Poternice, teške reči i kriza koja izmiče kontroli: Da li Dejtonu posle tri decenije ističe rok trajanja?

Da stvari budu komplikovanije, politička kriza u Bosni i Hercegovini je srasla sa pitanjem krivične odgovornosti predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. U takvim okolnostima, gde bi eventualni gubitak vlasti najmoćnijeg čoveka u RS sasvim izvesno značio i zatvorsku kaznu, ulozi u političkoj krizi su značajno viši.  

Osuda Dodiku ubrzala političku krizu

Milorad Dodik je u febuaru ove godine pred Sudom BiH osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita. A osim zatvorske kazne, određena mu je i šestogodišnja zabrana vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske.  

U odgovoru na ovu presudu, skupština Republike Srpske je usvojila zakon kojim je predviđeno da pravosudni organi Bosne i Hercegovine neće imati nadležnost na teritoriji Republike Srpske. Po sistemu spojenih sudova, ova odluka je u Sarajevu inicirala novu istragu protiv Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i predsednika skupštine RS Nenada Stevandića zbog sumnje da su počinili krivično delo napad na ustavni poredak BiH. Paralelno, sud je trojici političara odredio pritvor, ali do sada nije imao mogućnost da tu odluku sprovede u delo.  

Do hapšenja, koje bi sasvim izvesno imalo dublje političke implikacije, najbliže je došlo 23. aprila kada je Dodik bio u Administrativnom centru RS u Istočnom Sarajevu. Tada su operativci Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) prišli zgradi u kojoj se nalazio Dodik, ali su nakon kratkog razgovora sa pripadnicima MUP-a RS koji su obezbeđivali Dodika od hapšenja odustali.  

Sud u BiH je imao nameru da poternicu za Dodikom internacionalizuje, ali je Interpol odbio da raspiše crvenu poternicu za njim. To ne znači da Dodik može slobodno da putuje gde god poželi, zato što su naknadno Nemačka i Austrija odlučile da mu zabrane ulazak u zemlju. Isti korak je pokušan i u Holandiji, ali je Vlada ove zemlje odbila da preduzme tu meru. Dodik i njemu bliske osobe se već duže vreme nalaze na listi sankcionisanih lica u SAD i Velikoj Britaniji.  

Za to vreme iz Sarajeva nastavljaju da stižu krivične prijave protiv Dodika. Poslednju je pre dva dana podneo potpredsednik Federacije BiH Igor Stojanović, a odnosi se na sumnju da je Dodik u govoru počinio krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje.  

Dok se ova kriza odmotava, stavovi najmoćnijih zemalja sveta o njenim uzrocima su nepomirljivo različiti. To se najbolje moglo videti u Ujedinjenim nacijama, gde je srpska predstavnica u Predsedništvu BiH Željka Cvijanović govorila o Visokom predstavniku Kristijanu Šmitu, koji po njenom viđenju stvari narušava Dejtonski sporazum i destabilizuje politički poredak zemlje. Kristijana Šmita su u Savetu bezbednosti UN-a podržali SAD i Velika Britanija, dok su predstavnici Kine i Rusije izneli kritike na račun Visokog predstavnika. Za to vreme, Dodik se nalazi u Moskvi gde će prisustvovati vojnoj paradi kojom Rusija obeležava Dan pobede.  

Strah od nasilnog incidenta  

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam navodi za Insajder da je aktuelna kriza zbirna posledica delovanja svih političkih aktera u BiH.  

“Ova situacija je razgolitila sve manjkavosti sistema na kojem je zasnovana BiH. Dejtonski sporazum je u trenutku potpisivanja uspeo da okonča rat, ali nije obezbedio uslove za trajan i stabilan mir. Jasno se videlo i pet godina nakon završetka rata da država sa dva entiteta, tri konstitutivna naroda i distriktom Brčko, nije održiva u tom obliku. Cenim da je tada trebalo pristupiti izradi novog Ustava BiH kojim bi se izašlo iz koordinata devedesetih godina, ali se to nije desilo“, ističe Popov.  

On naglašava da su se u međuvremenu nacionalni lideri do te mere osilili da je proces konsolidacije postao daleko manje izgledan.

“Oni su se predstavljali kao zaštitinici svojih naroda, a zapravo su samo učvršćivali svoje pozicije. Pomagali su jedni drugima da ostanu na vlasti izazivajući animozitete na nacionalnoj osnovi. Dodik i Bakir Izetbegović već godinama igraju taj ping-pong, najpre Izetbegović najavi unitarnu BiH, pa Dodik odgovori najavama nezavisnosti Republike Srpske. Na to se uključio Dragan Čović pričom o potrebi formiranja trećeg entiteta. Te igranke su nas dovele do ove situacije gde je BiH daleko bliža disoluciji, nego konsolidaciji“, ističe Popov.  

Cela saga oko pokušaja privođenja Milorada Dodika, dodaje Popov, osim nefunkcionalnosti BiH, je pokazala i nemoć međunarodne zajednice.  

“Svi zaziru od stvarnog pokušaja hapšenja Dodika, ne računam onaj karikaturalni pokušaj agencije SIPA, jer strahuju da može doći do ozbiljnog okršaja sa policijskim snagama koje ga obezbeđuju. I kako vreme odmiče, nema ni naznaka da bi se to moglo desiti. Tim nečinjenjem su svi faktori u BiH, domaći i inostrani, ogolili stanje u zemlji u kojoj svi tretiraju Dejtonski sporazum kao švedski sto u kojem uzimaju ono što žele“, navodi Popov.  

Trideseta godišnjica Dejtonskog sporazuma bi, prema najoptimističnijem scenariju Aleksandra Popova, bila dobra prilika da se trezveno sagleda situacija i napravi novi aranžman koji bi obezbedio stabilnost. Ipak, takav scenario nije izgledan.

“Ovo je jedna nemoguća situacija. Ipak, sumnjam da moglo da dođe do sukoba kakav je bio devedesetih godina. Mislim da bi u najgorem scenariju moglo da dođe do nekih okršaja ograničenog intenziteta, koji bi EUROFOR mogao da iskontroliše. Međutim, to bi značilo da su se iscrpla sva politička sredstva za konsolidacije krize i da ulazimo u neku vrstu zamrznutog konfllikta što ne bi bilo dobro ni za koga“, zaključuje Popov.  

Aleksandar Trifunović, glavni urednik banjalučkog portala Buka navodi da se kriza neće brzo završiti, ali i dodaje da se Milorad Dodik i dalje ne nalazi u bezizlaznoj situaciji.  

“Dodik galopira jašući krizu i kriza je zapravo glavni razlog njegovog uspeha. On u takvim okolnostima ima više iskustva od bilo koga drugog. Kada je Dodik osuđen, delovalo je da je praktično gotov. Međutim, on je i tu situaciju iskoristio da cementira svoju političku poziciju. On sada u Republici Srpskoj praktično nema opoziciju, može da radi šta god hoće, a istovremeno bez njega na nivou BiH ne može ništa da se uradi. Dodik gleda da izvuče maksimun iz ove krize, kako bi i sebe zadržao na slobodi i omogućio nastavak političkog delovanja“, ističe Trifunović.

Najveća opasnost ove krize, dodaje sagovornik Insajder, je u tome što nju niko više ne kontrolilše.  

“Niko ne zna da li će ove tenzije kulminirati u nešto daleko ozbiljnije od političkog prepucavanja. Svi se mi bojimo da će doći do nekog nasilnog incidenta posle kog niko više ništa neće moći da kontroliše. To je najveća opasnost ove krize. Prepreka tome je nezainteresovanost ljudi za neki konflikt, ali to ne mora ništa da znači. Ljudi ni 1992. godine nisu bili za rat, pa je počeo“, zaključuje Trifunović.  

Novinar: Vuk Jeremić