"Suočeni sa apsolutnom urgentnošću, upravo smo sproveli vazdušnu operaciju isporuke hrane u Gazu. Zahvaljujem našim partnerima iz Jordana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Nemačke na podršci, kao i našim vojnim jedinicama na predanosti", napisao je predsednik Francuske Emanuel Makron u objavi na društvenoj mreži Iks.

<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Faced with an urgent humanitarian crisis, we just conducted a food airdrop over Gaza. I thank our Jordanian, Emirati, and German partners for their support, as well as our armed forces for their dedication. But airdrops are not enough.… <a href="https://t.co/KpWFhOLmbi">pic.twitter.com/KpWFhOLmbi</a>— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) <a href="https://twitter.com/EmmanuelMacron/status/1951258778772357526?ref_src=twsrc%5Etfw">August 1, 2025</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Makron je dodao da vazdušne isporuke nisu dovoljne i naglasio da Izrael mora otvoriti potpuni humanitarni pristup kako bi se sprečila glad. 
Ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Noel Baro ranije je izjavio da Francuska šalje četiri leta iz Jordana sa po 10 tona humanitarne pomoći za Gazu, prenosi Rojters.
Globalni monitor gladi saopštio je da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/najmanje-63-palestinca-poginula-u-izraelskim-napadima-na-pojas-gaze">Pojasu Gaze</a> prisutna glad uz porast neuhranjenosti, smrt dece mlađe od pet godina zbog gladi i ozbiljna ograničenja u pristupu humanitarnoj pomoći.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Francuska započela vazdušni transport 40 tona humanitarne pomoći za Gazu

Američki predsednik je donekle pooštrio svoj stav po tom pitanju. 
 
Iako je Tramp već oštro kritikovao najavu kanadskog premijera Marka Karnija o nameri da prizna palestinsku državu, on nije bio toliko žestok u vezi sa sličnim odlukama francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera. 
 
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/makron-francuska-ce-u-septembru-priznati-drzavu-palestinu">Tramp je ocenio da izjava francuskog kolege o priznavanju palestinske države ima malu "težinu" i da to "neće ništa promeniti".</a> 
 
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/starmer-velika-britanija-ce-priznati-palestinu-u-septembru-ako-izrael-ne-pristane-na-prekid-vatre">Američki predsednik je za Veliku Britaniju, koje namerava da prizna palestinsku državu u septembru ako Izrael ne preuzme niz obaveza, samo rekao da on "nije u tom taboru"</a>. 
 
Prema rečima portparolke Bele kuće, Tramp je sada kritičniji i smatra da takav plan predstavlja "nagrađivanje Hamasa u vreme kada je palestinski pokret prava prepreka prekidu vatre i oslobađanju svih talaca" u Pojasu Gaze.
izvor: Beta&nbsp;

Tramp nezadovoljan planovima za priznavanje palestinske države

"Za Nemačku će priznanje palestinske države najverovatnije doći na kraju procesa, ali on mora početi sada“, rekao je Vadeful, prenosi CNN.&nbsp;
Nemačka neće odustati od podrške palestinskoj državnosti i možda će biti primorana da preduzme "jednostrane korake“, ukazao je, ne precizirajući koji bi to koraci bili.&nbsp;
"S obzirom na otvorene pretnje aneksijom palestinskih teritorija,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/starmer-velika-britanija-ce-priznati-palestinu-u-septembru-ako-izrael-ne-pristane-na-prekid-vatre"> sve veći broj evropskih zemalja je spreman da prizna državu Palestinu</a> čak i bez prethodnog pregovaračkog procesa“, naveo je Vadeful.&nbsp;
On je istakao da će danas otputovati u Izrael i na palestinske teritorije, "kako bi razgovarao o dramatično pogoršanoj situaciji“.&nbsp;
Dodao je da su "umiranje i patnja u Pojasu Gaze dostigli nezamislive razmere“ i da zbog toga "Izrael sve više ostaje sam".&nbsp;
Izvor: FoNet

Nemačka: Proces priznavanja palestinske države mora početi odmah

Govoreći pred članicama Međuparlamentarne unije (IPU), Ohana je rekao da priznanje palestinske države ne donosi stabilnost, već samo dodatno podstiče terorizam, ističući: „Ako želite ono što nazivate palestinskom državom, izgradite je u Londonu, Parizu, u svojim vlastitim zemljama.“
Ohana je tokom izlaganja prikazao snimak iranskih parlamentaraca koji uzvikuju „Smrt Izraelu, smrt Americi“, naglašavajući da to dolazi iz zvaničnog parlamenta, a ne iz podzemnih terorističkih ćelija. Posebno je kritikovao predsednika iranskog parlamenta Mohamada Bagera Galibafa zbog prikazivanja fotografije iz „Njujork tajmsa“ sa detetom za koje je kasnije potvrđeno da boluje od cerebralne paralize.
U završnici govora, Ohana je pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Hamas radi povratka izraelskih talaca, upozorivši da su oni izgladnjivani i mučeni u tunelima Gaze.
Izvor: Tanjug

Predsednik Kneseta: Ako želite državu Palestinu, izgradite je u Londonu i Parizu

On je rekao da se ta odluka zasniva na tome da će palestinske vlasti sprovesti reforme, uključujući fundamentalnu reformu institucija i da će održati opšte izbore 2026. na kojima neće učestvovati Hamas, prenosi Rojters.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/un-na-konferenciji-o-palestini-podrzano-resenje-o-dve-drzave">U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u utorak je završena Konferencija za unapređenje rešenja o dve države</a>, a na kojoj su zemlje učesnice pozvale Izrael da se obaveže na palestinsku državu i dali "nepokolebljivu podršku" rešenju o dve države i signalizirale široku međunarodnu odlučnost da se okonča jedan od najdužih sukoba na svetu.
Na konferenciji je predstavljena i "Njujorška deklaracija", plan za okončanje skoro osam decenija dugog sukoba i aktuelnog rata u Gazi, a koji bi trebalo da kulminira stvaranjem nezavisne, demilitarizovane Palestine koja mirno živi uz Izrael i koja je &nbsp;integrisana u širi region Bliskog istoka.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/starmer-velika-britanija-ce-priznati-palestinu-u-septembru-ako-izrael-ne-pristane-na-prekid-vatre">Britanski premijer Kir Starmer objavio je juče da bi Velika Britanija mogla da prizna palestinsku državu u septembru</a>, ukoliko Izrael ne poboljša situaciju u Gazi i ne preduzme korake ka miru.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/makron-francuska-ce-u-septembru-priznati-drzavu-palestinu">I Francuska je nekoliko dana ranije najavila da će priznati palestinsku državu</a> i to bez ikakvih uslova, a Starmerova izjava podstakla je i Maltu da učini isto.
Od 7. oktobra, kada je počeo rat između Izraela i Hamasa, Norveška, Španija, Irska i Slovenija su priznale Palestinu.
Izvor: Tanjug

Karni: Kanada namerava da prizna državu Palestinu u septembru

Na konferenciji je predstavljena i "Njujorška deklaracija", plan za okončanje skoro osam decenija dugog sukoba i aktuelnog rata u Gazi, a koji bi trebalo da kulminira stvaranjem nezavisne, demilitarizovane Palestine koja mirno živi uz Izrael i koja je &nbsp;integrisana u širi region Bliskog istoka.
Dvodnevni sastanak, održan je usred najnovijih izveštaja da u Gazi vladaju glad i nestašica, i rastućeg globalnog negodovanja zbog toga što Palestinci ne dobijaju hranu zbog izraelske politike i prakse, a što Izrael poriče, piše AP.
Na Konferenciji, na kojoj su učestvovali ministri spoljnih poslova, iako je prvobitno bilo najavljeno da će na njoj učestvovati lideri zemalja, prvi put je održano osam radnih grupa na visokom nivou koje su razmatrale i davale predloge o širokim temama vezanim za rešenje o dve države.
U "Njujorškoj deklaraciji" navodi se da su se zemlje kopredsedavajuće konferencije Francuska i Saudijska Arabija, Evropska unija i Arapska liga, i 15 zemalja koje su predvodile radne grupe, složile da "preduzmu kolektivnu akciju kako bi okončale rat u Gazi".
Saudijski ministar spoljnih poslova, princ Fejsal bin Farhan, pozvao je ostale od 193 zemlje članice UN "da podrže dokument" pre početka 80. zasedanja Generalne skupštine UN sredinom septembra.
Deklaracija osuđuje "napade koje je Hamas počinio na civile" na jugu Izraela 7. oktobra 2023. godine, što je prva osuda Hamasa od strane arapskih zemalja, u čijim napadima je ubijeno oko 1.200 ljudi, uglavnom izraelskih civila, a čiji su militanti uzeli oko 250 ljudi za taoce, od kojih je oko 50 još uvek zarobljeno.
U dokumentu se osuđuju izraelski napadi na civile i civilnu infrastrukturu u Gazi i gladovanje, koji su proizveli razornu humanitarnu katastrofu.
Deklaracijom je predviđeno da Palestinska uprava upravlja i kontroliše celu palestinsku teritoriju, sa prelaznim administrativnim odborom koji bi se odmah osnovao pod njenim okriljem nakon prekida vatre u Gazi.
Takođe, podržava raspoređivanje "privremene međunarodne stabilizacione misije", koja deluje pod pokroviteljstvom UN radi zaštite palestinskih civila, podrške prenosu bezbednosti na Palestinsku upravu i pružanja bezbednosnih garancija za Palestinu i Izrael - "uključujući praćenje prekida vatre i budućeg mirovnog sporazuma".
Poziva i zemlje da priznaju državu Palestinu, uz obrazloženje da je to "suštinska i neophodna komponenta postizanja rešenja o dve države".&nbsp;
Deklaracija od sedam stranica rezultat je međunarodne konferencije koju su organizovale Saudijska Arabija i Francuska - o višedecenijskom sukobu, piše Rojters.
U dokumentu se poziva rukovodstvo Izraela da "izda jasnu javnu" obavezu prema rešenju dve države, uključujući suverenu i održivu palestinsku državu, da odmah okonča nasilje i podsticanje protiv Palestinaca i da zaustavi sve aktivnosti naseljavanja, otimanja zemlje i aneksije na okupiranim palestinskim teritorijama, uključujući Istočni Jerusalim.
Deklaracija se obavezuje na usvajanje restriktivnih mera protiv nasilnih ekstremističkih doseljenika i onih koji podržavaju ilegalna naselja, i usvajanje ciljanih mera "protiv entiteta i pojedinaca koji deluju protiv principa mirnog rešavanja palestinskog pitanja, putem nasilja ili terorističkih akata i kršeći međunarodno pravo".&nbsp;
Takođe, opisuje regionalnu integraciju i nezavisnu palestinsku državnost kao "isprepletene ciljeve".&nbsp;
"Samo okončanjem rata u Gazi, oslobađanjem svih taoca, prekidom okupacije, odbacivanjem nasilja i terora, osnivanjem nezavisne, suverene i demokratske palestinske države, okončanjem okupacije svih arapskih teritorija i pružanjem čvrstih bezbednosnih garancija za Izrael i Palestinu, mogu da se postignu normalni odnosi i koegzistencija među narodima i državama regiona", navodi se u Deklaraciji.
Nekoliko zapadnih zemalja izdalo je tokom konferencije zajedničko saopštenje u kojem su navele da razmatraju promenu svog stava prema Palestini, odnosno, da priznaju palestinsku državu, a uoči Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku ovog septembra.
U saopštenju ministara spoljnih poslova Australije, Kanade, Finske, Novog Zelanda, Portugala, Andore i San Marina navedeno je da njihove zemlje razmatraju priznanje "kao suštinski korak ka rešenju o dve države" i pozivaju i druge zemlje da im se pridruže.
Saopštenje su potpisali i ministri spoljnih poslova zemalja koje su već priznale Palestinu, poput Islanda, Irske i Španije.
Pre nekoliko dana francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će ta zemlja priznati palestinsku državu na 80. Generalnoj dkupštini UN u septembru, dok je britanski premijer Kir Starmer rekao da će Velika Britanija učiniti to isto ukoliko Izrael ne obustavi svoje akcije.
Premijer Malte Robert Abela rekao je da će Malta proglasiti priznanje palestinske države tokom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru, uz obrazloženje da taj stav odražava osvećenost Malte naporima za trajni mir na Bliskom istoku.
Konferenciju su bojkotovali Izrael i Sjedinjene Američke Države, koje su sastanak ocenile kao "neproduktivan i neodgovarajući".
Izvor: Tanjug

UN: Na konferenciji o Palestini podržano rešenje o dve države

Starmer je ranije danas hitno pozvao svoje ministre na sastanak da razgovaraju o planu za trajni mir u Gazi, koji bi mogao da dovede do priznanja Palestine.
Starmer je u subotu razgovarao o Gazi sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, i juče je preneo predsedniku SAD Donaldu Trampu, u razgovoru u Škotskoj, planove na kojima radi sa evropskim zvaničnicima za uspostavljanje trajnog mira na toj teritoriji, saopštio je Dauning Strit.
Najavu da će priznati palestinsku državnost ranije je dao Makron, a Nemačka je navela da još uvek nema takav plan.
Izvor: Beta/ AP

Starmer: Velika Britanija će priznati Palestinu u septembru ako Izrael ne pristane na prekid vatre

Neki od 21 putnika broda pristali su da budu proterani iz Izraela, uključujući francusku poslanicu stranke Nepokorena Francuska (LFI) Gabrijel Katalu, prenosi Figaro.
"Saslušanja su završena u zatvoru Živon u vezi sa produženim pritvorom 14 dobrovoljaca koji su bili na brodu 'Handala'... i koji su odbili ubrzani postupak proterivanja. Aktivisti su započeli štrajk glađu“, navodi se u saopštenju.
Dva druga putnika na brodu, Bob Suberi i Huvaida Araf, koji imaju dvojno izraelsko i američko državljanstvo, pušteni su na slobodu, prema navodima te nevladine organizacije.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/brod-handala-sa-humanitarnom-pomoci-za-gazu-stigao-u-izraelsku-luku-asdod">Brod "Handala“</a> stigao je u Izrael u nedelju nakon što ga je presrela izraelska vojska dok je bio na putu za Gazu sa humanitarnom pomoći.
Na brodu su bili aktivisti iz 10 zemalja, uključujući dva poslanika LFI-ja i dva novinara Al Džazire.
Jedan od aktivista, Amerikanac Kristijan Smols, prijavio je "fizičko nasilje“ tokom hapšenja, dok su se drugi žalili na "loše uslove“ u pritvoru.
"Aktivisti su rekli sudu da nastavljaju otvoreni štrajk glađu u znak protesta zbog nezakonitog pritvora“, navodi se u saopštenju.
Izvor: Tanjug

Propalestinski aktivisti sa broda "Handala" započeli štrajk glađu

"Samo političko rešenje sa dve države dozvoljava da se odgovori na legitimne aspiracije Izraelaca i Palestinaca da žive u miru i bezbednosti. Nema alternative," ocenio je ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Noel Baro i pozvao na "konkretne mere" za očuvanje perspektive "održive" palestinske države.
On je rekao da je iluzorno zamišljati da će se dobiti duže primirje u Gazi, a da nisu ocrtane konture posleratne Gaze i političkog rešenja.
Tu konferenciju su međutim žestoko kritikovali danas SAD. Portparolka Stejt departmenta Tami Brus osudila je tu "neproduktivnu i neprikladnu" inicijativu koja, kako je rekla, liči na "reklamni potez" usred "delikatnih diplomatskih napora namenjenih okončanju sukoba" koji je u toku skoro dve godine.
Posle najave predsednika Emanuela Makrona u četvrtak da će Francuska u septembru zvanično priznati državu Palestinu, postoji nada da će dobiti novi zamah konferencija koju je sazvala Generalna skupština UN, a kopredsedavajući su Francuska i Saudijska Arabija.
Baro je rekao da će i druge "države Zapada" tokom konferencije izraziti nameru da priznaju državu Palestinu, ali nije rekao koje.
Velika Britanija je već odbacila tu ideju i njen premijer Kir Starmer rekao da priznanje Palestine treba da bude "u sastavu opšteg plana".
Palestinski premijer Mohamad Mustafa izjavio je da sve države imaju odgovornost da deluju sada i da je vlast koju predstavlja spremna za raspoređivanje međunarodnih snaga za zaštitu palestinskog stanovništva.
Po računici Frans presa, najmanje 142 od 193 zemlje članice UN, uključujući Francusku, priznaju državu Palestinu koju je 1988. godine proglasila palestinska uprava u egzilu.
Rezolucija Generalne skupštine UN iz 1947. odlučila je o podeli regiona Palestine, tada pod britanskom upravom, u dve nezavisne države, jednu jevrejsku i drugu arapsku, a naredne godine je proglašena država Izrael.
Više decenija velika većina međunarodne zajednice podržava rešenje sa dve države — palestinskom uz Izrael.
Ali posle 21 meseca rata u Gazi, proširenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali koju je okupirao Izrael i želja izraelskih zvaničnika da anektiraju tu okupiranu teritoriju, počinje da prevladava strahovanje da je stvaranje države Palestine fizički nemoguće.
"Nalazimo se na tački prekida. Rešenje sa dve države je dalje nego ikad. Budimo jasni, podmuklo pripajanje Zapadne obale je nelegalno, to mora da se zaustavi. Razaranje Gaze velikih razmera je nepodnošljivo, to mora da se zaustavi", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš i osudio "jednostrane" akcije koje bi mogle da "zauvek podriju" rešenje s dve države.
Izraelski ambasador pri UN Deni Danon rekao je da ova konferencija ne podstiče rešenje, već "jača iluziju".
Pored stvaranja dinamike za priznavanje države Palestine, konferencija je usmerena na još tri teme: reforma vladavine palestinske uprave, razoružavanje Hamasa i njegovo isključenje iz palestinske vlasti, i normalizacija odnosa sa Izraelom arapskih država koje to još nisu učinile.
Međunarodni pritisak na Izrael stalno raste da se okonča rat u Gazi, pokrenut napadima Hamasa 7. oktobra 2023. godine.
Izvor: Beta/ AFP

Konferencija u UN o formiranju palestinske države kao rešenju za sukobe s Izraelom

Među poginulima u napadima su četiri osobe u stambenoj zgradi u gradu Gazi, saopštila je bolnica. Izraelska vojska nije odgovorila na zahtev za komentar. 
 
 UN kažu da su Palestinci u Gazi u opasnosti od opšte gladi, sa izveštajima o sve većem broju ljudi koji umiru od neuhranjenosti. Dok izraelska vojska kaže da dozvoljava pomoć u enklavu bez ograničenja, UN ističe da je otežana izraelskim vojnim ograničenjima kretanja i pljačkom. 
 
 Izrael je pod povećanim međunarodnim pritiskom da ublaži svoje mere i time olakša katastrofalnu humanitarnu krizu u Gazi. Više od dvadeset država i više od 100 dobrotvornih i grupa za ljudska prava pozvalo je na okončanje rata, oštro kritikujući izraelsku blokadu i njegov novi model distribucije pomoći koji ne ublažava oskudicu i dovodi do pogibija. 
 
 Pregovori o Izraela i Hamasa prekidu vatre su zastali jer su SAD i Izrael u četvrtak povukli svoje pregovaračke timove iz Katara gde su posredno pregovarali, a nastavak je neizvestan. 
 
 Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je izjavio da njegova vlada razmatra "alternativne opcije" za pregovore o prekidu vatre sa Hamasom, dok je zvaničnik Hamasa rekao da očekuje nastavak pregovora sledeće nedelje i povlačenje izraelske i američke delegacije kao opisao taktiku pritiska na Hamas.
&nbsp;Izvor: Beta

Palestina