Avdibegović o pucnjavi u centru za migrante kod Sarajeva: Migrantski kampovi postaju mete kriminalnih grupa (VIDEO)

Pucnjava u migrantskom kampu u Blažuju, u kojoj je ranjeno šest osoba, među kojima su dve životno ugrožene, dodatno je uznemirila javnost u Bosni i Hercegovini, ali i šire. Samir Avdibegović iz udruženja "Vaša prava BiH" kaže da ovakvi incidenti nisu iznenađenje.

"To je još jedan u nizu incidenata koji se događaju u BiH. U policijskim akcijama se i ranije pronalazilo, ali i koristilo oružje, što znači da ovo nije ništa novo,“ ističe on. Dodaje da u kampu borave pretežno muškarci iz različitih zemalja i da mnogi od njih nisu istinski zainteresovani za azil.

"Postoje organizovane kriminalne grupe u regionu celog Zapadnog Balkana i sa bezbednosnog aspekta, treba se boriti protiv njihovog infiltriranja u kampove,“ upozorava Avdibegović.

Na incident u Srbiji, gde je kod Šida, u pucnjavi migranata i policije jedan čovek poginuo, takođe gleda kao na alarm za reagovanje institucija.

"Takva lica treba da budu procesuirana, jer predstavljaju pretnju po bezbednost ne samo migranata, već i onih koji rade u sistemu pomoći,“ poručuje.

Naglašava da se u Bosni i Hercegovini najavljuje zatvaranje pojedinih kampova i grupisanje migranata, što posebno ugrožava ranjive kategorije poput dece bez pratnje i žena.

"Apelujemo na državu da se ne dozvoli smeštanje maloletnika u iste kampove sa odraslim muškarcima. To povećava rizik od zloupotreba i trgovine ljudima,“ kaže.

Avdibegović upozorava da dolazak lepog vremena znači veći broj migranata, i da je neophodno pooštriti sigurnosne protokole. Posebno naglašava važnost evropske podrške.

"Voleli bismo da vidimo konkretnije uključivanje EU u menadžment migracionih tokova. Skrining na granicama je ključan – oni koji žele da ostanu, rade i doprinesu, treba da dobiju šansu. Takvi ljudi nam trebaju,“ zaključuje Samir Avdibegović iz udruženja "Vaša prava BiH".

I dok pojedine zemlje pooštravaju migracione politike, druge tragaju za alternativnim rešenjima. Nemačka, pod novom vladom, uvodi znatno strože mere — tražioce azila vraća već na granici, osim u slučajevima trudnica i dece. Ova praksa, koja je naišla na oštre reakcije organizacija za ljudska prava, deo je šireg trenda restriktivnijeg pristupa.

S druge strane, Velika Britanija, iako više nije članica EU, pokušava da balansira migracione tokove kroz ekonomske i političke dogovore. Nedavno potpisani sporazum sa Severnom Makedonijom, vredan šest milijardi evra, podigao je brojna pitanja. Iako detalji nisu objavljeni, spekuliše se da dogovor uključuje i prihvat određenog broja migranata na teritoriji te zemlje.

Italija, pak, razvija modele saradnje izvan EU okvira — prema sporazumu sa Albanijom, migranti koji ilegalno uđu u Italiju mogu privremeno biti prebačeni u albanske centre. Time Rim pokušava da rastereti sopstveni sistem i premosti političke razlike unutar EU.

Izvor: Insajder