemo u takvim okolnostima ozbiljno govoriti o normalizaciji i izgradnji poverenja? To nas vraća na pitanje koje postavljamo već 12 godina – kada će biti formirana Zajednica srpskih opština? Odgovor je da u Prištini nema političke volje da se formira Zajednica srpskih opština, već se Kurtijeva politika svodi na etno-nacionalističku strategiju izgrađenu sa ciljem izazivanja straha, zastrašivanja i izopštavanja", kazao je Đurić.
On je rekao da Srbija "snažno podržava" kontinuirano prisustvo i puno angažovanje UNMIK-a i dodao da mandat te misije još nije ispunjen jer izazovi na terenu "postaju sve složeniji iz dana u dan".
"Od uspostavljanja međunarodnog prisustva u pokrajini zabeleženo je 9.530 etnički motivisanih incidenata. Samo u izveštajnom periodu dogodila su se 63 takva incidenta, a u 25 slučajeva direktno su umešani pripadnici takozvane kosovske policije", kazao je Đurić.
Naveo je da dijalog "ostaje jedini održivi put napred", ali da se mora zasnivati na poverenju.
"U ovakvim okolnostima teško je govoriti o uspostavljanju poverenja, koje je preduslov za svaki dijalog. Verujem da je u ovom momentu potrebna nova snaga i energija za oživljavanje dijaloga, u kojem već duže vreme nema napretka i rezultata", rekao je Đurić.
On je kazao da novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen "nema nimalo lak zadatak", ali da ima "punu podršku" Srbije da "u teškim okolnostima učini sve što je u njegovoj moći da uspostavi neophodno poverenje između svih strana u procesu".
Đurić je apelovao na SB UN da reaguje "kako bi sprečio nepopravljivu štetu po opstanak Srba i drugih manjinskih zajednica" na Kosovu, ali i destabilizaciju celog regiona.
"Srbija ostaje jasno posvećena izgradnji mira i stabilnosti i na Kosovu i u celom regionu. Srbija će uvek biti na strani dijaloga, ali dijalog podrazumeva dve strane. Sve o čemu sam danas govorio mora biti alarm za međunarodnu zajednicu. Kurtijev režim mora biti zaustavljen u njegovoj samoproglašenoj misiji da Srbi moraju da pate i da plate", dodao je Đurić.
<h2>Zijade: Podržavamo dijalog, uzdržati se od jednostranih poteza</h2>
Šefica UNMIK-a i specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Karolin Zijade izjavila je večeras da ta organizacija podržava dijalog o normalizaciji odnosa i pozvala na uzdržavanje od jednostranih poteza i konstruktivno rešavanje problema.
Ona je prilikom predstavljanja šestomesečnog izveštaja o radu UNMIK-a, koji obuhvata period od 6. septembra 2024. do 15. marta 2025. godine, rekla da kada je posetila sever Kosova i Metohije krajem marta ove godine, sagovornici su joj ukazali na stalan deficit poverenja između institucija i zabrinutost za budućnost, obzirom na dešavanja u regionu.
"Požalili su se na jednostrane akcije vlasti u Prištini, uključujući gašenje institucija Srbije. Oni su rekli da ne vide bilo kakvu alternativu dijalogu pod okriljem EU i da kosovski Srbi samo unutar ZSO mogu da ostvare sistem samoupravljanja", rekla je Zijade.
Kako je rekla, sagovornici su izrazili zabrinutost u vezi sa seksualnim uznemiravanjem žena srpske nacionalnosti i istakla da to mora da se istraži.
Istovremeno, ona je rekla da imenovanje Petera Sorensena na mesto specijalnog izaslanika za dijalog predstavlja pozitivan signal i potez koji bi mogao obema stranama pomoći u potrazi za rešenjima.
Osudila je napad koji se 29. novembra dogodio na severu KiM, navodeći da očekuje nepristrasnu i sveobuhvatnu istragu, koja bi počinioce privela licu pravde.
Zatražila je i da inspektorat kosovske policije objavi rezultate istraga o nasilju policije na severu Kosova i Metohije, uključujući i one nad maloletnicima, a osudila je i uništavanje verskih obeležja i objekata, ocenjujući da je takva praksa nespojiva sa vrednostima za koje se Ujedinjene nacije zalažu.
<h2>Stalne članice SB UN različito o potrebi ukidanja UNMIK-a</h2>
Predstavnici stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) večeras su na sednici u Njujorku izneli poznate stavove o odnosima Beograda i Prištine i daljem radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).
Tokom rasprave na sednici SB UN, na kojoj je razmatran novi izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, SAD i Velika Britanija su se ponovo založile za ukidanje te misije, dok su protiv toga bile Francuska, Rusija i Kina.
Ambasador SAD pri UN, Džon Keli, pozvao je na postepeno ukidanje UNMIK-a i založio se da sednice SB UN o Kosovu ubuduće budu zatvorene za javnost i da se održavaju jednom godišnje.
„Priznajemo ranije napore UNMIK-a na osnaživanju dijaloga i reformi, ali je došlo vreme za ukidanje te misije. Preporučujemo da UNMIK počne da prebacuje svoja ovlašćenja na druge agencije UN koje su adekvatnije za te poslove. Proces ukidanja misije treba da bude postepen“, rekao je Keli.
Keli je kazao da je UNMIK odavno prevazišao prvobitni mandat i dodao da su SAD posvećene smanjenju nepotrebnih troškova u međunarodnim organizacijama.
„UNMIK je mirovna misija bez mirovnih snaga i 81 odsto svog budžeta izdvaja na plate zaposlenih“, naveo je Keli.
On je rekao da Kosovo i Srbija moraju da rade na smanjivanju tenzija, da se uzdrže od eskalatornih poteza i da grade mir i stabilnost.
„Konačni cilj mora biti međusobno priznanje. Normalizacija odnosa Kosova i Srbije je od ključnog značaja za stabilnost Zapadnog Balkana“, naveo je ambasador SAD.
Ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebenzja, ponovio je poznat stav Moskve da UNMIK treba da nastavi sa radom jer je situacija na terenu nestabilna.
Nebenzja je optužio Prištinu za „šovinističko ponašanje“ prema kosovskim Srbima, ponovivši stav Beograda da se to radi sa ciljem njihovog proterivanja sa Kosova.
On je nabrojao niz slučajeva kršenja osnovnih prava Srba i kritikovao Evropsku uniju što ne primorava Prištinu da sprovede ono na šta se obavezala sporazumima sa Beogradom, pre svega da formira Zajednicu srpskih opština.
„Pitamo se hoćemo li ikada čuti glas iz Brisela koji će se založiti za sprovođenje postignutih sporazuma“, kazao je Nebenzja.
Predstavnik Velike Britanije pri UN rekao je da je situacija na terenu „neprepoznatljiva u odnosu na 1999. godinu“ i izrazio uverenje da je vreme da SB UN razmotri dalje postojanje UNMIK-a.
On je rekao da London ohrabruje Srbiju i Kosovo da se konstruktivno angažuju u dijalogu pod okriljem EU „kako bi postigli sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa kroz punu primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji od obe strane“.
Dodao je da Velika Britanija „snažno ohrabruje“ Srbiju da „bez daljeg odlaganja privede pravdi odgovorne za napade iz 2023. godine“ – na pripadnike misije KFOR i na kosovsku policiju u Banjskoj, i da ispuni obećanje o saradnji u istrazi prošlogodišnjeg napada na kanal Ibar–Lepenac.
Naveo je da je Velika Britanija dugogodišnji prijatelj Prištine i da ostaje posvećena podršci evroatlantskih težnji Kosova i razvoju inkluzivne i multietničke demokratije na Kosovu.
Ambasador Kine pri UN, Geng Žuang, kazao je da UNMIK ima važnu ulogu u jačanju međuetničkog pomirenja i pozvao sve strane da podrže rad te misije.
Geng je naveo da je Kina privržena Rezoluciji 1244 SB UN i da dve strane treba da dođu do obostrano prihvatljivog rešenja.
Izvor: Beta
<h2>Đurić sa predsedavajućim Saveta bezbednosti UN uoči sednice o radu UNMIK-a</h2>
Marko Đurić sastao se danas u Njujorku i sa predsedavajućim Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Žeromom Bonafontom i istakao da je redovno održavanje sednica posvećenih situaciji na Kosovu i Metohiji i radu UNMIK od nemerljivog značaja za sagledavanje problema na terenu i informisanje međunarodne javnosti o tome.
Đurić je rekao da Beograd dosledno stoji na poziciji da je dijalog jedini način za postizanje održivih rešenja na Kosovu i Metohiji, ali da je za nastavak dijaloga neophodno da Priština ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma, pre svega da omogući formiranje Zajednice srpskih opština, navodi se u saopštenju.
On je konstatovao da je značajno što je Francuska na prošloj sednici SB UN o radu UNMIK-a pozvala na zaštitu nealbanskih zajednica na KiM i što je uputila jasan poziv Prištini da ispuni obaveze u vezi sa ZSO.
Đurić je ponovio da Srbija ostaje jasno opredeljena za izgradnju mira i stabilnosti, kako na KiM, tako i u čitavom regionu.
Izvor: Agencije

Đurić na sednici SB UN o KiM: Kurti sprovodi etnički revanšizam nad Srbima

Đurić je za NIN rekao da je Misija Srbije u UN promenila glas u "uzdržano" u Sekretarijatu UN i da je time stavljena tačka na tu temu. 	Srbija je ranije glasala za tu rezoluciju, ali je nakon toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je napravljena greška pri glasanju i izvinio se građanima zbog toga. &nbsp;	
Na pitanje šta se dogodilo u UN kada se glasalo za ukrajinsku rezoluciju, koju je kosponzorisala EU, a kojom se osuđuje Rusija, Đurić je rekao da je odgovornost pre svega na njemu i da je na tu temu krajnje otvoren i krajnje samokritičan. &nbsp;	
''Srbija se u međunarodnoj areni drži pre svega principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Mi smo u sedam prethodnih navrata glasali za tekstove koji su bili i oštrije intonirani, a sve u skladu sa zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost iz februara 2022. Tada je određeno da je za srpsku poziciju u UN vrhovni princip, princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta priznatih država", rekao je Đurić. 	
Dodao je da je činjeno pre svega zbog činjenice da Srbija uživa podršku većine čovečanstva po pitanju KiM, upravo zbog toga što se dosledno drži te vrste principa. 	
"Naša dužnost je i da pratimo aktuelnu situaciju, da srpsko postavljanje prilagođavamo i nastajućim geopolitičkim promenama. Zbog toga mislim da je trebalo da glasamo uzdržano, a odgovornost za to neću da prebacujem ni na struku, ni na sektore, politička odgovornost nije ni na predsedniku, ona je pre svega na meni. I ako neko treba da se izvinjava, to sam ja'', naveo je Đurić. 	
Naglasio je da mu nije bilo teško da prihvati odgovornost za propust i da se izvini. 	
''A akterima hajke koja je u vezi sa ovim protiv mene vođena, kao i pozadinom ove kampanje - privremeno se neću baviti, jer mi je javni interes preči od imidža u javnosti. Verujem da je mnogima jasno o čemu se radi", naveo je Đurić. &nbsp;	
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 24. februara usvojila rezoluciju kojom se potvrđuje podrška Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu. &nbsp;	Glasalo se o dve verzije rezolucije - američkoj i onoj koje su pripremili Ukrajina i evropski saveznici, a Srbija je tokom izglasavanja prve rezolucije bila uzdržana, a podržala je drugu. &nbsp;	
Predsednik Vučić je nakon toga izjavio da je Srbija napravila grešku što je glasala za tu rezoluciju, a iz Kremlja je potom saopšteno da Rusija prihvata Vučićevo izvinjenje zbog "tehničke greške" i "pogrešnog glasanja" o rezoluciji o Ukrajini u Generalnoj skupštini UN.
izvor: Tanjug

Đurić: Srbija u UN promenila glas koji je dala za ukrajinsku rezoluciju u ''uzdržano''

Lavrov je izjavio da su se Rusija i Srbija dogovorile da nastave zajednički rad kako bi izbegle štetu zajedničkim interesima od američkih sankcija Naftnoj indsutriji Srbije. 	
''Danas se suočavamo sa situacijom da oni koji su navikli na nepoštenu konkurentnu borbu pokušavaju da ometaju sankcijama naše zajedničko preduzeće NIS. To je vodeće preduzeće srpske privrede, njega bukvalno primoravaju da se odrekne saradnje sa ruskim investitorom i u vezi s tim smo se dogovorili sa srpskim prijateljima da nastavimo zajednički rad da ne bismo dopustili štetu našim zajedničkim interesima'', rekao je Lavrov u Moskvi
Ministar spoljnih poslova Rusije kazao je da su odnosi Srbije i Rusije u osnovi prijateljski i istakao odlučnost obe strane da se takvi odnosi i sačuvaju.
Lavrov je izjavio da je Rusija potvrdila spremnost za pružanje podrške u zaštiti legitimnih interesa Srbije po pitanju Kosova i Metohije.
"Zalagaćemo se da tema Kosova i Metohije bude prioritetna u Savetu bezbednosti. Mi smo jedinstveni sa srpskim prijateljima po pitanju Rezolucije 1244, da ona u potpunoj meri čuva svoju aktuelnost", istakao je Lavrov. 	
On je dodao da je u razgovoru razmotrena situacija u jugoistočnoj Evropi i da Rusija u širem smislu podržava kurs rukovodstva Srbije na izgradnji konstruktivnih i dobrosusedskih odnosa sa svim zemljama u Balkanskom regionu. 	
Lavrov je dodao da Rusija Beograd smatra najvažnijim faktorom regionalne stabilnosti. Izrazio je zadovoljstvo što dva naroda čuvaju zajedno sećanje na one Drugi svetski rat i na događaje u kojima su stradali i Rusi i Srbi.
"U svetu i Evropi pokušavaju da utiču druge snage kojima se ne sviđa istina i videli smo i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da su neki lideri dozvolili veoma agresivne izjave, prvenstveno prema mojoj zemlji", kazao je Lavrov.
Dodao je da ima i drugih glasova koji su bili realistilčniji i koji realističnije posmatraju dešavanja u svetu.&nbsp;
"Rusija i Srbija su priklonjene Povelji UN i nema sumnje da ćemo sa drugim zemljama nastaviti da ih branimo i čuvamo. Naše dve zemlje jačaju črvste odnose i u oblasti ekonomije, kulture, himanitarnih veza", naveo je Lavrov.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je &nbsp;posle razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, da je Srbija zahvalna Rusiji na njenom čvrstom i principijelnom stavu po pitanju Kosova i Metohije i zahvalio Rusiji na podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. 	&nbsp;
"Nadamo se da će i u narednom periodu, tektonskim promenama u međunarodnoj zajednici, biti otvoren veći prostor da se ovo pitanje rešava u skladu sa međunarodnim pravom i na jedan civilizovan način", istakao je Đurić na zajedničkoj konferenciji za medije sa Lavrovom. 	
On je dodao da se Srbija nada da će odnosi sa Ruskom Federacijom doći do svog punog potencijala. 	
Srbija se, dodao je, zalaže za mirno rešavanje svih sukoba u međunarodnoj zajednici. 	&nbsp;
"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je ponudio i ja sam tokom današnjih konsultacija ponovio spremnost Srbije da bude domaćin svih razgovora vezanih za privazilaženje krize u Ukrajini i nadamo se da ćemo uskoro na evropskom kontinentu biti u situaciji da vidimo mir", rekao je Đurić. &nbsp;
Istakao je da je bilo razgovora i u oblasti energetike i da je za Srbiju značajno što može da računa na podršku ruskih prijatelja kada je reč o pouzdanom snabdevanju prirodnim gasom i drugim energentima. 	
"Mi želimo da građani Srbije ne budu kolateralna šteta bilo kakvih sankcija. Mi &nbsp;sankcije kao mehanizam ne podržavamo, s obzirom na to da smo devedestih godina imali priliku da iskusimo da su obični građani Srbije bili žrtva ovakvih sankcija. U današnjoj eri ne želimo da dozvolimo da se tako nešto ponovi. &nbsp;Za nas je najvažnije da građani Srbije ne ispaštaju kao posledica sankcija protiv NIS-a i u tom smislu takođe smo razgovarali i nastavićemo razgovore", dodao je Đurić. 	
Istakao je da će i predsednik Srbije imati priliku da razgovara sa ruskim zvaničnicima o ovoj temi. &nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FW5SVNfEMnBs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
&nbsp;	
Đurić je podsetio da je Srbija jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. &nbsp;		 &nbsp;&nbsp;&nbsp;	
"Predsednik Vučić je ponovio i koliko juče naš stav da mi to nećemo činiti, nastavićemo da se ponašemo principijelno i u skladu sa upravo istorijskim karakterom naših odnosa", rekao je Đurić. &nbsp;	
Đurić je posetu Rusiji započeo juče obilaskom Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, jednog od najvećih pravoslavnih hramova na svetu i najvažnijih duhovnih i kulturnih simbola Rusije.
Izvor: Tanjug

Đurić i Lavrov se sastali u Moskvi: Srbija ne podržava sankcije kao mehanizam (VIDEO)

"Želim da potpuno jasno kažem da je Madjarima u interesu da u Srbiji vlada stabilnost i mir", rekao je na konferenciji sa srpskim kolegom Markom Djurićem. Dodao je da poštuju i cene napor predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije da se srpsko-mađarski odnosi razvijaju. 
 
Evropa se, dodao je, danas nalazi u teškoj situaciji i potreban joj je novi polet sa Zapadnog Balkana. 
 
"Sramotno je što institucije u Briselu jos uvek blokiraju proces integacije Srbije", naveo je. 
 
Srpska i mađarska vlada, dodao je, podjednako pridaju strateški značaj bilateralnih odnosa. 
 
"To je trenutno veoma potrebno, jer se oko nas stvara jedan novi svetski poredak, potpuno nova svetska politička realnost u kojoj živimo naše živote. To je za nas dobra vest, zbog toga što ta nova svetska politička realnost nastaje zbog novog američkog predsednika (Donald Tramp) koji sprovodi patriotsku politiku i koji ide protiv dosadašnje ideologije da se administracija SAD besramno meša u unutrašnja pitanja drugih zemalja", rekao je i dodao da je Tramp ušao u rat sa međunarodnim liberalnim mejnstrimom. 
 
Istakao je da su napadi na "nacionalne, patriotske vlade još uvek na dnevnom redu, ali se ne upravlja iz Brisela i Vašingtona već samo iz Brisela, zato je lakše suprotstaviti im se". 
 
Mađarima je, kaže, u interesu da u Srbiji vlada stabilnost i mir. 
 
"Danas je jasno da se Evropa nalazi u teškoj situaciji, konkurentnost EU je na veoma niskom nivou i potreban joj je novi polet, a mi smatramo da možemo da ga dobijemo iz regije Zapadnog Balkana, a u toj regiji vodeću ulogu igra Srbija", rekao je. 
 
Naveo je da je danas EU isto toliko u interesu pridruženje koliko je i zemljama članicama. 
 
"Spojili smo dva glavna grada modernom železnicom, što se tiče snabdevanja gasom i tu veoma uspešno saradjujemo i sve to nas podstiče da nastavimo sa još boljom saradnjom, da je proširimo", rekao je.
Izvor: Beta

Sijarto: Mađarska vidi pokušaj destabilizacije Srbije

"To pitanje se pažljivo razmatra. Kako stvari stoje do sada, nešto smo bliži novim izborima", rekao je Đurić holandskim novinarima u Hagu.
Ministar je to izjavio nakon što je učestvovao na okruglom stolu u Institutu za međunarodne odnose "Klingendal“.
Dodao je da se nada da će se naći najbolje moguće rešenje "koje će smanjiti trenutni nivo političkih tenzija u društvu“.
Marko Đurić je u dvodnevnoj poseti Holandiji, gde se sastao sa visokim komesarom OEBS-a za nacionalne manjine Kristofom Kampom, a planiran je i njegov sastanak sa ministrom spoljnih poslova Holandije Kasparom Veldkampom.
Izvor: Vreme

Marko Đurić