Svoj doprinos ovoj tradiciji srpskog parlamentarizma na poslednjoj sednici skupštine dala je i Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine. Ona je ušla u diskusiju sa poslanicom opozicionog Zeleno-levog fronta Jelenom Jerinić oko sudbine Marije Vasić, profesorke novosadske gimnazije Jovan Jovanović Zmaj koja je optužena za više dela protiv ustavnog poretka. Jerinić je u svom govoru podsetila na slučaj profesorke koja je duže od dva meseca provela u pritvoru, a koja se i sada nalazi u kućnom pritvoru, dodajući da njoj veruje više nego predstavnicima vlasti. &nbsp; Na to je replicirala Brnabić, rekavši da ako još veruje, da treba da im objasni “ko je ispred Beogradskog univerziteta planirao vojni puč“. U tom trenutku, Brnabić je isključila mikrofon i opsovala poslanicu Jerinić. Ipak, dok je to činila, nalazila se u krupnom kadru u prenosu sednice skupštine, zbog čega je bilo jednostavno pročitati sa usana šta je predsednica skupštine poručila koleginici. &nbsp; Dan nakon ove “razmene“ na gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj pojavili su se uvredljivi grafiti na račun profesorke Vasić, a Pokret slobodnih građana je optužio Anu Brnabić da je “direktno inspirisala“ ove uvrede. &nbsp; "Targetiranje je inspirisala direktno predsednica Narodne skupštine, Ana Brnabić, koja je na jučerašnjem zasedanju optužila Mariju Vasić da je planirala vojni puč a nakon toga su zabeležene i psovke koje je Brnabić uputila Mariji Vasić", ocenili su iz Pokreta slobodnih građana. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240423160436_9b31f28e7f13cbe8b1623eefe80266ac7885d92f10bf471be00d4234af35d1c5.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240423160436_9b31f28e7f13cbe8b1623eefe80266ac7885d92f10bf471be00d4234af35d1c5" data-rendition-name="original" width="3488" height="2325" loading="lazy" alt="Sastanak Ana Brnabić poslaničke grupe "> <figcaption>Sastanak poslaničkih grupa. Foto: Narodna skupština/Peđa Vučković</figcaption> </figure>  Nivo javne rasprave u Narodnoj skupštini je degradirao do te mere da su termini poput “fašiste“, “lopova“, “kriminalca“ ili “nasilnika“ postali deo svakodnevnog rečnika poslanika. Takav jezik je toliko normalizovan &nbsp;da često i ne bude sankcionisan onako kako to predviđaju propisi. &nbsp; Sancije zavređuju one “kreativnije uvrede“ ali ni to nije zagarantovano. U oktobru prošle godine, poslanici opozicije su u više navrata tvrdili da je poslanik SNS-a Nebojša Bakarec predsednika stranke SRCE Zdravka Ponoša oslovio sa “đubre ustaško“, dobacujući mu sa mesta, ali se to nije našlo u skupštinskom transkriptu. Inicijativa Otvoreni parlament, koji je pokrenula organizacije CRTA, tada je u saopštenju upozorila na “proces čišćenja i poliranja skupštinskih steno beleški“, tvrdeći da se Bakarecova uvreda, “iako jasno razumljiva u prenosu sednice, nije našla u originalnom izdanju transkripta“. Kako su dodali, na mestu na kojem bi trebalo da stoji uvreda, samo stoji “poslanici dobacuju“. &nbsp; <h2>Sednice uz pripadnike obezbeđenja</h2> Ipak, koliko god uvrede bile normalizovane, u poslednje vreme one nisu najveća prepreka &nbsp;smislenom funkcionisanju Narodne skupštine. Tokom aktuelnog saziva, dve sednice su prekinute zbog toga što je dolazilo do opšte tuče među poslanicima. U novembru prošle godine, neposredno nakon pada nadstrešnice zakazana je sednica skupštine sa 68 tačaka dnevnog reda, među kojima je i usvajanje najvažnijeg zakona, Zakona o budžetu za 2025. godinu. Međutim, nakon što je većina odbila da se na dnevnom redu nađe predlog opozicije da se glasa o poverenju vladi, <a href="https://www.insajder.net/teme/brankovic-vladajuca-vecina-ne-preza-od-toga-da-potpuno-pregazi-vladavinu-prava-i-instituciju-narodne-skupstine-video">situacija je eskalirala u otvoreni fizički obračun.</a> Na kraju je rasprava zaključena tako što je predsednica skupštine, okružena obezbeđenjem, iščitavala tačke dnevnog reda. &nbsp; <a href="https://www.insajder.net/teme/tuca-dimne-bombe-incidenti-u-skupstini-ali-i-ispred-nje-video">U martu ove godine, atmosfera je bila još uzavrelija</a>, jer su pored fizičkog obračuna korišćeni suzavac i biber sprejevi. I ovoga puta je reagovalo obezbeđenje, i sprečilo dalju eskalaciju. &nbsp; Ovakvo ponašanje, iako je postalo sinonim za rad parlamenta, oštro se kosi sa propisima koji uređuju ponašanje poslanika. &nbsp; Tako se u poslovniku Narodne skupštine navodi da poslanik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. &nbsp; “Niko ne može da prekida govornika niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom. Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora“, navodi se u Poslovniku. &nbsp; Dodaje se da je govornik na sednici dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, te da nije dozvoljeno neposredno obraćanje jednog poslanika drugom, kao ni korišćenje uvredljivih izraza i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica. &nbsp; Ovu sferu uređuje i <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/kodeks-usvojila-skupstina-ali-ne-i-poslanici-martinovic-ponovo-etiketira-medije-i-nevladine-organizacije">Kodeks ponašanja narodnih poslanika </a>koji ističe da su poslanici dužni da savesno obavljaju poslaničku funkciju, da uvažavaju druge poslanike, da govorom ne podstiču mržnju i nasilje, kao i da ne koriste izraze, reči i gestikulacije koje vređaju ili omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine. Novinar: Vuk Jeremić

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Rutinsko gaženje poslovnika i etičkog kodeksa: Kako su psovke, uvrede i klevete postali jezik narodnih poslanika

"Danas sam napisala pismo ministru spoljnih poslova, tražeći značajnu promenu u pristupu našoj spoljnoj politici prema Srbiji, nakon prisustva predsednika Vučića vojnoj paradi u Moskvi 9. maja. Pismo je potpisalo još 25 parlamentaraca", objavila je na mreži X članica britanskog parlamenta Ema Level.&nbsp;
 
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet" data-media-max-width="560">I have today written to the Foreign Secretary seeking a step change in approach to our foreign policy towards Serbia following the attendance of President Vucic at the Moscow military parade on the 9th May. See the letter, co-signed by 25 other parliamentarians, below 👇 <a href="https://t.co/6agESw5xLz">pic.twitter.com/6agESw5xLz</a>&mdash; Emma Lewell MP (@EmmaLewell) <a href="https://twitter.com/EmmaLewell/status/1922261270381674657?ref_src=twsrc%5Etfw">May 13, 2025</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
&nbsp; 
U pismu upućenom Dejvidu Lamiju 13. maja izražava se duboka zabrinutost zbog Vučićevog prisustva vojnoj paradi u Moskvi.
"Pod predsednikom Vučićem Srbija je ojačala odnose sa Putinom, pri čemu je posebno značajno to što je jedina država kandidat za članstvo u EU koja nije uvela nikakve sankcije Rusiji, uprkos užasnim zločinima počinjenim protiv Ukrajine od 2014. godine. Pored toga, predsednik Vučić je nastojao da destabilizuje Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i širi region Balkana, usko sarađujući sa Putinovom Rusijom, koja skreće pažnju sa svog napada na Ukrajinu", navodi se u pismu.
Tokom Vučićeve vladavine, dodaje se, Srbija je doživela značajno nazadovanje u pogledu demokratije, uz stalne napade na slobodne medije, političku opoziciju i civilno društvo, kao i raširenu korupciju, što je dovelo do masovnih protesta protiv njegove vlasti poslednjih meseci.
Poslanici podsećaju da je "nekoliko uzastopnih britanskih vlada podržavalo evroatlantske integracije Srbije, u nadi da će to privući Srbiju slobodi, ekonomskom prosperitetu, poštovanju ljudskih i građanskih prava i udaljiti je od Putinove Rusije".&nbsp;
Oni navode da "iako je to bio hvale vredan cilj, događaji od 9. maja pokazuju, jednom zauvek, da Vučićeva vlada nema nikakvu nameru da prekine veze sa Rusijom, dok aktivno promoviše ultranacionalističku, ekspanzionističku ideologiju Velike Srbije, što otvara rizik od ponovnog uvođenja Balkana u krvavi sukob".
Stoga sada pozivamo Vladu da promeni pravac, počevši od niza ciljanih sankcija protiv predsednika Vučića, njegove vlade i njegovih saradnika, i da iskoristi sva raspoloživa diplomatska sredstva kako bi podstakla naše saveznike da učine isto, ističe se u pismu.
Ako sada ne pošaljemo snažnu poruku srpskoj vladi, rizikujemo da osnažimo odlučnost Vučićevog režima i neuspeh da sprečimo dalje pogoršanje već krhke bezbednosne situacije na Balkanu, dodaje se u pismu i izražava podrška "studentima, demonstrantima i građanima Srbije koji žele bolju budućnost za svoju zemlju, oslobođenu autoritarizma i korupcije".
U Moskvi je Paradom pobede na Crvenom trgu i brojnim manifestacijama 9. maja bila <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putinova-svecana-vecera-u-kremlju-prisustvovao-i-predsednik-srbije">obeležena 80. godišnjica pobede nad fašizmom</a>, čemu je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Prisusustvovao je i svečanoj večera koju je u čast šefova stranih delegacija priredio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/predsednik-stigao-u-moskvu">Do ruske prestonice Vučić je leteo preko Bugarske, Turske i Azerbejdžana</a>, da bi morao prinudno da sleti u Baku, jer, kako su objavili mediji, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucicev-avion-u-bakuu-ceka-odobrenje-za-nastavak-leta-zbog-borbenih-dejstava">nije imao dozvolu za nastavak</a> leta zbog borbenih dejstava Rusije i Ukrajine u vazdušnom prostoru.&nbsp;
Vučić je u Moskvu otišao uprkos upozorenjima Brisela da to ne čini jer je takav potez u <a href="https://www.insajder.net/teme/kos-odlazak-u-moskvu-vuciceva-odluka-ali-ce-onda-moj-zadatak-da-pomognem-srbiji-biti-tezi">suprotnosti sa stavom Evropske unije</a>.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-znam-sta-o-putu-u-moskvu-mnogi-misle-u-eu-ali-politicka-volja-srbije-je-evropski-put">Vučić je posle jučerašnjeg razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom rekao</a> da je s njim otvoreno razgovarao o njegovom putu u Moskvu za Dan pobede, navodeći da “dobro zna i dobro razume šta o putu u Moskvu misle mnogi u EU”, ali da je Košti preneo da je politička volja Srbije da bude na evropskom putu.
Izvor: Beta, Insajder

Prenosimo

200x200

Grupa britanskih poslanika traži sankcije za Vučića i promenu politike prema Srbiji

Tokovi novca koji idu parlamentarnim strankama za njihovo redovno funkcionisanje, definisani su Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, čija je poslednja verzija doneta 2022. godine. Po tom zakonu, za rad parlamentarnih stranaka odvaja se 0,105 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije. To praktično znači da je iznos koji ide strankama fleksibilan i zavisi od novca koji država naplati kroz poreze. Prema<a href="https://www.insajder.net/teme/usvajanje-budzeta-u-polupraznoj-sali-uz-jako-obezbedenje-video"> Zakonu o budžetu za 2025. godinu</a>, na rad političkih partija odlazi 2.084.355.000 dinara, ili približno 17,8 miliona evra. Ako se ovaj iznos podeli na broj meseci, proizilazi da parlamentarne stranke inkasiraju mesečno oko 1,4 miliona evra. To praktično znači da po jednom poslaniku, stranke dobijaju malo manje od šest hiljada evra mesečno. U tu računicu ne ulaze poslaničke plate i svi troškovi na koje imaju prava narodni poslanici. Isto tako, u taj iznos se ne uračunava novac koji se iz pokrajinskog i lokalnih budžeta izdvaja za stranke, čija visina varira od opštine do opštine. Cifra od blizu šest hiljada evra <a href="https://www.insajder.net/teme/polaganje-poslanicke-zakletve-u-holu-zvizdanje-i-transparenti-u-sali-obelezili-prvi-dan-skupstine-video">po narodnom poslaniku</a> je okvirna, pošto zakon u ovom pogledu blago favorizuje male stranke. Takođe, nakon svakog rebalansa budžeta, iznos se menja onoliko koliko se menja iznos poreskih prihoda republičkog budžeta. U aktuelnom sazivu parlamenta, prema računici organizacije Transparentnost Srbija, koalicija oko SNS-a će ove godine dobiti 8,6 miliona evra. Koalicija Srbija protiv nasilja, koja se u međuvremenu raspala, će ukupno u ovoj godini iz budžeta dobiti 4,5 miliona evra. SPS-u i Jedinstvenoj Srbiji sleduje 1,4 milion evra, a koaliciji NADA 1,16 miliona evra. Grupa građana Mi – glas iz naroda dobiće 1,1 miliona, Savez vojvođanskih Mađara 457 hiljada evra, Stranka pravde i pomirenja 205 hiljada, a SDA 154 hiljade. Novac se isplaćuje na osnovnu izbornih listi i <a href="https://www.insajder.net/teme/izbori-2023-biracka-mesta-zatvorena-u-20-casova">glasova koje su one osvojile,</a> što znači da se koalicijama isplaćuje zbirno, a stvar unutrašnje raspodele je predmet koalicionog sporazuma. Kako novac koji ide partijama zavisi od budžetskih prihoda, to znači da ovaj iznos varira iz godine u godinu. Poslednjih deset godina, taj iznos je samo rastao. Prema računici Transparentnosti, 2015. godine stranke su dobile ukupno 802 miliona dinara. U godini u kojoj je usvojen novi Zakon o finansiranju politčkih aktivnosti 2022., taj iznos se popeo na 1,3 milijarde dinara, a naredne 2023. godine 1, 6 milijardi. Prošle godine, parlamentarne stranke su iz budžeta inkasirale 1,8 milijardi dinara, a ove je prebačen broj od dve milijarde. <h2>"Mi plaćamo da se bavimo politikom"</h2> Iako ove cifre deluju astronomski za srpske uslove, predstavnici opozicionih stranaka ističu da su budžetske dotacije dovoljne za puko preživljavanje. “To što dobiju opozicione stranke je dovoljno za esencijalno preživljavanje, za bilo šta preko toga nema dovoljno novca“, kaže za Insajder Srđan Milivojević, narodni poslanik i predsednik Demokratske stranke. “Taj novac je presudno važan, jer bilo koja ozbiljna politička stranka na mesečnom nivou ima troškove iznad 100 hiljada evra. Najveći deo toga ode na zakupe prostora za potrebe stranke. Ako stranka ima 100 opštinskih odbora, a cena zakupa je između 500 i 1000 evra, lako se vidi koliko to košta. A na to treba dodati troškove za struju, internet, komunalije, gorivo...Jedna stranka ozbiljno košta“, ističe Milivojević dodajući da je taj sistem finansiranja uveden nakon 2000. godine kako bi se predupredila kupovina poslanika i to da bogati pojedici imaju neprimeren uticaj na rad stranaka. Kako naglašava, Demokratska stranka ceo iznos koji dobija iz republičkog budžeta troši na vraćanje dugova koji su napravljeni u prethodnom periodu. “Račun DS-a je u blokadi više od 12 godina i sav novac koji dođe iz budžeta usmeravamo na smanjenje duga. Kao predsednik DS-a smatram da je neozbiljno baviti se politikom, a ne vraćati dugove, nezavisno od toga ko ih je napravio. Tako da redovno funkcionisanje stranke finansiraju članovi DS-a sami, od sopstvenih zarada. Mi sami plaćamo to što se bavimo politikom“, ističe Milivojević.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024100711108_4c7e8637540444919658c7f138223b61cbcd4832fb5f99ba49fb977fa44073a6.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2024100711108_4c7e8637540444919658c7f138223b61cbcd4832fb5f99ba49fb977fa44073a6" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Opozicija Dragan Đilas Miroslav Aleksić Zoran Lutovac Dragana Rakić Zdravko Ponoš GREMLIN "><figcaption>Opozicija u Skupštini Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Sam zakon koji uređuje finansiranje stranka, dodaje predsednik DS-a, je dobar. Problem je, kako navodi, što institucije koje treba da nagledaju poštovanje zakona ne rade svoj deo posla. “Iako SNS ima najveći broj poslanika i dobijaju najveći iznos iz budžeta, njima taj novac ništa ne znači. Ako se samo pogleda kako izgledaju njihove kampanje i sabere se novac koji dobijaju za rad stranke i za izbornu kampanju, to ni približno ne pokriva troškove. Ali to ni za koga u državi ne predstavlja problem“, kaže Milivojević. Stranka Srbija centar je tek nakon parlamentarnih izbora 2023. godine dobila status parlamentarne i stekla pravo na sredstva iz budžeta. Predsednik SRCA Zdravko Ponoš kaže za Insajder da je to znatno olakšalo rad stranke. “To je za nas bila velika promena. Pre toga smo nekako preživljavali, a sada nam je taj iznos dovoljan da funkcionišemo. Nije nam to toliko ograničenje, koliko nam je činjenica da radimo u medijskom mraku“, kaže Ponoš. On takođe smatra da je sistem redovnog finansiranja stranaka u redu, ali da problemi leže na drugom mestu. “To što SNS dobija najviše novca nije problematično, jer imaju najviše poslanika, a novac se linearno uplaćuje strankama u zavisnosti od rezultata. Problem je način na koji je SNS došao do tolikog broja poslanika. Takođe, problem je i to što je uspostavljen sistem gde je praktično onemogućeno redovno, zakonsko uplaćivanje donacija strankama. Primera radi, ako bi neko uplatio iznos bilo kojoj opozicionoj stranci, vlast bi ga poreski, i na svaki drugi način, uništila. Tako da praktično opoziciji nije dostupan ovaj vid finansiranja. To strankama ostavlja članarine i sitne donacije simpatizera“, poručuje Ponoš. Novinar: Vuk Jeremić

Skupi poslanici: Stranke mesečno dobijaju skoro šest hiljada evra po mandatu

<a href="https://www.insajder.net/teme/opozicija-sa-martom-kos-eu-sve-kriticnija-prema-vlastima-u-srbiji">Kos</a>, koja boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, navela je da je Plan rasta za Zapadni Balkan važan instrument koji može da pomogne da ovaj proces bude stabilan, saopšteno je iz Skupštine Srbije.&nbsp;
Šef Poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane Milenko Jovanov ukazao je da je članstvo u Evropskoj uniji strateško opredeljenje svih članova vladajuće koalicije i da će Narodna skupština nastaviti intenzivan rad na sprovođenju reformi i usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa evropskim.&nbsp;
Jovanov je ocenio i da EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana.&nbsp;
Sastanku sa <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/marta-kos-odala-pocast-poginulima-pri-padu-nadstresnice-u-novom-sadu">Kos </a>su prisustvovali i narodni poslanici Socijalističke partije Srbije Dunja Simonović Bratić, Socijaldemokratske partije Srbije Branimir Jovanović, Saveza vojvođanskih Mađara Boris Bajić, PUPS - Stefan Krkobabić i Života Starčević iz Jedinstvene Srbije.&nbsp;
U saopštenju se ističe da su poslanici informisali Kos o aktuelnoj političkoj i društvenoj situaciji u Srbiji i o daljem radu na unapređenju izbornih uslova i ispunjavanju preporuka ODIHR.&nbsp;
Ukazali su i na svakodnevne pritiske i tešku situaciju sa kojom se suočava srpski narod na Kosovu i Metohiji, navodeći da Priština još nije ispunila svoju obavezu koja se tiče formiranja Zajednice srpskih opština, dodaje se u saopštenju.
Izvor: FoNet&nbsp;

Kos sa poslanicima vladajuće koalicije: EU ostaje posvećena proširenju, cilj završetak pregovora sa Srbijom do 2026.

U sali je prisutan 101 poslanik, a najveći deo opozicije ni danas ne prisustvuje sednici. Predsedavajuća sednicom Elvira Kovač konstatovala je da postoje uslovi za nastavak rada skupštinskog zasedanja.
Danas se na dnevnom redu nalazi predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade SAD o strateškoj saradnji u oblasti energetike u Srbiji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Prva sednica ovogodišnjeg prolećnog zasedanja Skupštine Srbije održana je 4. marta, a obeležili su je incidenti u skupštinskoj sali. Opozicija je pokušala da spreči raspravu, što je dovelo do guranja među poslanicima, ispaljivanja dimnih bombi, aktiviranja protivpožarnog aparata i polivanja vodom.
Na početku zasedanja najavljeno je da će, prema rečima predsednice Skupštine Ane Brnabić, na kraju sednice biti konstatovana ostavka predsednika Vlade Miloša Vučevića.
Tokom sednice poslanici su usvojili predloge zakona od 1. do 32. tačke dnevnog reda, kao i 65. i 66. tačku. Među usvojenim zakonima nalazi se i Zakon o visokom obrazovanju, kojim je predviđeno da se školarine studentima umanje za 50 odsto. Takođe je usvojen i zakon kojim se odlaže uvođenje državne mature za školsku 2028/2029. godinu.
Poslanici su podržali i Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao meru podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti.
Skupština je usvojila i set finansijskih zakona, među kojima je i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim se ograničavaju kamatne stope na gotovo sve vrste kredita, uključujući stambene kredite, potrošačke i gotovinske kredite, kao i kreditne kartice i dozvoljeno ili nedozvoljeno prekoračenje. Pored toga, poslanici su usvojili izmene i dopune Zakona o bankama, Zakon o zaduživanju za potrebe finansiranja projekta Ruma–Šabac–Loznica, kao i izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Na &nbsp;današnjem dnevnom redu sednice je 70 tačaka među kojima je više međunarodnih sporazuma, kao i ugovora o kreditnim aranžmanima sa bankama i međunarodnim finansijskim institucijama za realizaciju infrastrukturnih projekata.
Izvor: Insajder/Tanjug&nbsp;

Nastavlja se sednica Skupštine Srbije

„Valjda ćemo se sada vratiti na nastavu“, rekla je Brnabić u parlamentu.&nbsp;
Za izmene je glasalo 163 od 165 prisutnih poslanika. Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju podrazumevaju smanjenje školarine za studente od 50 odsto i povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.
Obezbeđena su dodatna sredstava u iznosu od 5,7 milijardi dinara za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju, od plate za mart ove godine.&nbsp;
Osnovica za plate u visokom obrazovanju izjednačuje se sa osnovicama plata zaposlenih na ostalim nivoima obrazovanja od 1. januara 2026. godine.&nbsp;
Podsetimo, prošireni rektorski kolegijum je u februaru saopštio da su na sastanku sa predstavnicima nadležnih ministarstava i drugih državnih univerziteta dobili konačnu, usaglašenu verziju nacrta izmena Zakona o visokom obrazovanju, koja će biti upućena u dalju proceduru usvajanja.
„Ovakvim rešenjem, koje se pored ispunjavanja zahteva studenata u blokadi tiče i višegodišnjih zahteva Univerziteta u Beogradu, načinjen je važan iskorak u pogledu unapređenja institucionalnog okvira za funkcionisanje i razvoj visokog obrazovanja u Srbiji“, naveo je prošireni rektorski kolegijum u saopštenju.&nbsp;
Inače, poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas, tokom popodnevnog dela sednice - 29 zakonskih predloga. Sednici drugi dan zaredom nisu prisustvovali poslanici opozicionih stranaka.
Predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila je da će rad biti nastavljen u utorak, 11. marta u 10 sati.
<h2>Vučić potpisao izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju</h2>
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je danas izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojima je, pored ostalog, predviđeno obezbeđivanje dodatnih budžetskih sredstava od 20 posto za visoko obrazovanje i umanjenje troška školarine za samofinansirajuće studente za 50 odsto.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su ranije danas izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, a Ministarstvo prosvete saopštilo je da se time unapređuje kvalitet visokog obrazovanja obezbeđivanjem dodatnih budžetskih sredstava za visoko obrazovanje i doprinosi njegovoj boljoj dostupnosti umanjenjem troška školarine za samofinansirajuće studente za 50 odsto.
Kako je navedeno, usvojenim izmenama i dopunama unapređuje se relevantnost visokog obrazovanja, jača autonomija univerziteta i doprinosi daljoj internacionalizaciji visokog obrazovanja.
Ističe se da se unapređuje i materijalni položaj zaposlenih obezbeđivanjem dodatnih sredstava za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju.
"Usvojenim zakonom povećavaju se za 20 odsto, odnosno za 12 milijardi dinara, budžetska sredstva za visoko obrazovanje, što je u skladu sa četvrtim zahtevom studenata", dodaje se u saopštenju Ministarstva prosvete.
Ističe se da se time predviđa i izdvajanje sredstava koja će u celosti pokrivati stalne troškove visokoškolskih ustanova, veća izdvajanja za troškove materijala za visokoškolske ustanove, kao i pokrivanje u celosti troškova za druga primanja zaposlenih, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje.
Pored toga, osnovica za plate u visokom obrazovanju izjednačuje se sa osnovicama plata zaposlenih na ostalim nivoima obrazovanja od 1. januara 2026. godine.
Za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju danas su u Skupštini Srbije glasala 163 od 165 prisutnih poslanika.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da je usvajanjem izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju ispunjen četvrti zahtev studenata u blokadi.
Izvor: Tanjug, FoNet

Poslanici

Rutinsko gaženje poslovnika i etičkog kodeksa: Kako su psovke, uvrede i klevete postali jezik narodnih poslanika

Grupa britanskih poslanika traži sankcije za Vučića i promenu politike prema Srbiji

Skupi poslanici: Stranke mesečno dobijaju skoro šest hiljada evra po mandatu

Kos sa poslanicima vladajuće koalicije: EU ostaje posvećena proširenju, cilj završetak pregovora sa Srbijom do 2026.

Nastavlja se sednica Skupštine Srbije

Usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju; Brnabić: Valjda ćemo se sada vratiti na nastavu