Optužena su bila tri državljana Maroka, dvojica muškaraca od 39 i 57 godina, kao i jedan Tunižanin od 47 godina, prenela je ANSA.
Svi su posedovali važeće boravišne dozvole i radili su u Italiji kako bi izdržavali svoje porodice.
Iako je sud u Peruđi naknadno poništio optužbe za terorizam zbog njihove neosnovanosti, deportacija je primorala četvoricu muškaraca da napuste državu, ostavivši tako njihove porodice bez glavnih izvora prihoda.
Njihovi advokati sada traže nadoknadu štete zbog, kako navode, ozbiljnih posledica po njihove klijente, uključujući narušenu reputaciju, gubitak zaposlenja i razdvajanje od porodica.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Deportovani migranti traže dva miliona od Italije zbog "neistinitih optužbi za terorizam"

Ministarstvo pravde SAD podnelo je tužbu u utorak, nakon što je taj sud u Merilendu prošlog meseca blokirao deportaciju migranata koji podnesu tužbu zbog navodnog protivpravnog pritvaranja.
U tužbi administracije, podnetoj u Baltimoru, tvrdi se da je nalog u suprotnosti sa precedentom Vrhovnog suda SAD, koji reguliše standarde za to kada i kako sud može izdati zabranu, i da, prema Zakonu o imigraciji i državljanstvu, sudovi nemaju ovlašćenja da se mešaju u postupke deportacije.
Ministarstvo pravde SAD traži sudsku presudu kojom se nalog proglašava nezakonitim i zabranu kojom se sudijama sprečava da ga sprovedu.
Ministarstvo je takođe zatražilo da se savezne sudije Merilenda izuzmu iz saslušanja slučaja i da umesto toga angažuju savezne sudije iz drugih država.
Sud je izdao naredbu nakon višemesečnog spora u Merilendu oko deportacije Kilmara Abrega Garsije u El Salvador, uprkos presudi imigracionog suda iz 2019. godine prema kojoj je administraciji SAD zabranjeno da ga deportuje u tu latinoameričku zemlju zbog rizika od bandi.
Abrego je državljanin Salvadora koji je živeo u Merilendu, a njegova supruga i mladi sin su američki državljani.
Izvor: Tanjug

200x200

Tramp tužio sud u Merilendu zbog spora oko sudske blokade deportacije migranata

Troje mladih podnosilaca zahteva iz Avganistana i Sirije žalili su se Sudu u Strazburu <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/mup-ilegalni-migranti-pucali-na-policiju-kod-sida-jedan-migrant-smrtno-stradao">nakon što su proterani iz Mađarske</a> 2021. i 2022. godine. Jedan od njih je bio student čija je boravišna dozvola istekla. 
 
Druga dvojica su ilegalno ušli u zemlju i bili su žrtve teške saobraćajne nesreće. 
 
Najmlađi, koji je tada imao 16 godina, proveo je dva meseca u bolnici i odstranjeni su mu slezina i bubreg. 
 
Drugi je ostao u komi šest dana. 
 
Uprkos krhkom zdravlju, odvedeni su na granicu nekoliko sati nakon otpuštanja iz bolnice. 
 
"Policijski službenici su (mlađeg muškarca), bosog i bez ličnih stvari, prevezli do ograde koja označava granicu između Srbije i Mađarske, iako im je rekao da traži azil. Zajedno sa još desetak muškaraca koji govore arapski, naređeno mu je da izađe iz tranzitne zone i uđe na teritoriju Srbije, što je i učinio", navodi se u saopštenju suda. 
 
Druga dvojica su slično odvedena do granične ograde i primorana da peške uđu u Srbiju. 
 
"Sud napominje da je primena mehanizma obaveznog proterivanja dovela do zaključka da je došlo do kršenja (Evropske konvencije o ljudskim pravima) u nizu slučajeva pokrenutih protiv Mađarske i da je Sud pravde Evropske unije utvrdio da je ovaj mehanizam suprotan pravu Evropske unije", navodi se u saopštenju. 
 
Uprkos tome, <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/madarska-policija-privremeno-zatvorila-granicni-prelaz-sa-srbijom-migranti-protestuju">tužena država je zadržala ovaj mehanizam na snazi</a>, a vlasti su ga primenile da proteraju podnosioce zahteva u ovom slučaju", dodao je Sud. 
 
"Sud naglašava hitnu potrebu da mađarske vlasti preduzmu hitne i odgovarajuće mere kako bi sprečile dalje slučajeve kolektivnog proterivanja i obezbedile istinski i efikasan pristup postupku međunarodne zaštite za lica koja traže takvu zaštitu", dodaje sud. 
 
Budimpešti je naloženo da podnosiocima zahteva, koji trenutno žive u Austriji, Srbiji i Nemačkoj, isplati ukupno 23.000 evra nematerijalne štete, kao i 8.000 evra troškova i izdataka.
izvor: Beta&nbsp;

Sud u Strazburu kaznio Mađarsku zbog kolektivnog proterivanja migranata preko Srbije

Odluka Vrhovnog suda predstavlja pobedu Trampove administracije koja nastoji da <a href="https://www.insajder.net/teme/tramp-protiv-ilegalnih-imigranata-fbi-i-vojska-ukljuceni-u-deportacije-video">deportacije sprovodi</a> na osnovu zakona iz 1798. godine, usmerenim na pooštravanje imigracione politike, piše američki CBS Njuz. 	
Prethodno je sud je &nbsp;presudio da migranti imaju pravo na obaveštenje i mogućnost pravne zaštite. 	
Spor se vodi oko deportacije migranata u zemlje poput Kostarike, Paname, Ruande i drugih država koje nisu njihova matična zemlja. &nbsp;	
Administracija je već potpisala dogovor sa Vladom El Salvadora o pritvaranju venecuelanskih migranata koje optužuje za kriminal, iako istraživanja pokazuju da većina nema kriminalni dosije. 	
Savezni sudija Brajan Marfi je u aprilu naložio da migranti moraju dobiti pismeno obaveštenje o zemlji u koju će biti deportovani i priliku da iznesu strahove od mučenja ili progona, a takođe zaustavio deportaciju u Južni Sudan, koji je pogođen ratom i nasiljem. 	
Trampova administracija je tražila od Vrhovnog suda da suspenduje naredbu nižeg suda, navodeći da ona otežava <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bela-kuca-pocela-deportacija-migranata-vojnim-avionima">deportaciju</a> najopasnijih migranata, ali advokati migranata tvrde da se samo traži poštovanje zakonskih prava. 	
Predsednik Tramp je od početka drugog mandata pojačao imigracionu politiku ukidajući programe zaštite za stotine hiljada migranata iz Latinske Amerike i pokušavajući da deportuje pripadnike kriminalnih grupa iz Venecuele koristeći Zakon o stranim neprijateljima, što su sudovi delimično osporili.
izvor: Tanjug

Vrhovni sud SAD ukinuo zabranu deportacije migranata u treće zemlje

Prema navodima grčkih vlasti, među migrantima se nalaze brojne porodice sa decom, a većina ih je poreklom iz Egipta, Sudana, Eritreje i Pakistana, piše "Katimerini".
Migranti su na ostrva stigli polazeći iz libijskog grada Tobruk.
Zamenica gradonačelnika Hanije za socijalnu politiku, Eleni Zervudaki, rekla je da su smeštajni kapaciteti u Agiji popunjeni odmah nakon što su prethodni migranti, koji su stigli 5. juna, premešteni.
Prema zvaničnim podacima, u četvrtak su na plaži Tripiti pronađene 34 osobe, dok je juče ujutru Fronteks spasio 352 migranta na moru.
U podne istog dana, još 73 osobe pronađene su na plaži u Gavdosu.
Svi su smešteni u privremeni prihvatni centar u Agiji, koji je uspostavila opština Hanija.
Obalska straža juče je kod obale Kala Lipeni u opštini Festos presrela ribarski čamac sa 278 migranata, među kojima je bilo i maloletnih osoba.
Akciju su koordinisale snage Fronteksa, uz pomoć četiri komercijalna broda.
Migranti su privremeno premešteni u luku u Iraklionu, dok se ne izvrši njihova relokacija na kopno.
Međutim, lokalne vlasti u Iraklionu i Festosu odbile su da otvore nove privremene prihvatne centre.
Iako je Ministarstvo za migracije ponudilo dve moguće lokacije, odbijanje lokalne samouprave zaustavilo je sve planove.
Zvaničnici upozoravaju da turistička sezona dodatno otežava upravljanje situacijom, kako zbog nedostatka radne snage, tako i zbog ograničene dostupnosti brodova za transport migranata ka kopnu.
Prema navodima Ministarstva za migracije, trenutno ima slobodnog kapaciteta u unutrašnjosti zemlje – u kampovima se trenutno nalazi oko 18.000 ljudi, dok je maksimalni kapacitet oko 40.000.
"Najvažnije je da smo preduzeli sve potrebne pripreme kako bismo izbegli scene kakve su viđene prošlog leta na Rodosu", saopštili su zvaničnici ministarstva.
Istovremeno, grčka vlada beleži značajan pad dolazaka migranata iz Turske ka egejskim ostrvima, ali ostaje zabrinuta zbog porasta migracionih tokova iz severne Afrike, ističu mediji.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u razgovoru sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom da bi nastavak izraelskih napada mogao da izazove novu migrantsku krizu u regionu i Evropi.
Izvor: Tanjug

Više od 700 migranata stiglo na Krit i Gavdos za manje od 24 sata

Veći zajednički napori i međunarodna saradnja ključni su za očuvanje zaštite izbeglica, koja je garantovana međunarodnim pravom, navodi se u saopštenju povodom 20. juna – Svetskog dana izbeglica.
Direktorka ODIHR Marija Telalian istakla je da države moraju da ispune zakonsku obavezu zaštite onih koji beže od sukoba, progona i nasilja.
Uprkos izazovima, moramo sarađivati kako bismo pronašli održiva rešenja koja poštuju ljudska prava svake osobe, rekla je Telalian.
U saopštenju se navodi da svako ima pravo da traži sigurnost u drugoj zemlji, bez obzira na to odakle dolazi ili ko je.
Sve države članice OEBS moraju poštovati to pravo, kao i načelo zabrane vraćanja, odnosno da se niko ne vraća u zemlju u kojoj bi se mogao suočiti sa progonom ili nečim gorim.
Istovremeno, potrebno je sigurno i podržavajuće okruženje za branitelje ljudskih prava koji rade na pomaganju izbeglicama i raseljenim osobama, dodaje ODIHR.
<h2>Gutereš: Izbeglice ne biraju da to postanu, ali mi biramo kako da odgovorimo</h2>
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poručio je povodom Svetskog dana izbeglica da postati izbeglica nikada nije izbor, ali da je izbor način na koji ćemo odgovoriti na to.
"Birajmo solidarnost, hrabrost i humanost“, istakao je Gutereš, naglasivši da solidarnost mora da ide dalje od reči, prenosi danas italijanska agencija ANSA.
Gutereš je pozvao na konkretne akcije u pružanju podrške onima koji su prisiljeni na bekstvo.
"Izbeglice ne traže milostinju, već priliku da obnove svoje živote, doprinesu zajednicama u kojima žive i žive dostojanstveno“, zaključio je generalni sekretar UN.
Izvor: Agencije

Više od 122 miliona ljudi širom sveta prisilno raseljeno

Povodom Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava, Stanisavljević je za Tanjug navela da je od početka godine u Srbiji u prihvatnim i azilnim centrima boravilo 3.300 osoba.
"Srbija ima dovoljan broj prihvatnih i azilnih centara i ono što je važno kada su u pitanju migracije jeste da nismo sami i da to nije kriza koju su izazvala samo dešavanja u Srbiji. To su spoljašnje migracije kroz Srbiju i ljudi koji su migranti, koji prolaze kroz Srbiju, a to vidimo po zahtevima za azil", rekla je Stanisavljević.
Migranti najčešće dolaze iz, kako kaže, Sirije, Avganistana, Pakistana i drugih zemalja.
Navodi da ih je trenutno u azilima oko 250 i ukazuje da ih je 2022. godine bilo oko 5.000.
"I po tome vidimo da je jako smanjena migracija i broj migranata koji se nalaze u Srbiji. Apsolutno su na minimumu od početka migrantske krize 2015. godine", istakla je Stanisavljević.
Podsetila je da je Srbija jedna od zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, a da migranti najčešće ulaze iz pravca Bugarske i iz pravca Severne Makedonije.
Za razliku od iregularnih migracija koje su u Srbiji u opadanju, Stanisavljević napominje da je situacija potpuno drugačija kada je reč o interno raseljenim licima sa AP KiM.
Navela je da u centralnoj Srbiji boravi više od 200.000 interno raseljenih iz AP Kosova i Metohije i da sve više Srba sa tih prostora podnosi zahteve za dobijanje tog statusa.
"Mi beležimo porast lica koji podnose zahteve kada je u pitanju status interno raseljenog lica i svedoci smo, nažalost, da ponašanje privremenih institucija u Prištini, pre svega Kurtija, doprinosi sve većem odlasku Srba kada je u pitanju prostor Kosova i Metohije", naglasila je ona.
Komesarijat za izbeglice i migracije u saradnji sa lokalnim samoupravama, ističe, interno raseljenim licima pruža svu neophodnu podršku i pomoć – od ogreva, građevinskog materijala za izgradnju kuća, preko paketa osnovnih životnih namirnica, do jednokratne novčane pomoći.
Govoreći o saradnji sa drugim zemljama kada je reč o rešavanju problema sa migrantima, ona je navela da je uz pomoć Danske, nedavno Srbiju napustilo više od 1.300 izbeglica i migranata koji su se vratili u svoje zemlje porekla.
Stanisavljević ističe da je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak, pre svega migranata, odnosno onih osoba koje nisu uspele da regulišu status svog boravka na adekvatan način u Srbiji te su pristale da se vrate u svoju zemlju.
Napomenula je da taj program retko uključuje izbeglice, budući da su ljudi koji imaju taj status proterani iz svojih zemalja i u njima više nisu bezbedni.
"Putem tog programa koji traje više od četiri godine, pre svega Kraljevina Danska pružala je podršku kada je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak, i kada je krenuo Institut dobrovoljnog povratka u Srbiji, preko 1.300 lica se vratilo u svoje zemlje porekla, najčešće su to bile određene zemlje Azije, zatim afričke zemlje u koje je bilo moguće da se vrate", rekla je Stanisavljević.
Kada je reč o izbeglicama iz ratnih područja, pre svega o ljudima koji dolaze iz Ukrajine, ona je kazala da je Srbija, kao i sve druge evropske zemlje, odmah imala pravovremen i adekvatan odgovor kada je u pitanju prihvat građana Ukrajine, koji su napustili tu zemlju usled ratnih dejstava.
Osnovan je, dodala je, Prihvatni centar u Vranju, gde izbeglice iz Ukrajine imaju smeštaj i hranu, regulisan im je boravak, a imaju mogućnost i za školovanje i zaposlenje ukoliko to žele.
Na pitanje kako funkcioniše integracija izbeglica u Srbiji, direktorka Komesarijata za izbeglice i migracije napominje da je jedan od prvih i najvažnijih koraka dobijanje validnih isprava, imajući u vidu da neke državne institucije, kao i banke i neki drugi sistemi, ne prepoznaju legitimacije koje se odnose na tražioce azila i na lica kojima je odobren azil, a koji su dobili status izbeglice.
Podsetila je da je Srbija prošle godine uručila prvi pasoš izbeglici iz Kazahstana.
"Kada je reč o osobama kojima je odobren azil u Srbiji, njima su na raspolaganju časovi srpskog jezika i imamo jako dobar odziv kada su u pitanju časovi srpskog jezika jer, naravno, smatramo da svako lice koje je dobilo odobren azil u Srbiji treba da zna srpski jezik. Sa druge strane, odlučili su da ovde i žive i rade, veoma je važno da savladaju osnove opšte kulture, društvenog uređenja i istorije Srbije", rekla je ona.
Komesarijat za izbeglice zajedno sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija, kako dodaje, sprovodi programe koji se tiču upoznavanja Srbije, tako da izbeglice i lica koja su dobila azil imaju priliku da se upoznaju sa društvenim uređenjem u zemlji, Ustavom i zakonima.
U svetu se sve više govori o klimatskim migracijama, a prema prognozama stručnjaka do 2050. godine više od 20 miliona ljudi imaće taj status.
Stanisavljević napominje da je u Srbiji u planu istraživanje kada su u pitanju klimatske migracije, u šta će, kako je dodala, biti uključeno i Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
"Mi do sada nismo imali te migracije koje su se ticale velikih klimatskih promena, da je usled njih bilo neophodno da određeni ljudi više ne mogu da žive na određenom mestu i da se moraju preseliti negde drugde, ali je veoma bitno, imajući u vidu klimatske promene celog sveta, da budemo pripremljeni i da imamo određeni plan ukoliko do toga dođe", zaključila je Stanisavljević.
Svetski dan izbeglica obeležava se svake godine 20. juna, organizuju ga Ujedinjene nacije, a prvi put je ustanovljen 20. juna 2001. u znak priznanja 50. godišnjice Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine.
Izvor: Tanjug

Direktorka Komesarijata za izbeglice i migracije: Iregularne migracije u Srbiji u opadanju, raste broj raseljenih sa KiM

Kako prenosi Koha, migranti će boraviti na Kosovu "u cilju olakšavanja njihovog bezbednog povratka u zemlju porekla“.
"Kosovska vlada odobrila je odluku o pružanju privremene i neposredne zaštite za 50 lica u okviru saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama. Lica na koja se odnosi ova odluka tokom boravka u Republici Kosovo postupaće u skladu sa važećim zakonskim propisima i uživaće prava definisana važećim zakonskim propisima“, naveli su iz Vlade Kosova.
Premijer Aljbin Kurti rekao je da će izbor migranata biti izvršen sa "predložene liste“ i dodao da će oni boraviti na Kosovu "u skladu sa važećim zakonodavstvom i uživati prava utvrđena našim zakonodavstvom“, preneo je KoSSev.
OIzvor: FoNet

Kosovo prihvata do 50 migranata iz SAD radi olakšavanja povratka u zemlje porekla

Kako objašnjava Lungaroti, region postaje sve značajnije odredište za strane radnike, što donosi konkretne koristi ekonomijama zemalja u tranziciji. Međunarodna organizacija za migracije već godinama prikuplja podatke kako bi pružila preporuke koje vode ka inkluzivnim i održivim politikama zapošljavanja.
“Važno je da vlasti budu aktivnije uključene u proces zapošljavanja migranata kako bi se zaštitila prava i radnika i poslodavaca. Trenutno su glavni akteri poslodavci i agencije, dok je uloga vlasti minimalna”, upozorava Lungaroti, dodajući da su bilateralni sporazumi sa zemljama porekla gotovo nepostojeći, a da se ambasade uključuju tek u završnim fazama procesa.
Prema njenim rečima, IOM zato zagovara sveobuhvatniji pristup, a organizacija već radi na podizanju svesti i podršci inkluziji legalnih migranata u društva regiona.
Govoreći o trendovima kada je reč o izdavanju radnih dozvola, Lungaroti kaže da je došlo do znatnog rasta u Bosni i Hercegovini, iako je Srbija ta koja prednjači u regionu.
“Najviše dozvola izdato je u sektorima građevinarstva, turizma, poljoprivrede i prerade hrane. Poslodavci tvrde da ne mogu da funkcionišu bez radne snage koju uglavnom traže među migrantima, a to je i odgovor na demografski pad i veliki odlazak domaće radne snage”, objašnjava Lungaroti. Napominje i da je u narednom periodu ključno da se u taj proces jače uključe i vlasti, kako bi se uspostavio efikasan regulatorni okvir koji će štititi sve strane i olakšati dijalog sa zemljama porekla radne snage.
Kada je reč o borbi protiv mreža krijumčara ljudi, Lungaroti ističe da IOM već duže vreme sarađuje sa lokalnim vlastima i drugim akterima u regionu. Tokom ove godine sprovedena je i saradnja sa mrežom istraživačkih novinara, koja je otkrila sofisticirane metode koje krijumčari koriste.
“Oni sve češće funkcionišu putem društvenih mreža, nudeći čak i „paket usluge“ koji uključuje smeštaj u privatnim kućama. To smanjuje pritisak na prihvatne centre, ali otežava praćenje i nadzor”, upozorava ona i dodaje da IOM alarmira nadležne čim se prepoznaju znaci trgovine ljudima ili krijumčarenja, kao i da pruža pomoć žrtvama tih mreža.
Na pitanje o promenama migracionih ruta kroz region, Lungaroti objašnjava da se one konstantno prilagođavaju političkim i bezbednosnim okolnostima, uključujući zatvaranje granica i ulazak pojedinih zemalja, poput Hrvatske, Rumunije i Bugarske, u Šengen zonu.
“Promene viznih režima takođe imaju snažan uticaj. Na primer, ukidanje bezviznog režima za određene nacionalnosti dovelo je do smanjenja njihovog prisustva u regionu”, navodi ona i dodaje da IOM prati te promene kako bi unapredila svoje odgovore i preporuke.
Govoreći o kapacitetima zemalja Zapadnog Balkana da odgovore na migracione izazove, Lungaroti kaže da je region napravio veliki iskorak u odnosu na period migracione krize 2015/2016. godine.
“Ojačani su kapaciteti za humanitarnu pomoć, prijem i institucionalno planiranje. Međutim, problem ostaje nerešeno pitanje migranata koji ostaju zaglavljeni u regionu”, upozorava Lungaroti i dodaje da se povratak u zemlje porekla sada intenzivira, dok su druge opcije i dalje ograničene.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FQCs_ej63cXk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Posebno mesto u migracionim politikama ima i način na koji se o ovoj temi izveštava u medijima. Lungaroti naglašava da novinari imaju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja.
“Migracija nije samo izazov, već i prilika, posebno u kontekstu radne migracije. Važno je koristiti jezik koji humanizuje migrante, pričati njihove priče i izbegavati stereotipe. Nažalost, migracija se često politizuje, posebno uoči izbora, i zato je uravnoteženo i odgovorno izveštavanje od presudne važnosti”, zaključuje Laura Lungaroti.
Novinarka Tanja Vujisić

Teme

Lungaroti za Svet i mi: Zapadni Balkan - od tranzitne rute migranata do pečalbe (VIDEO)

"Predsednik Tramp je potpisao predsednički memorandum kojim se odobrava raspoređivanje 2.000 vojnika Nacionalne garde kako bi se rešilo bezakonje koje je dozvoljeno da cveta", rekla je portparolka, optužujući za drugi dan protesta u Los Anđelesu "nesposobno" demokratsko rukovodstvo Kalifornije.
Ministar odbrane SAD Pit Hegset rekao je da je Pentagon spreman da mobiliše marince "ako se nasilje nastavi" u Los Anđelesu.
"Ministarstvo odbrane odmah mobiliše Nacionalnu gardu kako bi podržalo savezne snage reda u Los Anđelesu. A ako se nasilje nastavi, biće mobilisani i aktivni marinci u kampu Pendlton – oni su u stanju visoke pripravnosti", napisao je Hegset na društvenoj mreži X.
Agenti federalne službe bezbednosti suočili su se sa demonstrantima u oblasti Paramount, u jugoistočnom delu Los Anđelesa, gde su pojedini učesnici protesta istakli meksičke zastave.
Tramp je potpisao memorandum o raspoređivanju trupa Nacionalne garde da bi se "rešilo bezakonje kojem je dozvoljeno da tinja", saopštila je Bela kuća.
Vlasti Kalifornije i Los Anđelesa nisu, međutim, oduševljene novim potezom šefa države.
Guverner Kalifornije Gavin Njusom nazvao je Trampovu odluku "namerno zapaljivom", ocenjujući na mreži Iks da raspoređuje Nacionalnu gardu "ne zato što postoji manjak organa za sprovođenje zakona, već zato što želi spektakl".
Tramp je pritom, kako javlja Si En En, već pohvalio pripadnike Nacionalne garde kojima je dao zeleno svetlo za gušenje protesta, uprkos tome što nema dokaza da su trupe na terenu.
Na to je ukazala i gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas na Iksu, nekoliko minuta nakon što je Tramp pohvalio pripadnike Nacionalne garde na mreži Truth Social.
"Samo da bude jasno, Nacionalna garda nije raspoređena u gradu Los Anđelesu“, navela je Karen Bas.
Tramp je prethodno na svojoj platformi Truth Social objavio da, ako guverner Kalifornije i gradonačelnica Los Anđelesa ne mogu da obavljaju svoj posao, "onda će se savezna administracija umešati i rešiti problem nereda i pljačkaša, onako kako bi trebalo da se reši".&nbsp;
Izvor: FoNet/Beta

Migranti