<article>O ovom problemu za Marker razgovor govori Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena u Vladi Srbije.„Talas nasilja itekako je izražen. Mi smo vrlo svesni, ja pogotovo, s obzirom da se bavim neposredno tom temom dugi niz godina. Ono što mogu da primetim, da se o nasilju mnogo više govori i da to u stvari otvara jedan dobar prostor za razvijanje dijaloga, da se nasilje suzbije“, kaže sagovornica Insajdera. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DvmZeOIp6re0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Prema njenim rečima, brojevi femicida o kojima se najčešće govori u javnosti, deluju zastrašujući i jesu zastrašujući. „Ne samo zbog toga koji je to broj, da je jedna žena u pitanju koja je smrtno stradala od posledica porodičnog ili bilo kog drugog nasilja. To je previše. Ali je dobro da se otvara dijalog na tu temu u smislu da možemo da vidimo na koji način institucije sistema treba da reaguju i zašto mislimo da možda institucije sistema nisu reagovale onda kada je to bilo neophodno“, navodi Macura.  Sagovornica Insajdera ukazuje, da statistika kada su u pitanju žene koje su na taj način izgubile život u porodičnom ili bilo kog drugom nasilju, je nažalost poražavajuća statistika. „Iz te statistike se saznaje da samo tri odsto žena koje su ubijene u partnerskom nasilju ili u drugoj vrsti nasilja koje postoje na relaciji muškarac i žena, je prijavilo nasilje“, navodi ministarka. Macura ne sumnja da postoji nepoverenje u institucije. „Uvek volim da kažem, s obzirom da sam imala dobru konekciju sa institucijama sistema, ranije kada sam ovom se temom bavila, da su u pitanju pojedinci i da ti pojedinci veoma često i lako pronalaze put u medijskim naslovima. Naravno, zato što su takvi naslovi sami po sebi senzacija i onda se stiče utisak da kompletne institucije sistema ne rade dobro svoj posao, što naravno nije istina. U institucijama sistema itekako postoje ozbiljni pojedinci, ljudi koji vrlo odgovorno prilaze ovim temama i koji u velikom broju slučajeva, mnogo većim nego što javnost zapravo misli da se dešava, štite žrtve porodičnog nasilja“ navodi Macura. Resorna ministarka ukazuje, u vreme kada je radila sa pojedinim žrtvama, bila je  vrlo svesna pozitivnih ishoda kada je u pitanju intervencija, ne samo kada je u pitanju Ministarstva unutrašnjih poslova, nego kada su u pitanju i druge institucije sistema.„Postavlja se kao problem, onda kada pojedinci u tom sistemu ne reaguju onako kako treba. To se dešava najčešće u onim sredinama gde se možda žrtva, nasilnik i one koji iz institucije sistema treba da reaguje neposredno poznaju, kakva god bila njihova relacija. U malim sredinama to nekad mogu da budu i neposredno poznanstva, rođačke veze ili šta god. Tada se žrtva ne doživljava na dovoljno ozbiljan način pa se to njeno iskustvo umanjuje ili zanemaruje i ignoriše“, navodi Macura.  Dešava se da nadležni ulaze u one uloge koje im po pravilu ne pripadaju, a to je, prema njenim rečima, pokušaji da pomire žrtvu i nasilnika na način, na koji možda u tom trenutku ostavljaju utisak da će žrtva biti bezbedna.„ Ako se na pravi način ne radi sa nasilnikom i ne radi sa žrtvom na njenom osnaživanju, nisam sigurna da su to pozitivni ishodi. I zato je jako važno da u ovom trenutku podstičemo žrtve da prijavljuju nasilje, da bi institucije sistema mogle da reaguju. A ukoliko se dođe do toga, do takve situacije u kojima pojedinci i sistema ne reaguju kako treba, takođe podstičem da prijavite te pojedinci, jer će onda sistem i da odreaguje, da ih kazni adekvatno. Mora da odgovara za to što neko nije radio svoj posao, da odgovara ako je zataškavao ili ako nije reagovao na nasilje“, navodi Macura. Sagovornica Insajdera smatra da postoji potreba za novim kaznenim odredbama, jer se žene ubijaju i one zaista jesu žrtve nasilja. Jedna vrste nasilja nad ženama se dešava na društvenim mrežama, što se naziva osvetničkom pornografijom.„Ja sam na svoju dužnost stupila pre sedam dana, uspela sam da se sastanem do sada sa jednom nevladinom organizacijom i sa nekim pojedincima koji o ovoj temi znaju mnogo. Tako da je moj sledeći korak naravno da se organizuju sastanci sa ministrom policije ili sa članovima njegovog kabineta koji se neposredno bave visokotehnološkim kriminalom, da vidimo gde je zapelo“, kaže Macura. Macura dodaje da je imala sastanak  sa devojkama koje vode grupu „OsnaŽene“, koje su se vrlo hrabro se infiltrirale u Telegram grupe, izložile i sebe neposredno nasilju i pretnjama od strane onih, koji su delili eksplicitan sadržaj bez volje i bez znanja žena. Na pitanje Insajdera, koje mehanizme zaštite i prevencije treba dodatno uvesti, Macura naglašava da u nasilju mora otvoreno da se govori. „I ja sam žrtva digitalnog nasilja, ali ne želim da ulazim u ulogu žrtve i da se na taj način predstavim javnosti. Zbog recimo jednog nesporazuma koji se dogodio sa saopštenjem,  meni je inboks pun. Radi se o jednoj neistini koja je plasirana u javnosti. I ta neistina je našla svoj prostor pod suncem. I sama trpim digitalno nasilje“, navodi Macura. Ministarka dodaje da svaka žrtva koja trpi nasilje, mora da zna da postoji otvoren prostor da se to nasilje prijavi. Ona se osvrnula na jedno istraživanje iz 2021. godine, koje je nazvano „Prepoznaj nasilje, reci ne“, u kojem je učestvovalo hiljadu devojčica uzrasta između 13 i 19 godina. „Svaka peta devojčica je u tom istraživanju rekla da je doživela neki oblik nasilja. A od njih čak 74 odsto nikada nikome o tom iskustvu nisu govorili“, navodi Macura i dodaje nakon što se desila tragedija u Ribnikaru, „Mame su zakon“ su sprovele jedno drugo istraživanje koje se nadovezuje delom na ovo istraživanje koje je rađeno 2021. godine. Macura dodaje da će razgovarati i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve o tome, kako i u kojim drugim domenima može da se omoguće veća prava ženama. Izvor: Insajder</article>

O ovom problemu za Marker razgovor govori Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena u Vladi Srbije.
„Talas nasilja itekako je izražen. Mi smo vrlo svesni, ja pogotovo, s obzirom da se bavim neposredno tom temom dugi niz godina. Ono što mogu da primetim, da se o nasilju mnogo više govori i da to u stvari otvara jedan dobar prostor za razvijanje dijaloga, da se nasilje suzbije“, kaže sagovornica Insajdera.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DvmZeOIp6re0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema njenim rečima, brojevi femicida o kojima se najčešće govori u javnosti, deluju zastrašujući i jesu zastrašujući.&nbsp;
„Ne samo zbog toga koji je to broj, da je jedna žena u pitanju koja je smrtno stradala od posledica porodičnog ili bilo kog drugog nasilja. To je previše. Ali je dobro da se otvara dijalog na tu temu u smislu da možemo da vidimo na koji način institucije sistema treba da reaguju i zašto mislimo da možda institucije sistema nisu reagovale onda kada je to bilo neophodno“, navodi Macura. &nbsp;
Sagovornica Insajdera ukazuje, da statistika kada su u pitanju žene koje su na taj način izgubile život u porodičnom ili bilo kog drugom nasilju, je nažalost poražavajuća statistika.&nbsp;
„Iz te statistike se saznaje da samo tri odsto žena koje su ubijene u partnerskom nasilju ili u drugoj vrsti nasilja koje postoje na relaciji muškarac i žena, je prijavilo nasilje“, navodi ministarka.&nbsp;
Macura ne sumnja da postoji nepoverenje u institucije.&nbsp;
„Uvek volim da kažem, s obzirom da sam imala dobru konekciju sa institucijama sistema, ranije kada sam ovom se temom bavila, da su u pitanju pojedinci i da ti pojedinci veoma često i lako pronalaze put u medijskim naslovima. Naravno, zato što su takvi naslovi sami po sebi senzacija i onda se stiče utisak da kompletne institucije sistema ne rade dobro svoj posao, što naravno nije istina. U institucijama sistema itekako postoje ozbiljni pojedinci, ljudi koji vrlo odgovorno prilaze ovim temama i koji u velikom broju slučajeva, mnogo većim nego što javnost zapravo misli da se dešava, štite žrtve porodičnog nasilja“ navodi Macura.&nbsp;
Resorna ministarka ukazuje, u vreme kada je radila sa pojedinim žrtvama, bila je &nbsp;vrlo svesna pozitivnih ishoda kada je u pitanju intervencija, ne samo kada je u pitanju Ministarstva unutrašnjih poslova, nego kada su u pitanju i druge institucije sistema.
„Postavlja se kao problem, onda kada pojedinci u tom sistemu ne reaguju onako kako treba. To se dešava najčešće u onim sredinama gde se možda žrtva, nasilnik i one koji iz institucije sistema treba da reaguje neposredno poznaju, kakva god bila njihova relacija. U malim sredinama to nekad mogu da budu i neposredno poznanstva, rođačke veze ili šta god. Tada se žrtva ne doživljava na dovoljno ozbiljan način pa se to njeno iskustvo umanjuje ili zanemaruje i ignoriše“, navodi Macura.&nbsp;
&nbsp;Dešava se da nadležni ulaze u one uloge koje im po pravilu ne pripadaju, a to je, prema njenim rečima, pokušaji da pomire žrtvu i nasilnika na način, na koji možda u tom trenutku ostavljaju utisak da će žrtva biti bezbedna.
„ Ako se na pravi način ne radi sa nasilnikom i ne radi sa žrtvom na njenom osnaživanju, nisam sigurna da su to pozitivni ishodi. I zato je jako važno da u ovom trenutku podstičemo žrtve da prijavljuju nasilje, da bi institucije sistema mogle da reaguju. A ukoliko se dođe do toga, do takve situacije u kojima pojedinci i sistema ne reaguju kako treba, takođe podstičem da prijavite te pojedinci, jer će onda sistem i da odreaguje, da ih kazni adekvatno. Mora da odgovara za to što neko nije radio svoj posao, da odgovara ako je zataškavao ili ako nije reagovao na nasilje“, navodi Macura.&nbsp;
Sagovornica Insajdera smatra da postoji potreba za novim kaznenim odredbama, jer se žene ubijaju i one zaista jesu žrtve nasilja.&nbsp;
Jedna vrste nasilja nad ženama se dešava na društvenim mrežama, što se naziva osvetničkom pornografijom.
„Ja sam na svoju dužnost stupila pre sedam dana, uspela sam da se sastanem do sada sa jednom nevladinom organizacijom i sa nekim pojedincima koji o ovoj temi znaju mnogo. Tako da je moj sledeći korak naravno da se organizuju sastanci sa ministrom policije ili sa članovima njegovog kabineta koji se neposredno bave visokotehnološkim kriminalom, da vidimo gde je zapelo“, kaže Macura.&nbsp;
Macura dodaje da je imala sastanak &nbsp;sa devojkama koje vode grupu „OsnaŽene“, koje su se vrlo hrabro se infiltrirale u Telegram grupe, izložile i sebe neposredno nasilju i pretnjama od strane onih, koji su delili eksplicitan sadržaj bez volje i bez znanja žena.&nbsp;
Na pitanje Insajdera, koje mehanizme zaštite i prevencije treba dodatno uvesti, Macura naglašava da u nasilju mora otvoreno da se govori.&nbsp;
„I ja sam žrtva digitalnog nasilja, ali ne želim da ulazim u ulogu žrtve i da se na taj način predstavim javnosti. Zbog recimo jednog nesporazuma koji se dogodio sa saopštenjem, &nbsp;meni je inboks pun. Radi se o jednoj neistini koja je plasirana u javnosti. I ta neistina je našla svoj prostor pod suncem. I sama trpim digitalno nasilje“, navodi Macura.&nbsp;
Ministarka dodaje da svaka žrtva koja trpi nasilje, mora da zna da postoji otvoren prostor da se to nasilje prijavi.&nbsp;
Ona se osvrnula na jedno istraživanje iz 2021. godine, koje je nazvano „Prepoznaj nasilje, reci ne“, u kojem je učestvovalo hiljadu devojčica uzrasta između 13 i 19 godina.&nbsp;
„Svaka peta devojčica je u tom istraživanju rekla da je doživela neki oblik nasilja. A od njih čak 74 odsto nikada nikome o tom iskustvu nisu govorili“, navodi Macura i dodaje nakon što se desila tragedija u Ribnikaru, „Mame su zakon“ su sprovele jedno drugo istraživanje koje se nadovezuje delom na ovo istraživanje koje je rađeno 2021. godine.&nbsp;
Macura dodaje da će razgovarati i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve o tome, kako i u kojim drugim domenima može da se omoguće veća prava ženama.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Tatjana Macura, predsednica Udruženja "Mame su zakon". Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Vlada Srbije

Nasilje

Tatjana Macura

Žene

Više od vesti

Tatjana Macura: O nasilju mora otvoreno da se govori, žrtve moraju da prijave nasilnike (VIDEO)

Tatjana Macura: O nasilju mora otvoreno da se govori, žrtve moraju da prijave nasilnike (VIDEO)

Tagovi: