Francuski mediji opisivali su suđenje Žeraru Depardjeu kao svojevrsan test za pravosuđe - odnosno, da li ono u stanju da se izbori sa slučajevima u kojima su optužene poznate i uticajne osobe. A, ako uzmemo u obzir sve ono što se dešavalo u Srbiji, postavlja se pitanje kako se pokazalo srpsko tužilaštvo, a kako sudovi u sličnim slučajevima.
&nbsp;“Ono što možemo da imamo, neku zajedničku crtu, to je da su ovi slučajevi dospeli u žižu javnosti, dospeli do toga da budu procesuirani i da je tužilaštvo verovalo žrtvama, da su prikupili dokaze da mogu osumnjičeni da se sudski gone. Kako će sud dalje da odlučuje, to je jedna individualna stvar kako sudija i u Francuskoj i kod nas. Ali ozbiljan pomak se pravi generalno, kada su u pitanju ovakvi slučajevi da tužilaštvo ulazi u to da prikupljaju dokaze i da se istražuju i optužuju za ovakvu vrstu krivičnih dela. &nbsp;To su neki pomaci, koji su se desili u poslednjoj deceniji”, kaže <a href="https://www.insajder.net/teme/vanja-macanovic-za-marker-strucnjaci-bi-trebalo-da-razumeju-sta-znaci-biti-zrtva-i-da-je-ne-okrivljuju-video">Vanja Macanović.</a> 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DBnxs1fJbrFA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Poruka koju žrtve seksualnih napasnika i kriminalaca pod maskom poznatih pevača, glumaca, političara - dobijaju kada se pokrene sudski postupak je ohrabrujuća. Iako su za žrtvu, kaže Macanović, suđenja &nbsp;traumatična, tip krivičnih postupaka je zahtevan u smislu davanja iskaza, ponavljanja iskaza, neverovanja u njihove priče, sve do optuživanja da su one namerno optužile da bi imale određenu korist.
&nbsp;“To je ono sa čime se nažalost suočavaju i devojke ovde kod nas, koje su prijavile ovakvu vrstu zlostavljanja i vidimo da je to narativ. Ono što je isto poražavajuće je to da uglavnom učinioci ovakvih krivičnih dela ili biraju muškarce, advokate koji su ozbiljno nasilni ili vrlo perfidno biraju žene kao advokatice da ih zastupaju u ovim postupcima. Onda to nekako ženama koje su žrtve mnogo teže pada, kada neke takve stvari čuju od strane drugih žena”, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/autonomni-zenski-centar-za-zene-zrtve-nasilja-dom-je-najopasnije-mesto">objašnjava Macanović.</a>
&nbsp;Mnogo se govorilo poslednjih godina o tzv. “cancel” kulturi - odnosno o izopštavanju iz javnog života onih koji su seksualno uznemirivalo žene. Ima li efekta ili je možda postignut kontraefekat.&nbsp;
&nbsp;“Možemo da pričamo i efektu i kontraefektu, zato što imamo neke nasilnike, koji su se vratil i u čijim postupcima nije uspelo da se dokaže da su učinili to nasilje. Onda se oni vraćaju kao veliki pobednici i ponašaju kao da se to nasilje nikad nije desilo i da to sve što su oni tvrdili, da su lažno prijavljeni da je to tako, a u stvari se radi o tome da je ove postupke jako teško dokazati. Jako je teško obezbediti dokaze da se nešto dešavalo. Ovo sa Depardijevom, on je na kraju priznao, ali faktički sve ovo je bio klasični izgovor nasilnika. “Ne bih ja to, da, nije to tako, ili eto, baš sam..., zato što sam bio loše raspoložen takve stvari govorio ženama.” Ne sme to da se govori, ne sme to da se radi, ne sme da se notira. Mi sada živimo u jednom drugom svetu u kojem ponašanja koja su bila tolerisana nekada i na koje žene nisu čak ni smele da reaguju, nisu prepoznavali kao nasilje, sad se ozbiljno smatraju nasiljem i više to poslovno mlade devojke ne trpe i ne treba da trpe”, zaključuje Vanja Macanović iz Ženskog autonomnog centra.
&nbsp;Izvor: Insajder
&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Macanović: I moćni muškarci moraju odgovarati za nasilje – to ohrabruje žrtve (VIDEO)

Taj praznik ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja i članica socijalističke stranke Klara Cetkin, a prvi Dan žena proslavljen je 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj.
Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i medjunarodnog mira.
Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.
Izvor: Beta

Prenosimo

Danas Međunarodni dan žena

Pod sloganom "Bez nas sve(t) staje!“, kojim žele da pokažu da se bez ženskog neplaćenog i potplaćenog rada sve zaustavlja. Ova borba, kako navode, trebalo bi da se nastavi sve dok Osmi mart za svakog na svetu ne bude značio više od čestitke i cveta, uz svakodnevno poštovanje i jednakost.
Ana Stanković, organizatorka događaja "Zagrevanje za 8. Mart" navodi da su pripremili više programa koji služe da ljude ohrabre za marš.
Na jučerašnjem repertoaru pripremili su četiri filma "Slavica", "Cherchez la femme", "Vera i Eržika" i "Watermelon women". Oni nisu toliko popularni, ali jasno oslikavaju marginalizovane grupe i probleme sa kojima su se žene u različitim periodima suočavale. U oslobođenom KCB-u izložene su i tri izložbe. Prva izložba umetnice Jovane Tešić "404:Identity Not Found" koja istražuje fluidnost ženskog identiteta u digitalnoj eri. Druga izložba umetnice Anastasie Tasić "Big girls", koja ispituje nametnutu figuru ženskog tela i ukazuje na razne probleme sa kojima se susrećemo, ako ne ispunjavamo te standarde. Treća izložba umetnice Ivane Milovanović "Feminizam nam drma lance" predstavlja likovni prikaz nekih od postulata, ideja i vrednosti ženskog pokreta otpora marksističkog feminizma.
Kada pogledamo statistiku, žene u Srbiji rade u proseku pet sati dnevno neplaćenog kućnog rada, dvostruko više od muškaraca. Istovremeno, ređe su na rukovodećim pozicijama i češće žrtve nasilja – ali i dalje slušamo kako ravnopravnost nije tema za borbu.
Novinarka i aktivistkinja Ana Milosavljević istakla je za Insajder Televiziju da je patrijarhat i dalje "živ" i da je vrlo važno da se angažujemo svi, i muškarci i žene, kako bi promenili društvo.
"Dakle, neki primeri su da žene i dalje zarađuju manje od muškaraca na poslu, 15%. Drugi primjer bi bio neplaćen kućni rad. I treći, da žene u velikoj meri manje nasleđuju od porodice i imovine"-navela je Ana.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FKUjnp_GHEdM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Osmomartovskom maršu se pridružuju i žene sa invaliditetom, žene sa sela, Romkinje, transžene, lezbejke, penzionerke kao i mnoge druge marginalizovane grupe koje žele da pokažu da Osmi mart ne bi trebalo da bude praznik cveća, već podsećanje na borbu za ravnopravnost koja je u Srbiji, kako mnoga udruženja navode, i dalje nužna.
Novinarka Anita Bogojević

Zagrevanje pred osmomartovski marš "Bez nas sve(t) staje!“(VIDEO)

Kako se navodi u saopštenju kabineta poverenice, ona je to rekla povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i istakla da brojne prepreke, poput arhitektonske i komunikacione nepristupačnosti, nedovoljne podrške u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, ograničavaju kvalitet života osoba sa invaliditetom i da bi trebalo više raditi na njihovom uklanjanju. 	
Janković je govorila i o preporukama i inicijativama poverenika, podsetivši na poslednju preporuku koja je upućena svim domovima zdravlja u kojoj je ukazano na obavezu obezbeđivanja pristupačnosti objekta koji domovi zdravlja koriste i usluga koje pružaju. 	
Ona je istakla da je veoma važno stvoriti mogućnosti za ekonomsko osnaživanje i &nbsp;zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a tim povodom je danas održan edukativni skup za poslodavce "Kako do ravnopravnosti na radnom mestu", kao deo ciklusa obuka koje Poverenik organizuje u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom GIZ, a kome su prisustvovali predstavnici 25 kompanija, Privredne komore Srbije i Nemačko-srpske privredne komore. 	
Poslodavci koji su učestvovali u radionici dobili su priliku da kroz novo izdanje Kodeksa ravnopravnosti i Uputstva za razumno prilagođavanje radnih mesta i poslova za osobe sa invaliditetom bolje razumeju svoje zakonske obaveze, ali i društvenu odgovornost. &nbsp;	
Potpisivanjem Partnerstva za ravnopravnost kompanije su se obavezale da kroz razmenu dobre prakse sa drugim članovima mreže doprinesu izgradnji inkluzivnijeg društva. &nbsp;	
Poverenica je na skupu poručila da poslovni svet i ljudska prava nisu odvojeni, već se isprepliću, gradeći temelje za odgovorno i uspešno poslovanje koje pruža jednake šanse svima, uključujući i osobe sa invaliditetom, navodi se u saopštenju.
<h2>"Nasilje nad ženama u digitalnom svetu u porastu, pravni okvir i sistematski pristup su rešenje"</h2>
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas da su žene češće žrtve digitalnog nasilja, iako su u digitalnom svetu nasilju podložni i žene i muškarci.
Ona je rekla na skupu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i globalne kampanje 16 Dana Aktivizma pod nazivom "Odlajkuj Nasilje".
Na skupu se moglo čuti i da su istraživanja pokazala da je 25 puta veća verovatnoća da će žene biti žrtve nasilja u digitalnom svetu nego muškarci i da je to najčešće slučaj iz osvete kada se na mrežama dele intimne fotografije ili snimci devojaka.
Takođe, svaka treća devojčica u svetu je doživela neku vrstu digitalnog nasilja, a u Srbiji čak 84 odsto devojaka smatra da su same doprinele tome da budu žrtve.
Prema rečima Brankice Janković, digitalno nasilje je jednako opasno kao i svako drugo nasilje.
"Da bi se ova slika popravila, neophodno je napraviti pravni okvir koji reguliše ovu oblast. Policija i pravosuđe moraju da budu u korak sa tehnologijama, moraju da se obrazuju i neprestano upoznaju sa materijalom", istakla je Janković.
Naglasila je da je pored pravnog okvira neophodno i kontinuirano obrazovanje, ali i promena kulturnih obrazaca, jer, kako je podvukla, mi kreiramo jezik i kulturu u digitalnom svetu.
Dodala je i da žrtve nasilja u digitalnom svetu zaslužuju svaku vrstu pomoći, podrške i oporavka i da je nipodaštavanje ovog vida nasilja jedna od velikih i najčešćih grešaka koje pravimo.
Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić istakao je da oni koji vrše digitalno nasilje, i koji se verovatno osećaju zaštićenije jer to rade na internetu, pa misle da su tako sakriveni, neće biti otkriveni i da će ih sistem kazniti.
Naglasio je da je u Srbiji na snazi nulta tolerancija na bilo koji oblik nasilja, pa tako i na digitalno nasilje.
"Napori Pravosudne akademije idu ka tome da svaki oblik nasilja mora biti sprečen, procesuiran, vidljiv u sistemu i da oni koji čine nasilje moraju biti svesni da će sistem reagovati i da će zaštititi žrtve", rekao je Vujić.
Kao put ka tome, on vidi brze i efikasne postupke, poštovanje normi i propisanih kazni.
Takođe, navodi da mora postojati i spisak počinilaca nasilja jer, ako imamo nultu toleranciju za bilo koji oblik nasilja, onda mora postojati i spisak onih koji ga čine, a povratnici moraju brzo biti prepoznati i adekvatno kažnjeni.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, rekla je da je zabeležen porast nasilja nad ženama u digitalnom svetu i da je borba za ravnopravnost polova sada najpotrebnija.
"Kada neke stvari ne budu uobičajene i društveno prihvatljive, tek onda ćemo moći da zaustavimo nasilje nad ženama", zaključila je Halačeva.
Izvor: Tanjug/ Beta

Janković: Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji zahteva suočavanje sa izazovima

"Sada vidimo i ove policijske brutalnosti prema demonstrantima, aktivistima itd. Tako da je, zapravo, teško zamisliti da porodica može da bude očuvana i teško je zamisliti da nasilje prema onima koji su slabiji - dakle prema ženama i deci - neće biti u porastu i da neće biti brutalnije. Na žalost, meni se čini da vlast sve vreme ignoriše ovu činjenicu. Javna obraćanja i izjave koje omalovažavaju i degradiraju drugog i normalizuju da vi možete sa potcenjivanjem da se bilo kome obratite - to je samo jedan korak do toga da nekog udarite ili da ga pretučete. Šalje se poruka da je dozvoljeno i prihvatljivo, tako se podižu granice i pragovi - ono što je do juče bilo nezamislivo postaje zamislivo. I spušta se na sve niže i niže uzraste. Vi sad imate ozbiljna nasilja među decom koja imaju 10, 11 godina“, upozorila je Tanja Ignjatović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DKWvRbv4f05c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2> 
Ozbiljni institucionalni problemi</h2>
Dan borbe protiv nasilja nad ženama, koji se danas obeležava, Srbija je dočekala sa poražavajućim bilansom – ove godine zabeleženo je 17 ubistava žena, svaka peta devojčica u Srbiji doživela je nasilje, a od toga 74 odsto njih nisu imale poverenje da o tome govore institucijama i porodici. Ignjatović kaže da sve to znači da sistem očigledno ne odgovora na pravi način.
"Žene moraju da imaju poverenje da će institucije reagovati i da će onda, kada prijavljuju, dobiti dobru reakciju. Odluka da se prijavi nasilje, da se izađe iz nasilja, čini situaciju bezbednosno rizičnijom nego dok se trpi to nasilje unutar porodice. Mi za ovu godinu imamo nešto manji broj ubijenih žena nego što je to bilo prethodnih godina, ali zato imamo dva puta veći broj ubijenih žena koje su prethodno prijavljivale nasilje, što znači da su institucije znale za to nasilje i nisu dobro procenile rizike. Među njima su i neki učinioci ubistva koji su prethodno bili kažnjavani za nasilje u porodici, čak i za ubistvo. Procena rizika i pravljene bezbednosnog plana je ozbiljan problem institucija“, navodi sagovornica Markera.
Prema njenim rečima, žene očekuju da se s pažnjom pristupi njihovoj priči i njihovoj prijavi.
"A vi to nećete dobiti na svakom mestu od svakog službenika. Dakle, dosta se bagateliše to što one prijavljuju, naročito kada prijavljuju niže forme nasilja, kao da niže ne može da eskalira i da sutra dovede i do ubistva. Druga stvar je kada one dobiju ovu kratkoročnu zaštitu - hitne mere 48 sati, plus produžene mere 30 dana - to je samo period da se napravi ozbiljan bezbednosni plan i plan dugoročne podrške. E, to nam nedostaje. Dakle, ti individualni planovi koji se rade su prilično prazni. Stručnjaci i stručnjakinje koji rade u centrima za socijalni rad će vam reći da tu zapravo ništa ne piše. Ili piše - pratiti naredna dva meseca. To je zato što zapravo imamo već godinama, a možda i čitavu deceniju, jedno potpuno zanemarivanje podrške za žrtve porodičnog nasilja“, ističe Tanja Ignjatović.
<h2>Ključni - bezbednost i dugoročna podrška</h2>
Objašnjava da ta podrška podrazumeva besplatnu pravnu pomoć, psihološku i materijalnu pomoć, zatim pomoć u zapošljavanju i rešavanju stambene situacije, te brige o deci.
"Dakle, čitav niz različitih mera - na prvom mestu bezbednost, a iza toga podrška koja ne može da se završi u mesec dana. Mi nemamo te vrste podrške. Mi to imamo na papirima, u nekim zakonima, u Nacionalnoj strategiji koja od 2021. godine nije imala nijedan akcioni plan i nikada usvojeni budžet, što znači da nijedna mera, nijedna aktivnost planirane podrške ili prevencije nikada nisu realizovani. Kad vi to godinama ne realizujete onda nemate ni poverenje žrtava, niti sistem koji može da odgovori potrebama žena. Dakle, jedno je pitanje bezbednosti, a drugo je pitanje dugoročne podrške“, navela je gošća „Markera“.
Govoreći o navodima resorne ministarke i predsednika Srbije da te vrste nasilja ima manje nego ranije, ali da se o njemu danas više priča, Ignjatović je kazala da ne zna gde su oni našli te podatke, imajući u vidu da Srbija nema centralnu evidenciju prijava nasilja.
"Nemamo evidenciju koja bi povezala prijave koje stignu u policiju, centar za socijalni rad, tužilaštvo i sud. Trebalo je da imamo od 2017. godine, ali još uvek nije napravljena. Mi nemamo za prošlu godinu izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, ne znam šta je uzrok, ali jedan od mogućih uzroka jeste jedan loš administrativni sistem koji je uveden u vreme prethodne ministarke, a koji zapravo ne može da obradi te podatke. Dakle, što se tiče prijave događaja nasilja, oni se nisu smanjivali od 2019. godine. To je 28.400 događaja 2019. godine i 28.600 događaja prošle godine. Ništa se nije smanjilo, imamo jednu stagnaciju, ali istina je da više pričamo o tome, da se priča mnogo preko društvenih mreža“, dodaje.
<h2>Izostanak preventivnih mera</h2>
Na pitanje šta se dešava sa prevencijom u toj oblasti, da li se samo priča o nasilju kad se dogodi neka nova žrtva i šta bi trebalo da se uradi kako bi se problem prevenirao, ona je istakla važnost prevencije u obrazovnom sistemu – od vrtića do fakulteta.
"Mi nemamo nikakve preventivne mere, prevenciju ne mogu da rade nevladine organizacije preko projekata u tri, četiri, pet gradova. Prevencija je jedan sistemski rad koji podrazumeva da državne škole imaju ozbiljne programe i da obezbede resurse za nastavnike. Nastavnici ne znaju dovoljno, nisu oni dovoljno kompetentni da bi se bavili prevencijom nasilja - i to svih vrsta nasilja - a njega ima baš svih vrsta u školama, ne samo vršnjačkog, nego i ovog što zovemo rodno - zasnovno nasilje. Nema tih programa. A mi smo ove godine, odlukom Ustavnog suda, zapravo zaustavili primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je, između ostalog, regulisao i pitanje rodne ravnopravnosti u obrazovnom sistemu, u školskim programima, u udžbenicima, edukativnim materijalima, obrazovanju nastavnika... &nbsp;Sve je to zaustavljeno, a pitanje je koliko je na tome rađeno od 2021. kad je Zakon usvojen. Činjenica je da ovo društvo, po svim indikatorima, pokazuje da se suštinski i sistemski ne bavi ovom temom“, zaključila je psihološkinja Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović.
Izvor: Insajder

Ignjatović za Marker: Srbija od prošle godine ne izlazi iz nasilja, žrtve porodičnog nasilja nemaju adekvatnu podršku (VIDEO)

"Najveći broj žena ubijen je u njihovom domu - 54,68 odsto. Dom nije najsigurnije mesto za ljudsko biće kaže samo ovaj podatak", istakla je Janković na Regionalnom forumu o sprečavanju femicida koji je organizovao FemPlatz.
Prema njenim rečima, najveći broj ubijenih žena imao je od 44 do 56 godina.
"Ovo je jedan od najvećih globalnih, ali i naših nacionalnih društvenih problema koji zahtevaju koordiniranu, permanentnu reakciju i delovanje svih nadležnih organa u sistemu", ocenila je Janković.
<h2>Nacionalno telo za praćenje femicida u Srbiji još nije formirano</h2>
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navodi da u Srbiji još nije formirano nacionalno telo za praćenje femicida, iako je najavljeno 2018. godine, navodeći da se statistika još uvek prati iz medijskih izveštaja, jer ne postoji adekvatna zvanična statistika.
Janković je u Beogradu, na Regionalnom forumu o femicidu, kazala da je to nacionalno telo planirano strategijom Vlade za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilju u porodici za period od 2021. do 2025. godine, te da "ostaje nada da bi se mogao ispuniti cilj u navedenom roku".
Ona je navela da bi "femicide watch", odnosno nacionalno telo za praćenje femicida pratilo rasprostranjenost nasilja i analiziralo sve slučajeve nasilja kako bi dalo neke od odgovara za kreiranje bolje zaštite.
Kako je kazala u Hrvatkoj je to telo osnovano, i može poslužiti kao primer dobre prakse.
"Mi smo od početka podržali tu inicijativu, podržali inicijativu poslatu Skupštini, da se taj mehanizam što pre uspostavi, jer ga vidimo kao važnog. Nama hitno treba svakog dana jedan pomak, imamo obavezu prema žrtvama i njihovoj deci i bližnjima da što pre delujemo", navela je ona.
Prema njenim rečima, podaci sugerišu da je porast ubistava žena porastao uprskos padu ukupnog broja ubistava, kao i da je u Srbiji od 2011. do 2023 ubijeno 406 žena.
Navela je da je u slučajevima koji su bili prijavljeni izostajala adekvatna reakcija nadležnih, i da se rizik od ubistva ne tretira adekvatno.
"Neizvesnost kažnjavanja i odgovornosti i neujednačenost sudske prakse su razlozi za porast ubistava, nasilnici smatraju da žena nema pravo da samostalno donosi odluke", dodala je Poverenica.
Kazala je i da je sistem obrazovanja ključan za buduće izmene, jer treba otkloniti i dekonstruisati sve predrasude o rodno određenim ulogama.
"Od velike je važnosti postupanje zaposlenih u sistemima socijalne i zdravstvene zaštite, čijem padu kapaciteta smo kontinuirano svedočili. Tom sistemu treba više znanja i podrške i nepohodno je što pre unaprediti njihove kapacitete, a ne samo kritikovati ih", rekla je Janković.
Dodala je da je potrebno koordinirano delovanje svih nadležnih organa u sistemu, ali i jaka politička volja da se postojeći propisi stalno primenjuju i da se jačaju kapaciteti onih delova sistema koji su ključni u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.
"Ceo sistem mora da razmišlja iz perspektive žrtava", ocenila je poverenica.
Šefica Kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović kazala je da su od suštinske važnosti tačni podaci o femicidu da bi se identifikovalo nasilje nad ženama u različitim regionima i društvenim grupama.
Te informacije, navela je ona, od suštinske su važnosti da bi se prepoznalo okruženje u kom se nasilje dešava, i uočilo koje su to ranjive grupe.
Prema njenim rečima, "potrebno je da vidimo sta je u sistemu zakazalo, moramo da se zapitamo kako se femicid događa, šta se desilo, je li problem u institucijama ili u individualnoj odgovornosti, u čemu bi pomogao femicide watch".
"Moramo zajednički da se borimo za jasan primenljiv zakonski okvir o rodnoj ravnopravnosti koji je suspendovan. Nedostaje akcioni plan koji čekamo da bude usvojen", rekla je Rikanović.
Ona je navela da je u 2022. godini širom sveta 89.000 žena i devojčica ubijeno, "što pokazuje koliko je alarmantan broj femicida i koliko se suočavamo da nejednakosću".
Dodala je da se nasilje dešava u kontekstu postojanja nejasnih zakona i neprimenljive strategije.
Rikanović se osvrnula i na nedovoljno finansiranje nevladinih organizacije koje se bave pitanjem žena, te ocenila da one dobijaju sredstva uglavnom putem donacija.
Hrvatska Pravobraniteljka za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić kazala je da je u toj državi osnovano posmatračko telo za prikupljanje podataka svih slučajeva femicida, te da je reč o multidisciplinarnom telu, u kom učestvuju svi predstavnici organa koji su uključeni u te aktivnosti.
Kako je kazala to telo pokazuje nedostatke u sistemu, i u poslednjih sedam godina koliko postoji, analizirali su niz slučajeva kojima su uočili propuste državnih tela.
"U poslednjih osam godina u Hrvatskoj je ubijeno 105 žena, od toga je u 60 odsto ubica bliska muška osoba", kazala je Ljubičić.
Dodala je da je teško ubistvo ženske osobe uvedeno u Krivični zakonik Hrvatske ove godine, i da kazna za to delo ne može biti manja od 10 godina zatvora.
Izvor: FoNet/Beta

Brankica Janković: Od 2011. do 2023. godine u Srbiji ubijeno 406 žena i devojčica

Srbija je u tom izveštaju iz 2023. na 32. mestu od 177 rangiranih država, i najbolje je plasirana na Zapadnom Balkanu.
Žene su u Srbiji zakonski ravnopravne sa muškarcima, po njihovoj zastupljenosti u Parlamentu smo iznad evropskog i svetskog proseka, one su zauzimale i zauzimaju neke od ključnih državnih funkcija, na čelu su kompanija, medija…
Ipak, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i jednu drugu stranu: žene u Srbiji su obrazovanije od muškaraca, ali su manje plaćene, znatno ih je manje među funkcionerima i rukovodiocima, a kasnije imaju i nižu penziju. Statistika pokazuje i to da u proseku žive pet godina duže od muškaraca.
<h2>&nbsp;Uvek na prvoj liniji</h2>
Jelena Višnjić iz Feminističkog kulturnog centra „Befem“ ističe da su žene najveći pokretači društvenih promena i da su jedine koje donose realne emancipatorske prakse.
"Kada bismo mapirali poslednjih 30 godina u Srbiji, neka od ključnih društvenih pitanja koja su bila toliko razarajuća za naše društvo – otvarale su upravo žene. One su uvek bile na prvoj liniji. Međutim, ta njihova borba nekako nikad nije bila dovoljno vidljiva, ni u javnom, ni u medijskom prostoru. Čini mi se da su njihove patrijarhalne kolege uvek zauzimale prostor“, kazala je Višnjić u emisiji "<a href="https://www.youtube.com/watch?v=5s0vY2Dvo6U&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=11">Priča o priči</a>“ na Insajder televiziji.
Navodi da zabrinjava tendencija „dekorativne politike“ koja je globalna, a koju ona naziva institucionalnim optimizmom.
"Kada se analizira, može da se govori o tome da mnogo žena predvodi političke partije, da vode države, da su u upravnim odborima kompanija… Međutim, kao što ne postoji univerzalni identitet, tako ne postoji ni univerzalna ženska politika, i čini mi se da bismo za bilo koju praksu koja vodi unapređenju položaja žena morali duboko da razmišljamo o raznim naslagama potčinjenosti - ali i privilegija, s druge strane. Svakako mi se čini da društva koje vode žene i društva čije politike kreiraju žene gaje etiku brige prema različitim delovima društva i proizvode jednu vrstu osetljivosti i empatije koji nisu toliko česti u politikama koje kreiraju muškarci“, dodala je.
<h2>&nbsp;Širom sveta dižu glas i izlaze na ulicu</h2>
Činjenica je da su poslednjih godina žene više nego ikada pre glasnije i borbenije kada je reč o slobodama i ljudskim pravima.
Višenedeljnim protestima i skidanjem hidžaba žene su digle glas u konzervativnom i zatvorenom Iranu nakon što je jedna devojka preminula u pritvoru, gde se našla zbog nenošenja hidžaba.
Žene u Poljskoj su protestovale nakon što je uvedena gotovo potpuna zabrana abortusa.
U Hrvatskoj su skupovima odgovorile na okupljanja mladića koji su klečali i javno se molili zalažući se za konzervativne vrednosti, među kojima su i zabrana pobačaja, uzdržavanja od seksa pre braka i potreba da muškarac bude duhovni autoritet u porodici.
U Srbiji su podigle glas i izašle na ulicu kada je jedan medij intervjuisao višestrukog silovatelja posle njegovog puštanja iz zatvora, a protesta je bilo i posle otkrića više slučajeva akušerskog nasilja.
"Žene više neće ćutati i to je možda najbolje što nam se desilo u proteklo vreme“, ističe Jelena Višnjić iz Befema.
Aktivistkinja Milica Gudović kaže da je svaka ženska inicijativa i svako udruživanje žena dragocena stvar za svako društvo. Veruje u žensku solidarnost i žensko organizovanje.
"Mi smo razmišljale kome se obraćamo kada smo na ulici, šta sad da očekujemo od države... Na kraju smo shvatile da se ne obraćamo državi i institucijama države, jer su one potpuno zakazale, i više ne možemo da računamo ni na kakvu podršku. Vreme je da se podsetimo da možemo da računamo jedne na druge, da smo tu uvek bile jedne za druge i da ćemo učiniti koliko možemo u datom trenutku“, navela je.
Položaj žena je, kaže, zapravo indikator blagostanja u društvu.
"Što je bolji položaj žena - društvo je bogatije, društvo na bolji način koristi sve svoje potencijale i kapacitete i na taj način se osigurava blagostanje za sve koji žive u tom društvu“, dodala je Milica Gudović.
<h2>Bura oko zakona, čeka se Ustavni sud</h2>
A da bitka za ravnopravnost nikada nije dobijena zauvek, dosta dobro ilustruje (ne)upotreba rodno senzitivnog jezika, oko čega se u poslednje vreme vodi velika polemika. Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je donet 2021. godine, propisuje „jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života“ ali, pored ostalog, predviđa i upotrebu ženskih oblika za profesije i titule žena. Za nepoštovanje zakona su za organe javne vlasti propisane i novčane kazne.
Protiv rodno senzitivnog jezika ustao je deo javnosti, među kojima i Srpska pravoslavna crkva i Matica srpska. Patrijarh Porfirije je pozvao da se "obustavi nasilje nad srpskim jezikom" i da se ukinu odredbe "protivustavnog zakona" kojim se rodno osetljiv jezik nameće.
I upravo bi tačku na celu priču trebalo da stavi Ustavni sud, kojem je podnet zahtev za ocenu ustavnosti, ali odluke još nema. Umesto toga, sud je krajem juna doneo odluku kojom se, do okončanja postupka za ocenu ustavnosti, obustavlja donošenje akata na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
&nbsp;Aktivistkinja Milica Gudović smatra da ovde postoji i politički pritisak da se izađe u susret različitim „vrlo regresivnim agendama“ koje su, od svih problema u društvu, našle da se bave time da li neko ima pravo da se naziva, na primer, novinarkom ili prevoditeljkom.
"Podsetiću da je to gradivo iz osnovne škole, gde svi naučimo da se imenice, brojevi, glagoli slažu u rodu i broju. Ovde imamo borbu i protiv jezika, i protiv žena, i protiv procedura, i protiv institucija države. Svaki put kad institucije donesu neku progresivnu stvar pojave se akteri koji vode politiku skretanja pažnje s tema koje su veoma važne u našem društvu“, kazala je Milica Gudović na Insajder televiziji.
<h2>&nbsp;Posebno ugrožene žene na selu</h2>
Jedna od posebno ugroženih kategorija su žene na selu. One se suočavaju sa brojnim problemima, uglavnom nisu plaćene za rad u domaćinstvu, mnoge nemaju zdravstveno i penziono osiguranje… Primera radi, samo 18 odsto žena koje žive na selu imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Statistika pokazuje i da su zemljište i imovina u Srbiji najčešće u vlasništvu muškaraca. Takođe, žene su još i pod patrijarhalnim pritiskom da se odreknu nasledstva u korist muških članova porodice.
Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga kaže da to čini svaka druga žena.
"Žene su čak i nesvesno vrlo opterećene tim društvenim i porodičnim očekivanjima od njih i tim nekim mestom koje je njima dodeljeno. Kada kažemo da se gotovo svaka druga žena u Srbiji odriče nasledstva, pitaju nas – a da to nije ipak preteran broj. Međutim, sa druge strane, imamo zvaničnu statistiku koja kaže da u Srbiji 25 odsto imovine pripada ženama kao isključivim vlasnicama, a da su samo 25 odsto od toga objekti primarno namenjeni za stanovanje. Kod nasleđivanja imovine, žensko dete je donekle pritisnuto tim očekivanjima, ali živimo u nepravednom svetu prema ženama koje zaštitu traže od brata ili oca i, da se ne bi desilo da nekim postupkom ostanu bez zaštite, vrlo svesno se odriču prava na nasledstvo“, kazala je ona.
<h2>&nbsp;Stereotipi o muškim i ženskim poslovima</h2>
Još jedan problem jeste i to što je stereotip o muškim i ženskim poslovima i dalje duboko prisutan u društvu. Poslovi se tako i dalje dele na muške i ženske, a na pitanje da li su žene danas svesne šta mogu da rade i da li može da nam ne bude čudno ukoliko bi one želele da budu, recimo, električarke, Milica Gudović odgovara da su mlađe generacije mnogo samopouzdanije, svesnije...
"I to me izrazito raduje. Ali da li ste, s druge strane, čuli za neki program koji poziva žene i devojke ili im se obraća na temu bilo kakvog posla koji je vezan za zanate? Ne. Mi, fakat, u našem društvu imamo nedostatak profesionalaca i profesionalki u nekim zanimanjima, i biće toga sve više zbog tržišta i ekonomske situacije. Ali mi se i dalje ne obraćamo devojkama sa idejama da bi mogle da se ostvare na takvom poslu. Inače, trenutno je neki trend popularizacije starih zanata“, kaže aktivistkinja Milica Gudović.
Jelena Ružić navodi i da krize koje pogađaju društva jače osećaju žene nego muškarci.
"Nijedna kriza nas ne pogađa podjednako, krize uglavnom mnogo jače pogađaju žene... U ovako postavljenom sistemu društva, kada dođu krize, mi se nekako najpre odričemo onih usluga i proizvoda koje mogu da proizvedu žene. One u krizama bivaju dodatno opterećene i zaista su više pogođene nego drugi članovi društva“, ocenila je Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga.
Izvor: Insajder

Položaj žena u Srbiji i svetu: Pokretači društvenih promena, protivnice "dekorativne politike"

U saopštenju se podseća da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti donet 2021. godine i da podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u mnogim oblastima društvenog života.
"Zakon o rodnoj ravnopravnosti se nažalost pogrešno interpretira u javnosti i svodi na pitanje upotrebe rodno osetljivog jezika, što je samo jedno i ne najvažnije pitanje koje uređuje Zakon. Кako je isticao rok za njegovu primenu, Zakon se našao na meti pojedinaca, organizacija i institucija, Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske", navodi se u saopštenju.
Mreža žena protiv nasilja navodi da zahteva doslednu primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti "u cilju unapređenja i razvoja celokupnog društva i poboljšanja kvaliteta života svih građana i građanki".
Izvor: Tanjug

Mreža žene protiv nasilja: Zašto Ustavni sud utvrđuje ustavnost Zakona o rodnoj ravnopravnosti?

O ovom problemu za Marker razgovor govori Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena u Vladi Srbije.
„Talas nasilja itekako je izražen. Mi smo vrlo svesni, ja pogotovo, s obzirom da se bavim neposredno tom temom dugi niz godina. Ono što mogu da primetim, da se o nasilju mnogo više govori i da to u stvari otvara jedan dobar prostor za razvijanje dijaloga, da se nasilje suzbije“, kaže sagovornica Insajdera.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DvmZeOIp6re0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema njenim rečima, brojevi femicida o kojima se najčešće govori u javnosti, deluju zastrašujući i jesu zastrašujući.&nbsp;
„Ne samo zbog toga koji je to broj, da je jedna žena u pitanju koja je smrtno stradala od posledica porodičnog ili bilo kog drugog nasilja. To je previše. Ali je dobro da se otvara dijalog na tu temu u smislu da možemo da vidimo na koji način institucije sistema treba da reaguju i zašto mislimo da možda institucije sistema nisu reagovale onda kada je to bilo neophodno“, navodi Macura. &nbsp;
Sagovornica Insajdera ukazuje, da statistika kada su u pitanju žene koje su na taj način izgubile život u porodičnom ili bilo kog drugom nasilju, je nažalost poražavajuća statistika.&nbsp;
„Iz te statistike se saznaje da samo tri odsto žena koje su ubijene u partnerskom nasilju ili u drugoj vrsti nasilja koje postoje na relaciji muškarac i žena, je prijavilo nasilje“, navodi ministarka.&nbsp;
Macura ne sumnja da postoji nepoverenje u institucije.&nbsp;
„Uvek volim da kažem, s obzirom da sam imala dobru konekciju sa institucijama sistema, ranije kada sam ovom se temom bavila, da su u pitanju pojedinci i da ti pojedinci veoma često i lako pronalaze put u medijskim naslovima. Naravno, zato što su takvi naslovi sami po sebi senzacija i onda se stiče utisak da kompletne institucije sistema ne rade dobro svoj posao, što naravno nije istina. U institucijama sistema itekako postoje ozbiljni pojedinci, ljudi koji vrlo odgovorno prilaze ovim temama i koji u velikom broju slučajeva, mnogo većim nego što javnost zapravo misli da se dešava, štite žrtve porodičnog nasilja“ navodi Macura.&nbsp;
Resorna ministarka ukazuje, u vreme kada je radila sa pojedinim žrtvama, bila je &nbsp;vrlo svesna pozitivnih ishoda kada je u pitanju intervencija, ne samo kada je u pitanju Ministarstva unutrašnjih poslova, nego kada su u pitanju i druge institucije sistema.
„Postavlja se kao problem, onda kada pojedinci u tom sistemu ne reaguju onako kako treba. To se dešava najčešće u onim sredinama gde se možda žrtva, nasilnik i one koji iz institucije sistema treba da reaguje neposredno poznaju, kakva god bila njihova relacija. U malim sredinama to nekad mogu da budu i neposredno poznanstva, rođačke veze ili šta god. Tada se žrtva ne doživljava na dovoljno ozbiljan način pa se to njeno iskustvo umanjuje ili zanemaruje i ignoriše“, navodi Macura.&nbsp;
&nbsp;Dešava se da nadležni ulaze u one uloge koje im po pravilu ne pripadaju, a to je, prema njenim rečima, pokušaji da pomire žrtvu i nasilnika na način, na koji možda u tom trenutku ostavljaju utisak da će žrtva biti bezbedna.
„ Ako se na pravi način ne radi sa nasilnikom i ne radi sa žrtvom na njenom osnaživanju, nisam sigurna da su to pozitivni ishodi. I zato je jako važno da u ovom trenutku podstičemo žrtve da prijavljuju nasilje, da bi institucije sistema mogle da reaguju. A ukoliko se dođe do toga, do takve situacije u kojima pojedinci i sistema ne reaguju kako treba, takođe podstičem da prijavite te pojedinci, jer će onda sistem i da odreaguje, da ih kazni adekvatno. Mora da odgovara za to što neko nije radio svoj posao, da odgovara ako je zataškavao ili ako nije reagovao na nasilje“, navodi Macura.&nbsp;
Sagovornica Insajdera smatra da postoji potreba za novim kaznenim odredbama, jer se žene ubijaju i one zaista jesu žrtve nasilja.&nbsp;
Jedna vrste nasilja nad ženama se dešava na društvenim mrežama, što se naziva osvetničkom pornografijom.
„Ja sam na svoju dužnost stupila pre sedam dana, uspela sam da se sastanem do sada sa jednom nevladinom organizacijom i sa nekim pojedincima koji o ovoj temi znaju mnogo. Tako da je moj sledeći korak naravno da se organizuju sastanci sa ministrom policije ili sa članovima njegovog kabineta koji se neposredno bave visokotehnološkim kriminalom, da vidimo gde je zapelo“, kaže Macura.&nbsp;
Macura dodaje da je imala sastanak &nbsp;sa devojkama koje vode grupu „OsnaŽene“, koje su se vrlo hrabro se infiltrirale u Telegram grupe, izložile i sebe neposredno nasilju i pretnjama od strane onih, koji su delili eksplicitan sadržaj bez volje i bez znanja žena.&nbsp;
Na pitanje Insajdera, koje mehanizme zaštite i prevencije treba dodatno uvesti, Macura naglašava da u nasilju mora otvoreno da se govori.&nbsp;
„I ja sam žrtva digitalnog nasilja, ali ne želim da ulazim u ulogu žrtve i da se na taj način predstavim javnosti. Zbog recimo jednog nesporazuma koji se dogodio sa saopštenjem, &nbsp;meni je inboks pun. Radi se o jednoj neistini koja je plasirana u javnosti. I ta neistina je našla svoj prostor pod suncem. I sama trpim digitalno nasilje“, navodi Macura.&nbsp;
Ministarka dodaje da svaka žrtva koja trpi nasilje, mora da zna da postoji otvoren prostor da se to nasilje prijavi.&nbsp;
Ona se osvrnula na jedno istraživanje iz 2021. godine, koje je nazvano „Prepoznaj nasilje, reci ne“, u kojem je učestvovalo hiljadu devojčica uzrasta između 13 i 19 godina.&nbsp;
„Svaka peta devojčica je u tom istraživanju rekla da je doživela neki oblik nasilja. A od njih čak 74 odsto nikada nikome o tom iskustvu nisu govorili“, navodi Macura i dodaje nakon što se desila tragedija u Ribnikaru, „Mame su zakon“ su sprovele jedno drugo istraživanje koje se nadovezuje delom na ovo istraživanje koje je rađeno 2021. godine.&nbsp;
Macura dodaje da će razgovarati i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve o tome, kako i u kojim drugim domenima može da se omoguće veća prava ženama.&nbsp;
Izvor: Insajder

Žene