Tokovi novca koji idu parlamentarnim strankama za njihovo redovno funkcionisanje, definisani su Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, čija je poslednja verzija doneta 2022. godine. Po tom zakonu, za rad parlamentarnih stranaka odvaja se 0,105 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije. To praktično znači da je iznos koji ide strankama fleksibilan i zavisi od novca koji država naplati kroz poreze. Prema<a href="https://www.insajder.net/teme/usvajanje-budzeta-u-polupraznoj-sali-uz-jako-obezbedenje-video"> Zakonu o budžetu za 2025. godinu</a>, na rad političkih partija odlazi 2.084.355.000 dinara, ili približno 17,8 miliona evra. Ako se ovaj iznos podeli na broj meseci, proizilazi da parlamentarne stranke inkasiraju mesečno oko 1,4 miliona evra. To praktično znači da po jednom poslaniku, stranke dobijaju malo manje od šest hiljada evra mesečno. U tu računicu ne ulaze poslaničke plate i svi troškovi na koje imaju prava narodni poslanici. Isto tako, u taj iznos se ne uračunava novac koji se iz pokrajinskog i lokalnih budžeta izdvaja za stranke, čija visina varira od opštine do opštine. Cifra od blizu šest hiljada evra <a href="https://www.insajder.net/teme/polaganje-poslanicke-zakletve-u-holu-zvizdanje-i-transparenti-u-sali-obelezili-prvi-dan-skupstine-video">po narodnom poslaniku</a> je okvirna, pošto zakon u ovom pogledu blago favorizuje male stranke. Takođe, nakon svakog rebalansa budžeta, iznos se menja onoliko koliko se menja iznos poreskih prihoda republičkog budžeta. U aktuelnom sazivu parlamenta, prema računici organizacije Transparentnost Srbija, koalicija oko SNS-a će ove godine dobiti 8,6 miliona evra. Koalicija Srbija protiv nasilja, koja se u međuvremenu raspala, će ukupno u ovoj godini iz budžeta dobiti 4,5 miliona evra. SPS-u i Jedinstvenoj Srbiji sleduje 1,4 milion evra, a koaliciji NADA 1,16 miliona evra. Grupa građana Mi – glas iz naroda dobiće 1,1 miliona, Savez vojvođanskih Mađara 457 hiljada evra, Stranka pravde i pomirenja 205 hiljada, a SDA 154 hiljade. Novac se isplaćuje na osnovnu izbornih listi i <a href="https://www.insajder.net/teme/izbori-2023-biracka-mesta-zatvorena-u-20-casova">glasova koje su one osvojile,</a> što znači da se koalicijama isplaćuje zbirno, a stvar unutrašnje raspodele je predmet koalicionog sporazuma. Kako novac koji ide partijama zavisi od budžetskih prihoda, to znači da ovaj iznos varira iz godine u godinu. Poslednjih deset godina, taj iznos je samo rastao. Prema računici Transparentnosti, 2015. godine stranke su dobile ukupno 802 miliona dinara. U godini u kojoj je usvojen novi Zakon o finansiranju politčkih aktivnosti 2022., taj iznos se popeo na 1,3 milijarde dinara, a naredne 2023. godine 1, 6 milijardi. Prošle godine, parlamentarne stranke su iz budžeta inkasirale 1,8 milijardi dinara, a ove je prebačen broj od dve milijarde. <h2>"Mi plaćamo da se bavimo politikom"</h2> Iako ove cifre deluju astronomski za srpske uslove, predstavnici opozicionih stranaka ističu da su budžetske dotacije dovoljne za puko preživljavanje. “To što dobiju opozicione stranke je dovoljno za esencijalno preživljavanje, za bilo šta preko toga nema dovoljno novca“, kaže za Insajder Srđan Milivojević, narodni poslanik i predsednik Demokratske stranke. “Taj novac je presudno važan, jer bilo koja ozbiljna politička stranka na mesečnom nivou ima troškove iznad 100 hiljada evra. Najveći deo toga ode na zakupe prostora za potrebe stranke. Ako stranka ima 100 opštinskih odbora, a cena zakupa je između 500 i 1000 evra, lako se vidi koliko to košta. A na to treba dodati troškove za struju, internet, komunalije, gorivo...Jedna stranka ozbiljno košta“, ističe Milivojević dodajući da je taj sistem finansiranja uveden nakon 2000. godine kako bi se predupredila kupovina poslanika i to da bogati pojedici imaju neprimeren uticaj na rad stranaka. Kako naglašava, Demokratska stranka ceo iznos koji dobija iz republičkog budžeta troši na vraćanje dugova koji su napravljeni u prethodnom periodu. “Račun DS-a je u blokadi više od 12 godina i sav novac koji dođe iz budžeta usmeravamo na smanjenje duga. Kao predsednik DS-a smatram da je neozbiljno baviti se politikom, a ne vraćati dugove, nezavisno od toga ko ih je napravio. Tako da redovno funkcionisanje stranke finansiraju članovi DS-a sami, od sopstvenih zarada. Mi sami plaćamo to što se bavimo politikom“, ističe Milivojević.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024100711108_4c7e8637540444919658c7f138223b61cbcd4832fb5f99ba49fb977fa44073a6.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2024100711108_4c7e8637540444919658c7f138223b61cbcd4832fb5f99ba49fb977fa44073a6" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Opozicija Dragan Đilas Miroslav Aleksić Zoran Lutovac Dragana Rakić Zdravko Ponoš GREMLIN "><figcaption>Opozicija u Skupštini Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Sam zakon koji uređuje finansiranje stranka, dodaje predsednik DS-a, je dobar. Problem je, kako navodi, što institucije koje treba da nagledaju poštovanje zakona ne rade svoj deo posla. “Iako SNS ima najveći broj poslanika i dobijaju najveći iznos iz budžeta, njima taj novac ništa ne znači. Ako se samo pogleda kako izgledaju njihove kampanje i sabere se novac koji dobijaju za rad stranke i za izbornu kampanju, to ni približno ne pokriva troškove. Ali to ni za koga u državi ne predstavlja problem“, kaže Milivojević. Stranka Srbija centar je tek nakon parlamentarnih izbora 2023. godine dobila status parlamentarne i stekla pravo na sredstva iz budžeta. Predsednik SRCA Zdravko Ponoš kaže za Insajder da je to znatno olakšalo rad stranke. “To je za nas bila velika promena. Pre toga smo nekako preživljavali, a sada nam je taj iznos dovoljan da funkcionišemo. Nije nam to toliko ograničenje, koliko nam je činjenica da radimo u medijskom mraku“, kaže Ponoš. On takođe smatra da je sistem redovnog finansiranja stranaka u redu, ali da problemi leže na drugom mestu. “To što SNS dobija najviše novca nije problematično, jer imaju najviše poslanika, a novac se linearno uplaćuje strankama u zavisnosti od rezultata. Problem je način na koji je SNS došao do tolikog broja poslanika. Takođe, problem je i to što je uspostavljen sistem gde je praktično onemogućeno redovno, zakonsko uplaćivanje donacija strankama. Primera radi, ako bi neko uplatio iznos bilo kojoj opozicionoj stranci, vlast bi ga poreski, i na svaki drugi način, uništila. Tako da praktično opoziciji nije dostupan ovaj vid finansiranja. To strankama ostavlja članarine i sitne donacije simpatizera“, poručuje Ponoš. Novinar: Vuk Jeremić

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Skupi poslanici: Stranke mesečno dobijaju skoro šest hiljada evra po mandatu

Izveštaj komisije za verifikaciju mandata, koja je izabrana na početku sednice, nije usvojen, pošto su za izveštaj glasala 52 poslanika, protiv 46, a uzdržano je bilo 11 poslanika.
Sednici je prisustvovalo 119 od 120 poslanika a predsedava joj najstariji poslanik Avni Dehari iz Samoopredeljenja, dok mu u vođenju pomaže Sara Jašari iz Demokratske partije Kosova kao najmlađa poslanica.
Protiv izveštaja su glasali poslanici Demokratske partije Kosova, Demokratskog saveza Kosova i Alijanse za budućnost Kosova, navodeći da nije blagovremeno distribuirana dokumentacija u vezi sa ostavkom premijera i ministara koji su izabrani za poslanike i da premijer Aljbin Kurti i ministri koji su izabrani za poslanike pokušavaju da budu i na izvršnim i na zakonodavnim funkcijama.&nbsp;
U međuvremenu, kosovski mediji su javili da je Kurti podneo ostavku na mesto premijera kako bi mogao da položi zakletvu kao poslanik, a ministarka pravde u ostavci, Aljbuljena Hadžiju, je na sto za kojim je Kurti sedeo u parlamentu stavila albansku zastavu.
Konstitutivna sednica počela je oko 11 časova, sa sat vremena zakašnjenja.&nbsp;
Centralna izborna komisija u Prištini potvrdila je 27. marta konačne rezultate izbora za skupštinu održanih 9. februara, prema kojima je Samoopredeljenje osvojilo 48 mandata, a najjača srpska stranka u pokrajini, Srpska lista devet mandata od 10 predviđenih za Srbe.
Posle Samoopredeljenja, na drugom mestu je Demokratska partija Kosova sa 24 mandata, a slede Demokratski savez Kosova sa 20 mandata i koalicija okupljena oko Alijanse za budućnost Kosova sa osam mandata.
Parlament Kosova ima 120 poslaničkih mesta, od čega nevećinske zajednice imaju 20 mandata, od kojih srpska ima zagarantovanih 10 mandata.&nbsp;
Srpska lista je osvojila devet od 10 mandata predviđenih za Srbe, a jedan mandat osvojila je stranka Za slobodu, pravdu i opstanak.
Srpska lista više puta je istakla da je” oštećena za jedan mandat” i “da je partija Za slobodu, pravdu i opstanak dobila mandat zahvaljujući glasovima albanskih birača”.
Izvor: Beta/Tanjug

Prenosimo

200x200

Prekinuta sednica Skupštine Kosova, mandati nisu potvđeni; Kurti podneo ostavku

"Pokušaćemo da spremimo model do kraja ove godine, kako bi svaki odrasli muškarac u Poljskoj bio obučen u slučaju rata", rekao je Tusk tokom govora o bezbednosti pred poljskim parlamentom. 	Prošle godine, poljska vlada je saopštila da vojska broji oko 200.000 vojnika, sa ciljem da ove godine taj broj poveća na 220.000, a da se na duže staze dostigne broj od 300.000 vojnika. 	
Međutim, strahovi za bezbednost su se znatno pojačali u poslednjim nedeljama, jer Rusija nastavlja napade na Ukrajinu, dok administracija američkog predsednika Donalda Trampa povlači vojnu i obaveštajnu podršku Ukrajini. 	Tusk je sugerisao na to da bi Poljska trebalo da istraži "nuklearne mogućnosti". 	
"Moramo da budemo svesni toga da Poljska mora da se oslanja na najmodernije mogućnosti, uključujući nuklearno oružje i savremeno nekonvencionalno oružje", rekao je on. 	
Lider najveće opozicione stranke "Pravo i pravda" Jaroslav Kazinski, rekao je da će biti potrebna i promena mentaliteta društva pored vojne obuke muškaraca. 	
Poljski predsednik Andžej Duda saopštio je da će podneti amandman na poljski ustav koji bi obavezivao zemlju da svake godine na odbranu troši najmanje četiri odsto svog bruto domaćeg proizvoda. 	
Poljska trenutno troši veći procenat BDP-a na odbranu od bilo koje druge NATO članice, uključujući SAD, a prošle godine odbrambena potrošnja iznosila je 4,1 odsto BDP-a, dok je ove godine planirano 4,7 odsto.
Izvor: Tanjug

Poljska planira vojnu obuku za svakog muškarca zbog rastućih pretnji u Evropi

Tanka većina od 218 prema 215 glasova, uz dva uzdržana glasa, odlučila je da zakon kakav je bio ostane na snazi, to jest da se ne prihvati liberalizacija abortusa kakvu je predložila Tuskova vlada. 
 
Njegov liberalni poslanički klub zalagao se za ukidanje krivičnih sankcija za osobe koje bi ženama pomogle da abortiraju.&nbsp;
Po važećem zakonu, <a href="https://insajder.net/prenosimo/prema-sudu-u-strazburu-poljska-zabranom-abortusa-krsi-ljudska-prava">prekršilac može dobiti i tri godine zatvora</a>. 
 
 Međutim, pojedini poslanici šire Tuskove koalicije, pre svega agrarne Narodne partije, glasali su protiv izmena, ukazujući na pukotine među vladajućom većinom. 
 
 Liberalizacija abortusa bila je jedan od ključnih elemenata Tuskovog programa ukidanja raznih konzervativnih politika koje je prethodna desničarska vlast pretočila u zakone, izazavavši masovne proteste koji su trajali mesecima. &nbsp; 
 
 Vladajuću većinu u poljskom parlamentu, Sejmu, čine Tuskova Građanska koalicija, koalicija Treći put, Narodna partija i Leva stranka. 
 
 Levičarski parlamentarci tvrde da će iznositi izmene na glasanje dok ne budu usvojene. 
 
 Konzervativni predsednik Andžej Duda, koji je bio saveznik prethodne desničarske vlasti, rekao je ove nedelje da takav zakon nema nameru da potpiše, jer za njega abortus znači ubistvo.
&nbsp;Izvor: Beta&nbsp;

Strogi zakon o abortusu ostaje na snazi, poljski parlament protiv liberalizacije koju je predložila vlada

Članove Foruma je pozdravio predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, navodeći da je taj forum konstituisan na zakonskim osnovama.
Član Parlamentarnog foruma, poslanik u Skupštini Srbije Milimir Vujadinović istakao je da će sutra, 3. jula, biti tačno 17 godina otkako je Parlamentarna skupština BiH ratifikovala Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama Republike Srbije i RS, koji predviđa i ovakav vid saradnje.
Na današnjoj sednici usvojen je Poslovnik o radu foruma koji će zasedati dvaput godišnje.&nbsp;
U Forumu je po 11 poslanika iz skupština Srbije i RS i iz vlasti, i iz opozicije, a iz RS su uključeni i potpredsednici entitetskog parlamenta iz hrvatskog i bošnjačkog naroda.
Zadatak Foruma je, između ostalog, upućivanje njegovih akata, zaključaka i predloga skupštinama RS i Srbije, a komuniciraće i s međunarodnim organizacijama.
Sve inicijative foruma, kako je istaknuto, neće biti usmerene ni protiv koga, a forum bi trebalo da doprinese još boljim odnosima Srbije i RS.
Saopštenje o konstituisanju Parlamentarnog foruma danas je u Beogradu objavila Skupština Srbije koja je navela da je cilj da saradnju dva parlamenta podigne na još viši nivo.
Skupština Srbije je navela da Biro koji koordinira rad Foruma čine predsednici dveju skupština, da forum može da usvaja deklaracije i odluke koje će dostavljati Veću za saradnju, skupštinama i vladama RS i Srbije.
Skupština Srbije je navela da je ćlan Foruma, poslanik SNS-a Milimir Vujadinović naveo i da je Srbija do sada uložila 110 miliona evra u projekte u Republici Srpskoj.
"Cilj ovoga je smirivanje tenzija i saradnja u korist celog regiona", rekao je on.
Posle sednice kojom je predsedavao zajedno s poslanikom RS Igorom Žuniće, Dušan Marić (SNS) je rekao da je saradnja RS i Srbije u poslednjih 10 godina na visokom nivou.
"Rad Foruma će biti usklađen s Dejtonskim sporazumom i nije uperen protiv BiH. Naprotiv, postoji prostor za saradnju sa Parlamentarnom skupštinom BiH i Parlamentom FBiH", kazao je Marić.
Kopredsedavajući Žunić je rekao da je danas "napravljen istorijski korak koji je nastavak produbljivanja specijalnih veza Srpske i Srbije" i da će Forum "nuditi saradnju, mir i razgovor" i da "inicijative koje ćemo pokretati, neće biti usmerene ni protiv koga", prenela je Skupština Srbije.
Memorandum o formiranju Parlamentarnog foruma Srbija - Republika Srpska su 20. septembra 2023. godine potpisali predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić i predsednik Skupštine Srbije u prethodnom sazivu Vladimir Orlić.
 
Izvor: Beta

Konstituisan Parlamentarni forum Srbije i Republike Srpske: Cilj saradnja u korist celog regiona

&nbsp;
 
Više hiljada demonstranata koji se protive najavljenom uvođenju novih poreza u Keniji, upalo je u parlament, a deo zgrade je zapaljen. Poslanici su evakuisani. Novinari su videli najmanje tri tela ispred kompleksa gde je policija pucala na okupljene, prenosi AP.
 
Demonstranti su tražili da poslanici glasaju protiv kontroverznog zakona kojim se nameću novi porezi u zemlji u kojoj frustracije zbog visokih troškova života tinjaju godinama.
Upali su u parlament ubrzo nakon što su poslanici glasali "za" usvajanje zakona. Zapaljena je i kancelarija guvernera Najrobija, člana vladajuće stranke. Kancelarija se nalazi u blizini parlamenta.
"Dolazimo po svakog političara", čulo se iz mase
Policajci su pucali bojevim mecima i bacili suzavac na demonstrante. U sličnim protestima prošle nedelje poginule su dve osobe. Predsednica Pravnog društva Kenije Fejt Odhiambo rekla je da su 50 Kenijaca, uključujući njenog asistenta, "oteli ljudi za koje se veruje da su policajci".
Neki od nestalih su aktivisti koji su podržavali proteste, a odvedeni su iz svojih domova i radnih mesta, uoči početka protesta. Policija nije odgovorila na upite novinara o tome.
Predsednik parlamenta Mozes Vetangula naložio je policiji da pruži informacije o tome gde se nalaze oni za koje je opozicija rekla da su oteti. Predsednik Vilijam Ruto bio je van glavnog grada zbog obaveza u okviru Afričke unije.
On je u nedelju rekao da je ponosan na mlade ljude koji su izašli da "ispolje svoju demokratsku dužnost".
Izvor: Beta

Parlament

Skupi poslanici: Stranke mesečno dobijaju skoro šest hiljada evra po mandatu

Prekinuta sednica Skupštine Kosova, mandati nisu potvđeni; Kurti podneo ostavku

Poljska planira vojnu obuku za svakog muškarca zbog rastućih pretnji u Evropi

Strogi zakon o abortusu ostaje na snazi, poljski parlament protiv liberalizacije koju je predložila vlada

Konstituisan Parlamentarni forum Srbije i Republike Srpske: Cilj saradnja u korist celog regiona

Kenija: Demonstranti upali u zgradu parlamenta i zapalili je