<article>“Ako ovo ograničenje dovede do situacije da kamatne stope budu kao u zemljama regiona, onda će to da bude dobro. Potencijalno, to će podsticati potrošnju i stambenu gradnju”, navodi Gavrilović. S druge strane, navodi da za stambene kredite još nisu povoljne okolnosti, je se na tržištu dogodio ogroman rast vrednosti kvadrata, pa su sada cene nekretnina na maksimumu. Prema njegovim rečima, rast plata ne prati rast cene stanova. “Raspon plata i mesečne rate, s obzirom na cene nekretnina,  može da bude problematičan. Sada ne može da se kupi nekretnina određene kvadrature, sa platom od 100.000 dinara, kao što je moglo da se kupi pre nekoliko godina. Drugi negativan efekat su visoke  kamatne stope zbog rasta u Euribora. Ako se bar jedan efekt malo umanji, mogao bi da se pokrene novi ciklus uzimanja stambenih kredita”, objašnjava sagovornik Insajdera.  Gavrilović je podsetio da je Narodna Banka Srbije 11. septembra prošle godine, na vanrednoj sednici Izvršnog odbora donela Odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, kojom je ograničila kamatnu stopu za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. Podsećamo, kod stambenih kredita koji su odobreni od 31. jula 2022. godine do stupanja na snagu Odluke, a čija je inicijalna kamatna stopa veća od 4,08 odsto, korisnici će zaključno s decembrom 2024. godine plaćati umanjenu ratu kredita s kamatom iz prvobitnog plana otplate. Navedeno znači da su i ovi dužnici zaštićeni od daljeg rasta rate kredita, iako su okolnosti u kojima su se ovi građani zadužili već jasno ukazivale na mogući dalji rast Euribora. <h2>Da li se pokreće inflacija?</h2>Prema Gavrilovićem rečima, odluka o ograničavanju visine kamatnih stopa je pomalo kontradiktorna  u odnosu na ono što je NBS radila pre dve godine. “Pre dve godine NBS ja zvala da se povećava referentna kamatna stopa, kako bi se smanjila potrošnja i kako bi se smanjila inflacija. Onda posle toga, ona donese uredbu o ograničavanju kamatnih stopa. S jedne strane ona povećava referentnu kamatnu stopu, a s druge strane kaže bankama vi vaše kamate smanjite. I onda povećanjem kamatnih stopa, mi zapravo utičemo na smanjenje potrošnje i na inflaciju. Sada, zapravo dolazimo do toga da će eventualnim smanjenjem kamatnih stopa, naročito na potrošačke kredite, opet na neki način da se podstakne potrošnja. Pa se postavlja pitanje da li će to onda i da podstakne inflaciju”, navodi Gavrilović. <h2>(Ne)dozvoljeni minus </h2>Tabaković je najavila i da će biti ograničena visina kamatnih stopa na potrošačke i gotovinske kredite, kao i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus na tekućem računu građana. “Više od decenije unazad pričamo i upozoravamo građane da ne podižu potrošačke kredite  I da ne troše dozvoljeni minus za kupovinu nekog trajnog dobra. Problem je ako konstantno budu u minusu, jer su tu kamate najveće i na tome banke najviše zarađuju”, zaključuje Gavrilović.Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je ograničenje kamata najavila u Skupštini Srbije tokom rasprave o amandmanima na izmene i dopune Zakona o platnim uslugama."Nadam se da ćemo se u toku jesenjeg zasedanja videti sa novim predlogom zakona koji građanima Srbije mnogo znači i da ćemo iskoristiti mogućnost podnošenja zakonskih inicijativa da ograničimo visinu kamatnih stopa na stambene kredite, ali da isto tako i ograničimo visinu negde nominalnu, negde efektivnu kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, ali isto tako i na gotovinske i potrošačke kredite", poručila je Tabakovićeva Ona je najavila da će ubrzo biti otvorena javna rasprava i pozvala je sve da učestvuju u njoj. Izvor: Insajder  </article>

“Ako ovo ograničenje dovede do situacije da kamatne stope budu kao u zemljama regiona, onda će to da bude dobro. Potencijalno, to će podsticati potrošnju i stambenu gradnju”, navodi Gavrilović.&nbsp;
S druge strane, navodi da za stambene kredite još nisu povoljne okolnosti, je se na tržištu dogodio ogroman rast vrednosti kvadrata, pa su sada cene nekretnina na maksimumu. Prema njegovim rečima, rast plata ne prati rast cene stanova.&nbsp;
“Raspon plata i mesečne rate, s obzirom na cene nekretnina, &nbsp;može da bude problematičan. Sada ne može da se kupi nekretnina određene kvadrature, sa platom od 100.000 dinara, kao što je moglo da se kupi pre nekoliko godina. Drugi negativan efekat su visoke &nbsp;kamatne stope zbog rasta u Euribora. Ako se bar jedan efekt malo umanji, mogao bi da se pokrene novi ciklus uzimanja stambenih kredita”, objašnjava sagovornik Insajdera. &nbsp;
Gavrilović je podsetio da je Narodna Banka Srbije 11. septembra prošle godine, na vanrednoj sednici Izvršnog odbora donela Odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, kojom je ograničila kamatnu stopu za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. 
 
Podsećamo, kod stambenih kredita koji su odobreni od 31. jula 2022. godine do stupanja na snagu Odluke, a čija je inicijalna kamatna stopa veća od 4,08 odsto, korisnici će zaključno s decembrom 2024. godine plaćati umanjenu ratu kredita s kamatom iz prvobitnog plana otplate. Navedeno znači da su i ovi dužnici zaštićeni od daljeg rasta rate kredita, iako su okolnosti u kojima su se ovi građani zadužili već jasno ukazivale na mogući dalji rast Euribora.&nbsp;
<h2>Da li se pokreće inflacija?</h2>
Prema Gavrilovićem rečima, odluka o ograničavanju visine kamatnih stopa je pomalo kontradiktorna &nbsp;u odnosu na ono što je NBS radila pre dve godine.&nbsp;
“Pre dve godine NBS ja zvala da se povećava referentna kamatna stopa, kako bi se smanjila potrošnja i kako bi se smanjila inflacija. Onda posle toga, ona donese uredbu o ograničavanju kamatnih stopa. S jedne strane ona povećava referentnu kamatnu stopu, a s druge strane kaže bankama vi vaše kamate smanjite. I onda povećanjem kamatnih stopa, mi zapravo utičemo na smanjenje potrošnje i na inflaciju. Sada, zapravo dolazimo do toga da će eventualnim smanjenjem kamatnih stopa, naročito na potrošačke kredite, opet na neki način da se podstakne potrošnja. Pa se postavlja pitanje da li će to onda i da podstakne inflaciju”, navodi Gavrilović.&nbsp;
<h2>(Ne)dozvoljeni minus&nbsp;</h2>
Tabaković je najavila i da će biti ograničena visina kamatnih stopa na potrošačke i gotovinske kredite, kao i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus na tekućem računu građana.&nbsp;
“Više od decenije unazad pričamo i upozoravamo građane da ne podižu potrošačke kredite &nbsp;I da ne troše dozvoljeni minus za kupovinu nekog trajnog dobra. Problem je ako konstantno budu u minusu, jer su tu kamate najveće i na tome banke najviše zarađuju”, zaključuje Gavrilović.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je ograničenje kamata najavila u Skupštini Srbije tokom rasprave o amandmanima na izmene i dopune Zakona o platnim uslugama.
"Nadam se da ćemo se u toku jesenjeg zasedanja videti sa novim predlogom zakona koji građanima Srbije mnogo znači i da ćemo iskoristiti mogućnost podnošenja zakonskih inicijativa da ograničimo visinu kamatnih stopa na stambene kredite, ali da isto tako i ograničimo visinu negde nominalnu, negde efektivnu kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, ali isto tako i na gotovinske i potrošačke kredite", poručila je Tabakovićeva	
Ona je najavila da će ubrzo biti otvorena javna rasprava i pozvala je sve da učestvuju u njoj.&nbsp;
Izvor: Insajder 
 
 
&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Srbija

Banka

Kamata

Više od vesti

Šta donosi najavljeno ograničenje kamata na kredite i minuse: Olakšanje za potrošače i podsticanje na potrošnju

Šta donosi najavljeno ograničenje kamata na kredite i minuse: Olakšanje za potrošače i podsticanje na potrošnju

Tagovi: