Lungaroti za Svet i mi: Zapadni Balkan - od tranzitne rute migranata do pečalbe (VIDEO)

Kako objašnjava Lungaroti, region postaje sve značajnije odredište za strane radnike, što donosi konkretne koristi ekonomijama zemalja u tranziciji. Međunarodna organizacija za migracije već godinama prikuplja podatke kako bi pružila preporuke koje vode ka inkluzivnim i održivim politikama zapošljavanja.

“Važno je da vlasti budu aktivnije uključene u proces zapošljavanja migranata kako bi se zaštitila prava i radnika i poslodavaca. Trenutno su glavni akteri poslodavci i agencije, dok je uloga vlasti minimalna”, upozorava Lungaroti, dodajući da su bilateralni sporazumi sa zemljama porekla gotovo nepostojeći, a da se ambasade uključuju tek u završnim fazama procesa.

Prema njenim rečima, IOM zato zagovara sveobuhvatniji pristup, a organizacija već radi na podizanju svesti i podršci inkluziji legalnih migranata u društva regiona.

Govoreći o trendovima kada je reč o izdavanju radnih dozvola, Lungaroti kaže da je došlo do znatnog rasta u Bosni i Hercegovini, iako je Srbija ta koja prednjači u regionu.

“Najviše dozvola izdato je u sektorima građevinarstva, turizma, poljoprivrede i prerade hrane. Poslodavci tvrde da ne mogu da funkcionišu bez radne snage koju uglavnom traže među migrantima, a to je i odgovor na demografski pad i veliki odlazak domaće radne snage”, objašnjava Lungaroti. Napominje i da je u narednom periodu ključno da se u taj proces jače uključe i vlasti, kako bi se uspostavio efikasan regulatorni okvir koji će štititi sve strane i olakšati dijalog sa zemljama porekla radne snage.

Kada je reč o borbi protiv mreža krijumčara ljudi, Lungaroti ističe da IOM već duže vreme sarađuje sa lokalnim vlastima i drugim akterima u regionu. Tokom ove godine sprovedena je i saradnja sa mrežom istraživačkih novinara, koja je otkrila sofisticirane metode koje krijumčari koriste.

“Oni sve češće funkcionišu putem društvenih mreža, nudeći čak i „paket usluge“ koji uključuje smeštaj u privatnim kućama. To smanjuje pritisak na prihvatne centre, ali otežava praćenje i nadzor”, upozorava ona i dodaje da IOM alarmira nadležne čim se prepoznaju znaci trgovine ljudima ili krijumčarenja, kao i da pruža pomoć žrtvama tih mreža.

Na pitanje o promenama migracionih ruta kroz region, Lungaroti objašnjava da se one konstantno prilagođavaju političkim i bezbednosnim okolnostima, uključujući zatvaranje granica i ulazak pojedinih zemalja, poput Hrvatske, Rumunije i Bugarske, u Šengen zonu.

“Promene viznih režima takođe imaju snažan uticaj. Na primer, ukidanje bezviznog režima za određene nacionalnosti dovelo je do smanjenja njihovog prisustva u regionu”, navodi ona i dodaje da IOM prati te promene kako bi unapredila svoje odgovore i preporuke.

Govoreći o kapacitetima zemalja Zapadnog Balkana da odgovore na migracione izazove, Lungaroti kaže da je region napravio veliki iskorak u odnosu na period migracione krize 2015/2016. godine.

“Ojačani su kapaciteti za humanitarnu pomoć, prijem i institucionalno planiranje. Međutim, problem ostaje nerešeno pitanje migranata koji ostaju zaglavljeni u regionu”, upozorava Lungaroti i dodaje da se povratak u zemlje porekla sada intenzivira, dok su druge opcije i dalje ograničene.

Posebno mesto u migracionim politikama ima i način na koji se o ovoj temi izveštava u medijima. Lungaroti naglašava da novinari imaju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja.

“Migracija nije samo izazov, već i prilika, posebno u kontekstu radne migracije. Važno je koristiti jezik koji humanizuje migrante, pričati njihove priče i izbegavati stereotipe. Nažalost, migracija se često politizuje, posebno uoči izbora, i zato je uravnoteženo i odgovorno izveštavanje od presudne važnosti”, zaključuje Laura Lungaroti.

Novinarka Tanja Vujisić