Svi znamo, kazao je Dodik, da je specijalna operacija Rusije u Ukrajini bila nužnost, da ne bi bila ugrožena čitava Rusija i njena srž.
"Ono što ja mislim je da je ta operacija bila potpuno opravdana, da ta operacija naravno ima stradanja, ali je činjenica da su zapadnjaci uspeli da stimulišu režim u Kijevu da ima veoma negativan odnos prema ruskoj populaciji koja je značajna. Ukidajući pismo, zabranjujući jezik, otimajući crkvu, kao i otimajući zemlju“, rekao je Dodik za RTRS nakon posete Onkološkom centru.
Dodao je da je njegovo mišljenje da je sa stanovišta Rusije bilo nedopustivo da to gleda dalje.
Dodik je rekao i da u Sankt Peterburg dolazi uvek sa novim osećajem i zadovoljstvom da će sresti ljude sa kojima sarađuje i sa kojima će sarađivati.
"Kada sarađujete sa nekim sa Zapada, to je uvek kroz neki interes, a ovde postoji jedna doza ljudstva, bratstva, koji se ne može meriti nikakvim novčanim ili bilo kakvim drugim sredstvima. U Rusiji i Sankt Peterburgu me uvek zatekne jedan napredak. Za razliku od vas koji ovde živite, možda to i ne primećujete, ali vaš grad svakim mojim dolaskom pokaže nešto novo. Sređenost, urednost, čistoću, mir“, naveo je Dodik.
Istakao je da su mnogi gradovi kao što je Sankt Peterburg na Zapadu sada postali oaza za ulični kriminal.
"Kada odete u Brisel imate ulice gde ne smete da uđete. A kad dođete u Sankt Peterburg, toga nema“, naveo je Dodik.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dodik najavio susret sa Putinom u Sankt Peterburgu

Na današnjem ročištu Tužilaštvo BiH je tražilo da drugostepeni sud izrekne Dodiku veću kaznu zatvora i duže vreme zabrane političkog delovanja.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/apelaciono-vece-bih-odbilo-zahtev-odbrane-milorada-dodika-za-izuzece-clanova-veca">Dodikova odbrana zatražila je oslobađajuću presudu</a> ili njeno ukidanje.
Goran Bubić, advokat predsednika RS, rekao je da odbrana očekuje oslobađajuću presudu, jer „postoje svi uslovi“.
Lukićev advokat izjavio je da očekuje da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-prvostepenom-odlukom-osuden-na-godinu-dana-zatvora-za-nepostovanje-odluka-visokog-predstavnika">prvostepena presuda</a> protiv njegovog klijenta bude potvrđena.
Sud BiH je 26. februara izrekao prvostepenu presudu kojom je Dodik proglašen krivim za neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita i osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija.
Lukić je tada oslobođen optužbi.
Tužilaštvo je danas zatražilo da i Lukić bude proglašen krivim, smatrajući da sud ranije nije pravilno ocenio dokaze.
Mada Lukić nije bio upisan u sudski registar kao v. d. direktora Službenog glasnika RS, tužioci tvrde da je odluka Vlade RS o njegovom imenovanju bila dovoljna da bude smatran odgovornom osobom.
Tužilaštvo je ranije optužilo Lukića jer je u Službenom glasniku RS objavio zakone o čijem je proglašenju ukaz potpisao Dodik, kao predsednik RS.
Radi se o zakonima prema kojima se odluke visokog predstavnika u BiH više neće objavljivati u Službenom glasniku RS, kao i da se na teritoriji tog bh. entiteta neće primenjivati odluke Ustavnog suda BiH.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit prethodno je poništio oba ova zakona.
Sud BiH ranije danas je odbio zahtev Dodikovih advokata za izuzeće dvoje članova Apelacionog veća tog suda – Vesne Jasenović i Hilme Vučinića – navodeći da su ova dva sudije ranije učestvovala u odlučivanju o tome da se predmet iz Sarajeva prebaci na sud u Banjaluci, što je odbijeno.
Izvor: Beta

Ročište Apelacionog veća: Tužilaštvo traži veću kaznu za Dodika, odbrana oslobađajuću presudu

Nakon što je advokat predsednika Republike Srpske Goran Bubić obrazložio žalbu na prvostepenu presudu u predmetu protiv Milorada Dodika, Vanustavno Tužilaštvo BiH zatražilo je da se predsedniku Republike Srpske zatvor i mera sigurnosti izreknu u dužem trajanju, te da se v.d. direktora "Službenog glasnika" Miloš Lukić, koji je u prvostepenom postupku oslobođen optužbi, proglasi krivim.
Bubić je u obrazloženju zatražio ukidanje prvostepene presude i njeno preinačenje u oslobađajuću ili održavanje novog pretresa, a Apelacionom veću Vanustavnog suda BiH je predložio da zatraži savetodavnu pomoć od evropskih pravosudnih institucija.
Advokat je danas pred Apelacionim većem istakao da se žalba odnosi na načelo zakonitosti i da na dan 7. jula 2023. godine, kada je potpisan ukaz, u Krivičnom zakonu BiH nema krivično delo nepoštovanje odluka.
On je pojasnio da je Krivični zakon menjan 16 puta, a da se jedino odluka Kristijana Šmita ne vezuje sa objavom u "Službenom glasniku".
Bubić je istakao da u dokazima koji su priloženi u prvostepenom postupku nema ni objava na internet stranici OHR-a.
"Tužilaštvo BiH nikada nije uložilo dokaz kojim bi bilo potvrđeno da je Šmitova odluka objavljena na internet stranici", rekao je Bubić.
Ne ulazeći u Šmitovu legitimnost, Bubić je naveo da odbrana ostaje pri stavu da na dan potpisivanja ukaza u Krivičnom zakonu BiH nije bilo Šmitove odluke.
Predložio je Apelacionom veću da zatraži savetodavnu pomoć od evropskih institucija vezano za tumačenje da li je Šmitova odluka bila na snazi na dan potpisivanja ukaza.
Bubić je danas naveo da se žalba odnosi i na nedostatak ravnopravnosti. "U ustavnopravnom sistemu BiH nije moguće da zakon koji se donese na nivou države bude u koliziji sa ustavima entiteta", rekao je Bubić.
On je dodao da, ukoliko bude nametnut zakon koji je u koliziji sa entitetskim ustavima, onda nastaje pravni haos, što se u BiH i dogodilo.
Bubić je obrazložio i argumente koji se odnose na postavljenje Šmita i konstatovao da Vanustavno Tužilaštvo tokom prvostepenog procesa nije priložilo dokaz o njegovom postavljenju.
"Ako krivični postupak dovodi u pitanje nečije postavljenje, onda je neophodno da se to ispita i eventualno dokaže", rekao je Bubić, prenela je Srna.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-prvostepenom-odlukom-osuden-na-godinu-dana-zatvora-za-nepostovanje-odluka-visokog-predstavnika">Prvostepena presuda</a> Miloradu Dodiku i Milošu Lukiću izrečena je 26. februara. Dodik je tada proglašen krivim za nepoštovanje odluka Kristijana Šmita i osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske. Lukić je oslobođen.
Izvor: Tanjug

Apelaciono veće BiH odbilo zahtev odbrane Milorada Dodika za izuzeće članova Veća

<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-prvostepenom-odlukom-osuden-na-godinu-dana-zatvora-za-nepostovanje-odluka-visokog-predstavnika">Dodik </a>je, uoči sutrašnje sednice Apelacionog veća na kojoj će odbrana i vanustavno tužilaštvo obrazlagati žalbe na prvostepenu presudu, istakao da u tome ne učestvuje, te da je proces protiv njega od početka bio montiran, pa da stoga nema razloga da očekuje da će i sada biti drugačije.
Predsednik Republike Srpske naveo je da njegovi advokati smatraju da je potrebno poštovati proceduru, te da ih je uputio da to rade bez njega.
"Mi smo neke svoje odluke doneli, a zavisno od toga verovatno ćemo ih morati produbljivati, učiniti operativnijim – sve zavisi šta će od toga biti", rekao je Dodik za RT Balkan.
Upitan za komentar povodom toga što ga je ukrajinski ekstremistički sajt "Mirotvorac" stavio na listu neprijatelja Ukrajine, Dodik je objasnio da je podvala tvrditi tako nešto i ukazao da to što smatra da je ruska specijalna vojna operacija sasvim opravdana ne znači da je on protiv Ukrajine.
"Redovno se sastajem sa predsednikom Rusije, pa je to nešto što njima izgleda tako. Da je Ukrajina pogrešila u mnogo čemu, to je tačno. Njihova ‘politička elita’ se opredelila za provokaciju Rusije, za pokušaj da Rusima uskrati prava na prostoru Ukrajine – na jezik, pismo, veru – otimaju im crkvu, i zato je ruska operacija veoma opravdana", istakao je Dodik.
On je poručio da govori samo ono u šta je uveren da je istina, te naveo da tom operacijom nije bilo dozvoljeno da 15 miliona ili više Rusa na prostoru Ukrajine ostanu bez jezika, bez pisma i da budu maltretirani.
Dodik je podsetio da je bivši kancelar Nemačke Angela Merkel rekla da je Minski sporazum poslužio Ukrajini za naoružavanje, što dovoljno govori o njihovim namerama i koordinaciji sa zapadnim centrima moći, a doskora i Bajdenovom Amerikom.
"Zapad je pod histerijom, u želji da vodi rat protiv Rusije, žrtvovao samu Ukrajinu. Da li Ukrajinci to hoće da shvate, to je njihov problem, ali svi imamo pravo da živimo u zabludama", kazao je Dodik.
On je ocenio da je za ukrajinski narod najvažnije da se mir uspostavi što pre, ali da oni za to nemaju snage ili ne smeju mimo zapadnih centara moći, koji su sada locirani u Londonu, Parizu i Berlinu.
Dodik je podsetio na staru krilaticu da Zapad želi da se sukobljavaju dva bliska naroda kakvi su ukrajinski i ruski.
"Potpuno sam uveren da su Rusi u pravu, jer su imali pravo da zaštite svoj narod. Istorija koja je načinila Ukrajinu u konfiguracijama nakon raspada bivšeg SSSR-a formirana je u dubokom uverenju da je to zemlja koja će uvek blisko sarađivati sa Rusijom", rekao je Dodik.
On je dodao da su Rusiji oduzeti Krim i mnogo čega drugog, administrativnim odlukama u vreme Lenjina i komunističke vlasti.
"Tako da sada izgleda da Zapad brani komunističke tekovine, ali ništa novo od Zapada – on uvek čini loše drugima", konstatovao je Dodik, prenela je Srna.
Izvor: Tanjug

Dodik: Nemam očekivanja od apelacionog procesa pred vanustavnim Sudom BiH

On je ocenio da Višegrad predstavlja istoriju čitavog Balkana.
"Tu je reka koja graniči države, ali spaja narode. Srpski narod je samo ovom rekom razdvojen. To je jedan veliki narod, koji je oduvek bio povezan i bio zajedno", rekao je Macut posle sastanka sa predsednikom RS Miloradom Dodikom.
Dodao je da je Sverpski sabor, održan po prvi put prošle godine u Beogradu, "samo verifikacija svega onoga što se dešavalo kroz istoriju".
"Budućnost je pred nama, Višegrad simboliše kulturni i istorijski trenutak koji je ispred nas", rekao je premijer Srbije.
Dodik je rekao da podržava napore da se Srbija "napravi moćnom i jakom", dodavši da je Srbija za RS uvek garancija da u njoj ima "sigurnog partnera i brata".
"Mi nismo podeljeni ni administrativnim, ni prirodnim preprekama, nismo bosanski Srbi, mi smo Srbi i ne želimo nijedan drugi identitet osim tog", istakao je Dodik.
Navodeći da se danas u Višegradu obeleževa prva godišnjica potpisivanja Deklaracije sa Svesrpskog sabora, on je ocenio da je ta deklaracija rezultat, "ne samo političara koji su na njoj radili, već narodnog htenja, kome je dat zavet da će se na tome raditi".
Prema njegovim rečima, Deklaracijom sa Svesrpskog sabora jasno je izneto opredeljenje u pogledu Kosova i Metohije, kao i jasan odnos prema Kristijanu Šmitu, kao nelegitimnom visokom predstavniku u BiH.
Dodao je da je s Macutom razgovarao o razvojnim i drugim perspektivama RS i Srbije.
Premijer RS Radovan Višković, koji je prisustvovao sastanku, ocenio je da je usvajanjem Deklaracije Svesrpskog sabora prošle godine u Beogradu "jasno i glasno projektovano šta to radimo kao jedan narod, bez obzira što se nalazimo sa dve strane reke Drine".
Ističući da "Drina nije granica", on je zahvalio Srbiji za pomoć i podršku Republici Srpskoj.
Načelnik Višegrada Mladen Đurđević izjavio je da je na sastanku razgovarano o projektima koji su realizovani u ovoj opštini, ističući da je Višegrad danas centar okupljanja RS i Srbije.
Posle sastanka usledila je manifestacija "Susret na Drini - mostovi srpskog jedinstva", koja se održava po prvi put i zajedno je organizuju vlade RS i Srbije.
"Susret na Drini-mostovi srpskog jedinstva", kako je najavljeno, predstavlja simbol veza srpskog naroda sa obe strane Drine, ali i prvu godišnjica od Svesrpskog sabora.
Manifestacija je počela okupljanjem učesnika na mostu Mehmed paše Sokolovića, a potom će krenuti defile do Andrićgrada, gde će biti održan kulturno-umetnički program.
Izvor: Beta

200x200

Macut razgovarao sa Dodikom u Višegradu: Trajne veze srpskog naroda sa obe strane Drine

Dodik je na društvenim mrežama poručio da je Republika Srpska srećna što ima prijatelja poput Orbana.&nbsp;
Dodik i Orban razgovaraju o nastavku projekata u Republici Srpskoj iz kojih se povukla Nemačka, a želi da investira Mađarska - vetroelektrane Hrgud, izgradnja kanalizacione mreže u Gradišci.
Prema rečima predsednika Dodika, Republika Srpska želi da gradi ekonomiju sa onima koji razumeju i poštuju Srpsku.
Ovo je drugi susret Dodika i Orbana ove godine, što je potvrda dobrih srpsko-mađarskih odnosa, ali i podrške koju premijer Mađarske, zemlje članice EU, pruža predsedniku Srpske, koga progoni političko Sarajevo.
Uoči sastanka Dodik je za Orbana rekao da je jedan od lidera novog svetskog poretka, te da se pokazala ispravnom njegova migrantska politika i da će njegova suverenistička politika omogućiti Mađarskoj povlašćen položaj i izuzimanje od carinskih stopa kod nove američke administracije.
Dodik u Budimpešti predvodi delegaciju Srpske u kojoj su ministar finansija Vlade Republike Srpske Zora Vidović, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Željko Budimir, kao i generalni direktor "Elektroprivrede Republike Srpske" Luka Petrović.
Izvor: Tanjug

Orban svečano dočekao Dodika u Budimpešti

"Dodik je prešao crvenu liniju i iz tog razloga on više nije osoba koja može razgovarati o donošenju konstruktivnih političkih odluka", rekao je Šmit na konferenciji za novinare posle dvodnevne sednice UO PIK-a.
On je rekao da je BiH suverena država i da njeni entiteti postoje samo u okviru države.
"Dejtonski sporazum potvrđuje da BiH postoji kao nezavisna država i da je njena upravna struktura modifikovana kako bi se ona sastojala od dva entiteta", naveo je visoki predstavnik.
Dodao je da su članice PIK-a osudile postupke vlasti RS kojima se dovodi u pitanje ustavni okvir BiH.
Šmit je rekao da, ako je ranije došlo do prenosa nadležnosti sa entiteta na državni nivo, to znači da te nadležnosti ostaju na državnom nivou.
"Nadležnosti ostaju na državnom nivou i država treba da odluči hoće li to vratiti entitetima, a to se može desiti jedino glasanjem na državnom nivou (u parlamentu BiH)", rekao je Šmit.
Ocenio je da potezi vlasti RS "ne služe građanima, posebno onima u RS", dodavši da su se političke partije, uključujući i opozicione stranke iz RS, koje su juče održale sastanak sa ambasadorima PIK-a, složile da pitanje sankcionisanja nije usmereno protiv građana Republike Srpske.
Visoki predstavnik je naveo da vlast RS ima obavezu da odmah imenuje dvoje nedostajućih srpskih sudija u Ustavni sud BiH.
On je rekao da članove PIK-a zabrinjava retorika rukovodstva RS, kao i napadi na opoziciju u tom bh. entitetu.
"Osudili smo huškačku retoriku Dodika protiv ostalih etničkih grupa, posebno protiv bošnjačkog naroda, kao i sve veći broj napada na opozicione političare, što verbalnih, što fizičkih", istakao je Šmit.
Naveo je da su ti "izuzetno zabrinjavajući razvoji događaja" u potpunoj suprotnosti sa stavovima visokog predstavnika u okviru Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma.
"Dakle, vrlo su blizu antidejtonskog ponašanja", ocenio je Šmit.
Podstimo evropska komesarka za proširenje<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/marta-kos-secesionisticka-politika-milorada-dodika-vuce-zemlju-unazad"> Marta Kos izjavila je juče u Briselu da politički zastoj u Bosni i Hercegovini (BiH) i dalje usporava napredak te zemlje ka Evropskoj uniji (EU) i da secesionistička politika predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika vuče zemlju unazad</a>.
Izvor: Beta

Šmit: Dodik prešao crvenu liniju i sebe isključio iz razgovora o političkoj krizi u BiH

&nbsp;U izveštaju odbora se pozivaju države članice EU da preduzmu odlučne mere, uključujući ciljane sankcije, kako bi se "suprotstavile destabilizujućim snagama koje ugrožavaju stabilnost zemlje i evropsku bezbednost".
U izveštaju se ističe ozbiljna zabrinutost zbog, kako je navedeno, zlonamernog stranog mešanja i kampanja dezinformacija Rusije i Kine, posebno unutar Republike Srpske, pozivajući vlasti BiH da poboljšaju koordinaciju i usklađenost sa politikama EU.
Poziva se i na uspostavljanje snažnog pregovaračkog tima koji će efikasno predstavljati BiH u predstojećim pregovorima o pristupanju.
U izveštaju se dalje naglašava hitna potreba za unapređenjem pravosudnih reformi, poboljšanjem mera protiv korupcije i finalizacijom nacionalne agende reformi kako bi se omogućila značajna finansijska podrška EU kroz Plan rasta Zapadnog Balkana i Finansijski instrument za reforme i rast.
Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta je potvrdio snažnu podršku kandidaturi BiH za pristupanje EU, naglašavajući da taj proces treba da bude zasnovan na zaslugama, usklađen sa Kopenhagenskim kriterijumima, te na jedinstvu, suverenitetu, teritorijalnom integritetu zemlje i jednakosti svih građana.
Pozdravljajući odluku Evropskog saveta da otvori pregovore o pristupanju sa BiH zbog izmenjene geopolitičke situacije u svetu posle ruske invazije na Ukrajinu, Odbor je izrazio zabrinutost zbog zastoja u napretku reformi i njihove slabe primene.
Politički akteri u BiH pozvani su da preduzmu sve relevantne korake iz preporuke Evropske komisije od 12. oktobra 2022. godine kako bi Evropski savet mogao da usvoji okvir za pregovore, postavljajući osnove za formalne pregovore o pristupanju.
Takođe se poziva na sprovođenje neophodnih ustavnih i izbornih reformi, kao i na napore za jačanje demokratskih institucija, vladavine prava i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Odbor je istakao značaj inkluzivnih, transparentnih reformi za transformaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma u održivi ustavni okvir, koji, kako je navedeno, obezbeđuje odgovorno upravljanje, prevazilazi etničke podele i obezbeđuje dugoročni napredak ka članstvu u EU.
Izveštaj je usvojen sa 56 glasova za, 13 protiv i 5 uzdržanih.
Izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Ondrej Kolarž izjavio je da se BiH, posle Ukrajine, nalazi u jednoj od najsloženijih i najzahtevnijih situacija u Evropi.
"Neophodno je da identifikujemo i primenimo mehanizme za podršku zemlji u postizanju njene pune integracije u zapadne institucije, jer BiH nesumnjivo pripada Evropskoj uniji. Da bi se efikasno suprotstavila ruskom uticaju, olakšavanje pristupanja BiH mora biti prioritet", rekao je on.
Izveštaj će biti podnet na glasanje u Evropskom parlamentu na predstojećoj plenarnoj sednici.
Podsetimo,<a href="https://www.insajder.net/teme/poternice-teske-reci-i-kriza-koja-izmice-kontroli-da-li-dejtonu-posle-tri-decenije-istice-rok-trajanja"> kriza u BiH je značajno produbljena nakon što je Milorad Dodik u febuaru ove godine pred Sudom BiH osuđen</a> na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita. A osim zatvorske kazne, određena mu je i šestogodišnja zabrana vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske. Usledilo je usvajanje niza zakona kojima se ukidaju nadležnosti pravosudnih organa federacije, ali i raspisivanje poternice za rukovodstvom RS u Sarajevu. &nbsp;&nbsp;
Izvor: Beta/Insajder

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta osudio "secesionističke akcije“ Milorada Dodika

"Secesionistička politika Milorada Dodika vuče zemlju unazad, a ne napred, i vreme je da oni koji veruju u budućnost zemlje u EU udruže snage i sprovedu reforme", rekla je Kos na današnjem sastanku sa poslanicima, u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta.
Istakla je da podržava sve stranke i aktere posvećene putu ka EU i poziva zemlju da preduzme potrebne korake ka pregovaračkom okviru, navodeći da "vrata EU ostaju širom otvorena, ali da BiH sada mora da ispuni preostale obaveze".
Podsetimo<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/skupstina-srpske-usvojila-zakone-kojima-zabranjuje-delovanje-pravosuda-i-policije-bih-na-svojoj-teritoriji"> Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 27. februara &nbsp;po hitnom postupku četiri zakona</a>, među kojima je Zakon o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH; Zakonom je propisano neprimenjivanje i neizvršavanje zakona i zabrana delovanja vanustavnih institucija BiH, odnosno - kako je navedeno - zabrana rada Tužilaštva i Suda BiH, Državne agencije za istragu i zaštitu (SIPA) na teritoriji Republike
Potom je 13. maja usvojila <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/usvojen-nacrt-ustava-republike-srpske-predvideno-pravo-na-samoopredeljenje">Nacrt ustava Republike Srpske i Zakon o zaštiti ustavnog uređenja Srpske</a>.
Izvor: Beta

Marta Kos: Secesionistička politika Milorada Dodika vuče zemlju unazad

Bosna i Hercegovina ulazi u jednu od najosetljivijih faza posle rata. U fokusu su tenzije između Banjaluke i Sarajeva koje traju još od kraja februara, kada je Sud BiH doneo prvostepenu presudu protiv predsednika Republike Srpske <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-non-pejper-produbljuje-krizu">Milorada Dodika</a> – godinu dana zatvora i šest godina <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-ako-mi-cik-zabrani-da-se-kandidujem-za-predsednika-bicu-premijer">zabrane političkog delovanja</a>. 
Dok se čeka konačna reč Apelacionog veća 12. juna, dodatnu pažnju izazvao je tekst u britanskom Gardijanu, čiji je autor iskusni dopisnik Džulijan Borger. U tom tekstu se navodi da su članovi porodice Milorada Dodika razgovarali sa zapadnim zvaničnicima o njegovom mogućem odlasku iz zemlje – kao jednoj od opcija za deeskalaciju političke krize. 
U razgovoru za Insajder, Borger pojašnjava pozadinu tvrdnji koje je objavio:
"Nisam rekao da Dodik želi da pobegne, niti da je odluka o njegovom odlasku doneta. Međutim, više diplomatskih izvora potvrdilo mi je da su postojali kontakti između članova njegove porodice i predstavnika Zapada. To je bila jedna od ideja o kojoj se neformalno razgovaralo – ništa više, ništa manje".



<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FPCfsiwZS1VU&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>


Na pitanje da li ima direktne dokaze ili samo izjave izvora, Borger odgovara:
"To su dobro upućeni izvori iz međunarodnih diplomatskih krugova. Ne bih objavio takvu informaciju da nisam bio siguran da ima čvrstu osnovu. Moj zadatak je da prenesem ono što mi sagovornici sa ozbiljnim iskustvom i pozicijama kažu".
Na te tvrdnje odmah je reagovala Gorica Dodik, ćerka predsednika RS, rekavši da su "izmišljotine da bi neko iz porodice Dodik razgovarao o odlasku ili bekstvu". Dodala je i da njen otac "nema nameru da ide bilo gde, osim da ostane tamo gde ga je narod izabrao". 
Ipak, zvaničnih reakcija iz kabineta predsednika Republike Srpske još uvek nema, iako je redakcija Insajdera pokušala da dobije izjavu.
Borger, koji godinama prati situaciju na Balkanu i izveštavao je i tokom rata devedesetih, kaže da ovakvi kontakti nisu neuobičajeni u kriznim momentima:
"Ne treba da nas iznenadi ako diplomate razmatraju sve opcije kada postoji realna pretnja destabilizacije. Situacija u BiH se već ocenjuje kao visoko rizična, pogotovo ako Apelaciono veće potvrdi presudu. U takvom kontekstu, scenario odlaska iz zemlje – makar kao hipotetički – može biti deo šireg diplomatskog okvira".
Politička klima dodatno je uzdrmana u martu, kada je Tužilaštvo BiH naložilo privođenje trojice najviših zvaničnika RS, pod optužbom za napad na ustavni poredak. Taj potez izazvao je burne reakcije u Banjaluci, a predsednik Dodik tada je izjavio da „Republika Srpska neće prihvatiti pravosudni teror iz Sarajeva“.
U poslednjim istupima pred odluku Apelacionog veća, Dodik upozorava da će BiH ući u, kako je rekao, „dramatičnu fazu“ ako presuda bude potvrđena. Njegovi politički saveznici najavljuju institucionalne odgovore, dok analitičari upozoravaju da bi se situacija mogla dodatno destabilizovati.
Upravo zato, kako tvrdi Borger, zapadni predstavnici pokušavaju da pronađu "mekane izlaze" iz krize – ali je pitanje koliko su akteri na terenu spremni da ih razmotre:
"I dalje postoji šansa za dijalog, ali se prostor brzo sužava. Ova kriza pokazuje sve slabosti Dejtonskog sistema. Ako se i potvrdi presuda, ključno je da reakcije ostanu u okviru institucija i političkog procesa – a ne van njih".
Izvor: Insajder

Milorad Dodik