"Izuzetno je važno u ovakvom trenutku da međunarodno pravo prevlada. Dana kada se odreknemo odbrane međunarodnog prava, otvaramo put haosu širom sveta", rekao je on na konferenciji u Berlinu o mirovnim operacijama UN, prenosi Gardijan.
On je istakao da su UN spremne da podrže potencijalne mirovne pregovore o Ukrajini ako obe strane zatraže pomoć, kao i da primirje nije nešto što je "samo po sebi dovoljno".
"Verujemo da prekid vatre treba da bude nešto što otvara put rešenju. A za nas je jedino rešenje mir. Pravedni mir za nas znači mir koji poštuje Povelju UN, međunarodno pravo i rezolucije Generalne skupštine UN, uključujući teritorijalni integritet Ukrajine. To je naš stav", napomenuo je generalni sekretar UN.
Gutereš je podvukao da je poštovanje međunarodnog prava neophodno za održavanje mira i stabilnosti, u vreme sve većeg broja tenzija i sukoba širom sveta.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-predlaze-direktne-razgovore-sa-ukrajinom-u-istanbulu-15-maja-bez-preduslova">predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je ponovno pokretanje direktnih pregovora sa Ukrajinom 15. maja u Istanbulu</a>, bez ikakvih preduslova. Ova inicijativa dolazi kao odgovor na poziv Kijeva i zapadnih saveznika Rusiji da pristane na bezuslovni tridesetodnevni prekid vatre, uz upozorenje da će se u suprotnom suočiti s novim sankcijama.
Na Putinovu najavu reagovao je i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-predlaze-direktne-razgovore-sa-ukrajinom-u-istanbulu-15-maja-bez-preduslova">ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, poručivši da će „sačekati“ svog ruskog kolegu u Turskoj</a>, gde bi, prema ruskoj inicijativi, pregovori trebalo da počnu u četvrtak.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-najavio-da-ce-rubio-ucestvovati-na-pregovorima-o-ukrajini-u-turskoj">Sjedinjene Američke Države podržale su najavljene razgovore. Predsednik Donald Tramp izjavio je juče da će državni sekretar Marko Rubio otputovati u Tursku </a>kako bi prisustvovao pregovorima o Ukrajini koji se očekuju ove nedelje.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Gutereš: Neuspeh u postizanju mira u Ukrajini izazvao bi haos širom sveta

„Naš stav je dobro poznat. Znate da Rusija nije bila zemlja koja je učestvovala u istrazi ovog incidenta. Stoga ne prihvatamo nikakve pristrasne zaključke“, rekao je Peskov novinarima, prenele su RIA Novosti.
Rusija je uvek negirala bilo kakvu umešanost u pad aviona, tvrdeći da je raketa koja je oborila avion lansirana sa teritorije pod kontrolom Kijeva.
<a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/raketa-buk-prebacena-iz-rusije-oborila-avion-nad-ukrajinom">Malezijski "Boing MH17", koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014. godine u blizini Donjecka</a>.
U avionu je bilo 298 ljudi i svi su poginuli.
Kijev je odmah okrivio miliciju samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) za pad aviona.
Istovremeno, Ukrajina je odbila da pruži podatke sa svojih radara, a Sjedinjene Američke Države su odbile da istrazi predaju satelitske snimke koji, kako tvrde, prikazuju trenutak lansiranja rakete.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je ranije da Rusija prekida svoje učešće u sporu sa Australijom i Holandijom u vezi sa obaranjem tog aviona.
Zamenik generalnog tužioca Rusije Nikolaj Viničenko rekao je da je Ruska Federacija predala Holandiji ne samo ruske radarske podatke, već i dokumentaciju koja ukazuje da je raketa koja je pogodila avion pripadala Ukrajini i da je lansirana sa teritorije koju kontroliše Kijev, ali da su istražitelji ignorisali tu informaciju.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/agencija-un-rusija-odgovorna-za-obaranje-aviona-malezijske-avikompanije-na-letu-mh17">Savet Međunarodne organizacije za civilnu avijaciju </a>(ICAO) presudio je u ponedeljak, nakon žalbe koju su podnele Holandija i Australija, da je Rusija odgovorna za obaranje aviona malezijske avio-kompanije "Malezija erlajns" 2014. godine i da je prekršila međunarodne sporazume o civilnoj avijaciji, javio je NL Tajms.
Holandija je podnela žalbu posle povlačenja Rusije iz pregovora u vezi sa utvrđivanjem odgovornosti za obaranje aviona.
Poginulo je svih 298 putnika i članova posade, uključujući 196 holandskih državljana i 38 Australijanaca.
Organizacija ICAO, agencija Ujedinjenih nacija, donela je odluku na osnovu glasanja država članica, a njen Savet je zaključio da je Rusija prekršila Konvenciju iz Čikaga kojom je zemljama potpisnicama zabranjeno da koriste oružje protiv civilnih aviona.
Konvencija, koju je potpisalo svih 193 članica ICAO, smatra se temeljem međunarodnih propisa o civilnoj avijaciji.
Savet ICAO će sada ispitati koje akcije Rusija mora da preduzme u vezi sa reparacijom štete i odgovornošću.
Izvor: Tanjug

Peskov: Moskva ne prihvata pristrasne tvrdnje da je Rusija oborila Boing MH17

"To je istorijski govor koji je neko sa našeg prostora održao u SAD, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", istakao je Dodik.
Istakao je da se "godinama opstruiše" da se u SB UN čuje glas Republike Srpske i srpske strane u BiH.
"Sada smo bili u prilici, da, ne samo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/cvijanovic-zatrazila-da-se-glasa-o-potvrdi-smita-kao-visokog-predstavnika-u-savetu-bezbednosti-un-a">govor Cvijanovićeve</a> koji je bio suštinski, kvalitetan, objektivan, nije bio ni usmeren protiv muslimana i Hrvata u BiH, ali je ukazivao na to da se radi o raznim narativima, koji se koriste kao podloga za zloupotrebu, koja se čini na dva nivoa", naveo je Dodik.
"Tu je lažni <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/smit-na-sednici-sb-un-kriza-u-bih-rezultat-napada-na-dejtonski-sporazum-i-pravni-poredak">Kristijan Šmit</a>, a drugi što je propala međunarodna politika BiH i ne uvažava se jedini organ, koji je nadležan da to vodi, a to je Predsedništvo BiH, koji je privatizovano od muslimanskih predstavnika u Predsedništvu, Željke Komšića i Denisa Bećirovića, a naravno tu je i (Elmedin) Dino Konaković", rekao je Dodik.
Tu su, ukazao je Dodik u izjavi za RTRS, i različiti ambasadori koji "deluju u BiH samostalno, a mimo utvrđenih politika".
"To govori o tome koliko je BiH u ćorsokaku. Zahvaljujem se svima koji su bili objektivni u SB UN. Nama Srbima ne treba navijač sa strane, nama trebaju objektivno sagledane činjenice, zato treba podržati ono što je Cvijanović rekla. Ako mislite da je Šmit visoki predstavnik - hajde da glasamo i drugo što je tražila da se napravi nepristrasna, nezavisna komisija za bezbednost, te da se sagleda pravna situacija i pravna činjenica", kaže Dodik.
Ističe, da se dugo živi u vremenu, DŽordža Orvela, koji kaže - "istina je laž, a laž je istina".
"Da vam se smuči priča Šmita, kada kaže da problemi nastaju onog trenutka, kada je gospodin <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-prvostepenom-odlukom-osuden-na-godinu-dana-zatvora-za-nepostovanje-odluka-visokog-predstavnika">Dodik presuđen</a>, a o tome zašto sam presuđen se ne govori. Videli smo na sednici SB UN odlučan stav Rusije, Kine i mnogih drugih zemalja, koje su nestalne članice SB, a govore veoma neutralno. Mogu reći da je očekivan stav SAD-a, koji je bio veoma izbalansiran", naveo je predsednik Republike Srpske.
Napominje, da Srpska ne govori o bilo kakvoj separaciji.
"Mi smo uneli u BiH Republiku Srpsku, a ona je kao takva međunarodno verifikovana. Izmišljotina je priča o separaciji. Predlagali smo da se vratimo na Dejtonski mirovni sporazum i da napravimo nešto razumno. Mi jedini branimo Ustav BiH", izričit je Dodik.
Izvor: Tanjug

Dodik: Istorijski govor Cvijanović u Savetu bezbednosti UN

"Ukoliko ne može dobiti podršku, pronađimo drugog kandidata, koji će biti imenovan prema Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma (civilna primena mirovnog sporazuma)", rekla je Cvijanović u svom obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN-a u Njujorku, tokom rasprave o stanju u BiH.
Navodeći da se obraća kao srpski član Predsedništva BiH, a ne kao predsedavajuća kolektivnog šefa države, ona je zatražila i "nezavisnu pravnu ocenu, pod okriljem Saveta bezbednosti, o usklađenosti ‘bonskih ovlaštenja’ sa Aneksom 10 i Poveljom UN".
Od članica Saveta bezbednosti UN-a zatražila je i da se "podstaknu svi relevantni akteri u BiH na dijalog s ciljem sprečavanja daljih kriza i radi ponovnog uspostavljanja funkcionalnog upravljanja".
"Spremni smo da u tom procesu učestvujemo konstruktivno, transparentno i u dobroj veri", kazala je Cvijanović.
Za trenutnu krizu u BiH optužila je<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/smit-na-sednici-sb-un-kriza-u-bih-rezultat-napada-na-dejtonski-sporazum-i-pravni-poredak"> visokog predstavnika Kristijana Šmita</a>, koji je, kako je rekla, "neovlašteno donosi zakone, suspenduje ustave, krivično goni izabrane zvaničnike i političke stranke ili vlada dekretima".
Istakla je da je Šmit izmenio Krivični zakon BiH da bi iz političkog života uklonio demokratski izabranog predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika, zato što je "izvršio svoju ustavnu obavezu i proglasio zakone koje je usvojila Narodna skupština RS".
Podsetila je i na nedavnu Šmitovu odluku da iz budžeta na svim nivoima vlasti zabrani finansiranje Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), čiji je Dodik lider, i Ujedinjene Srpske (US), na čijem čelu je Nenad Stevandić, koji je i predsednik entitetskog parlamenta.
"Ništa od navedenog nije predviđeno Dejtonskim sporazumom, nije primereno demokratiji, a svakako nije vladavina prava", ocenila je Cvijanović.
Prema njenim rečima, tu se radi o "diktaturi – vladavini dekretima, lišenoj svakog preispitivanja pred institucijama pravosuđa, bez prava na pravni lek".
Cvijanović je dodala da se "protest" RS zbog takvog delovanja ocenjuje kao "separatizam", odbacivši takve optužbe i navodeći da RS "ne podriva Dejtonski sporazum, već ga brani".
"Iz tog razloga, Narodna skupština RS usvojila je zakone da bi zaštitila svoja prava utvrđena dejtonskim okvirom. Te mere nisu provokacija, već zakonit odgovor na uporno kršenje međunarodnog prava", istakla je ona.
Izrazila je potpunu opredeljenost RS za suverenitet i teritorijalni integritet BiH, kako je definisano Dejtonskim sporazumom, dodavši da taj bh. entitet "odbacuje jednostrane odluke kojima se prepravlja mirovni sporazum, kriminalizuje politička debata, progone politički neistomišljenici putem instrumentalizovanog pravosuđa, diskriminišu političke stranke i zaobilazi volja birača".
"Pravno resetovanje u BiH predstavlja logičan naredni korak ukoliko želimo da sprečimo eskalaciju i buduće krize", kazala je srpski član Predsedništva BiH.
Na kraju je optužila Ministarstvo spoljnih poslova BiH da "selektivno ograničava njenu diplomatsku korespondenciju, dok njenom bošnjačkom kolegi (Denisu Bećiroviću) omogućava neometan pristup diplomatskim kanalima".
"Ova pristrasnost prisutna je čak i u Stalnoj misiji BiH pri UN-u. Takvi postupci najbolje ilustruju stvarnost države koju traže da prihvatimo – sistema u kom se moć centralizuje, a ustavna prava negiraju, gde se čak i osnovna komunikacija koristi kao politički instrument", zaključila je Cvijanović.
Izvor: Beta

Cvijanović zatražila da se glasa o potvrdi Šmita kao visokog predstavnika u Savetu bezbednosti UN-a

Na sednici SB UN, na kojoj se razmatra novi izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu, Đurić je rekao da se situacija na terenu pogoršava i da kosovski Srbi "plaćaju cenu toga".
"Jednostrani potezi i etnički motivisani incidenti koje je počinio režim na čelu sa Aljbinom Kurtijem ilustruju uznemirujući i opasan obrazac koji se ogleda u Kurtijevim rečima da Srbi moraju da pate i da plate. Ono što Kurti radi Srbima na Kosovu i Metohiji je ciljani, smišljeni etnički revanšizam", kazao je Đurić.
Na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. septembra 2024. do 15. marta 2025. godine, Đurić je optužio vlasti u Prištini da su prethodnih meseci "eskalirale kampanju sistematske demontaže srpskih institucija" širom Kosova, navodeći da to nisu "simbolični potezi", već da "imaju direktne i bolne posledice na ljude".
"Ukinute su plate, penzije i socijalna pomoć hiljadama srpskih porodica. Osnovna sredstva preživljavanja mnogih naših sunarodnika dovedena su u opasnost. Bili smo svedoci koordinisanih napada Prištine na srpske institucije u enklavama južno od Ibra 15. januara. To nije bila samo politička provokacija, već sračunati pokušaj brisanja kolektivnog identiteta Srba u tim zajednicama", rekao je šef srpske diplomatije.
Dodao je da su nekoliko nedelja kasnije nasilno zatvoreni srpski centri za socijalni rad u četiri opštine na severu Kosova i ocenio da takve akcije "nisu u skladu sa dijalogom i poverenjem".
"Kako možemo u takvim okolnostima ozbiljno govoriti o normalizaciji i izgradnji poverenja? To nas vraća na pitanje koje postavljamo već 12 godina – kada će biti formirana Zajednica srpskih opština? Odgovor je da u Prištini nema političke volje da se formira Zajednica srpskih opština, već se Kurtijeva politika svodi na etno-nacionalističku strategiju izgrađenu sa ciljem izazivanja straha, zastrašivanja i izopštavanja", kazao je Đurić.
On je rekao da Srbija "snažno podržava" kontinuirano prisustvo i puno angažovanje UNMIK-a i dodao da mandat te misije još nije ispunjen jer izazovi na terenu "postaju sve složeniji iz dana u dan".
"Od uspostavljanja međunarodnog prisustva u pokrajini zabeleženo je 9.530 etnički motivisanih incidenata. Samo u izveštajnom periodu dogodila su se 63 takva incidenta, a u 25 slučajeva direktno su umešani pripadnici takozvane kosovske policije", kazao je Đurić.
Naveo je da dijalog "ostaje jedini održivi put napred", ali da se mora zasnivati na poverenju.
"U ovakvim okolnostima teško je govoriti o uspostavljanju poverenja, koje je preduslov za svaki dijalog. Verujem da je u ovom momentu potrebna nova snaga i energija za oživljavanje dijaloga, u kojem već duže vreme nema napretka i rezultata", rekao je Đurić.
On je kazao da novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen "nema nimalo lak zadatak", ali da ima "punu podršku" Srbije da "u teškim okolnostima učini sve što je u njegovoj moći da uspostavi neophodno poverenje između svih strana u procesu".
Đurić je apelovao na SB UN da reaguje "kako bi sprečio nepopravljivu štetu po opstanak Srba i drugih manjinskih zajednica" na Kosovu, ali i destabilizaciju celog regiona.
"Srbija ostaje jasno posvećena izgradnji mira i stabilnosti i na Kosovu i u celom regionu. Srbija će uvek biti na strani dijaloga, ali dijalog podrazumeva dve strane. Sve o čemu sam danas govorio mora biti alarm za međunarodnu zajednicu. Kurtijev režim mora biti zaustavljen u njegovoj samoproglašenoj misiji da Srbi moraju da pate i da plate", dodao je Đurić.
<h2>Zijade: Podržavamo dijalog, uzdržati se od jednostranih poteza</h2>
Šefica UNMIK-a i specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Karolin Zijade izjavila je večeras da ta organizacija podržava dijalog o normalizaciji odnosa i pozvala na uzdržavanje od jednostranih poteza i konstruktivno rešavanje problema.
Ona je prilikom predstavljanja šestomesečnog izveštaja o radu UNMIK-a, koji obuhvata period od 6. septembra 2024. do 15. marta 2025. godine, rekla da kada je posetila sever Kosova i Metohije krajem marta ove godine, sagovornici su joj ukazali na stalan deficit poverenja između institucija i zabrinutost za budućnost, obzirom na dešavanja u regionu.
"Požalili su se na jednostrane akcije vlasti u Prištini, uključujući gašenje institucija Srbije. Oni su rekli da ne vide bilo kakvu alternativu dijalogu pod okriljem EU i da kosovski Srbi samo unutar ZSO mogu da ostvare sistem samoupravljanja", rekla je Zijade.
Kako je rekla, sagovornici su izrazili zabrinutost u vezi sa seksualnim uznemiravanjem žena srpske nacionalnosti i istakla da to mora da se istraži.
Istovremeno, ona je rekla da imenovanje Petera Sorensena na mesto specijalnog izaslanika za dijalog predstavlja pozitivan signal i potez koji bi mogao obema stranama pomoći u potrazi za rešenjima.
Osudila je napad koji se 29. novembra dogodio na severu KiM, navodeći da očekuje nepristrasnu i sveobuhvatnu istragu, koja bi počinioce privela licu pravde.
Zatražila je i da inspektorat kosovske policije objavi rezultate istraga o nasilju policije na severu Kosova i Metohije, uključujući i one nad maloletnicima, a osudila je i uništavanje verskih obeležja i objekata, ocenjujući da je takva praksa nespojiva sa vrednostima za koje se Ujedinjene nacije zalažu.
<h2>Stalne članice SB UN različito o potrebi ukidanja UNMIK-a</h2>
Predstavnici stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) večeras su na sednici u Njujorku izneli poznate stavove o odnosima Beograda i Prištine i daljem radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).
Tokom rasprave na sednici SB UN, na kojoj je razmatran novi izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, SAD i Velika Britanija su se ponovo založile za ukidanje te misije, dok su protiv toga bile Francuska, Rusija i Kina.
Ambasador SAD pri UN, Džon Keli, pozvao je na postepeno ukidanje UNMIK-a i založio se da sednice SB UN o Kosovu ubuduće budu zatvorene za javnost i da se održavaju jednom godišnje.
„Priznajemo ranije napore UNMIK-a na osnaživanju dijaloga i reformi, ali je došlo vreme za ukidanje te misije. Preporučujemo da UNMIK počne da prebacuje svoja ovlašćenja na druge agencije UN koje su adekvatnije za te poslove. Proces ukidanja misije treba da bude postepen“, rekao je Keli.
Keli je kazao da je UNMIK odavno prevazišao prvobitni mandat i dodao da su SAD posvećene smanjenju nepotrebnih troškova u međunarodnim organizacijama.
„UNMIK je mirovna misija bez mirovnih snaga i 81 odsto svog budžeta izdvaja na plate zaposlenih“, naveo je Keli.
On je rekao da Kosovo i Srbija moraju da rade na smanjivanju tenzija, da se uzdrže od eskalatornih poteza i da grade mir i stabilnost.
„Konačni cilj mora biti međusobno priznanje. Normalizacija odnosa Kosova i Srbije je od ključnog značaja za stabilnost Zapadnog Balkana“, naveo je ambasador SAD.
Ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebenzja, ponovio je poznat stav Moskve da UNMIK treba da nastavi sa radom jer je situacija na terenu nestabilna.
Nebenzja je optužio Prištinu za „šovinističko ponašanje“ prema kosovskim Srbima, ponovivši stav Beograda da se to radi sa ciljem njihovog proterivanja sa Kosova.
On je nabrojao niz slučajeva kršenja osnovnih prava Srba i kritikovao Evropsku uniju što ne primorava Prištinu da sprovede ono na šta se obavezala sporazumima sa Beogradom, pre svega da formira Zajednicu srpskih opština.
„Pitamo se hoćemo li ikada čuti glas iz Brisela koji će se založiti za sprovođenje postignutih sporazuma“, kazao je Nebenzja.
Predstavnik Velike Britanije pri UN rekao je da je situacija na terenu „neprepoznatljiva u odnosu na 1999. godinu“ i izrazio uverenje da je vreme da SB UN razmotri dalje postojanje UNMIK-a.
On je rekao da London ohrabruje Srbiju i Kosovo da se konstruktivno angažuju u dijalogu pod okriljem EU „kako bi postigli sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa kroz punu primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji od obe strane“.
Dodao je da Velika Britanija „snažno ohrabruje“ Srbiju da „bez daljeg odlaganja privede pravdi odgovorne za napade iz 2023. godine“ – na pripadnike misije KFOR i na kosovsku policiju u Banjskoj, i da ispuni obećanje o saradnji u istrazi prošlogodišnjeg napada na kanal Ibar–Lepenac.
Naveo je da je Velika Britanija dugogodišnji prijatelj Prištine i da ostaje posvećena podršci evroatlantskih težnji Kosova i razvoju inkluzivne i multietničke demokratije na Kosovu.
Ambasador Kine pri UN, Geng Žuang, kazao je da UNMIK ima važnu ulogu u jačanju međuetničkog pomirenja i pozvao sve strane da podrže rad te misije.
Geng je naveo da je Kina privržena Rezoluciji 1244 SB UN i da dve strane treba da dođu do obostrano prihvatljivog rešenja.
Izvor: Beta
<h2>Đurić sa predsedavajućim Saveta bezbednosti UN uoči sednice o radu UNMIK-a</h2>
Marko Đurić sastao se danas u Njujorku i sa predsedavajućim Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Žeromom Bonafontom i istakao da je redovno održavanje sednica posvećenih situaciji na Kosovu i Metohiji i radu UNMIK od nemerljivog značaja za sagledavanje problema na terenu i informisanje međunarodne javnosti o tome.
Đurić je rekao da Beograd dosledno stoji na poziciji da je dijalog jedini način za postizanje održivih rešenja na Kosovu i Metohiji, ali da je za nastavak dijaloga neophodno da Priština ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma, pre svega da omogući formiranje Zajednice srpskih opština, navodi se u saopštenju.
On je konstatovao da je značajno što je Francuska na prošloj sednici SB UN o radu UNMIK-a pozvala na zaštitu nealbanskih zajednica na KiM i što je uputila jasan poziv Prištini da ispuni obaveze u vezi sa ZSO.
Đurić je ponovio da Srbija ostaje jasno opredeljena za izgradnju mira i stabilnosti, kako na KiM, tako i u čitavom regionu.
Izvor: Agencije

Đurić na sednici SB UN o KiM: Kurti sprovodi etnički revanšizam nad Srbima

"Više od 2,1 miliona ljudi je zarobljeno, bombardovano i ponovo gladuje, dok su na prelazima hrana, lekovi, gorivo, a zalihe se gomilaju“, navodi se u zajedničkom saopštenju koje su potpisali šefovi šest agencija UN, uključujući Kancelariju UN za koordinaciju humanitarnih aktivnosti (OCHA) i Svetski program za hranu, preneo je danas Rojters.
Najmanje 1.000 dece je ubijeno ili povređeno u Gazi tokom prve nedelje nakon što su borbe nastavljene 18. marta, dodaje se u saopštenju.
"Svedoci smo ratnih dejstava u Gazi koja pokazuju potpuno zanemarivanje ljudskog života... Apelujemo na svetske lidere da deluju čvrsto, hitno i odlučno, da obezbede osnovno poštovanje principa međunarodnog humanitarnog prava“, ističe se u saopštenju.
Izrael negira kršenje humanitarnog prava u Gazi i okrivljuje palestinske militante Hamasa za nanošenje štete civilima time što su vojno delovali krijući se među njima, što oni negiraju.
UN agencije su upozorile na kritične nestašice hrane i medicinskih sredstava u enklavi, navodeći da je 25 pekara koje su tokom prekida vatre radile uz podršku Svetskog programa za hranu moralo da se zatvori zbog nestašica brašna i gasa za spremanje.
Tokom rata Izraela i Hamasa u Gazi je, prema navodima palestinskih zvaničnika, do sada ubijeno više od 50.000 Palestinaca.
Rat u Gazi je počeo kao odgovor Izraela nakon što su hiljade napadača, predvođenih Hamasom, napali zajednice u južnom Izraelu 7. oktobra 2023. godine, kada je, prema izraelskim izvorima, ubijeno oko 1.200 ljudi i oteta je 251 osoba.
Izvor: Tanjug

Agencije UN upozoravaju - 2,1 milion ljudi u Gazi zarobljeno i gladuju

U kratkom nacrtu amerčke rezolucije, u koji je Rojters imao uvid, izražava se žaljenje zbog gubitka života tokom ''rusko-ukrajinskog sukoba“ i ponavlja se ''da je glavna svrha Ujedinjenih nacija održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i mirno rešavanje sporova“. 	
U nacrtu se takođe ''zahteva brzo okončanje sukoba i dalje poziva na trajni mir između Ukrajine i Rusije“. 	
Ambasadori EU u Ujedinjenim nacijama sastaće se kasnije danas kako bi razgovarali o potezu SAD, rekle su diplomate. 	
Tekst Ukrajine i EU, u koji je Rojters takođe imao uvid, ''ponavlja hitnu potrebu da se rat okonča ove godine i da se udvostruče diplomatski napori za smanjenje rizika dalje eskalacije i postizanje sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini“. 	
U tom nacrtu se ističe potreba za sprovođenjem prethodnih rezolucija Ujedinjenih nacija koje su zahtevale od Rusije da povuče svoje trupe sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine i insistiralo na tome da Moskva obustavi neprijateljstva. 	
Generalna skupština usvojila je šest rezolucija o sukobu u prvoj godini, osuđujući Moskvu i zahtevajući od Rusije da povuče sve svoje trupe, a najveću podršku dobila je rezolucija iz oktobra 2022, kojom se osuđuje ruski ''pokušaj nelegalne aneksije“ četiri regiona u Ukrajini sa 143 države koje su glasale za.
Izvor: Tanjug

SAD predložile nacrt rezolucije o Ukrajini

Tramp je potpisao i izvršnu naredbu o povlačenju Sjedinjenih Država iz glavne agencije UN za palestinske izbeglice UNRWA, koju više neće finansirati, kao i o ponovnom nametanju kampanje „maksimalnog pritiska“ na Iran, preneo je BBC.
U izvršnoj naredbi za Iran navodi se da je osmišljena da spreči da Teheran proizvede nuklearno oružje i da sankcijama maksimalno smanji ili potpuno onemogući izvoz iranske nafte.
Iran dramatično ubrzava obogaćivanje urana do 60 odsto čistoće i blizu je nivoa od oko 90 odsto, koliko je potrebno za proizvodnju oružja, rekao je Rojtersu zvaničnik UN zadužen za nuklearni nadzor.
Iran je 2023. godine od izvoza nafte zaradio 53 milijarde dolara, a prema podacima OPEK-a, prošle godine proizvodnja je bila na najvišem nivou od 2018.

SAD se povukle iz Saveta UN za ljudska prava

Tramp je taj potez najavio u ponedeljak, nekoliko sati nakon što je položio zakletvu za drugi četvorogodišnji mandat, preneo je Rojters.
Tramp mora da da obaveštenje o povlačenju SAD iz tela sa sedištem u Ženevi godinu dana unapred i plati dugovanja Vašingtona prema zajedničkoj rezoluciji američkog Kongresa iz 1948. godine, navodi Rojters.
SAD su daleko najveći finansijski podržavalac SZO i doprinose sa oko 18 odsto ukupnog finansiranja.
Najnoviji dvogodišnji budžet SZO, za period 2024-2025, iznosio je 6,8 milijardi dolara i za sada se ne zna koliko SAD duguju toj organizaciji, piše Rojters.
"Mogu da potvrdim da smo sada primili pismo SAD o povlačenju iz SZO. Datirano je sa 22. januarom 2025. Stupiće na snagu nakon godinu dana do jučerašnjeg dana, 22. januara 2026.", rekao je zamenik portparola UN Farhan Hak.
Izlazak SAD iz SZO, prema navodima nekoliko stručnjaka unutar i izvan organizacije, će verovatno ugroziti brojne programe, posebno one koji se bave tuberkulozom, kao i HIV-om i drugim hitnim zdravstvenim situacijama, piše Rojters.
Izvor: Tanjug

UN: SAD će napustiti Svetsku zdravstvenu organizaciju 22. januara 2026.

"Veoma je zabrinjavajuće što se broj ljudi koji su podvrgnuti smrtnoj kazni u Iranu povećava iz godine u godinu", rekao je Tirk i dodao da je "krajnje vreme da Iran stavi tačku na ovaj talas pogubljenja".
Najmanje 853 osobe su pogubljene u Iranu 2023. godine, prema Visokom komesaru.
Portparol Visokog komesara Liz Trosel (Throssel) je na konferenciji za novinare objasnila da te brojke dolaze "iz raznih organizacija za ljudska prava" koje se smatraju pouzdanim.
Većina pogubljenja u 2024. bila je za krivična dela u vezi sa drogom, ali su pogubljeni i disidenti i ljudi povezani s protestima 2022-23.
Visoka komisisarijat UN preneo je da se poveća broj pogubljenih žena. 
 
Po podacima "Iran hjuman rajts-a" (Human Rights - IHR), iranske vlasti su pogubile najmanje 31 ženu 2024. godine, što je rekord od 2008. godine, od kada ta nevladina organizacija prati primenu smrtne kazne u Iranu.
"Mnoge od žena pogubljenih zbog ubistva bile su žrtve porodičnog nasilja ili seksualnog zlostavljanja i delovale su iz očaja", navodi IHR.
Nekoliko organizacija za ljudska prava, uključujući Amnesti internešenel (Amnesty International), kaže da na svetu Iran pogubljuje najveći broj ljudi, uz Kinu, za koju se ne mogu dobiti nikakve brojke.
Aktivisti za ljudska prava smatraju da iranske vlasti koriste smrtnu kaznu za unošenje straha u društvo.
Izvor: Beta

UN