NIS i američke sankcije: Treća sreća i od čega zavisi četvrta (VIDEO)
Još jednom smo odahnuli pošto je Vašington još jednom odložio primenu sankcija Naftnoj industriji Srbije. O tome šta je zapravo uticalo na američku odluku malo toga se zna, a još manje šta je potrebno da se ova pretnja trajno ukloni. Predstavnici države kažu da imaju predloge i rešenja, da razgovaraju i sa Vašingtonom i sa Moskvom.
O trećem po redu odlaganju sankcija, dva dana pre isteka roka, javnost je ponovo obavestio predsednik Srbije putem svog instagram naloga uz zahvalnost američkim partnerima na razumevanju pozicije Srbije. Razumevanja ima i ruska strana, rekla je ministarka rudarstva i energetike koja je, kako kaže, prošle nedelje imala intezivnu komunikaciju sa kolegama u rusiji. Ona podseća da je matična kompanija Gasprom, koja nije na listi američkih sankcija, već preuzela udeo od ćerke firme Gaspromnjeft, kojoj sankcije prete. I to kaže nije kraj.
”Takođe su najavili odluku da suspenduju dividende kada je u pitanju Gaspromnjeft kao akcionar, ali i da postave dva nova člana borda direktora koji nije ruski državljanin tako da su to sve neki koraci koji treba da se formalizuju u narednom periodu”, rekla je u subotu ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Šta je tačno uticalo na odluku američke administracije i da li ćemo opet da strepimo 27. juna kada je novi rok za odluku o primeni sankcija-teško je pouzdano tvrditi.
Pojedini mediji pišu da je država Srbija angažovala lobističku agenciju u Americi, drugi da su za odlaganje sankcija zaslužne Hrvatska i Mađarska.
Za predstavnike vlasti u Srbiji- odlaganje govori o ugledu koji Srbija ima kod nove američke administracije, a još bolje odnose očekuju nakon predstojeće posete predsednika Srbije Vašingtonu.
”To dovoljno dogovri o ugledu koji imamo i kod nove američke adminsitarcije i način na koji na kraju krajeva razgovaramo i pričamo sa svima ja verujem da ćemo ova dva meseca iskoristiti na najbolji mogući način kako bismo konačno rešenje za NIS našli i nadam se skinuli je sa liste sankcija”, izjavio je pre dva dana ministar finansija Siniša Mali.
Ima, kaže ministar Mali, još dovoljno vremena da nađemo rešenje koje je svima prihvatljivo- Americi, Rusiji, Srbiji. 0
Ako pitate NIS vreme je već postalo izazov.
Izveštaj o poslovanju za 2024 pokazuje još jednu godinu pada poslovanja. Iako beleže dobit- 18,3 mlijardi dinara, ona je daleko manja nego u 2023. godini-41,9 miijarda dinara, a daleko manja nego u rekordnoj po dobiti 2022. godini- 93,4 milijarde dinara. Ni iz Vlade ni iz NIS-a nema zvanične potvrde informacije Rojtersa da su OMV i Eko pumpe već prestale da kupuju od NIS-a. Iz izjave resorne ministarke jasno je da takvi problemi postoje.
„Znamo da su drugi proizvođači povećali uvoze da su određeni kupci odustali zbog ovih najavljenih sankcija međutim za nas dodatnih 60 dana je značajno olakšanje i nastavićemo da razgovaramo i sa američkim i sa ruskim partnerima“, rekla je Đedović Handanović.
Neće biti ni nestašica ni kantica ni povećanja cena- poručuju predsatvnici vlasti. Ipak, da bi se poslovanje NIS-a odrazilo na sve pokazuju podaci da NIS stvara između tri i četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, u poreskim prihodima budžeta učestvuje sa oko 16 odsto, od njega zavisi 13.500 radnih mesta, a sa povezanim kompanijama taj broj raste na čak 37.500. Deluje utešno da su rezerve sirove nafte u zemlji na maksimumu, ali u slučaju sankcija, ni blizu dovoljno rešenje.
O tome šta bi sankcije NIS-u značile za domaće tržište i do kada će država moći da drži vodu u rešetu ili cediljki, razgovarali smo sa Tomislavom Mićovićem, generalnim sekretarom Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Novinarka: Irena Stević
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.