U pitanju je šesti krug evaluacija koji u okviru Saveta Evrope sprovodi Komitet eksperata za evaluaciju mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (Manival), navedeno je u saopštenju.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ocenila je da je Srbija postigla ogroman napredak u prethodnom periodu u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
"Nakon prošlogodišnjeg decembarskog zasedanja Manivala i potvrde usklađenosti našeg sistema s preporukom broj 15 FATF, koja se odnosi na nove tehnologije i virtuelnu imovinu, Srbija je dobila priznanje usklađenosti svojih propisa i prakse sa svih 40 međunarodnih preporuka – što je rezultat koji je u ovom trenutku ostvarilo još samo desetak drugih jurisdikcija u svetu", rekla je ona.
Kako je naglasila, borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma kontinuirani je proces koji zavisi od svih učesnika u sistemu.
"Usklađenost propisa i praksi s međunarodnim preporukama ne znači da ne treba da radimo na održavanju i stalnom popravljanju efektivnosti sistema, jer je ta efektivnost od ključnog značaja i za integritet i stabilnost samog finansijskog sistema", dodala je Jorgovanka Tabaković.
Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović izjavio je da je osnovni cilj dvodnevnog okupljanja u NBS približavanje svih standarda u toj oblasti, među kojima su neki i izmenjeni od poslednjeg ocenjivanja, prezentovanje metodologije FATF i pojašnjenje pristupa ocenjivanju koje sprovodi Manival.
Zbog toga skupu prisustvuju i predstavnici Sekretarijata Manivala koji će pružiti sva potrebna objašnjenja i preneti odgovarajuće znanje i iskustvo od značaja za predstojeće ocenjivanje.
Tom događaju prisustvuje i više od 60 predstavnika relevantnih institucija države i privatnog sektora, navedeno je u saopštenju.&nbsp;
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

NBS: Počeo proces međunarodnog ocenjivanja sistema Srbije protiv pranja novca i finansiranja terorizma

“Ovo je dobra vest za one koji žele da uzme kredit, a ne za one koji žele da ostave novac na štednju. Kamatne stope na štednju takođe mogu pasti. To može biti nepovoljno za one koji zavise od prihoda od kamata”, navodi navodi Mihailo Gajić, ekonomista iz nevladine organizacije Libek.&nbsp;
Prema njegovim rečima, za one koji<a href="https://insajder.net/prenosimo/stamenkovic-nbs-odlukom-nbs-rate-nekih-kredita-bice-umanjene-i-vise-od-25-odsto"> uzimaju kredit</a> u dinarima, to bi trebalo da znači smanjenje kreditnih obaveza.&nbsp;
“Ne postoji direktna, jedan kroz jedan, veza između referentne kamate na stopu i kamate po kojima banke izdaju kredite, ali postoji prilično jasan mehanizam koji ih povezuje. Kako se referentna kamata na stopu bude smanjivala, treba očekivati i smanjenje kamate koje banke nude klijentima za zaduživanje”, dodaje Gajić.&nbsp;
Sagovornik Insajdera dodaje da manje od polovine ukupnih kredita koji se izdaju građanima ili privredi, jesu oni u dinarima. Najveći deo depozita i kredita koji se izdaju u Srbiji su ili u evrima, ili su vezani za evre, iako su dinarski.
“Naša privreda je okrenuta ka evru, zato što je dinar izgubio neke od funkcija vrednosti novca zbog hiperinflacije devedesetih godina. Ovo je jasno kada vidimo da većina ljudi sve što je vrednije preko 1.000 dinara govori u evrima. Dakle, dinar više nema meru vrednosti. Kada pitate koliko je nečija plata, koliko je platio stan, koliko je platio auto, mi dobijamo cifru u evrima, a ne dobijamo cifru u dinarima. Dakle, sasvim je jasno da je taj kanal kamatne stope koji je kontrolisala Narodna banka na dinare, prigušen alat monetarne politike u Srbiji, zato što oni mogu da imaju uticaj samo na taj manji deo ukupnog finansijskog tržišta”, navodi Gajić. &nbsp;
On dodaje da ne treba precenjivati ovaj kanal monetarne politike. Što se tiče samog uticaja na privredu, &nbsp;niže kamatne stope po nekom pravilu podstiču tražnju.&nbsp;
<h2>Nedeljković: Ublažavanje kamatnih stopa eksplozivno utiče na privredu</h2>
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,7 odsto međugodišnje, što je povoljnije u odnosu na prvu procenu. Međugodišnja inflacija u Srbiji se, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora NBS-a, u maju vratila u granice cilja 3±1,5 odsto i iznosila je 4,5 odsto.
U narednom periodu Izvršni odbor NBS-a očekuje dalje smanjenje inflacije i njeno zadržavanje u granicama cilja u srednjem roku, pri čemu će se od početka 2025. inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja od tri odsto, a takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, smanjeni globalni inflatorni pritisci, kao i niža inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.
&nbsp;“Kada ublažavate kamatnu stopu to bi trebalo da eksplozivno utiče na privredu. Međutim, to zahteva vreme. Rast neće se odmah dogoditi u narednih mesec dana, da svi pohrle da uzimaju kredite, zato što je to smanjeno za 25 baznih poena”, ukazuje sagovornik Insajdera.&nbsp;
Nedeljković se pita, da li se ide u dalje relaksiranje monetarne politike ili je to jednokratna promena.&nbsp;
“Veoma je važna dinamika. Dakle, za podsticanje kreditne aktivnosti, nije dovoljna &nbsp;samo jedna promena, nego i dinamika, jer ona utiče na privrednu aktivnost. Ja očekujem da će se i u narednom period snižavati kamatne stope”, ukazuje profesor Nedeljković. &nbsp;
Sagovornik Insajdera, ukazuje da će ukoliko bude dinamike, korisnici kredita <a href="https://insajder.net/teme/koje-kredite-gradani-najcesce-uzimaju-i-kada-postoji-racunica-da-se-zaduzite">mogu napraviti kalukaciju.&nbsp;</a>
“Ako uzmemo varijabilnu kamatnu stopu, u početnom period plaćaćemo kamatu osam odsto, kasnije sedam, pa šest. Cela sumu može da diskontuje i izračuna, koliki će biti trošak oplate u narednom period, u odnosu na ono što bi ta investicija trebala da donese”, zaključuje Nedeljković. &nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

1800x750

600x803

Dobra i loša vest: Šta znači odluka NBS o smanjenju referentne kamatne stope

Kako se navodi, prilikom donošenja te odluke Izvršni odbor je imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju, u skladu sa projekcijama Narodne banke Srbije, kao i očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu.&nbsp;
Uzimajući u obzir dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i, dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera Izvršni odbor je procenio da su se stvorili uslovi za početak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope, navodi se u <a href="https://insajder.net/prenosimo/nbs-zadrzala-referentu-kamatnu-stopu-na-nivou-od-6-5-odsto">saopštenju NBS</a>.&nbsp;
Dodaje se da globalna inflacija nastavlja da opada i približava se pretpandemijskim nivoima, pre svega usled efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova centralnih banaka, slabljenja troškovnih pritisaka i popuštanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije ne očekuje znatniji rast cena proizvoda i usluga koje uvozimo, ali pažljivo prati sve faktore koji i na strani ponude i na strani tražnje mogu delovati na kretanje inflacije u narednom periodu, od čega će zavisiti buduće odluke monetarne politike.&nbsp;
Većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, a tržišni učesnici očekuju da je ciklus zaoštravanja monetarnih politika završen.
Evropska centralna banka je na sastanku 6. juna započela sa ublažavanjem monetarne politike smanjenjem osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena, ukazujući da će naredne mere zavisti od opreznog sagledavanja dinamike inflacije i projekcija njenog kretanja u narednom periodu.
Sistem federalnih rezervi u junu nije menjao monetarne uslove, pri čemu su i dalje prisutna očekivanja da bi do kraja godine mogao da započne sa njihovim ublažavanjem.
Očekivano postepeno smanjenje cene evroindeksiranog zaduživanja na domaćem tržištu zajedno sa početkom snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, trebalo bi da doprinese postepenom rastu kreditne aktivnosti i domaće tražnje, koji neće ugroziti opadajuću putanju inflacije.&nbsp;
Izvršni odbor je imao u vidu da relevantne institucije predviđaju blago opadajući trend kretanja svetske cene nafte u narednom periodu, i da je rast cena nafte do kojeg je povremeno dolazilo prethodnih meseci usled izraženih geopolitičkih tenzija i niza drugih faktora bio privremen.&nbsp;
Međugodišnja inflacija u Srbiji se, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora u maju vratila u granice cilja 3±1,5 odsto i iznosila je 4,5 odsto.
Navodi se da su usporavanju inflacije doprinele cene hrane, koje su u maju zabeležile mesečni pad od 0,2 odsto, a zatim cene energije usled izlaska iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja struje i gasa, dok je bazna inflacija ostvarila blago viši rast nego u aprilu, i iznosila je 5 odsto međugodišnje.&nbsp;
U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njeno zadržavanje u granicama cilja u srednjem roku, pri čemu će se od početka 2025. inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja od 3 odsto, a takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, smanjeni globalni inflatorni pritisci, kao i niža inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,7 odsto međugodišnje, što je povoljnije u odnosu na prvu procenu.&nbsp;
Rast je bio vođen većom aktivnošću u uslužnim sektorima, industriji i građevinarstvu, a prema podacima za april, povoljna kretanja su nastavljena i na početku drugog tromesečja.&nbsp;
Rastu domaće potrošnje doprinosi rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije, a rastu investicija u osnovna sredstva doprinose povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu.&nbsp;
Prema oceni Izvršnog odbora, iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona imati značajniji uticaj na inflaciju.
Naglašava se da će Izvršni odbor nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od brzine usporavanja inflacije.&nbsp;
Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Izvor: Tanjug

NBS smanjuje referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na nivo od 6,25 odsto

Podsećamo, kosovska policija je 20. maja zatvorila ekspoziture Poštanske štedionice na severu KiM i trezor NBS u Kosovskoj Mitrovici, ali, kako je navedeno u današnjem saopštenju, tada nije uspela da otvori sef u trezoru jer je odgovorno lice koje je imalo ključeve sefa bilo odsutno.
"Policijski istražitelji su uspeli da identifikuju upravnika trezora, koji je kontaktiran i doneo je ključeve sefa, a u njegovom prisustvu sef je otvoren i oduzeta su novčana sredstva", navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da je oduzeto 152.290 dinara, 4.580 evra i 940 švajcarskih franaka.
Dalje se navodi da je posle izvršenog uviđaja upravnik saslušan u svojstvu osumnjičenog, u prisustvu branioca, a da je uviđaj obavljen bez incidenata.
Kosovska policija zatvorila je 20. maja sve ekspoziture banke Poštanska štedionica na severu KiM, kao i Upravu za trezor u severnom delu Kosovske Mitrovice.&nbsp;
Na osnovu uredbe privremenih prištinskih institucija, na KiM su od 1. februara gotovinska plaćanja dozvoljena samo u evrima, što znači zabranu dinara.
Ta odluka Prištine dovela je u pitanje egzistenciju i opstanak Srba u pokrajini, pošto svoja primanja od države Srbije dobijaju u dinarima.
Izvor: Tanjug

Kosovska policija zaplenila novac iz trezora NBS u severnom delu Kosovske Mitrovice

Urednik finansijskog portala Kamatica Dušan Uzelac, koji je autor projekta, objasnio je da je taj model investiranja pre svega namenjen građanima koji nemaju novac da kupe celinu nekog objekta, koji je u formi stana, garaže ili lokala, zbog čega imaju mogućnost da investiraju na nivou jednog investicionog kvadrata. 	
"U scenariju to izgleda tako što vi finansirate proizvodnju jednog kvadrata. Mi smo odgovorni da taj kvadrat sprovedemo u delo, znači da ga napravimo, sazidamo nekretninu, to ponudimo na tržištu, prodamo, ostvarimo profit i taj profit delimo pola-pola. I to je cela priča i računica u pozadini ovog modela", rekao je on za Tanjug. 	
Uzelac je naveo da svi zainteresovani građani mogi da se prijave na "investiram.rs" i da će im biti predočeni svi projekti u koje bi mogli da investiraju. 	
"Sve što im se ne sviđa mogu da preskoče, kada nađu nešto gde bi investirali, to je moment kada mogu da počnu investitorsku karijeru", rekao je Uzelac. 	
On je naveo da je takav model predviđen za sve one koji su voljni da se oprobaju u investiranju. 	&nbsp;
"Ovo je jedno mesto gde može da se trenira i to sa iznosima koji nisu visoki, a opet je u domenu industrije koja je stabilna na našem prostorima, samo cigla i beton finansijski nisu izneverili građane i to je ono što je bila ideja ovog projekta, da se obezbedi građanima da uđu u ovu priču, a namenjeno je onima koji, ajde, narodski rečeno ne znaju šta će s parama. Ne u smislu količine, nego bukvalno ne znaju da li će valuta koju čuvaju da degradira, ne znaju da li će da vredi to za pet godina, ne znaju da li da kupe zlato ili potroše nešto, da li da stave u banku", rekao je Uzelac. 	
Uzelac je naveo da je taj model investiranja nova alternativa koja omogućava građanima da na proizvodnom ciklusu u trajanju od dve godine zarade 25 odsto. 	
Kada je reč o sigurnosti novog modela investiranja, Uzelac je naveo da je investiranje garant nekih rezultata. 	
"I to je ono što u investiranju je terminologija takva da zajednički imamo neke nepoznate koje moramo da se saglasimo da su nam nepoznate i da se uspostavi poverenje. Drugačije, ovo je nemoguće sprovesti ako imate dileme u to da će nekretnine biti iste ili više u narednom periodu, onda biste bili u strahu cele ove priče i onda ovo nije za vas. Investira se u ono što razumete i ono u što verujete. Ovo je model za sve koji razumeju ovu računicu i veruju u industriju kao što su nekretnine", rekao je on.
Izvor: Tanjug

U NBS predstavljen novi model investiranja u nekretnine dostupan svim građanima

Kako se navodi, donetom odlukom se od banaka koje su identifikovane kao sistemski značajne u Srbiji zahteva da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od jedan ili dva odsto rizične aktive banke, u zavisnosti od stepena njihove sistemske značajnosti.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/nbs-devizne-rezerve-u-februaru-uvecane-na-oko-21-2-milijarde-evra">Centralna banka Srbije</a> navodi da je Odluku o utvrđivanju liste sistemski značajnih banaka u Srbiji i stopu zaštitnog sloja kapitala za te banke usvojio Izvršni odbor NBS, na sednici održanoj 10. maja 2024.&nbsp;
Podseća se i da u okviru svoje nadležnosti da utvrđuje mere i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, a na osnovu Odluke o adekvatnosti kapitala banke NBS najmanje jednom godišnje utvrđuje listu banaka u Srbiji koje su sistemski značajne banke i stope zaštitnog sloja kapitala za te banke.
Izvor: Tanjug

NBS usvojio Odluku o utvrđivanju liste sistemski značajnih banaka u Srbiji

Taj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 171,1 odsto i 6,7 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga <a href="https://insajder.net/prenosimo/nbs-zadrzala-referentu-kamatnu-stopu-na-nivou-od-6-5-odsto">deviznim rezervama.</a>
<a href="https://insajder.net/prenosimo/nbs-bruto-devizne-rezerve-na-kraju-2023-godine-uvecane-na-24-9-milijardi-evra">Neto devizne rezerve</a> bile su 20,6 milijardi evra i u odnosu na kraj februara smanjene su za 127,2 miliona evra.
Na smanjenje bruto deviznih rezervi u martu prevashodno su uticali odlivi po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita od 221,7 miliona evra i po osnovu izmirenja ostalih deviznih obaveza države i drugim osnovima od 115,3 miliona evra. 
Izvor: Beta

Zbog izmirenja kredita smanjene devizne rezerve

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju <a href="https://insajder.net/prenosimo/nbs-referentna-kamatna-stopa-ostaje-nepromenjena-6-50-odsto">referentne kamatne</a> stope na nepromenjenom nivou deveti mesec zaredom pre svega su opredelili opadajući, ali i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci, aktuelna srednjoročna projekcija inflacije, kao i prisutna neizvesnost u međunarodnom okruženju po osnovu kretanja cena energenata i primarnih proizvoda. 
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna <a href="https://insajder.net/teme/koje-kredite-gradani-najcesce-uzimaju-i-kada-postoji-racunica-da-se-zaduzite">kamatna stopa</a> i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.
Izvor: Tanjug

NBS zadržala referentu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto

Dinarska plaćanja (broj obavljenih kupovina) u 2023. godini beleže rast od 33 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je vrednost kupovina povećana za 40,6 odsto i iznosila je 114,4 milijarde dinara. 
 
 Plaćanja robe kupljene preko interneta obavljeno je 40,6 miliona puta, od čega je na internet stranicama domaćih trgovaca bilo više od 37,8 miliona kupovina, čija vrednost dostiže 109,2 milijarde dinara.
Кada je reč o plaćanjima na stranim internet stranicama, zabeležen je rast broja transakcija u evrima od 52,6 odsto (10,5 miliona naspram 6,9 miliona plaćanja) u odnosu na 2022. godinu, dok je njihova vrednost veća za 41,7 odsto (523,2 miliona evra naspram 369,3 miliona evra). 
 
 Broj plaćanja u američkim dolarima na internetu u 2023. povećan je za 49,3 odsto (7,2 miliona naspram 4,8 miliona plaćanja), dok je njihova vrednost veća za 26,1 odsto (174,7 miliona dolara naspram 138,6 miliona dolara) u odnosu na 2022. godinu.
Građani Srbije pretežno kupuju na domaćim internet stranicama, a broj tako obavljenih kupovina za 10 miliona je veći nego prethodne godine.&nbsp;
Ti podaci se ne odnose na robu plaćenu pouzećem, jer Narodna banka Srbije ne raspolaže takvim podacima, već samo onim kada kupac plati robu ili uslugu preko internet stranice trgovca.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

NBS: Značajan rast kupovine preko interneta u Srbiji

Delegaciju Srbije predvodi guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković, a u razgovorima je učestvovao i ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima. &nbsp;
Razgovori se održavaju povodom trećeg razmatranja rezultata stendbaj aranžmana koji je MMF odobrio Srbiji 19. decembra 2022. godine.&nbsp;
Misija MMF, koju predvodi Donal Mekgetigan, boraviće u Beogradu do 26. marta, a tokom razgovora biće razmotrena najnovija makroekonomska kretanja, ekonomski izgledi i rizici, kao i ključna pitanja u vezi sa realizacijom programa. &nbsp;
Drugo razmatranje sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa okončano je u decembru 2023. odlukom Odbora izvršnih direktora MMF o njegovom uspešnom završetku, dodaje se u saopštenju.
Izvor: FoNet

NBS