Profesor Dajani za Insajder: Priznanje Palestine nije kraj, već početak pravde i mira (VIDEO)
I dok Izrael i Palestina prolaze kroz jedno od najkrvavijih poglavlja svoje istorije, pitanje trajnog mira gubi bitku sa inertnošću i, još više, dvostrukim aršinima. U moru političke i medijske kakofonije, retki su oni koji nude trezven, pravno utemeljen i ljudski pristup tom višedecenijskom sukobu. Profesor Omar Dajani, američko-palestinski stručnjak za međunarodno pravo i bivši pravni savetnik u mirovnim pregovorima, govori za “Svet i mi” bez iluzija – ali i bez odustajanja od ideje pomirenja.
Najava Francuske da će priznati Palestinu kao državu, profesor Omar Dajani smatra važnim i pozitivnim korakom. Iako je već više od sto država priznalo Palestinu, kako kaže, to nije donelo suštinske promene u položaju Palestinaca. On ističe da bi priznanje Francuske, kao jedne od najuticajnijih članica Evropske unije, imalo znatno veću težinu ukoliko bi bilo jasno vezano za granice pre 4. juna 1967. godine.
"Ta preciznost je ključna jer priznanje bez jasnih granica ostavlja teritorijalne zahteve u neizvesnosti. Takvo priznanje koristi i Izraelu jer potvrđuje međunarodno prihvaćene granice iz 1967, koje su često osporavane“, objašnjava profesor Dajani.
Ipak, on upozorava da samo priznanje nije dovoljno da bi došlo do stvarnih promena.
"Potrebno je da međunarodna zajednica ozbiljnije pristupi sukobu, uključujući mogućnost prelazne međunarodne uprave na palestinskim teritorijama, što bi omogućilo bezbednost, obnovu institucija i postavilo temelje za nove mirovne pregovore.“
Profesor ukazuje da dok je aktuelna izraelska vlada na vlasti, pregovori sami po sebi ne mogu biti osnova trajnog rešenja, te da je važno paralelno jačati palestinske institucije.
Kada govori o dugoročnom rešenju izraelsko-palestinskog sukoba, Dajani i dalje veruje u model dve države, jer smatra da oba naroda žele nezavisnost. Međutim, smatra da tradicionalni model sa jasnom podelom više nije realan zbog isprepletanosti teritorija.
"Zato zagovaramo postepeni pristup u kome je cela teritorija zajednička domovina oba naroda, sa slobodom kretanja i života za sve. Poštujemo emocionalnu i istorijsku vezanost obe strane.“
On predlaže i konkretna rešenja za komplikovano pitanje naselja i izbeglica.
"Neka naselja blizu granica mogu biti anektirana uz kompenzacije, dok stanovnici drugih naselja mogu izabrati da ostanu i postanu stalni stanovnici Palestine ili da se presele u Izrael. Isto važi i za palestinske izbeglice – mogli bi dobiti pravo stalnog boravka ili državljanstvo kod obe strane.“
Naglašava da ova ideja ne podrazumeva promenu granica, već drugačiji način upravljanja njima, inspirisan šengenskim modelom koji omogućava slobodu kretanja.
Neadekvatan odgovor na humanitarnu katastrofu
Profesor Dajani je posebno oštar u kritikama međunarodne zajednice zbog neadekvatnog odgovora na humanitarnu krizu u Gazi.
"To je za mene nezamislivo i neprihvatljivo. Svakog dana gledam snimke gladne dece i ubijenih civila, dok svet uglavnom ćuti.“
Iako primećuje da neke zemlje otvorenije govore o potrebama sankcija i pritiska na Izrael, smatra da su reči dostigle svoj maksimum:
"Došli smo do tačke kada su potrebne konkretne akcije jer aktuelna izraelska vlada ignoriše međunarodne pozive.“
On ističe da trenutna promena bezbednosne situacije u regionu, naročito u vezi sa Iranom, može biti šansa za uspostavljanje nove regionalne bezbednosne arhitekture. Međutim, upozorava da ta prilika neće trajati zauvek i da je neophodno brzo delovanje.
Pitanje Hamasa i njegove uloge često se koristi kao opravdanje za izraelske akcije, što profesor Dajani odbacuje kao pojednostavljivanje.
"Na Zapadnoj obali, gde Hamas nema kontrolu, Izrael je ipak sproveo masovne operacije koje su raselile hiljade ljudi, naročito iz izbegličkih kampova. Mnogo toga što se dešava, nije borba protiv Hamasa već kontrola teritorije i proterivanje Palestinaca.“
On dalje otkriva da izraelski zvaničnici otvoreno govore o nameri da očiste delove Gaze i uspostave jevrejska naselja, pa čak i o želji da svi Palestinci iz Gaze budu proterani.
"To nije pitanje bezbednosti, već trajne demografske promene“, objašnjava Dajani.
Ipak, on vidi i drugačiju perspektivu kroz regionalne inicijative.
"Arapski svet, uključujući Egipat i Saudijsku Arabiju, predlaže regionalni okvir za mir koji uključuje tehničku upravu u Gazi i na Zapadnoj obali. SAD su spremne da takvu upravu ne osporavaju. Potrebna je politička alternativa koja će Palestincima dati nadu. Istorijski, svaki put kada su Palestinci imali umerenog lidera koji se zalagao za mir, kao Abbas, Izrael ga je marginalizovao, jačajući time Hamasovu naraciju da je nasilje jedini put.“
Bez stvarne političke perspektive kojoj će Palestinci moći da veruju, upozorava Dajani, neće biti trajnog rešenja.
Novinarka Tanja Vujisić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.