On smatra da se države moraju navići da će pritisak biti permanentan.
"Pre nekoliko meseci su mere na hrvatsko-slovenačkoj granici bile puno vidljivije nego sada. Evo, recimo, ja živim na dva kilometra od granice i vidi se da više nema tih stalnih policijskih provera, ali se, doduše, stalno mogu videti, recimo, policijska vozila koja se kreću lokalnim putevima, gde se očekuje da bi se mogli pojaviti ilegalni migranti. I njih doista ima. Ima ih više tokom leta, sad su ovi zimski meseci tokom kojih možemo očekivati da će tih pritisaka možda biti manje. Ali, jednostavno se moramo saživeti sa tim da će taj pritisak biti stalan i permanentan, a pogotovo na spoljnim granicama EU", rekao je on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DHnmnfge1bS0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Kako kaže, mere u Hrvatskoj su stalne budući da je država na spoljnim granicama Unije.
"EU daje velika sredstva za finansiranje policije i pogotovo za pojačano praćenje stanja na granicama, od postavljanja kamera, finansiranja većeg broja policajaca na granici, plaćanja goriva, kupovine vozila i tehničke opreme, ulaže se dosta u tehniku... Hrvatska ima negde preko šest i po hiljada graničnih policajaca. Nisu oni, naravno, svi na granici, ali u velikoj meri su angažovane policijske snage, pogotovo na granici prema BiH, odakle je i najveći pritisak ilegalnih migranata", kaže Miljuš.
<h2>Policijsko negiranje pušbekova</h2>
Govoreći o slučajevima tzv. pušbekova, odnosno nasilnog vraćanja migranata sa granica, pri čemu je lančana reakcija gotovo neminovna, Miljuš je naveo da u takvim situacijama MUP uvek to opovrgava ili kaže da će, ako postoji sumnja da je toga bilo, sve ispitati.
"Ali, to obično dugo traje i mislim da je to nešto što će biti stalno prisutno i da će tu biti stalna potreba da se policija opravdava za takve situacije. Činjenica je da imamo jedan veliki broj ljudi koji bez ikakvih dokumenta pokušava da uđe u državu. Ako pređu granicu, pa uđu u Sloveniju, ona ih onda vraća u Hrvatsku i to je sad jedna lančana reakcija", navodi Miljuš.
Nedavno je u Italiju vraćena grupa migranata iz novootvorenih imigracionih centara u Albaniji jer je sud u Rimu presudio da migranti ne mogu da budu u objektima za obradu azila van EU, iako su sporazum o tome potpisale Italija i Albanija. S druge strane, neke zemlje članice Unije takođe razmišljaju da potpišu takav sporazum koji bi podrazumevao da, dok se obrađuju zahtevi za azil, migranti budu u trećim zemljama. Upitan pada li to sada u vodu, s obzirom da će o sporazumu Italije i Albanije sada odlučivati sud EU u Luksemburgu, Miljuš je rekao da će to sigurno potrajati, ali će izazvati i određene političke nesuglasice unutar zemalja članica EU.
"Jer, naravno, svi oni polažu pravo na to da je ipak nacionalno zakonodavstvo iznad zakona EU i sudova EU. Pratićemo, naravno, razvoj situacije, ali biće tu sigurno političkih rasprava, a kako će to sve završiti - ne znam. Naravno, nisu ni svi kapaciteti i svih zemalja članica EU isti. Recimo, Hrvatska ima problem ne samo sa ilegalnim, nego i sa legalnim migracijama, dakle to je jedno vrlo kompleksno pitanje i pitanje je koliko to sve, na kraju krajeva, stoji određenu zemlju", navodi.
<h2>Uticaj Trampove politike na zbivanja u Evropi</h2>
Milijarder Ilon Mask je podržao odluku desničarske Vlade u Italiji da migranti budu u trećim zemljama dok se obrađuju njihovi zahtevi za azil. Donald Tramp, koga Mask podržava, uskoro se vraća u Belu kuću i, možda više nego ranije, odlučan je da suzbije ilegalne migracije. Na pitanje da li će i kako radikalniji pristup, koji se tamo najavljuje, uticati na migracione politike Evrope, Miljuš kaže da na izvestan način hoće, pogotovo ako ta politika koju je najavio bude uspešna.
"Sigurno će zagovornici takvih politika onda imati i konkretan povod da se u tim zemljama sprovedu slične drastične mere prema ilegalnim migrantima. No, mora se isto tako znati da verovatno ta situacija nije ista u SAD. Ona se neće možda odraziti na to da se, recimo, migranti koji nisu uspeli ući u SAD mogu okrenuti prema Evropi, jer ipak je to kontinent gde su oni koji žele ući u SAD uglavnom iz Meksika, iz Latinske Amerike i njima je primarni cilj ući u SAD, možda eventualno u Kanadu, možda samo jedan deo sa španskog govornog područja bi eventualno se mogao prebaciti da pokuša ući u Evropu, pa bi to onda moglo stvoriti neke dodatne pritiske na migracije u Evropi", zaključio je Dušan Miljuš.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dušan Miljuš: Države se moraju navići na to da će pritisak ilegalnih migracija biti permanentan (VIDEO)

Uhapšeni su Ć.A., A.L., I.F. i L.J, zbog sumnje da su izvršili krivična dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, saopšteno je iz tog tužilaštva.
Sumnja se da je ova organizovana kriminalna grupa, od 13. oktobra 2023. godine do 24. jula, omogućila nelegalni prelaz kroz Srbiju za više od 50 ilegalnih migranata.
Ova organizovana kriminalna grupa je ilegalne migrante koji su nedozvoljeno prešli granicu iz Bugarske na teritoriju opštine Dimitrovgrad, kao i one koji su prelazili sa teritorije Severne Makedonije na područje opština Bujanovac i Preševo, prebacivala do Niša ili Beograda u putničkim motornim vozilima, gde su ih ostavljali na dogovorenim mestima, a u cilju njihovog daljeg ilegalnog prebacivanja ka zemljama Zapadne Evrope.
Organizator i pripadnici grupe su naknadu za prelaz ilegalnih migranata preuzimali tako što su pronalazili razne osobe u Srbiji, kojima su iz inostranstva, preko Western Uniona, slate uplate u iznosu od oko 150 evra po ilegalnom migrantu. Zatim su od tih osoba preuzimali poslate uplate u gotovini.
Uhapšeni će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni u Javnu tužilaštvo za organizovani kriminal, nakon čega će biti saslušani.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Uhapšena grupa osumnjičena za krijumčarenje preko 50 migranata

Međutim, što se tiče država Zapadnog Balkana (BiH, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, Kosovo*), ne postoji zajednički stav. Nemačka najveća opoziciona partija, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u načelu podržava rešenje da se postupak dodele azila iz Evropske unije izmesti u treće zemlje, ali je visoki zvaničnik CDU Torsten Fraj ocenio da za to nisu pogodne zemlje Zapadnog Balkana.
Krajem prošle nedelje lideri EU saglasili su se da iskoriste sve svoje poluge, uključujući trgovinu, razvojnu pomoć i viznu politiku, da ubrzaju povratak migranata koji su ilegalno ušli u blok i zatražili od Evropske komisije da hitno izradi odgovarajući zakon.
Odmah posle sastanka lidera EU, Fon der Lajen je došla u posetu državama našeg regiona. Ona će u petak boraviti u Beogradu.
<h2>Migranti utiču na izbore u državama EU</h2>
Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević navodi da pitanje migranata utiče na izbore u većini evropskih zemalja i podstiče birače krajnje desnice.
„Veliki broj država EU želi da eksternalizuje pitanje azila i migracija. Mislim da su im Srbija, Albanija i druge države Zapadnog Balkana podobne. Međutim, nema indicija da &nbsp;će se to desiti za sada. Međutim, nema nikakve sumnje da će u budućnosti da se stvori veći pritisak“, navodi Nikola Kovačević. &nbsp;
Prema njegovim rečima, to može da se dogodi 2026. godine, kad počne da se primenjuje Pakt o azilu i migracijama.&nbsp;
„Tada će migracije postati deo političkog pregovaranja. Kao što je pitanje sad sa litijumom. Moja pretpostavka je da nas EU sve više posmatra kao mesto na kome neće biti mnogo ljudskih prava i vladavine prava. Već kao državu , koja može da se koristi za neke druge stvari, kao što je u ovom trenutku slučaj sa prirodnim resursima ili u drugom slučaju migracije, koje su politički osetljivo pitanje političkih elita u EU“, navodi Kovačević. &nbsp;
Sagovornik Insajdera ukazuje da politički lideri EU, sada žele da profitiraju od ove teme, tako što će problem migracija izmestiti izvan svojih granica.&nbsp;
&nbsp;„Vladajuće partije se plaše da će izgubiti na izborima. Opozicione partije, koje su desnog spektra, potenciraju to pitanje i dobijaju veliku popularnost. Zbog svega toga, dolazimo sada do jednog populističkog narativa. Principi na kojima počeva EU, Savet Evrope, ljudska prava, prestaju da budu važni zbog ostanka na vlasti. Najbolji primer je deportacija 30 ljudi iz Nemačke i Avganistana“, zaključuje Kovačević. &nbsp;
<h2>Deportacioni centri nose sa sobom niz pravnih i tehničkih problema</h2>
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović za Insajder objašnjava, da postoji ideja, da bi u budućnosti, u trećim državama, mogli da postoje dve vrste centara. Jedan, u kome bi bili smešteni oni koji traže azil u EU, a drugi bi bili deportacioni centri, za one koji su odbijeni.&nbsp;
Prema statističkim podacima, od 484.000 državljana van EU kojima je prošle godine naloženo da napuste EU, samo 20 odsto se vratilo kući.
„Postoji interesovanje pojedinih zemalja, da ti centri budu blizu spoljne granice EU. Ako su blizu spoljne granice EU, to onda možda bude i na Balkanu. Ti deportacioni centri bi trebali da budu lokacije, u koji bi dolazili ljudi koji su odbijeni u ulaznom postupku EU i koji bi trebali da budu vraćeni u zemlju porekla“, navodi Đurović.&nbsp;
Prema njegovim rečima, koncept tih centara nosi sa sobom niz pravnih i tehničkih problema.&nbsp;
„Moramo da imamo u vidu, da treba da postoje sporazumi o readmisiji sa zemljama porekla. To znači, gde treba ljude vraćati, a to je najveći problem inače. Tu onda imamo &nbsp;pitanje jurisdikcije, mogućnosti žalbe, pravnih lekova, pitanje kretanja i smeštanja tih ljudi, kao i ograničenja kretanja. Treba rešiti pitanje osnova - po kom osnovu se ljudi vraćaju u tu treću zemlju. Odakle bi bili deportovani i tako dalje. Niz nerešenih pitanja se tu javlja“, objašnjava Đurović.&nbsp;
Sagovornik Insajdera ukazuje da države porekla često ne žele da prihvate ljude. Deportacije su izuzetno skupe, tehnički teško izvodljive, a postoje i pravni lekovi koji usporavaju proceduru i to dovodi do neefikasnog sistema povratka.&nbsp;
<h2>Vučić i Kurti negativno reagovali&nbsp;</h2>
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u utorak 22. oktobra, posle sastanka sa premijerima Slovačke i Mađarske Robertom Ficom i Viktorom Orbanom, odgovarajući na novinarsko pitanje o stavu Srbije prema migracijama, rekao da Srbiji ne pada na pamet da bude hot spot za migrante, kao i da mu to niko od "većih igrača" na evropskom kontinentu nije tražio.
Kosovski premijer Aljbin Kurti, je takođe u utorak, kritikovao sporazum Italije i Albanije o smeštaju migranata, rekavši da sporazum nije rešenje za problem migracija.
"Privremeni prihvat izbeglica, ako to zahteva vanredna situacija, naravno uvek je moguć", izjavio je Kurti odbacujući ideju imitacije italijanskog modela.
<h2>Italijanski sud vratio migrante</h2>
Petogodišnji plan italijanske premijerke Đorđe Meloni da šalje migrante i izbeglice spasene na moru u kampove u Albaniji, doživeo je krupan udarac na sudu, svega nekoliko dana posle prvih prelazaka brodova preko Jadranskog i Jonskog mora.
Specijalni imigracioni sud u Rimu doneo je odluku da 12 migranata, poslatih u kamp Gjader nedaleko od jadranske obale u severnoj Albaniji, treba da se vrate u Italiju zato što potiču iz zemalja koje se smatraju nebezbednim za povratak.
Novinar Milenko Kovačević

Centri za migrante van EU: Da li je Zapadni Balkan sledeće rešenje?

Nataša Stanisavljević, koja je na čelu Komesarijata, učestvovala je na godišnjoj konferenciji "Međunarodnog centra za razvoj migracionih politika" (ICMPD) i upoznala generalnog direktora Mihaela Špindelegera sa situacijom u Srbiji u vezi sa migrantima.
Sastanku je prisustvovala i specijalna predstavnica za Zapadni Balkan ICMPD Melita Gruevska Graham.
Ovogodišnja konferencija okupila je više od 250 zvaničnika, donosilaca odluka i praktičara iz različitih zemalja, fokusirajući se na ključne teme koje će oblikovati evropsku migracionu agendu u narednih pet godina, navedeno je u saopštenju.
Izvor: Beta

Komesarijat: U odnosu na prošlu godinu 80 odsto manje migranata u Srbiji

Očekuje se da će u albansku luku Šengđin pristati brod italijanske mornarice sa prvom grupom od 16 migranata koji su presretnuti u međunarodnim vodama i čiji će zahtevi za azil biti obrađeni u dva centra u Albaniji umesto u Italiji, prema petogodišnjem sporazumu između dve zemlje. 
 
Rama je, govoreći u Luksemburgu na konferenciji EU, ponovio da nijedna druga zemlja, osim Italije, neće moći da vodi centre za azil u Albaniji. 
 
On je rekao da Albanija oseća zahvalnost za desetine hiljada Albanaca koje je Italija dočekala kada je komunizam pao 1991. godine. 
 
Italijanska premijerka Đorđa Meloni danas je ocenila kao "hrabar" kontroverzni sporazum sa Albanijom, prema kojem je dogovoreno da Rim upravlja centrima za prihvat migranata u toj zemlji, prenosi agencija Frans pres. 
 
"To je novi, hrabar, do sada neviđen put, ali koji potpuno odražava evropski duh i mogu ga preduzeti i druge zemlje van EU", rekla je Meloni danas u obraćanju italijanskim senatorima. 
 
Rekla je da će se na inicijativu Italije održati neformalni sastanak, na margini samita Unije 17. i 18. oktobra, sa zemljama koje su najzainteresovanije za migrantsko pitanje. 
 
"Italija pokazuje dobar primer potpisivanjem protokola Italija-Albanija. Pazili smo da se sve uradi na najbolji mogući način i zadovoljni smo rezultatima tog rada. Ponosna sam da je sa te tačke Italija postala primer koji treba slediti", dodala je ona. 
 
Italijanski brod Libra napustio je luku Lampeduza na jugu Italije u ponedeljak sa 16 muškaraca koji su spašeni na moru, nakon što su isplovili iz Libije, saopštila je italijanska vlada. 
 
Broj migranata koji stižu u Italiju centralnom mediteranskom rutom iz Severne Afrike opao je za 61 procenat u 2024. 
 
Prema petogodišnjem sporazumu koji su prošlog novembra potpisali italijanska premijerka Đorđa Meloni i Rama, do 3.000 migranata koje svakog meseca pokupi italijanska obalska straža u međunarodnim vodama biće poslati u Albaniju. 
 
Oni će prvo biti pregledani na brodovima koji ih spasavaju pre nego što budu poslati u Albaniju na dalju proveru.
Izvor: Beta&nbsp;

1800x750

Edi Rama: Samo će Italija moći da vodi prihvatne centre za azilante u Albaniji

Zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi policija je uhapsila organizatora N. B. kao i članove organizovane kriminalne grupe V.S , R. M, R. N, M. M, B. S. i J. S
Policija je zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili isto krivično delo uhapsila je organizatora S. N, kao i članove druge organizovane kriminalne grupe V. R, P. D, D. D. i R. Z, a krivičnom prijavom biće obuhvaćene još dve osobe za kojima policija intenzivno traga, navodi se u saopštenju.
"Osumnjičeni se terete da su od maja do avgusta ove godine, za najmanje 178 iregularnih migranata, omogućili nedozvoljen tranzit preko teritorije Srbije i nedozvoljen prelaz državne granice Srbije i BiH, u cilju njihovog daljeg ilegalnog prebacivanja ka zemljama EU", izjavio je Dačić.
Dodao je da su pripadnici organizovane kriminalne grupe koju je predvodio osumnjičeni N. B. organizovali nedozvoljen tranzit migranata od blizine Zaječara do Beograda i od Beograda do blizine reke Drine, a zatim nedozvoljen prelaz državne granice van mesta obeleženog za prelaz i to čamcem preko Drine na teritoriju BiH.
Dačić je rekao da su i pripadnici druge organizovane kriminalne grupe koju je predvodio osumnjičeni S. N. organizovali su nedozvoljen tranzit od blizine Dimitrovgrada do Beograda, nakon čega su, kako se sumnja, krijumčareni ka zemljama EU.&nbsp;
On je dodao da je policija pretresom stana i drugih prostorija osumnjičenih pronašla i privremeno oduzela veću količinu novca, više komada vatrenog oružja i manju količinu supstance za koju se sumnja da je opojna droga, a koji će biti odneti na dalje veštačenje.
"Obe organizovane kriminalne grupe krijumčarili su migrante radi sticanja protivpravne finansijske koristi", istakao je Dačić.
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu
Izvor: MUP

MUP: Uhapšeni pripadnici dve kriminalne grupe zbog krijumčarenja migranata

Ona je na konferenciji povodom projekta "Jačanje regionalne saradnje u oblasti upravljanja migracijama između Zapadnog Balkana i susednih država članica EU u skladu sa pravnim tekovinama EU i međunarodnih standarda - MIRKO" rekla da u poslednje vreme Srbija sve više prima radnike migrante, što spada u legalne migracije.
"Postoje promene kada je reč o migracijama ka Srbiji. Vidite da Srbija prima legalne radnike migrante. Regularne migracije jesu naš cilj, one doprinose razvoju zemlje i zato su nam potrebna odgovarajuća znanja, alati i saradnja sa zemljama porekla, sa zemljama u regionu i sa zemljama EU, jer naš cilj i jeste postanemo zemlja članica" istakla je Velimirović.
Ona je navela da je ovaj projekat nastavak rada Komesarijata na podizanju kapaciteta svih uklučenih u sistem upravljanja migracijama u Srbiji i dodala da se kroz prethodne projekte započelo formiranje centra koji treba da bude centar obuke o migracijama i upravljanju migracijama sa različitih aspekata.
Velimirović je rekla da projekat treba da doprinese razvijanju regionalne saradnje, jer svi u regionu moramo da imamo odgovarajuća znanja kako bismo na adekvatan način, pre svega, zaštitili migrante, a onda po prioritetu pomogli i njihovom vraćanju i integraciji.
Ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji Šarlota Samelin izjavila je da su Švedska i Srbija do sada tri puta sarađivale na projektima koji se tiču migracija i da će ovaj projekat biti četvrti. &nbsp;
"Nadamo se da ćemo ovim projektom dobiti alate koji će pomoći u poboljšanju regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu o tome kako se nositi sa migrantima, kako se nositi sa protokom neregularnih migranata i kako država prima ovu grupu", rekla je Samelin.
Predstavnica Delegacije EU u Srbiji Elvira Angulo Rodrigez istakla je da EU trenutno finansira mnogo različitih projekata čija je vrednost veća od 70 miliona evra u svim oblastima - azil, povratak, readmisija i granična kontrola.
"Spremni smo da nastavimo da podržavamo Srbiju i u godinama koje dolaze kako bismo zajedno uspeli da se nosimo sa izazovima migracija, jer svi zajedno moramo da radimo kako bismo postigli dobre rezultate", rekla je ona.
Projekat "Jačanje regionalne saradnje u oblasti upravljanja migracijama između Zapadnog Balkana i susednih država članica EU u skladu sa pravnim tekovinama EU i međunarodnih standarda – MIRKO" u vrednosti 1,9 miliona evra sufinansira EU, a ugovorio je Međunarodni centar za razvoj migracione politike (ICMPD) preko Migracionog partnerskog fonda.
Projekat sprovodi Švedska agencija za migracije u saradnji sa republičkim Komesarijatom za izbeglice i migracije.
Ukupno trajanje projekta je 24 meseca, odnosno od 15. maja 2024. do 14. maja 2026. godine.
Izvor: Tanjug

Velimirović (zamenica republičkog komesara za izbelice i migracije): Broj iregularnih migracija ka Srbiji 80 odsto manji nego prethodne godine

U saopštenju se G.T. iz Kruševca sumnjiči za nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Dodaje se da je on prethodno, na autoputu Beograd-Niš odbio da se zaustavi na znak policijskih patrola.
Određeno mu je zadržavanje do 48 sati i biće priveden u Tužilaštvo, dodala je Policijska uprava Paraćin.
Izvor: Beta

Paraćinska policija uhapsila muškarca u čijem vozilu je bilo 15 migranata

"U periodu od 1. januara do 2. septembra 2024. godine na državnim granicama Srbije evidentiran je pad od 61,8 odsto u broju nezakonitih prelazaka državne granice (10.216) u odnosu na isti period prethodne 2023. godine (26.775). Smanjenje broja nezakonitih prelazaka registrovano je kako na ulazu u Srbiju (63 odsto), tako i na izlazu iz Srbije (55,5 odsto)", naglasio je ministar na 10. jubilarnom Ministarskom sastanku Samita Zapadni Balkan "Berlinski proces".
Dačić je ukazao na to da je početkom ove godine broj nezakonitih prelazaka na spoljnim granicama EU na zapadno-balkanskoj ruti smanjen za trećinu, a da je naša zemlja dala ključni doprinos tom smanjenju.
"Srbija je posvećena jakom, jedinstvenom, regionalnom, ali i globalnom odgovoru na ovaj fenomen, uz poseban osvrt na praćenje promena modela krijumčara i trgovine ljudima", rekao je Dačić.
On je dodao da postoji intenzivna saradnja sa partnerskim službama u regionu, a naročito sa Evropolom i Fronteksom.
Ministar Dačić je naglasio značaj asistiranog dobrovoljnog povratka iregularnih migranata u zemlje porekla, kao jednog od najvažnijih instituta u suzbijanju iregularnih migracija.&nbsp;
Ministar je ukazao na neophodnost njegove kontinuirane promocije, kako bi iregularni migranti bili informisani o mogućnostima koje imaju za povratak u svoje zemlje porekla.
"Takođe, neophodno je nastaviti intenzivnu saradnju sa inostranim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u cilju tačnog utvrđivanja identiteta lica i pribavljanja putnog lista za strance radi povratka u zemlju porekla. Srbija će na osnovu Zajedničkog plana implementacije izraditi nacionalne planove implementacije uz operativnu, tehničku i finansijsku podršku Evropske komisije i agencija EU", kazao je on&nbsp;
Istakao bih da je sistem azila u Srbiji skoro u potpunosti harmonizovan sa pravom Evropske unije.
"Od februara 2024. godine, izdaje se putna isprava za izbeglice, a u toku je i izrada Master plana za EURODAK sa FRONTEKS-om", rekao je Dačić.
Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, on je naglasio da MUP Srbije u svom svakodnevnom radu ostvaruje intenzivnu saradnju sa inostranim partnerima u regionu, Evropi i šire.
"Proteklih godina, uspešno su realizovane brojne paralelne istrage, kao i predmeti u okviru zajedničkih istražnih timova, što predstavlja potvrdu kvaliteta i neophodnosti operativne međunarodne saradnje u suzbijanju organizovanog kriminala. Jedan od glavnih ciljeva je oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, kao najjači udarac kriminalu", rekao je Dačić.
Ministar je rekao da Srbija i MUP ostaju posvećeni rešavanju problema i suzbijanju svih vidova kriminala, a kroz postojeće mehanizme saradnje, ostaje pouzdan partner u unapređenju saradnje sa svim zemljama.
Dačić je istakao da je Srbija stub mira i sigurnosti u kompleksnom regionu jugoistočne Evrope, čvrsto opredeljena da pruži pun doprinos stabilnosti u regionu i svetu.
Izvor: Tanjug

Dačić: Srbija posvećena suzbijanju ilegalne migracije i svih vidova kriminala

Naveo je i da su pet najzastuplјenijih država po poreklu migranata u ovoj godini Sirija (37 %), Avganistan (24 %), Turska (8%), Maroko 7/%) i Pakistan (3%). Najveći broj migranata u ovoj godini ušao je u Srbiju iz Bugarske - njih 46,84 odsto i iz Severne Makedonije – njih 38,18 odsto.
Ti podaci su samo još jedna potvrda da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/beogradski-centar-za-ljudska-prava-balkanskom-rutom-od-pocetka-godine-proslo-22-500-ljudi">balkanska migrantska ruta i dalje aktivna</a>, što praktično znači da se broj migranata i izbeglica u svetu povećava.
<h2>Kroz Srbiju prošlo milion i po migranata</h2>
U svetu danas ima oko 115 miliona ljudi koji se smatraju izbeglicama. Krivci za to su ratovi, diktature, ekonomska, politička i bezbednosna nesigurnost…
Samo kroz Srbiju, koja je tranzitna zemlja na njihovom putu <a href="https://insajder.net/teme/rados-durovic-za-insajder-talas-nasilja-u-velikoj-britaniji-otvorio-problem-integracije-migranata">ka državama Zapadne Evrope</a>, od velike migrantske krize 2015. do danas prošlo je milion i po migranata. Najviše ih je bilo iz Sirije, potom Avganistana, Iraka... Bilo je legalnih, ali i ilegalnih prelazaka.
Jelena Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava navodi da je pomenuta balkanska ruta druga najčešća i najpopularnija ruta među migrantima koji tranzitiraju kroz Srbiju.
"Činjenica je da je statistika odobrenih azila jako mala. Mizerno mala je bila 2023. i godinama se smanjuje, a smanjena je i statistika zahteva za azil“, navela je Ilić u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.
Prema njenim rečima, <a href="https://insajder.net/prenosimo/papa-franja-pozvao-na-humano-resavanje-migrantske-krize">migrantska kriza</a> još traje, iako je u jeku bila 2015. godine, ali danas granice i prisustvo Fronteksa (Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu) na neki način diktiraju tempo i dinamiku prelaska migranata. Naglašava da je jako zabrinjavajuće to što je pojačano kršenje ljudskih prava na granici između Bugarske i Turske, kao i između Severne Makedonije i Srbije.
"Svedoci smo bili različitih kršenja ljudskih prava i ’pušbekova’ koji su se dešavali na granici između Severne Makedonije i Srbije i krajem prošle godine, takođe, nisu retki slučajevi vraćanja ljudi iz Hrvatske ka granici ka Srbiji. To su signali koji izbeglicama, koje žele da nastave put, šalju poruku da je to jako otežano i da oni zapravo negde moraju da stanu. Srbija se, htela - ne htela, nekako stavila u situaciju da postaje levak za zadržavanje migranata na Balkanu“, ocenjuje Jelena Ilić.
<h2>Brutalniji tretman nego pre devet godina</h2>
Ona smatra da bi broj migranata u Srbiji uskoro mogao da se poveća.
"Ja imam utisak da će se povećati broj ljudi koji će dolaziti u Srbiju, iako su brojke jako male i početkom ove i tokom cele prošle godine. Svedoci smo neke tendencije da, recimo, lica koja su se nalazila neko vreme u Turskoj - većinom porekla iz Sirije, odakle su mnogo pre izbegla - dolaze sada put balkanske rute. To pokazuju i statistike“, rekla je Ilić.
Kada je reč o tretmanu koji države imaju prema migrantima, odnosno ljudima koji tranzitiraju, ona smatra da je situacija danas brutalnija nego 2015. godine, odnosno da je "sam tretman na granici, pristup postupku azila i zaštiti postao jako izazovniji nego što je bilo pre devet godina“.
Kako kaže, kada se zaokruži priča trenutne situacije u vezi s migrantskom politikom, ne samo u Evropi nego u svetu, „živimo u eri najveće dehumanizacije poštovanja ljudskih prava“.
Sagovornica Insajdera podseća i na to da je početkom ove godine EU usvojila Pakt o migracijama o kojem se, kaže, veoma malo priča i u Srbiji, a još manje u EU, a koji su nevladine organizacije u Evropi „dočekale takoreći na nož“.
Mađarska je jedna od država koja se protivila migracionom paktu EU, a mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka rekao je ovih dana da se od njegove zemlje i Italije traži da obezbede „adekvatan kapacitet za graničnu proceduru“ za ukupno 15 332 osobe godišnje, što je više od polovine svih takvih kapaciteta duž spoljnih granica Unije.
Državni sekretar Ministarstva za evropske poslove Mađarske Barna Pal Žigmond ocenio je da Brisel kažnjava Budimpeštu koja štiti svoje granice, dodajući da se ta zemlja primorava da prihvati više od 7 000 migranata godišnje. 
<h2> Stizali gladni, bosi, bolesni...</h2>
U Srbiji trenutno rade centri za azil u Sjenici, Obrenovcu, Vranju i Krnjači, kao i prihvatni centri u Bujanovcu, Preševu i Principovcu. U njima je trenutno smešteno 429 migranata.
Krajem jula su prihvatni centri u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi trajno zatvoreni, a privremeno je obustavljen rad centara za azil u Tutinu i Banji Koviljači, kao i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima, i to od 1. avgusta do 30. septembra ove godine.
Iz Komesarijata za izbeglice i migracije su objasnili da je takva odluka doneta na osnovu činjenice da se kontinuirano smanjuje migratorni priliv u Srbiji u dužem periodu, što se znatno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta.
Psihoterapeutkinja Biljana Petrović godinama radi sa migrantima i izbeglicama. Kaže da mnogi od njih dolaze u veoma teškom stanju, da zbog straha idu i kroz šume, lošim putevima... Takva situacija je najčešće bila 2015. tokom velike migrantske krize.
"Ja ih pitam jesu li usput sreli ljude, oni kažu – vrlo retko. Čak i da nemaju neke posebno opasne situacije po život, oni su gladni, bosi i često goli. Dolaze sa strašno ugroženim zdravstvenim stanjem - akutnim i psihološkim. Najpre se zbrinjava ono što je osnovno: glad, žeđ, ćebe, čarape…“, ispričala je za Insajder televiziju.
Potom se, objašnjava, prelazi na priču o onome što su preživeli, i u tim situacijama se najčešće ispostavi da im je značajno da ih neko pita kako su i šta su sve preživeli - kako na putu, tako i u zemlji iz koje su došli.
"Godine 2015. je urađeno jedno malo istraživanje, na uzorku od 200 ljudi, jer nas je interesovalo koliko je njih preživelo baš najozbiljniji oblik torture, zlostavljanje i mučenje u zemljama porekla, zbog čeka su i krenuli. Pritom je to tada bilo ratno stanje u Siriji, pa je bilo još strašnije slušati o mučenjima, šta je Islamska država radila po selima… Trideset ili četrdeset odsto ispitanih je imalo to iskustvo. Smatra se, po nekim zvaničnijim podacima, da se broj torturisanih kreće između pet i 35 odsto u izbegličkoj/migrantskoj populaciji“, navela je Biljana Petrović.
<h2> Bosilegrad kao pozitivan primer</h2>
Proces integracije migranata u novu sredinu je dug, ali kada je reč o Srbiji, prema njenim rečima, nije bilo velikog straha među građanima od ljudi druge kulture, jezika, boje kože…
"Nije reakcija toliko strašna. Ipak su ljudi otvoreni a, inače prema arapskom svetu, i zbog nekog jugoslovenskog nasleđa, nije bilo otpora. Imamo fantastičan primer. U centru u Bosilegradu su bile smeštene različite grupe ljudi, jedno vreme su najduže bili Avganistanci, bili su tako dobro prihvaćeni u tom malom mestu, odlični su bili programi, zajedničke predstave i utakmice… Njima je to bilo i osveženje. Uvek ima dobrih primera. Ne možemo da generalizujemo. Dajte da damo priliku ljudima…“, kazala je psihoterapeutkinja Biljana Petrović. 
Izvor: Insajder

Migrantska kriza