Skupi poslanici: Stranke mesečno dobijaju skoro šest hiljada evra po mandatu

Tokovi novca koji idu parlamentarnim strankama za njihovo redovno funkcionisanje, definisani su Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, čija je poslednja verzija doneta 2022. godine. Po tom zakonu, za rad parlamentarnih stranaka odvaja se 0,105 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije. To praktično znači da je iznos koji ide strankama fleksibilan i zavisi od novca koji država naplati kroz poreze.

Prema Zakonu o budžetu za 2025. godinu, na rad političkih partija odlazi 2.084.355.000 dinara, ili približno 17,8 miliona evra. Ako se ovaj iznos podeli na broj meseci, proizilazi da parlamentarne stranke inkasiraju mesečno oko 1,4 miliona evra. To praktično znači da po jednom poslaniku, stranke dobijaju malo manje od šest hiljada evra mesečno. U tu računicu ne ulaze poslaničke plate i svi troškovi na koje imaju prava narodni poslanici. Isto tako, u taj iznos se ne uračunava novac koji se iz pokrajinskog i lokalnih budžeta izdvaja za stranke, čija visina varira od opštine do opštine.

Cifra od blizu šest hiljada evra po narodnom poslaniku je okvirna, pošto zakon u ovom pogledu blago favorizuje male stranke. Takođe, nakon svakog rebalansa budžeta, iznos se menja onoliko koliko se menja iznos poreskih prihoda republičkog budžeta.

U aktuelnom sazivu parlamenta, prema računici organizacije Transparentnost Srbija, koalicija oko SNS-a će ove godine dobiti 8,6 miliona evra. Koalicija Srbija protiv nasilja, koja se u međuvremenu raspala, će ukupno u ovoj godini iz budžeta dobiti 4,5 miliona evra. SPS-u i Jedinstvenoj Srbiji sleduje 1,4 milion evra, a koaliciji NADA 1,16 miliona evra. Grupa građana Mi – glas iz naroda dobiće 1,1 miliona, Savez vojvođanskih Mađara 457 hiljada evra, Stranka pravde i pomirenja 205 hiljada, a SDA 154 hiljade.

Novac se isplaćuje na osnovnu izbornih listi i glasova koje su one osvojile, što znači da se koalicijama isplaćuje zbirno, a stvar unutrašnje raspodele je predmet koalicionog sporazuma.

Kako novac koji ide partijama zavisi od budžetskih prihoda, to znači da ovaj iznos varira iz godine u godinu. Poslednjih deset godina, taj iznos je samo rastao. Prema računici Transparentnosti, 2015. godine stranke su dobile ukupno 802 miliona dinara. U godini u kojoj je usvojen novi Zakon o finansiranju politčkih aktivnosti 2022., taj iznos se popeo na 1,3 milijarde dinara, a naredne 2023. godine 1, 6 milijardi. Prošle godine, parlamentarne stranke su iz budžeta inkasirale 1,8 milijardi dinara, a ove je prebačen broj od dve milijarde.

"Mi plaćamo da se bavimo politikom"

Iako ove cifre deluju astronomski za srpske uslove, predstavnici opozicionih stranaka ističu da su budžetske dotacije dovoljne za puko preživljavanje.

“To što dobiju opozicione stranke je dovoljno za esencijalno preživljavanje, za bilo šta preko toga nema dovoljno novca“, kaže za Insajder Srđan Milivojević, narodni poslanik i predsednik Demokratske stranke.

“Taj novac je presudno važan, jer bilo koja ozbiljna politička stranka na mesečnom nivou ima troškove iznad 100 hiljada evra. Najveći deo toga ode na zakupe prostora za potrebe stranke. Ako stranka ima 100 opštinskih odbora, a cena zakupa je između 500 i 1000 evra, lako se vidi koliko to košta. A na to treba dodati troškove za struju, internet, komunalije, gorivo...Jedna stranka ozbiljno košta“, ističe Milivojević dodajući da je taj sistem finansiranja uveden nakon 2000. godine kako bi se predupredila kupovina poslanika i to da bogati pojedici imaju neprimeren uticaj na rad stranaka.

Kako naglašava, Demokratska stranka ceo iznos koji dobija iz republičkog budžeta troši na vraćanje dugova koji su napravljeni u prethodnom periodu.

“Račun DS-a je u blokadi više od 12 godina i sav novac koji dođe iz budžeta usmeravamo na smanjenje duga. Kao predsednik DS-a smatram da je neozbiljno baviti se politikom, a ne vraćati dugove, nezavisno od toga ko ih je napravio. Tako da redovno funkcionisanje stranke finansiraju članovi DS-a sami, od sopstvenih zarada. Mi sami plaćamo to što se bavimo politikom“, ističe Milivojević.

Sam zakon koji uređuje finansiranje stranka, dodaje predsednik DS-a, je dobar. Problem je, kako navodi, što institucije koje treba da nagledaju poštovanje zakona ne rade svoj deo posla.

“Iako SNS ima najveći broj poslanika i dobijaju najveći iznos iz budžeta, njima taj novac ništa ne znači. Ako se samo pogleda kako izgledaju njihove kampanje i sabere se novac koji dobijaju za rad stranke i za izbornu kampanju, to ni približno ne pokriva troškove. Ali to ni za koga u državi ne predstavlja problem“, kaže Milivojević.

Stranka Srbija centar je tek nakon parlamentarnih izbora 2023. godine dobila status parlamentarne i stekla pravo na sredstva iz budžeta. Predsednik SRCA Zdravko Ponoš kaže za Insajder da je to znatno olakšalo rad stranke.

“To je za nas bila velika promena. Pre toga smo nekako preživljavali, a sada nam je taj iznos dovoljan da funkcionišemo. Nije nam to toliko ograničenje, koliko nam je činjenica da radimo u medijskom mraku“, kaže Ponoš.

On takođe smatra da je sistem redovnog finansiranja stranaka u redu, ali da problemi leže na drugom mestu.

“To što SNS dobija najviše novca nije problematično, jer imaju najviše poslanika, a novac se linearno uplaćuje strankama u zavisnosti od rezultata. Problem je način na koji je SNS došao do tolikog broja poslanika. Takođe, problem je i to što je uspostavljen sistem gde je praktično onemogućeno redovno, zakonsko uplaćivanje donacija strankama. Primera radi, ako bi neko uplatio iznos bilo kojoj opozicionoj stranci, vlast bi ga poreski, i na svaki drugi način, uništila. Tako da praktično opoziciji nije dostupan ovaj vid finansiranja. To strankama ostavlja članarine i sitne donacije simpatizera“, poručuje Ponoš.

Novinar: Vuk Jeremić