Ove promene, koje su u skladu sa očekivanjima tržišta, će stupiti na snagu počev od 23. oktobra.
Pristigle informacije pokazuju da je proces postepenog pada inflacije "na dobrom putu", navodi se u saopštenju.
Upravni savet ECB se ne obavezuje unapred na određeni kurs kamatne stope i njegova dalja monetarna politika će zavisiti od pristiglih podataka, dodaje se u saopštenju.&nbsp;
ECB je prošlog meseca prognozirala da će stopa inflacije u evrozoni u 2024. iznositi 2,5 odsto u 2024. i pasti na 2,2 odsto u 2025. i na 1,9 odsto u 2026, što je isto kao u junskoj prognozi.
Stopa bazne inflacije će prema prognozi ECB pasti na 2,9 odsto ove godine, na 2,3 odsto u 2025. i na dva odsto u 2026. godini.
Evropska centralna banka očekuje privredni rast evrozone u 2024. za 0,8 odsto i ubrzanje na 1,3 odsto u 2025. i na 1,5 odsto u 2026, što je nešto manje u odnosu na junsku prognozu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Evropska centralna banka snizila tri ključne kamatne stope

On je za Tanjug rekao da bi to u nekom trenutku trebalo da se prenese i na građane, ali da se onda suočavamo sa problemom u vidu važne karakteristike ove industrije a to je njena loša cenovna fleksibilnost.&nbsp;
"To znači da kada padne cena nekog resursa i steknu se uslovi da krajnji proizvod bude jeftiniji, on ne pojeftini zbog toga što mi kao kupci tog proizvoda, u ovom slučaju zaduženja i kredita, ne reagujemo adekvatno, odnosno nemamo problem i da nam prodaju skuplje", rekao je on.&nbsp;
Dodao je da to objašnjava i zašto se Narodna banka Srbije odvažila da napravi i predloži nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jer, kako je naveo, mi sami sebe ne štitimo adekvatno kako bi trebalo.&nbsp;
Prema njegovim rečima, ideja donošenja zakona jeste da se ograniče nagli skokovi cena kredita.&nbsp;
"Prošle godine je zbog rasta euribora rata kredita mnogima skočila drastično u vrlo kratkom vremenskom periodu. Upravo je to sada ograničeno i moći će da se prati koliko koštaju krediti", rekao je on.&nbsp;
Kao primer je naveo da ako se utvrdi da je prosečna ponderisana cena stambenih kredita 4,0 odsto, onda u periodu nakon tog izveštaja kredit sme da poskupi za jednu petinu, znači za još 20 odsto i da u ovom slučaju skoči na 4,8 odsto.&nbsp;
"Međutim, ne sme da skoči više kao što je bio slučaj sa rastom euribora kada je sa 4,0 odsto skočio na 6,0 odsto, a rate kredita recimo sa 30.000 dinara skočile za nekoliko hiljada i to je taj udar koji je problematičan", naglasio je Uzelac.&nbsp;
Naveo je da on, ipak, nije ugrozio redovnu otplatu kredita, ali ne zato što nije prozrukovao veće troškove građanima nego zato što su oni bili odgovorni i odrekli se ko zna čega da bi uredno servisirali svoje obaveze prema bankama.&nbsp;
Govoreći o tome šta bi građani trebalo da znaju u vezi sa <a href="https://insajder.net/teme/dobra-i-losa-vest-sta-znali-odluka-nbs-a-o-smanjenju-referentne-kamatne-stope">uzimanjem i vraćanjem kredita</a>, istakao je da kao prvo jeftin kredit ne postoji, da se kredit uzima onda kada građanin nema problem da ga otplati, a kao univerzalnu poruku i savet naveo da je kredit ispravno podići za ono što će trajati duže od otplate kredita.&nbsp;
Većina Beograđana reklo je Tanjugu da koristi kreditne kartice, kao i da nikada ne idu u dozvoljeni minus. Kreditne kartice, kako kažu, koriste uglavnom za onlajn kupovinu, kupovinu nameštaja i tehnike ili za plaćanje obaveza.
Izvor: Tanjug

Uzelac: Smanjenje referentne kamatne stope trebalo bi da obezbedi povoljnije kredite

Stopa bazne inflacije će prema prognozi ECB pasti na 2,9 odsto ove godine, na 2,3 odsto u 2025. i na dva odsto u 2026. godini.
"Uslovi finansiranja ostaju restriktivni, a ekonomska aktivnost je i dalje prigušena, što odražava slabu privatnu potrošnju i investicije", navodi se u saopštenju.
Evropska centralna banka očekuje privredni rast evrozone u 2024. za 0,8 odsto i ubrzanje na 1,3 odsto u 2025. i na 1,5 odsto u 2026, što je nešto manje u odnosu na junsku prognozu.
Upravni savet ECB se ne obavezuje unapred na određeni kurs kamatne stope i njegova dalja monetarna politika će zavisiti od pristiglih podataka, dodaje se u saopštenju.&nbsp;
Kamatne stope na glavne operacije refinansiranja su smanjene na 3,65 odsto, a kamatna stopa na marginalne kreditne olakšice iznosiće 3,9 odsto.
Promene će stupiti na snagu 18. septembra 2024. Predsednica ECB Kristin Lagard i potpredsednik Luis de Gindos će u 14.45 časova održati konferenciju za novinare na kojoj će obrazložiti odluke o monetarnoj politici.
Izvor: Tanjug

Evropska centralna banka snizila kamatnu stopu na depozite za 25 baznih poena na 3,5 odsto

U odgovoru Insajderu, iz Narodne banke Srbije kažu da se predviđa smanjenje dokumentacije i kvalitetnije predstavljanje usluga korisnicima, uz konstataciju da će mere obradovati korisnike stambenih kredita, kojima su <a href="https://insajder.net/teme/sta-donosi-najavljeno-ogranicenje-kamata-na-kredite-i-minuse-olaksanje-za-potrosace-i-podsticanje-na-potrosnju">kamate ograničene do kraja ove godine</a>.
"Predugovorno obaveštavanje, oglašavanje i uopšte informisanje podiže se na još viši nivo, na način da se sa što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način objasni korisniku da zaduživanje košta, da sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice, kao i da mu se kroz određene savete date u dobroj veri pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe. S tim u vezi, prvi put se na finansijskom tržištu regulišu savetodavne usluge koje banka može da pruža svom klijentu, ali i usluga savetovanja o dugu koje treba da budu od koristi korisnicima sa problemom u otplati“, naveli su iz Narodne banke Srbije za Insajder.
Zakon ide u korak sa digitalizacijom, jer ugovor može da se potpiše i u papirnoj formi, ali i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju.
Takođe, prvi put se reguliše objedinjavanje usluga, jer se banci zabranjuje da davanje kredita uslovi nekom drugom uslugom. Istovremeno, banka ima pravo da objedinjava usluge, ali tako da ponudi povoljniji paket i da svaki korisnik ima mogućnost da usluge koristi i odvojeno.
Posebno poglavlje je posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, kao postupku u kojem je u prethodnih dvanaest godina Narodna banka Srbije obeštetila ogroman broj korisnika. Sva dobra iskustva iz prakse, kako se navodi, &nbsp;implementirana su u ovaj zakon. Pored toga, za razliku od dosadašnjeg načina posredovanja, ovim zakonom se daju veća ovlašćenja medijatorima na način da mogu da iznose konkretne predloge za rešenje spornog odnosa.
<h2>Prvi put ograničenje kamatnih stopa na kredite</h2>
Prvi put se uvodi ograničenje kamatnih stopa na kredite, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje. Svrha ovih ograničenja je dvostruka, objašnjavaju iz Narodne banke Srbije.
"S jedne strane, ona treba da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečne ponderisane stope uz određeni dodatak, spreče nagli rast kamatnih stopa“, naveli su iz NBS.
Dodatno, ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih kreditnih naknada.
<h2>Olakšice i za stambene kredite</h2>
&nbsp;"Kada je reč o korisnicima stambenih kredita, naravno da će usvajanje ovih ograničenja imati velike pozitivne posledice po njih, budući da je Odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita sa promenljivom stopom privremeno, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera“, kažu iz Narodne banke.
Dodaju da je predviđeno ograničenje kamatnih stopa značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja jer će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive Evropske unije, da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate.
Predsednik udruženja „Efektiva“ <a href="https://insajder.net/teme/sta-donosi-najavljeno-ogranicenje-kamata-na-kredite-i-minuse-olaksanje-za-potrosace-i-podsticanje-na-potrosnju" target="_blank">Dejan Gavrilović izjavio je za Insajder</a> da su najavljene mere pozitivne za potrošače u Srbiji, jer će umesto banci, deo novca moći da usmere na druge aktivnosti – od plaćanja računa, do kupovine roba i usluga.
Inače, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković najavila je ograničenje kamata u Skupštini Srbije tokom rasprave o amandmanima na izmene i dopune Zakona o platnim uslugama.
"Nadam se da ćemo se u toku jesenjeg zasedanja videti sa novim predlogom zakona koji građanima Srbije mnogo znači i da ćemo iskoristiti mogućnost podnošenja zakonskih inicijativa da ograničimo visinu kamatnih stopa na stambene kredite, ali da isto tako i ograničimo visinu negde nominalnu, negde efektivnu kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, ali isto tako i na gotovinske i potrošačke kredite“, poručila Tabaković.
Tada je najavila i da će ubrzo biti otvorena javna rasprava i pozvala je sve da učestvuju u njoj.
Izvor: Insajder
&nbsp;
<table><thead><tr><th></th><th></th></tr></thead></table>

Teme

Narodna banka Srbije za Insajder o ograničenju kamata na kredite i minuse: Banke će biti sprečene da zaobiđu data ograničenja

“Ako ovo ograničenje dovede do situacije da kamatne stope budu kao u zemljama regiona, onda će to da bude dobro. Potencijalno, to će podsticati potrošnju i stambenu gradnju”, navodi Gavrilović.&nbsp;
S druge strane, navodi da za stambene kredite još nisu povoljne okolnosti, je se na tržištu dogodio ogroman rast vrednosti kvadrata, pa su sada cene nekretnina na maksimumu. Prema njegovim rečima, rast plata ne prati rast cene stanova.&nbsp;
“Raspon plata i mesečne rate, s obzirom na cene nekretnina, &nbsp;može da bude problematičan. Sada ne može da se kupi nekretnina određene kvadrature, sa platom od 100.000 dinara, kao što je moglo da se kupi pre nekoliko godina. Drugi negativan efekat su visoke &nbsp;kamatne stope zbog rasta u Euribora. Ako se bar jedan efekt malo umanji, mogao bi da se pokrene novi ciklus uzimanja stambenih kredita”, objašnjava sagovornik Insajdera. &nbsp;
Gavrilović je podsetio da je Narodna Banka Srbije 11. septembra prošle godine, na vanrednoj sednici Izvršnog odbora donela Odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, kojom je ograničila kamatnu stopu za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. 
 
Podsećamo, kod stambenih kredita koji su odobreni od 31. jula 2022. godine do stupanja na snagu Odluke, a čija je inicijalna kamatna stopa veća od 4,08 odsto, korisnici će zaključno s decembrom 2024. godine plaćati umanjenu ratu kredita s kamatom iz prvobitnog plana otplate. Navedeno znači da su i ovi dužnici zaštićeni od daljeg rasta rate kredita, iako su okolnosti u kojima su se ovi građani zadužili već jasno ukazivale na mogući dalji rast Euribora.&nbsp;
<h2>Da li se pokreće inflacija?</h2>
Prema Gavrilovićem rečima, odluka o ograničavanju visine kamatnih stopa je pomalo kontradiktorna &nbsp;u odnosu na ono što je NBS radila pre dve godine.&nbsp;
“Pre dve godine NBS ja zvala da se povećava referentna kamatna stopa, kako bi se smanjila potrošnja i kako bi se smanjila inflacija. Onda posle toga, ona donese uredbu o ograničavanju kamatnih stopa. S jedne strane ona povećava referentnu kamatnu stopu, a s druge strane kaže bankama vi vaše kamate smanjite. I onda povećanjem kamatnih stopa, mi zapravo utičemo na smanjenje potrošnje i na inflaciju. Sada, zapravo dolazimo do toga da će eventualnim smanjenjem kamatnih stopa, naročito na potrošačke kredite, opet na neki način da se podstakne potrošnja. Pa se postavlja pitanje da li će to onda i da podstakne inflaciju”, navodi Gavrilović.&nbsp;
<h2>(Ne)dozvoljeni minus&nbsp;</h2>
Tabaković je najavila i da će biti ograničena visina kamatnih stopa na potrošačke i gotovinske kredite, kao i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus na tekućem računu građana.&nbsp;
“Više od decenije unazad pričamo i upozoravamo građane da ne podižu potrošačke kredite &nbsp;I da ne troše dozvoljeni minus za kupovinu nekog trajnog dobra. Problem je ako konstantno budu u minusu, jer su tu kamate najveće i na tome banke najviše zarađuju”, zaključuje Gavrilović.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je ograničenje kamata najavila u Skupštini Srbije tokom rasprave o amandmanima na izmene i dopune Zakona o platnim uslugama.
"Nadam se da ćemo se u toku jesenjeg zasedanja videti sa novim predlogom zakona koji građanima Srbije mnogo znači i da ćemo iskoristiti mogućnost podnošenja zakonskih inicijativa da ograničimo visinu kamatnih stopa na stambene kredite, ali da isto tako i ograničimo visinu negde nominalnu, negde efektivnu kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, ali isto tako i na gotovinske i potrošačke kredite", poručila je Tabakovićeva	
Ona je najavila da će ubrzo biti otvorena javna rasprava i pozvala je sve da učestvuju u njoj.&nbsp;
Izvor: Insajder 
 
 
&nbsp;

200x200

Šta donosi najavljeno ograničenje kamata na kredite i minuse: Olakšanje za potrošače i podsticanje na potrošnju

“Ovo je dobra vest za one koji žele da uzme kredit, a ne za one koji žele da ostave novac na štednju. Kamatne stope na štednju takođe mogu pasti. To može biti nepovoljno za one koji zavise od prihoda od kamata”, navodi navodi Mihailo Gajić, ekonomista iz nevladine organizacije Libek.&nbsp;
Prema njegovim rečima, za one koji<a href="https://insajder.net/prenosimo/stamenkovic-nbs-odlukom-nbs-rate-nekih-kredita-bice-umanjene-i-vise-od-25-odsto"> uzimaju kredit</a> u dinarima, to bi trebalo da znači smanjenje kreditnih obaveza.&nbsp;
“Ne postoji direktna, jedan kroz jedan, veza između referentne kamate na stopu i kamate po kojima banke izdaju kredite, ali postoji prilično jasan mehanizam koji ih povezuje. Kako se referentna kamata na stopu bude smanjivala, treba očekivati i smanjenje kamate koje banke nude klijentima za zaduživanje”, dodaje Gajić.&nbsp;
Sagovornik Insajdera dodaje da manje od polovine ukupnih kredita koji se izdaju građanima ili privredi, jesu oni u dinarima. Najveći deo depozita i kredita koji se izdaju u Srbiji su ili u evrima, ili su vezani za evre, iako su dinarski.
“Naša privreda je okrenuta ka evru, zato što je dinar izgubio neke od funkcija vrednosti novca zbog hiperinflacije devedesetih godina. Ovo je jasno kada vidimo da većina ljudi sve što je vrednije preko 1.000 dinara govori u evrima. Dakle, dinar više nema meru vrednosti. Kada pitate koliko je nečija plata, koliko je platio stan, koliko je platio auto, mi dobijamo cifru u evrima, a ne dobijamo cifru u dinarima. Dakle, sasvim je jasno da je taj kanal kamatne stope koji je kontrolisala Narodna banka na dinare, prigušen alat monetarne politike u Srbiji, zato što oni mogu da imaju uticaj samo na taj manji deo ukupnog finansijskog tržišta”, navodi Gajić. &nbsp;
On dodaje da ne treba precenjivati ovaj kanal monetarne politike. Što se tiče samog uticaja na privredu, &nbsp;niže kamatne stope po nekom pravilu podstiču tražnju.&nbsp;
<h2>Nedeljković: Ublažavanje kamatnih stopa eksplozivno utiče na privredu</h2>
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,7 odsto međugodišnje, što je povoljnije u odnosu na prvu procenu. Međugodišnja inflacija u Srbiji se, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora NBS-a, u maju vratila u granice cilja 3±1,5 odsto i iznosila je 4,5 odsto.
U narednom periodu Izvršni odbor NBS-a očekuje dalje smanjenje inflacije i njeno zadržavanje u granicama cilja u srednjem roku, pri čemu će se od početka 2025. inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja od tri odsto, a takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, smanjeni globalni inflatorni pritisci, kao i niža inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.
&nbsp;“Kada ublažavate kamatnu stopu to bi trebalo da eksplozivno utiče na privredu. Međutim, to zahteva vreme. Rast neće se odmah dogoditi u narednih mesec dana, da svi pohrle da uzimaju kredite, zato što je to smanjeno za 25 baznih poena”, ukazuje sagovornik Insajdera.&nbsp;
Nedeljković se pita, da li se ide u dalje relaksiranje monetarne politike ili je to jednokratna promena.&nbsp;
“Veoma je važna dinamika. Dakle, za podsticanje kreditne aktivnosti, nije dovoljna &nbsp;samo jedna promena, nego i dinamika, jer ona utiče na privrednu aktivnost. Ja očekujem da će se i u narednom period snižavati kamatne stope”, ukazuje profesor Nedeljković. &nbsp;
Sagovornik Insajdera, ukazuje da će ukoliko bude dinamike, korisnici kredita <a href="https://insajder.net/teme/koje-kredite-gradani-najcesce-uzimaju-i-kada-postoji-racunica-da-se-zaduzite">mogu napraviti kalukaciju.&nbsp;</a>
“Ako uzmemo varijabilnu kamatnu stopu, u početnom period plaćaćemo kamatu osam odsto, kasnije sedam, pa šest. Cela sumu može da diskontuje i izračuna, koliki će biti trošak oplate u narednom period, u odnosu na ono što bi ta investicija trebala da donese”, zaključuje Nedeljković. &nbsp;
Izvor: Insajder

Dobra i loša vest: Šta znači odluka NBS o smanjenju referentne kamatne stope

Kako se navodi, prilikom donošenja te odluke Izvršni odbor je imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju, u skladu sa projekcijama Narodne banke Srbije, kao i očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu.&nbsp;
Uzimajući u obzir dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i, dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera Izvršni odbor je procenio da su se stvorili uslovi za početak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope, navodi se u <a href="https://insajder.net/prenosimo/nbs-zadrzala-referentu-kamatnu-stopu-na-nivou-od-6-5-odsto">saopštenju NBS</a>.&nbsp;
Dodaje se da globalna inflacija nastavlja da opada i približava se pretpandemijskim nivoima, pre svega usled efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova centralnih banaka, slabljenja troškovnih pritisaka i popuštanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije ne očekuje znatniji rast cena proizvoda i usluga koje uvozimo, ali pažljivo prati sve faktore koji i na strani ponude i na strani tražnje mogu delovati na kretanje inflacije u narednom periodu, od čega će zavisiti buduće odluke monetarne politike.&nbsp;
Većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, a tržišni učesnici očekuju da je ciklus zaoštravanja monetarnih politika završen.
Evropska centralna banka je na sastanku 6. juna započela sa ublažavanjem monetarne politike smanjenjem osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena, ukazujući da će naredne mere zavisti od opreznog sagledavanja dinamike inflacije i projekcija njenog kretanja u narednom periodu.
Sistem federalnih rezervi u junu nije menjao monetarne uslove, pri čemu su i dalje prisutna očekivanja da bi do kraja godine mogao da započne sa njihovim ublažavanjem.
Očekivano postepeno smanjenje cene evroindeksiranog zaduživanja na domaćem tržištu zajedno sa početkom snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, trebalo bi da doprinese postepenom rastu kreditne aktivnosti i domaće tražnje, koji neće ugroziti opadajuću putanju inflacije.&nbsp;
Izvršni odbor je imao u vidu da relevantne institucije predviđaju blago opadajući trend kretanja svetske cene nafte u narednom periodu, i da je rast cena nafte do kojeg je povremeno dolazilo prethodnih meseci usled izraženih geopolitičkih tenzija i niza drugih faktora bio privremen.&nbsp;
Međugodišnja inflacija u Srbiji se, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora u maju vratila u granice cilja 3±1,5 odsto i iznosila je 4,5 odsto.
Navodi se da su usporavanju inflacije doprinele cene hrane, koje su u maju zabeležile mesečni pad od 0,2 odsto, a zatim cene energije usled izlaska iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja struje i gasa, dok je bazna inflacija ostvarila blago viši rast nego u aprilu, i iznosila je 5 odsto međugodišnje.&nbsp;
U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njeno zadržavanje u granicama cilja u srednjem roku, pri čemu će se od početka 2025. inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja od 3 odsto, a takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, smanjeni globalni inflatorni pritisci, kao i niža inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,7 odsto međugodišnje, što je povoljnije u odnosu na prvu procenu.&nbsp;
Rast je bio vođen većom aktivnošću u uslužnim sektorima, industriji i građevinarstvu, a prema podacima za april, povoljna kretanja su nastavljena i na početku drugog tromesečja.&nbsp;
Rastu domaće potrošnje doprinosi rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije, a rastu investicija u osnovna sredstva doprinose povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu.&nbsp;
Prema oceni Izvršnog odbora, iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona imati značajniji uticaj na inflaciju.
Naglašava se da će Izvršni odbor nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od brzine usporavanja inflacije.&nbsp;
Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Izvor: Tanjug