Tonči Tadić: Iranski nuklearni program usporen, ali ne i uništen (VIDEO)
Bezuslovna predaja. Bitka počinje. Uništili smo vas. To su poruke iz Vašingtona, Teherana i Tel Aviva. Evropa je i dalje zabrinuta, u Moskvi je tišina, britanska vlada zaseda u sobi koja je rezervisana za krizne situacije, Turska jasno na strani Irana. Sve u svemu - svet je danas dok se zvecka nuklearnim oružjem, opasno mesto za život. Kakve posledice mogu da imaju raketiranja nuklearnih postrojenja u Iranu, kao i da li se mogu tako lako nadoknaditi gubici u naučnom kadru, u emisiji Svet i mi, govorio je Tonči Tadić stručnjak za nuklearnu energiju koji je i spoljno-politički komentator, pa je bilo reči i o tišini Rusije.
Ažurirano -
Prema njegovim rečima, izraelski napadi su usmereni isključivo na objekte za koje je postojala potvrđena informacija da se koriste za nuklearni program.
"Izrael je uništio ili nastojao uništiti ono što zna da postoji. Nije uništio lokacije za koje ne zna“, kaže Tadić i napominje da je realni stepen uništenja trenutno nemoguće utvrditi.
"Možemo samo čvrsto verovati na reč predstavnicima izraelske obaveštajne službe i vojnog vrha. Pravo stanje će se znati tek kada bi se tamo moglo doći.“
Tadić dodaje da je moguće da su pogođeni samo nadzemni pogoni, dok su podzemni, često maskirani i rasuti na više manjih lokacija, ostali netaknuti. On podseća i na osnovnu logiku nuklearnog programa: obogaćeni uranijum se ne čuva tamo gde se centrifuge nalaze, već se transportuje dalje.
"Ako su srušeni tuneli koji vode u podzemna skladišta, to ne znači da su ta skladišta i pogoni oštećeni. To doista niko ne zna“, naglašava.
Kao sigurnu posledicu napada, navodi usporavanje iranskog nuklearnog programa, ali ne i njegovo potpuno zaustavljanje. Međutim, za njega je još ozbiljniji udarac - sistematska likvidacija vodećih iranskih naučnika.
Na pitanje da li postoji opasnost od radijacije, Tadić odgovara odlučno:
"To neće biti Černobil. Tamo smo imali desetine tona goriva koje su gorene i završile u stratosferi. Ovde se radi o nekoliko stotina kila koje su bile upućene u skladišta. Dakle - neuporedivo.“
Ipak, dodaje da Iran trenutno nije bezbedno mesto za stručnjake iz oblasti nuklearne fizike.
"Ako te ne ubije radijacija, može te ubiti Mosad autobombom ili neko veći. Ključno pitanje je: s koliko ljudi zapravo Iran raspolaže? Koliko je vrhunskih školovanih fizičara spremno da svoj život položi za opstanak režima i izradu nuklearne bombe?“
Govoreći o zali hama obogaćenog uranijuma, koje se procenjuju na oko 400 kilograma sa 60 odsto čistoće, Tadić objašnjava da je to znatno više nego što je potrebno za civilnu upotrebu. Prema njegovim rečima, ako bi Iran uspeo da deo tog materijala obogati do 90 odsto, mogao bi proizvesti više komada nuklearnog oružja.
"Od tih 450 kila, ako je verovati tim veštačkim podacima, moglo bi se navući nekih 200 kila sa 90% obogaćenja. To bi značilo nekih sedam bombi od kritične mase od 30 i nešto kila. Možda to već imaju, a možda i ne. To nikad nećemo saznati.“
Iako je Iran, ističe, odmah nakon napada imenovao nove vojne komandante, pitanje naučnog kadra ostaje otvoreno.
"Iako su oni velika zemlja, koliko zapravo ljudi tamo studira nuklearnu fiziku, da su doista vrhunski i spremni da svoj život stave na kocku? Jer to je rad s radioaktivnim i otrovnim metalima, i uz to, uz stalni rizik da te likvidira neki tajni agent. To je majka svih pitanja danas.“
Po njegovom mišljenju, politička volja za razvoj nuklearne bombe u Iranu postoji. Međutim, postavlja se i pitanje - šta bi Iran time zapravo postigao?
"Kod nuklearnog oružja postoje dva pravila. Prvo: država koja ga ima prestaje biti predmet pritiska - takni me, pa ćeš videti. Drugo: kad ga jedna zemlja u mahroregiji nabavi, odmah ga nabavljaju i susedi. Da ne budu u podređenom položaju.“
Tadić upozorava da bi posle Irana, nuklearno naoružanje ubrzano razvile i Saudijska Arabija, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati.
"Niko neće dozvoliti da ga neko ucenjuje. Pa će Iran oko sebe imati mrežu suseda sa bombama - od Pakistana, preko Rusije, do Emirata.“
Kao posebno zanimljivu označava tišinu iz Moskve.
"Putinu ne odgovara da Iran ima bombu. Njemu odgovara da je Iran saveznik koji zna ko je gazda. A gazda ima bombu. A ti je nemaš - pa mi onda šalješ, sve što ja od tebe tražim i ja te štitim,” rekao je Tonči Tadić.
Ko ima nuklerano oružje
Devet država na svetu poseduje ukupno 12 331 nuklearnu bojevu glavu, prema podacima Američke federacije naučnika. Postoji pet nuklearno naoružanih zemalja koje su potpisnice Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, a koje su ujedno i stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok ostalih četiri zemalja nisu članice tog sporazuma. Procenjeni broj nuklearnih bojevih glava po državama:
Rusija poseduje 5449 od kojih je 1549 raspoređeno, a ostale su u skladištu ili u rezervi.
Sjedinjene Države imaju 5277 od kojih je 1419 raspoređeno, dok je ostatak u skladištu ili čeka rastavljanje.
Kina poseduje 600, sa planovima za značajno proširenje nuklearnog arsenala.
Francuska ima 290, a od kojih je većina raspoređena na podmornicama.
Velika Britanija poseduje 225, a od kojih je efektivno raspoređenih 120.
Države koje su inače u sukobu - Indija i Pakistan imaju približan broj- 180, odnosno 170.
Prema nezvaničnim podacima, Izrael poseduje oko 90, ali se taj broj zasniva na dostupnim obaveštajnim podacima.
Severna Koreja ima oko 50, ali je ipak nemoguće utvrditi tačan broj zbog ograničenog testiranja.
Za četiri zemlje se sumnja da sprovode programe nuklearnog oružja ili da imaju sposobnost da ih tajno razvijaju. U tu kategoriju spadaju: Iran, Saudijska Arabija, Sirija i Mjanmar.
Ima i onih država koje su se odrekle svojih nuklearnih arsenala, a među kojima su: Južna Afrika, kao i još tri države bivše članice Sovjetskog Saveza- Belorusija, Kazahstan i Ukrajina.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.