Masovni ulični protesti 2006. godine primorali su kralja Nepala Gjanendru Šaha da se povuče, a dve godine kasnije parlament je zvanično ukinuo monarhiju.
Te 2008. godine na ulicama širom Nepala proslavljao se kraj monarhije. Uspostavljena je parlamentarna republika. Međutim, već godinama traju protesti kojima se traži - povratak kralja. Poslednji <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sukob-policije-i-demonstranata-koji-traze-obnovu-monarhije-u-nepalu">protest</a> je održan ove sedmice.
"Nastavićemo da protestujemo dok se viševekovna monarhija ne vrati i dok zemlja ponovo ne postane hinduistička država, u interesu naroda", kaže jedan od pristalica monarhije. 
 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNIXzaWpjru8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 

Samo nekoliko stotina metara od pristalica monarhije - njihovi protivnici. Oni koji podržavaju premijera Khadga Prasada Olija okupili su se da proslave Dan republike. Dve grupe demonstranata razdvajalo je stotine pripadnika interventne policije.
Tokom poslednjeg velikog protesta pristalica monarhije, krajem marta, nastradale su dve osobe kada su demonstranti palili zgrade, a policija je koristila vatreno oružje i suzavac. Nekoliko uhapšenih demonstranata i dalje je u zatvoru.
U poslednjih nekoliko meseci raste broj onih koji zahtevaju da se Gjanendra Šah ponovo postavi za kralja i hinduizam vrati kao državna religija.
Nepalska monarhija imala je dugu i složenu istoriju, trajala je više od dva veka, a kraljevska porodica Šah upravljala je zemljom od 1768. godine. Kralj Gjanendra Šah, koji je poslednji vladao Nepalom, došao je na presto 2001. godine nakon tragične smrti svog brata, kralja Birenda.
Nepal je 1990. godine usvojio Ustav koji je ograničio kraljevsku moć i uspostavio višestranačku demokratiju, ali je monarhija ostala važan simbol zemlje. Tokom 1990-ih i ranih 2000-ih, Nepal je prolazio kroz političke nemire i oružanu pobunu maoističkih snaga, što je dovelo do složenih sukoba unutar države.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nepal u političkoj krizi: Protesti za obnovu monarhije i hinduističke države (VIDEO)

“Imali smo veliki sastanak u ponedeljak, sa 31 dekanom, rektorom i studentima, predstavnicima svih fakulteta, po dva delegata. Pet-šest sati smo razgovarali o svim aspektima situacije u kojoj se trenutno nalazi akademska zajednica. Saglasili smo se da Univerzitet u Beogradu da svoj predlog studentima za rešenje krize na Univerzitetu. Kakav će njihov odgovor biti, još ne znamo. Uskoro ćemo imati još jedan sastanak”, rekla je dekanka Filološkog fakulteta za Insajder.
Potvrdila je da je jedan od predloga taj da se studentima koji procene da ne mogu da završe školsku godinu – omogući mirovanje akademske godine.
“To je moguće. To i inače radimo, to je nešto što se dešava redovno na fakultetu. I to bi verovatno veliki broj studenata i tražio i &nbsp;dobili bi to. Mislim da je to opšte raspoloženje na univerzitetu. Nemamo nijedan razlog da to ne odobrimo”, poručuje.
Dodaje da je Univerzitetu stalo da studenti prihvate inicijativu i da “onda krenu putem koji su osmislili”.
 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FCKejEYQ-sE4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
 
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministar-prosvete-zbog-blokade-nastave-upis-na-fakultete-nece-biti-moguc-u-junu">danas je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio</a> da u junu neće biti organizovani prijemni ispiti za upis na fakultete, jer akademska i školska godina nisu završene. Dekanka Filološkog fakulteta kaže da je tu informaciju saznala iz medija.
Stanković je rekao za Tanjug da je u skladu sa zakonom i autonomijom univerziteta koju zakon garantuje, organizacija nastave, prijemnih ispita, upisa i početka sledeće školske godine<a href="https://www.insajder.net/teme/uslovi-upisa-na-fakultet-za-brucose-jos-neizvesni-gde-postoje-potencijalni-datumi-za-prijemni-ispit-gde-odluka-izostaje"> u isključivoj nadležnosti visokoškolskih ustanova</a>.&nbsp;
Kako je rekao, novi brucoši mogu da se upišu samo onda kada se završi <a href="https://www.insajder.net/teme/rektor-pozvao-na-dogovor-studenti-ostaju-pri-zahtevima-sta-ce-biti-sa-akademskom-godinom-video">proces nadoknade nastave</a> i ispitni rokovi koje visokoškolske ustanove duguju studentima.&nbsp;
Dodao je da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsen-drugi-sastanak-rektora-dokica-i-premijera-macuta">Vlada Srbije održava dijalog sa rektorima </a>u cilju normalizacije situacije, kako studenti ne bi izgubili godinu i naglasio da je zadatak ministarstva da stvori infrastrukturne uslove i pretpostavke i obezbedi neophodna sredstva za organizaciju nastave.&nbsp;
Novinarka Ana Mihaljčić

Dekanka Filološkog fakulteta: Univerzitet studentima dao predlog za rešenje krize, čekamo odgovor (VIDEO)

Da stvari budu komplikovanije, politička kriza u Bosni i Hercegovini je srasla sa pitanjem krivične odgovornosti predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. U takvim okolnostima, gde bi eventualni gubitak vlasti najmoćnijeg čoveka u RS sasvim izvesno značio i zatvorsku kaznu, ulozi u političkoj krizi su značajno viši. &nbsp; <h2>Osuda Dodiku ubrzala političku krizu</h2> Milorad Dodik je u febuaru ove godine pred Sudom BiH osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita. A osim zatvorske kazne, određena mu je i šestogodišnja zabrana vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske. &nbsp; U odgovoru na ovu presudu, skupština Republike Srpske je usvojila zakon kojim je predviđeno da pravosudni organi Bosne i Hercegovine neće imati nadležnost na teritoriji Republike Srpske. Po sistemu spojenih sudova, ova odluka je u Sarajevu inicirala novu istragu protiv Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i predsednika skupštine RS Nenada Stevandića zbog sumnje da su počinili krivično delo napad na ustavni poredak BiH. Paralelno, sud je trojici političara odredio pritvor, ali do sada nije imao mogućnost da tu odluku sprovede u delo. &nbsp; <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sipa-odustali-smo-od-hapsenja-dodika-zbog-moguceg-sukoba-s-policijom-rs">Do hapšenja, koje bi sasvim izvesno imalo dublje političke implikacije</a>, najbliže je došlo 23. aprila kada je Dodik bio u Administrativnom centru RS u Istočnom Sarajevu. Tada su operativci Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) prišli zgradi u kojoj se nalazio Dodik, ali su nakon kratkog razgovora sa pripadnicima MUP-a RS koji su obezbeđivali Dodika od hapšenja odustali. &nbsp; Sud u BiH je imao nameru da poternicu za Dodikom internacionalizuje, ali je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-interpol-odbio-zahtev-za-raspisivanje-crvene-poternice-za-mnom-i-stevandicem">Interpol odbio da raspiše crvenu poternicu za njim</a>. To ne znači da Dodik može slobodno da putuje gde god poželi, zato što su naknadno Nemačka i Austrija odlučile da mu zabrane ulazak u zemlju. Isti korak je pokušan i u Holandiji, ali je Vlada ove zemlje odbila da preduzme tu meru. Dodik i njemu bliske osobe se već duže vreme nalaze na listi sankcionisanih lica u SAD i Velikoj Britaniji. &nbsp; Za to vreme iz Sarajeva nastavljaju da stižu krivične prijave protiv Dodika. Poslednju je pre dva dana podneo potpredsednik Federacije BiH Igor Stojanović, a odnosi se na sumnju da je Dodik u govoru počinio krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230211160240_d41afa398815170357b1d3b4b4f747796f3e841270f2cf3ca31327a56c58769f.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230211160240_d41afa398815170357b1d3b4b4f747796f3e841270f2cf3ca31327a56c58769f" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Kristijan Šmit, gremlin"> <figcaption>Kristijan Šmit. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Dok se ova kriza odmotava, stavovi najmoćnijih zemalja sveta o njenim uzrocima su nepomirljivo različiti. To se najbolje moglo videti u Ujedinjenim nacijama, gde je srpska predstavnica u Predsedništvu BiH Željka Cvijanović govorila o Visokom predstavniku Kristijanu Šmitu, koji po njenom viđenju stvari narušava Dejtonski sporazum i destabilizuje politički poredak zemlje. Kristijana Šmita su u Savetu bezbednosti UN-a podržali SAD i Velika Britanija, dok su predstavnici Kine i Rusije izneli kritike na račun Visokog predstavnika. Za to vreme, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-moj-odlazak-u-moskvu-9-maja-nikada-nije-bio-upitan">Dodik se nalazi u Moskvi </a>gde će prisustvovati vojnoj paradi kojom Rusija obeležava Dan pobede. &nbsp; <h2>Strah od nasilnog incidenta &nbsp;</h2> Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam navodi za Insajder da je aktuelna kriza zbirna posledica delovanja svih političkih aktera u BiH. &nbsp; “Ova situacija je razgolitila sve manjkavosti sistema na kojem je zasnovana BiH. Dejtonski sporazum je u trenutku potpisivanja uspeo da okonča rat, ali nije obezbedio uslove za trajan i stabilan mir. Jasno se videlo i pet godina nakon završetka rata da država sa dva entiteta, tri konstitutivna naroda i distriktom Brčko, nije održiva u tom obliku. Cenim da je tada trebalo pristupiti izradi novog Ustava BiH kojim bi se izašlo iz koordinata devedesetih godina, ali se to nije desilo“, ističe Popov. &nbsp; On naglašava da su se u međuvremenu nacionalni lideri do te mere osilili da je proces konsolidacije postao daleko manje izgledan. “Oni su se predstavljali kao zaštitinici svojih naroda, a zapravo su samo učvršćivali svoje pozicije. Pomagali su jedni drugima da ostanu na vlasti izazivajući animozitete na nacionalnoj osnovi. Dodik i Bakir Izetbegović već godinama igraju taj ping-pong, najpre Izetbegović najavi unitarnu BiH, pa Dodik odgovori najavama nezavisnosti Republike Srpske. Na to se uključio Dragan Čović pričom o potrebi formiranja trećeg entiteta. Te igranke su nas dovele do ove situacije gde je BiH daleko bliža disoluciji, nego konsolidaciji“, ističe Popov. &nbsp; Cela saga oko pokušaja privođenja Milorada Dodika, dodaje Popov, osim nefunkcionalnosti BiH, je pokazala i nemoć međunarodne zajednice. &nbsp; “Svi zaziru od stvarnog pokušaja hapšenja Dodika, ne računam onaj karikaturalni pokušaj agencije SIPA, jer strahuju da može doći do ozbiljnog okršaja sa policijskim snagama koje ga obezbeđuju. I kako vreme odmiče, nema ni naznaka da bi se to moglo desiti. Tim nečinjenjem su svi faktori u BiH, domaći i inostrani, ogolili stanje u zemlji u kojoj svi tretiraju Dejtonski sporazum kao švedski sto u kojem uzimaju ono što žele“, navodi Popov. &nbsp; Trideseta godišnjica Dejtonskog sporazuma bi, prema najoptimističnijem scenariju Aleksandra Popova, bila dobra prilika da se trezveno sagleda situacija i napravi novi aranžman koji bi obezbedio stabilnost. Ipak, takav scenario nije izgledan. “Ovo je jedna nemoguća situacija. Ipak, sumnjam da moglo da dođe do sukoba kakav je bio devedesetih godina. Mislim da bi u najgorem scenariju moglo da dođe do nekih okršaja ograničenog intenziteta, koji bi EUROFOR mogao da iskontroliše. Međutim, to bi značilo da su se iscrpla sva politička sredstva za konsolidacije krize i da ulazimo u neku vrstu zamrznutog konfllikta što ne bi bilo dobro ni za koga“, zaključuje Popov. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024070416070_0c32103d7edd8a41ef990676a22755aac1b4d5f1f2d25e7c1e00926a08d5a9a4.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="2024070416070_0c32103d7edd8a41ef990676a22755aac1b4d5f1f2d25e7c1e00926a08d5a9a4" data-rendition-name="original" width="769" height="769" loading="lazy" alt="Aleksandar Trifunović"> <figcaption>Aleksandar Trifunovićprivatna arhiva</figcaption> </figure>  Aleksandar Trifunović, glavni urednik banjalučkog portala Buka navodi da se kriza neće brzo završiti, ali i dodaje da se Milorad Dodik i dalje ne nalazi u bezizlaznoj situaciji. &nbsp; “Dodik galopira jašući krizu i kriza je zapravo glavni razlog njegovog uspeha. On u takvim okolnostima ima više iskustva od bilo koga drugog. Kada je Dodik osuđen, delovalo je da je praktično gotov. Međutim, on je i tu situaciju iskoristio da cementira svoju političku poziciju. On sada u Republici Srpskoj praktično nema opoziciju, može da radi šta god hoće, a istovremeno bez njega na nivou BiH ne može ništa da se uradi. Dodik gleda da izvuče maksimun iz ove krize, kako bi i sebe zadržao na slobodi i omogućio nastavak političkog delovanja“, ističe Trifunović. Najveća opasnost ove krize, dodaje sagovornik Insajder, je u tome što nju niko više ne kontrolilše. &nbsp; “Niko ne zna da li će ove tenzije kulminirati u nešto daleko ozbiljnije od političkog prepucavanja. Svi se mi bojimo da će doći do nekog nasilnog incidenta posle kog niko više ništa neće moći da kontroliše. To je najveća opasnost ove krize. Prepreka tome je nezainteresovanost ljudi za neki konflikt, ali to ne mora ništa da znači. Ljudi ni 1992. godine nisu bili za rat, pa je počeo“, zaključuje Trifunović. &nbsp; Novinar: Vuk Jeremić &nbsp;

Poternice, teške reči i kriza koja izmiče kontroli: Da li Dejtonu posle tri decenije ističe rok trajanja?

“Ovo se može rešiti time da nova Vlada Srbije ispuni <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/student-biciklista-u-novom-pazaru-necemo-stati-dok-svi-zahtevi-ne-budu-ispunjeni-video">zahteve koje su studenti izneli</a>, ali mislim da smo i od toga vrlo daleko. Da je bilo neke volje za ispunjavanjem tih zahteva, to bi se davno učinilo i cela ova društvena dinamika koju imamo u zadnjih 5 meseci bi se izbegla. Meni se čini da od toga nema ništa, da je ova Vlada, zapravo, fingirana Vlada, gde su ljudi iz SNS-a, u stvari, zadržali ključne pozicije”, ističe on. &nbsp;
Bursać dodaje da su premijer i nekoliko drugih pozicija zamenjeni nekim ljudima iz Vučićevog novog pokreta “da bi se malo dao neki kvazi ekspertski ili ekspertski privid toj vladi”. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DX_bxaqWOOXU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
“Sa druge strane, svi smo svesni da je apsolutna moć i dalje u rukama predsednika Republike, tako da ne vidim način da se do tog dijaloga dođe”, smatra on.&nbsp;
Na pitanje da li je rešenje problema imenovanje <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dejan-vuk-stankovic-neprihvatljiv-za-incijativu-pobunjeni-univerzitet">Dejana Vuka Stankovića</a> za ministra prosvete, ili će novi premijer Macut morati da preuzme situaciju na univerzitetima, imajući u vidu da je naglasio potrebu da se visoko obrazovanje izuzme iz resora prosvete i sjedini sa naukom, odgovara da zo neće ići tako lako.&nbsp;
“Čak i da se taj proces pokrene, da bi se zamenio taj resor za jedan veliki broj univerziteta i fakulteta u Srbiji, potrebno je vreme. Zato mislim da je postavljanje Dejana Vuka Stankovića, u stvari jedan prst u oko, pre svega visokom obrazovanju, ali i prosveti i da je nešto što meni govori da neće biti tog dijaloga. Gospodin <a href="https://www.insajder.net/teme/iz-medija-u-ministarstvo-dejan-vuk-stankovic-macutovo-resenje-za-najvecu-krizu-u-prosveti-e2t99caw">Stanković</a> je bio poznat po nekim vrlo agresivnim izjavama i prema studentima i prema onom delu univerziteta koji studente podržava, i sad mi je nerazumljivo očekivanje da on sa te pozicije bude neko ko će učestvovati ili čak pokrenuti dijalog. Ja mislim da je on na tu poziciju pre svega stavljen kao jedan prst u oko univerzitetu”, ističe Bursać.&nbsp;
Juče se pojavila informacija da je rektor univerziteta u Beogradu<a href="https://www.insajder.net/teme/rektor-dokic-dobio-poziv-da-se-javi-u-policiju-najavljen-skup-podrske"> Vladan Đokić pozvan da u svojstvu građanina &nbsp;da izjavu policiji</a>. Više puta su se od predstavnika vlasti mogli čuti pozivi na hapšenje rektora Đokića i etiketiranje i targetiranje kako on, u stvari, organizuje proteste studenata u blokadi.&nbsp;
Na pitanje šta vlast time postiže, Bursać odgovara da je, po njemu, to pokazatelj koliko je <a href="https://www.insajder.net/teme/dejan-bursac-zalazem-se-da-se-izbor-predsednika-premesti-u-parlament">Aleksandar Vučić</a>, u stvari, postao svestan da mora podhitno da rešava ovu situaciju.&nbsp;
“Inače mu gori tlo pod nogama, u političkom smislu, naravno. Rejting pada, a i poverenje u Aleksandra Vučića, što je možda još važnije od rejtinga”, dodaje on.&nbsp;
Bursać ističe da predsednik Vučić sada nije raspisao izbore i da treba da se zapitamo zašto je to tako.&nbsp;
“Takođe treba da se zapitamo zašto stoje oni <a href="https://www.insajder.net/teme/okupljeni-i-satori-ispred-skupstine-srbije-mnogo-nejasnoca-i-cutanje-nadleznih-video">novi šatori oko Skupštine</a> punih nekih, da kažemo, sumnjivih ljudi koji se tu motaju. Po mom mišljenju, stoje da bi obezbedili izbor Vlade u parlamentu u zadatom roku, jer ako se Vlada ne izabere, ide se na izbore. Ako se ide na izbore, Aleksandar Vučić očigledno tamo više nije siguran u svoje brojke”, kaže on.&nbsp;
Smatra da će se Srbija vratiti u normalu kad institucije profunkcionišu i kad počne da se uspostavlja odgovornost za sve ono što se desilo u zadnjih šest meseci, počevši sa prvim novembrom i padom nadstrešnice u Novom Sadu.&nbsp;
“Ali taj protest studenata je upravo pokazatelj da se ovo neće tako lako smiriti i da ovi pritisci mogu često da izazovu kontraefekat”, dodaje.&nbsp;
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ponovo je oštro govorio da je 15. marta pokušano konačno sprovođenje obojene revolucije i da je reč o osmišljenom i unapred organizovanom napadu na državu s ciljem nasilnog rušenja ustavnog poretka.&nbsp;
Bursać kaže da niko nije pokušao rušenje vlasti i obojenu revoluciju 15. marta, te da veruje, i da je pokušaj postojao, da bi događaji u Beogradu izgledali mnogo drugačije nego što su izgledali.&nbsp;
“To je način da svoje biračko telo mobiliše i drži pod nekom vrstom tenzije. Svi znamo šta znači kad se kaže obojena revolucija i odmah se Aleksandar Vučić tako pokušava povezati sa očuvanjem stabilnosti u državi. Ali, sve ovo što se dešava je u neku ruku paradoksalno za njega i šalje mešovit signal njegovim glasačima jer vi se vezujete za stabilnost države i pričate o tome da ste sprečili obojenu revoluciju, a očigledno ne uspevate da obezbedite stabilnost. Meni je zbog toga i suluda ideja da blokirate saobraćaj u centru Beograda već više od sedam dana. Znači, vaša prva briga zadnjih šest meseci je da vam se odblokira saobraćaj, da bude normalan život, a vi ste uzeli da blokirate saobraćaj. Vrlo su mešoviti signali koje SNS šalje svojim biračima i ja bih rekao, veoma veliki pokazatelj koliko su oni, u stvari, poljuljani”, zaključuje u razgovoru za Marker Dejan Bursać, politikolog i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Novinarka Bojana Stojanović
&nbsp;

Bursać: Nismo u fazi u kojoj se kriza u Srbiji može rešiti dijalogom (VIDEO)

Okrugli sto okupiće stručnjake iz oblasti ustavnog prava i političkih nauka, s ciljem da pobunjeno društvo što pre izađe sa zajedničkom platformom za izlazak iz duboke političke krize u kojoj se Srbija nalazi, dodaje se.
ProGlas je u svom Sretenjskom saopštenju ukazao na potrebu formiranja privremene prelazne vlade kao ključnog mehanizma za izlazak iz političke krize, ispunjenje studentskih zahteva i stvaranje osnovnih preduslova za slobodne i poštene izbore, navodi se u saopštenju.
Takva vlada treba da počiva na principima vremenske oročenosti, ograničenog mandata, minimalnog kabineta, najšireg društvenog poverenja i jednokratnog angažmana, ističe ProGlas i ukazuje da niko od inicijatora nema ambiciju da bude njen deo.
Izlazak iz krize nije pitanje dobre volje vlasti, već organizovane i odlučne borbe društva, navodi se.
Izvor: FoNet

Kriza

Nepal u političkoj krizi: Protesti za obnovu monarhije i hinduističke države (VIDEO)

Dekanka Filološkog fakulteta: Univerzitet studentima dao predlog za rešenje krize, čekamo odgovor (VIDEO)

Poternice, teške reči i kriza koja izmiče kontroli: Da li Dejtonu posle tri decenije ističe rok trajanja?

Bursać: Nismo u fazi u kojoj se kriza u Srbiji može rešiti dijalogom (VIDEO)

Privremena prelazna vlada – tema okruglog stola ProGlasa