<article>On je za Tanjug rekao da bi to u nekom trenutku trebalo da se prenese i na građane, ali da se onda suočavamo sa problemom u vidu važne karakteristike ove industrije a to je njena loša cenovna fleksibilnost. "To znači da kada padne cena nekog resursa i steknu se uslovi da krajnji proizvod bude jeftiniji, on ne pojeftini zbog toga što mi kao kupci tog proizvoda, u ovom slučaju zaduženja i kredita, ne reagujemo adekvatno, odnosno nemamo problem i da nam prodaju skuplje", rekao je on. Dodao je da to objašnjava i zašto se Narodna banka Srbije odvažila da napravi i predloži nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jer, kako je naveo, mi sami sebe ne štitimo adekvatno kako bi trebalo. Prema njegovim rečima, ideja donošenja zakona jeste da se ograniče nagli skokovi cena kredita. "Prošle godine je zbog rasta euribora rata kredita mnogima skočila drastično u vrlo kratkom vremenskom periodu. Upravo je to sada ograničeno i moći će da se prati koliko koštaju krediti", rekao je on. Kao primer je naveo da ako se utvrdi da je prosečna ponderisana cena stambenih kredita 4,0 odsto, onda u periodu nakon tog izveštaja kredit sme da poskupi za jednu petinu, znači za još 20 odsto i da u ovom slučaju skoči na 4,8 odsto. "Međutim, ne sme da skoči više kao što je bio slučaj sa rastom euribora kada je sa 4,0 odsto skočio na 6,0 odsto, a rate kredita recimo sa 30.000 dinara skočile za nekoliko hiljada i to je taj udar koji je problematičan", naglasio je Uzelac. Naveo je da on, ipak, nije ugrozio redovnu otplatu kredita, ali ne zato što nije prozrukovao veće troškove građanima nego zato što su oni bili odgovorni i odrekli se ko zna čega da bi uredno servisirali svoje obaveze prema bankama. Govoreći o tome šta bi građani trebalo da znaju u vezi sa <a href="https://insajder.net/teme/dobra-i-losa-vest-sta-znali-odluka-nbs-a-o-smanjenju-referentne-kamatne-stope">uzimanjem i vraćanjem kredita</a>, istakao je da kao prvo jeftin kredit ne postoji, da se kredit uzima onda kada građanin nema problem da ga otplati, a kao univerzalnu poruku i savet naveo da je kredit ispravno podići za ono što će trajati duže od otplate kredita. Većina Beograđana reklo je Tanjugu da koristi kreditne kartice, kao i da nikada ne idu u dozvoljeni minus. Kreditne kartice, kako kažu, koriste uglavnom za onlajn kupovinu, kupovinu nameštaja i tehnike ili za plaćanje obaveza.Izvor: Tanjug</article>

On je za Tanjug rekao da bi to u nekom trenutku trebalo da se prenese i na građane, ali da se onda suočavamo sa problemom u vidu važne karakteristike ove industrije a to je njena loša cenovna fleksibilnost.&nbsp;
"To znači da kada padne cena nekog resursa i steknu se uslovi da krajnji proizvod bude jeftiniji, on ne pojeftini zbog toga što mi kao kupci tog proizvoda, u ovom slučaju zaduženja i kredita, ne reagujemo adekvatno, odnosno nemamo problem i da nam prodaju skuplje", rekao je on.&nbsp;
Dodao je da to objašnjava i zašto se Narodna banka Srbije odvažila da napravi i predloži nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jer, kako je naveo, mi sami sebe ne štitimo adekvatno kako bi trebalo.&nbsp;
Prema njegovim rečima, ideja donošenja zakona jeste da se ograniče nagli skokovi cena kredita.&nbsp;
"Prošle godine je zbog rasta euribora rata kredita mnogima skočila drastično u vrlo kratkom vremenskom periodu. Upravo je to sada ograničeno i moći će da se prati koliko koštaju krediti", rekao je on.&nbsp;
Kao primer je naveo da ako se utvrdi da je prosečna ponderisana cena stambenih kredita 4,0 odsto, onda u periodu nakon tog izveštaja kredit sme da poskupi za jednu petinu, znači za još 20 odsto i da u ovom slučaju skoči na 4,8 odsto.&nbsp;
"Međutim, ne sme da skoči više kao što je bio slučaj sa rastom euribora kada je sa 4,0 odsto skočio na 6,0 odsto, a rate kredita recimo sa 30.000 dinara skočile za nekoliko hiljada i to je taj udar koji je problematičan", naglasio je Uzelac.&nbsp;
Naveo je da on, ipak, nije ugrozio redovnu otplatu kredita, ali ne zato što nije prozrukovao veće troškove građanima nego zato što su oni bili odgovorni i odrekli se ko zna čega da bi uredno servisirali svoje obaveze prema bankama.&nbsp;
Govoreći o tome šta bi građani trebalo da znaju u vezi sa <a href="https://insajder.net/teme/dobra-i-losa-vest-sta-znali-odluka-nbs-a-o-smanjenju-referentne-kamatne-stope">uzimanjem i vraćanjem kredita</a>, istakao je da kao prvo jeftin kredit ne postoji, da se kredit uzima onda kada građanin nema problem da ga otplati, a kao univerzalnu poruku i savet naveo da je kredit ispravno podići za ono što će trajati duže od otplate kredita.&nbsp;
Većina Beograđana reklo je Tanjugu da koristi kreditne kartice, kao i da nikada ne idu u dozvoljeni minus. Kreditne kartice, kako kažu, koriste uglavnom za onlajn kupovinu, kupovinu nameštaja i tehnike ili za plaćanje obaveza.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kamata

Uzelac: Smanjenje referentne kamatne stope trebalo bi da obezbedi povoljnije kredite

Uzelac: Smanjenje referentne kamatne stope trebalo bi da obezbedi povoljnije kredite

Tagovi: