U saopštenju se G.T. iz Kruševca sumnjiči za nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Dodaje se da je on prethodno, na autoputu Beograd-Niš odbio da se zaustavi na znak policijskih patrola.
Određeno mu je zadržavanje do 48 sati i biće priveden u Tužilaštvo, dodala je Policijska uprava Paraćin.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Paraćinska policija uhapsila muškarca u čijem vozilu je bilo 15 migranata

"U periodu od 1. januara do 2. septembra 2024. godine na državnim granicama Srbije evidentiran je pad od 61,8 odsto u broju nezakonitih prelazaka državne granice (10.216) u odnosu na isti period prethodne 2023. godine (26.775). Smanjenje broja nezakonitih prelazaka registrovano je kako na ulazu u Srbiju (63 odsto), tako i na izlazu iz Srbije (55,5 odsto)", naglasio je ministar na 10. jubilarnom Ministarskom sastanku Samita Zapadni Balkan "Berlinski proces".
Dačić je ukazao na to da je početkom ove godine broj nezakonitih prelazaka na spoljnim granicama EU na zapadno-balkanskoj ruti smanjen za trećinu, a da je naša zemlja dala ključni doprinos tom smanjenju.
"Srbija je posvećena jakom, jedinstvenom, regionalnom, ali i globalnom odgovoru na ovaj fenomen, uz poseban osvrt na praćenje promena modela krijumčara i trgovine ljudima", rekao je Dačić.
On je dodao da postoji intenzivna saradnja sa partnerskim službama u regionu, a naročito sa Evropolom i Fronteksom.
Ministar Dačić je naglasio značaj asistiranog dobrovoljnog povratka iregularnih migranata u zemlje porekla, kao jednog od najvažnijih instituta u suzbijanju iregularnih migracija.&nbsp;
Ministar je ukazao na neophodnost njegove kontinuirane promocije, kako bi iregularni migranti bili informisani o mogućnostima koje imaju za povratak u svoje zemlje porekla.
"Takođe, neophodno je nastaviti intenzivnu saradnju sa inostranim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u cilju tačnog utvrđivanja identiteta lica i pribavljanja putnog lista za strance radi povratka u zemlju porekla. Srbija će na osnovu Zajedničkog plana implementacije izraditi nacionalne planove implementacije uz operativnu, tehničku i finansijsku podršku Evropske komisije i agencija EU", kazao je on&nbsp;
Istakao bih da je sistem azila u Srbiji skoro u potpunosti harmonizovan sa pravom Evropske unije.
"Od februara 2024. godine, izdaje se putna isprava za izbeglice, a u toku je i izrada Master plana za EURODAK sa FRONTEKS-om", rekao je Dačić.
Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, on je naglasio da MUP Srbije u svom svakodnevnom radu ostvaruje intenzivnu saradnju sa inostranim partnerima u regionu, Evropi i šire.
"Proteklih godina, uspešno su realizovane brojne paralelne istrage, kao i predmeti u okviru zajedničkih istražnih timova, što predstavlja potvrdu kvaliteta i neophodnosti operativne međunarodne saradnje u suzbijanju organizovanog kriminala. Jedan od glavnih ciljeva je oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, kao najjači udarac kriminalu", rekao je Dačić.
Ministar je rekao da Srbija i MUP ostaju posvećeni rešavanju problema i suzbijanju svih vidova kriminala, a kroz postojeće mehanizme saradnje, ostaje pouzdan partner u unapređenju saradnje sa svim zemljama.
Dačić je istakao da je Srbija stub mira i sigurnosti u kompleksnom regionu jugoistočne Evrope, čvrsto opredeljena da pruži pun doprinos stabilnosti u regionu i svetu.
Izvor: Tanjug

Dačić: Srbija posvećena suzbijanju ilegalne migracije i svih vidova kriminala

Naveo je i da su pet najzastuplјenijih država po poreklu migranata u ovoj godini Sirija (37 %), Avganistan (24 %), Turska (8%), Maroko 7/%) i Pakistan (3%). Najveći broj migranata u ovoj godini ušao je u Srbiju iz Bugarske - njih 46,84 odsto i iz Severne Makedonije – njih 38,18 odsto.
Ti podaci su samo još jedna potvrda da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/beogradski-centar-za-ljudska-prava-balkanskom-rutom-od-pocetka-godine-proslo-22-500-ljudi">balkanska migrantska ruta i dalje aktivna</a>, što praktično znači da se broj migranata i izbeglica u svetu povećava.
<h2>Kroz Srbiju prošlo milion i po migranata</h2>
U svetu danas ima oko 115 miliona ljudi koji se smatraju izbeglicama. Krivci za to su ratovi, diktature, ekonomska, politička i bezbednosna nesigurnost…
Samo kroz Srbiju, koja je tranzitna zemlja na njihovom putu <a href="https://insajder.net/teme/rados-durovic-za-insajder-talas-nasilja-u-velikoj-britaniji-otvorio-problem-integracije-migranata">ka državama Zapadne Evrope</a>, od velike migrantske krize 2015. do danas prošlo je milion i po migranata. Najviše ih je bilo iz Sirije, potom Avganistana, Iraka... Bilo je legalnih, ali i ilegalnih prelazaka.
Jelena Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava navodi da je pomenuta balkanska ruta druga najčešća i najpopularnija ruta među migrantima koji tranzitiraju kroz Srbiju.
"Činjenica je da je statistika odobrenih azila jako mala. Mizerno mala je bila 2023. i godinama se smanjuje, a smanjena je i statistika zahteva za azil“, navela je Ilić u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.
Prema njenim rečima, <a href="https://insajder.net/prenosimo/papa-franja-pozvao-na-humano-resavanje-migrantske-krize">migrantska kriza</a> još traje, iako je u jeku bila 2015. godine, ali danas granice i prisustvo Fronteksa (Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu) na neki način diktiraju tempo i dinamiku prelaska migranata. Naglašava da je jako zabrinjavajuće to što je pojačano kršenje ljudskih prava na granici između Bugarske i Turske, kao i između Severne Makedonije i Srbije.
"Svedoci smo bili različitih kršenja ljudskih prava i ’pušbekova’ koji su se dešavali na granici između Severne Makedonije i Srbije i krajem prošle godine, takođe, nisu retki slučajevi vraćanja ljudi iz Hrvatske ka granici ka Srbiji. To su signali koji izbeglicama, koje žele da nastave put, šalju poruku da je to jako otežano i da oni zapravo negde moraju da stanu. Srbija se, htela - ne htela, nekako stavila u situaciju da postaje levak za zadržavanje migranata na Balkanu“, ocenjuje Jelena Ilić.
<h2>Brutalniji tretman nego pre devet godina</h2>
Ona smatra da bi broj migranata u Srbiji uskoro mogao da se poveća.
"Ja imam utisak da će se povećati broj ljudi koji će dolaziti u Srbiju, iako su brojke jako male i početkom ove i tokom cele prošle godine. Svedoci smo neke tendencije da, recimo, lica koja su se nalazila neko vreme u Turskoj - većinom porekla iz Sirije, odakle su mnogo pre izbegla - dolaze sada put balkanske rute. To pokazuju i statistike“, rekla je Ilić.
Kada je reč o tretmanu koji države imaju prema migrantima, odnosno ljudima koji tranzitiraju, ona smatra da je situacija danas brutalnija nego 2015. godine, odnosno da je "sam tretman na granici, pristup postupku azila i zaštiti postao jako izazovniji nego što je bilo pre devet godina“.
Kako kaže, kada se zaokruži priča trenutne situacije u vezi s migrantskom politikom, ne samo u Evropi nego u svetu, „živimo u eri najveće dehumanizacije poštovanja ljudskih prava“.
Sagovornica Insajdera podseća i na to da je početkom ove godine EU usvojila Pakt o migracijama o kojem se, kaže, veoma malo priča i u Srbiji, a još manje u EU, a koji su nevladine organizacije u Evropi „dočekale takoreći na nož“.
Mađarska je jedna od država koja se protivila migracionom paktu EU, a mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka rekao je ovih dana da se od njegove zemlje i Italije traži da obezbede „adekvatan kapacitet za graničnu proceduru“ za ukupno 15 332 osobe godišnje, što je više od polovine svih takvih kapaciteta duž spoljnih granica Unije.
Državni sekretar Ministarstva za evropske poslove Mađarske Barna Pal Žigmond ocenio je da Brisel kažnjava Budimpeštu koja štiti svoje granice, dodajući da se ta zemlja primorava da prihvati više od 7 000 migranata godišnje. 
<h2> Stizali gladni, bosi, bolesni...</h2>
U Srbiji trenutno rade centri za azil u Sjenici, Obrenovcu, Vranju i Krnjači, kao i prihvatni centri u Bujanovcu, Preševu i Principovcu. U njima je trenutno smešteno 429 migranata.
Krajem jula su prihvatni centri u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi trajno zatvoreni, a privremeno je obustavljen rad centara za azil u Tutinu i Banji Koviljači, kao i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima, i to od 1. avgusta do 30. septembra ove godine.
Iz Komesarijata za izbeglice i migracije su objasnili da je takva odluka doneta na osnovu činjenice da se kontinuirano smanjuje migratorni priliv u Srbiji u dužem periodu, što se znatno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta.
Psihoterapeutkinja Biljana Petrović godinama radi sa migrantima i izbeglicama. Kaže da mnogi od njih dolaze u veoma teškom stanju, da zbog straha idu i kroz šume, lošim putevima... Takva situacija je najčešće bila 2015. tokom velike migrantske krize.
"Ja ih pitam jesu li usput sreli ljude, oni kažu – vrlo retko. Čak i da nemaju neke posebno opasne situacije po život, oni su gladni, bosi i često goli. Dolaze sa strašno ugroženim zdravstvenim stanjem - akutnim i psihološkim. Najpre se zbrinjava ono što je osnovno: glad, žeđ, ćebe, čarape…“, ispričala je za Insajder televiziju.
Potom se, objašnjava, prelazi na priču o onome što su preživeli, i u tim situacijama se najčešće ispostavi da im je značajno da ih neko pita kako su i šta su sve preživeli - kako na putu, tako i u zemlji iz koje su došli.
"Godine 2015. je urađeno jedno malo istraživanje, na uzorku od 200 ljudi, jer nas je interesovalo koliko je njih preživelo baš najozbiljniji oblik torture, zlostavljanje i mučenje u zemljama porekla, zbog čeka su i krenuli. Pritom je to tada bilo ratno stanje u Siriji, pa je bilo još strašnije slušati o mučenjima, šta je Islamska država radila po selima… Trideset ili četrdeset odsto ispitanih je imalo to iskustvo. Smatra se, po nekim zvaničnijim podacima, da se broj torturisanih kreće između pet i 35 odsto u izbegličkoj/migrantskoj populaciji“, navela je Biljana Petrović.
<h2> Bosilegrad kao pozitivan primer</h2>
Proces integracije migranata u novu sredinu je dug, ali kada je reč o Srbiji, prema njenim rečima, nije bilo velikog straha među građanima od ljudi druge kulture, jezika, boje kože…
"Nije reakcija toliko strašna. Ipak su ljudi otvoreni a, inače prema arapskom svetu, i zbog nekog jugoslovenskog nasleđa, nije bilo otpora. Imamo fantastičan primer. U centru u Bosilegradu su bile smeštene različite grupe ljudi, jedno vreme su najduže bili Avganistanci, bili su tako dobro prihvaćeni u tom malom mestu, odlični su bili programi, zajedničke predstave i utakmice… Njima je to bilo i osveženje. Uvek ima dobrih primera. Ne možemo da generalizujemo. Dajte da damo priliku ljudima…“, kazala je psihoterapeutkinja Biljana Petrović. 
Izvor: Insajder

Teme

Na Balkanu manje migranata, ali njihov položaj sve lošiji: Situacija brutalnija nego u jeku krize 2015!

"Osumnjičeni su bežali policiji, no lišeni su slobode nakon potrage", rekao je Šćepanović na konferenciji za medije u vezi sa akcijom koja se, kako je rečeno, dogodila juče.
Uprava policije Crne Gore objavila je fotografije akcije u kojoj su spašeni migranti koji su bili oteti, mučeni i zlostavljani.
Šćepanović je saopštio da je da je na graničnom prelazu sa Albanijom – Božaj &nbsp;bila zarobljena grupa migranata nad kojom je nasilje vršila jedna kriminalna grupa.
Kako je dodao, na osnovu obaveštajnih podataka koje je Crna Gora dobila od Albanije, u pograničnom pojasu u Božaju jedna kriminalna grupa migranata nije dozvolila većoj grupi migranata da se kreće, nasilnički se prema njima ponašala, nanosila im teške telesne povrede i od njih iznuđivala novac.
Šćepanović je kazao da je akcija trajala nekoliko sati i da je postojala talačka situacija. 
 
 Prema njegovim rečima, oslobođeno je 11 migranata - sedam iz Egipta četiri iz Sirije, a uhapšena su tri Pakistanca, kojima se na teret stavljaju krivična dela otmice i iznude.
Vršilac dužnosti pomoćnika direktora policije Milutin Vasiljević kazao je da 11 migranata trenutno boravi u Prihvatilištu za strance.
Vasiljević je kazao i da je registrovan veliki broj migranata otkad je počela migrantska kriza, te da je broj migranata bio na vrhuncu 2022. godine, kada je u Crnoj Gori boravilo 8.550 migranata. U 2024. godini je taj broj opao na 1.707.
Izvor: Beta&nbsp;

220x391

Talačka kriza na granici Crne Gore i Albanije: Oslobođeno 11 zarobljenih migranata

Prema preliminarnim podacima koje je prikupio Fronteks, broj neregularnih graničnih prelazaka u Evropsku uniju u prvih šest meseci pao je za 30 odsto, na otprilike 94.000. 	
Među glavnim migratornim rutama, Zapadni Balkan je zabeležio najveći pad u otkrivanju neregularnih prelazaka granice - 72 procenata. 	
Na Zapadnom Balkanu otkriveno je, kako se navodi, samo nešto više od 10.640 neregularnih prelazaka granice. 	
Odmah nakon Zapadnog Balkana, ruta preko centralnog dela Sredozemnog mora zabeležila je, takođe, veliki pad u iznosu od 61 odsto, saopštio je Fronteks. 	
Istovremeno, na zapadnoafričkoj i istočnoj kopnenoj granici zabeležen je najveći porast u otkrivanju neregularnih prelazaka granice - 174 procenata, odnosno 148 odsto. 	
Najveći broj otkrivenih neregularnih prelazaka granice na svim rutama ove godine učinile su osobe iz Sirije, Malija i Avganistana. 	
Većinu otkrivenih na istočnoj kopnenoj granici činili su Ukrajinci, naveo je Fronteks.
Izvor: Tanjug

Broj nelegalnih prelazaka u EU opao za trećinu, smanjen priliv na balkanskoj ruti

Smatra se da je drugi put koji vodi preko Sahare na sever dvostruko smrtonosniji od rute preko Mediterana gde se, međutim, ove godine već utopilo više od 800 ljudi, pokazuju podaci iz studije, prenosi Rojters. 	
Vinsent Košetel, specijalni izaslanik za zapadni i centralni Mediteran pri agenciji UN za izbeglice (UNHCR), koja je koautor izveštaja na osnovu razgovora sa više od 30.000 migranata sprovedenih između 2020. i 2023, izjavio je da svedočenja pokazuju da su živi, mrtvi i bolesni migrant bivali napušteni u pustinji. 	
Košetel je pozvao da se organizuje više službi zaštite i traženja, kao i veći broj spasilačkih misija. 	
U studiji, čiji je koautor Međunarodna organizacija za migracije, navodi se da sada više ljudi kreće u migracije nego što je to pokazivao poslednji izveštaj pre četiri godine. &nbsp;	
Citirajući podatke UNHCR-a u Tunisu, navodi se da je registrovan porast dolazaka migranata za više od 200 odsto u 2023. u odnosu na 2020. godinu. 	
Kao pokretački faktor migracija navode se lokalni sukobi u delovima sušnog pojasa Sahela i građanski rat u Sudanu, kao i klimatske promene. 	 	
Skoro jedan od pet migranata (18 odsto) je rekao da se plaši kidnapovanja, a sve veći broj strahuje od seksualnog nasilja (15 procenata), pokazalo je istraživanje. 	
Košetel je takođe naveo da su stotine migranata postali žrtve trgovaca organima. 	“U većini slučajeva ljudi su drogirani, organ se uklanja bez njihovog pristanka”, kazao je on. 	
Migranti su kao odgovorne za to označili kriminalne bande, ali i pripadnike policije i graničara u pojedinim zemljama. &nbsp;	
"Mnogo toga se dešava u situaciji skoro potpune nekažnjivosti“, rekao je Bram Frouvs, jedan od koautora studije, koji je zatražio više odgovornosti.
Izvor: Tanjug

200x200

Studija UN: Rizici se povećavaju za migrante na Mediteranu

ECRI u svom Godišnjem izveštaju za 2023. navodi da je tekući agresorski rat Rusije protiv Ukrajine ostavio nekoliko miliona raseljenih Ukrajinaca da nastave da traže zaštitu i podršku širom Evrope. 
 
"Ruski građani koji beže od regrutacije ili političkog progona, uključujući i zauzimanje stava protiv invazije na Ukrajinu, takođe su odlučili da traže zaštitu u državama članicama Saveta Evrope. Pored toga, u vrlo kratkom periodu, preko 100.000 Karabaških Jermena napustilo je svoje domove i uputilo se u Jermeniju kao rezultat azerbejdžanske vojne operacije u regionu u septembru 2023.", piše u izveštaju. 
 
Dodaje se da ECRI primećuje da države ne tretiraju različite grupe doseljenika u Evropu na osnovu njihove etničke pripadnosti, posebno u odnosu na Rome sa ukrajinskim državljanstvom. 
 
Takođe su primećene značajne razlike između kvaliteta prihvatnih centara i usluga koje se pružaju licima raseljenim iz Ukrajine u poređenju sa izbeglicama i drugim ljudima koji imaju međunarodnu zaštitu koji dolaze iz drugih zemalja i kontinenata. 
 
"Dok su dominantni narativi o raseljenim Ukrajincima bili narativi solidarnosti i podrške, takođe je prijavljeno nekoliko incidenata mržnje protiv Ukrajine. Mogao se primetiti razvoj neprijateljskih narativa o izbeglicama i drugim korisnicima međunarodne zaštite, uključujući i retoriku koju koriste političari i visoki javni zvaničnici", dodaje se.
Što se tiče drugog ključnog trenda, od terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i izraelskog rata u Gazi koji je usledio, brojne evropske zemlje su iskusile porast nivoa antisemitizma, navodi se dalje u Godišnjem izveštaju. 
 
U nekoliko zemalja, broj prijavljenih antisemitskih incidenata za poslednja tri meseca 2023. godine daleko je premašio brojke koje se obično prijavljuju za celu godinu, a u nekim slučajevima čak i mnogo veći. Antisemitski akti pokrivali su širok spektar incidenata, od govora mržnje, kako onlajn tako i oflajn, do dela vandalizma i fizičkih napada na Jevreje.
Pozitivno je to što su od 7. oktobra mnogi šefovi država i predstavnici nacionalnih, regionalnih ili lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva, kao i političari i kulturne i verske ličnosti, između ostalih, javno demonstrirali svoju solidarnost sa jevrejskim zajednicama u Evropi. Neke vlade su takođe povećale svoju podršku neophodnim bezbednosnim merama za zaštitu jevrejskih institucija od antisemitskog nasilja i potencijalnih terorističkih napada i nastavljaju sa tim. 
 
"Implementacija zakona ili politika protiv terorizma ili ekstremizma takođe je nastavila da ima negativan uticaj na muslimane ili ljude koji se takvima doživljavaju. Osobe koje nose vidljive verske simbole ili tradicionalnu odeću povremeno su predstavljane kao povezane sa terorizmom ili ekstremizmom. To je posebno bio slučaj muslimanskih učenica u nekim zemljama", navodi se u izveštaju.
Izvor: Beta

ECRI: Ključni izazovi u Evropi stanje raseljenih, porast antisemitizma i antimuslimanskog rasizma

U čamcu je bilo oko 260 Somalijaca i Etiopljana koji su isplovili sa severne obale Somalije na putovanje dugo 320 kilometara preko Adenskog zaliva, ali njihov čamac je potonuo u ponedeljak kod južne obale Jemena, navodi se u saopštenju IOM, prenosi AP.
U saopštenju se navodi da je u toku potraga za nestalim, kao i da je do sada spasena 71 osoba, a među poginulima je 31 žena i šestoro dece.
Jemen je glavna ruta za migrante iz istočne Afrike i sa Roga Afrike koji pokušavaju da se domognu zemalja Persijskog zaliva u potrazi za zaposlenjem.
Uprkos skoro decenijskom građanskom ratu u Jemenu, broj migranata koji godišnje pristižu u tu zemlju utrostručio se od 2021. do 2023. godine, sa oko 27.000 na preko 90.000, saopštio je IOM prošlog meseca, navodeći da se u Jemenu trenutno nalazi oko 380.000 izbeglica.
Da bi prevezli izbeglice do Jemena, krijumčari često plove opasnim vodama Crvenog mora ili Adenskog zaliva sa pretrpanim čamcima.
U aprilu su najmanje 62 osobe poginule u dva brodoloma kod obale Džibutija pokušavajući da stignu do Jemena.
IOM je saopštio da je najmanje 1.860 ljudi poginulo ili nestalo duž ove rute, uključujući 480 osoba koje su se udavile.
Izvor: Tanjug

Potonuo čamac sa migrantima kod obale Jemena, najmanje 49 žrtava, 140 nestalih

Taj kolektiv ukazuje da je reč o "ranjivim mladim ljudima koji su u opasnosti da postanu žrtve trgovine ljudima i ropstva", prenosi belgijska novinska agencija Belga. 
 
Podaci iz evropskih zemalja koje je prikupila grupa Izgubljeni u Evropi pokazuju da su od 2021. do 2023. zabeležena 51.433 nestanka, dok ih je od 2018. do 2020. bilo blizu 18.000. 
 
Stvarni broj nestalih je verovatno znatno veći, budući da je konkretne podatke dostavilo samo 13 od 31 zemlje od kojih su oni zatraženi. 
 
Najviše maloletnika nestalo je u Italiji (22.899) i Austriji (20.077), a slede Belgija (2.241), Nemačka (2.005) i Švajcarska (1.226). Podaci nisu bili dostupni iz ključnih zemalja kao što su Grčka i Poljska. 
 
Belgijske vlasti ukazuju da se podaci odnose na prijavljene nestanke, usled čega je moguće da se ista osoba pojavljuje više puta, kao i da su u pitanju uglavnom mladi iz Avganistana, ali i iz Alžira, Eritreje, Etiopije i Maroka. 
 
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johansson rekla je za kolektiv Izgubljeni u Evropi da je prošle godine u Evropu ušlo 40.000 maloletnika bez pratnje i da postoji "ogromno povećanje" njihovog kretanja između država članica EU.
 
 Izvor: Beta

Iz evropskih centara za azil nestalo 50.000 maloletnika bez pratnje

Izveštaj IOM pokazuje da je većina umrlih i nestalih, njih 28.854, stradala u Mediteranu, zatim u Africi i potom u Aziji, prenosi Rojters.
Skoro 60 odsto dokumentovanih smrtnih slučajeva bilo je povezano sa utapanjem, a više od jedne trećine identifikovanih bilo je iz zemalja u kojima besne sukobi, kao što su Avganistan, Mjanmar, Sirija i Etiopija.
Podaci IOM pokazuju da je najsmrtonosnija godina za migrante u poslednjoj deceniji bila 2023. godine, kada je evidentiran 8.541 smrtni slučaj, najviše zbog naglog porasta nesreća na migrantskim rutama u Mediteranu.
U izveštaju se ukazuje da je 2023. godine najmanje 729 ljudi nastradalo kod obala Tunisa, u poređenju sa 462 u 2022. godini.
Izvor: Tanjug

Migrantska kriza