Ona je to rekla u govoru poslanicima podeljenog Evropskog parlamenta u Strazburu, u trenutku dok <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/danska-preuzela-predsedavanje-savetom-eu">Danska preuzima šestomesečno predsedavanje Savetu Evropske unije</a>, preneo je Politiko. 	
Frederiksen je izgradila reputaciju "crne ovce" među evropskim socijaldemokratama pošto se često stavlja na stranu desnice zalažući se za oštrije propise o azilu i kontrole granice, navodi ovaj medij. 	
"Ono što je već niz godina mejnstrim kod naše populacije sada je konačno postalo mejnstrim za mnoge od nas političara", istakla je danska premijerka. 	
Ona je dodala da to možda nije slučaju u EP, ali da je srećna što može da kaže da jeste u Evropskom savetu, gde je nekoliko lidera zemalja EU odlučno da reši problem migracija. 	
Zalaganjem za oštriji pristup migracijama,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/danska-premijerka-napadnuta-u-centru-kopenhagena"> Frederiksen </a>se našla na istoj strani kao i desničarska premijerka Italije Đorđa Meloni i poljski premijer desnog centra Donald Tusk, navodi Politiko. 	
Evropski parlament, jedino direktno izabrano telo EU, podeljeniji je, međutim, po tom pitanju od evropskih vlada. 	
Dok se desničarski blok zalaže za strožije propise, a levi centar se tome protivi, biće komplikovano da centrističke grupacije u toj organizaciji postignu bilo kakav dogovor o tom pitanju, navodi Politiko. 	
Posle izbora za EU u junu prošle godine, na kojima su uspeh ostvarile desničarske i krajnje desne partije izabrane na anti-migrantskim stavovima, Evropska komisija je objavila da će predložiti propise kojima bi bile pojačane deportacije, kao i reviziju koncepta bezbednih trećih zemalja kako bi olakšale vraćanje migranata u zemlje iz kojih oni ne potiču. 	
Kako navodi Politiko, migracije predstavljaju jedno od pitanja oko kojeg bi Evropska narodna partija desnog centra mogla da zaobiđe tradicionalne mejnstrim saveznike i iskoristi podršku desničarskih grupa. 	
"To je izazov za Evropu koji utiče na život ljudi i koheziju naših društava", poručila je danska premijerka, dodajući da se to veoma jasno videlo na izborima za Evropski parlament prošle godine. 	
Frederiksen je istakla da će Danska, koja će predsedavati Savetu EU do kraja ove godine, dati prioritet predlozima Komisije i istovremeno "pružiti mnogo efikasniji odgovor Rusiji" koja, kako je navela, "koristi migracije kao oružje na istočnim granicama EU". 	
Danska premijerka je zaključila da građani EU sa dobrim razlogom očekuju od političara da nađu nova rešenja, i da imaju pravo da se osećaju bezbedno u svojim zemljama, i da je zato potrebno da se ojačaju evropske spoljne granice.
izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Danska premijerka: Priliv migranata u Evropu mora da se smanji

Uhapšeni su D. T, Z. P, B. N, M. B, Lj. M, A. M, B. M, J. P, I. A, M. A. i M. J, dok su tri osobe u bekstvu, saopšteno je iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.
Sumnja se da je ova organizovana kriminalna grupa od 9. decembra prošle do 26. aprila ove godine omogućila ilegalnim migrantima nedozvoljen tranzit kroz Srbiju, nedozvoljen boravak i nedozvoljen prelaz državne granice Srbije sa Mađarskom, kao i Srbije sa Hrvatskom, i dalji nedozvoljeni tranzit do Nemačke za 160 lica neutvrđenog državljanstva, 13 državljana Avganistana, tri državljana Turske i šest državljana Egipta.
U saopštenju je navedeno da je ova kriminalna grupa delovala tako što su ilegalne migrante kombi vozilima preuzimali na teritoriji opštine Dimitrovgrad, obezbeđivali im nedozvoljen tranzit i boravak u Beogradu, a u cilju njihovog daljeg nedozvoljenog tranzita i ilegalnog prebacivanja ka zemljama Evropske unije, odnosno Nemačke.
Sumnja se da je za te inkriminisane radnje organizovana kriminalna grupa ostvarivala protivpravnu imovinsku korist od po 200 do 1.000 evra po jednom ilegalnom migrantu.
Na teret im je stavljeno izvršenje krivičnih dela – jedno produženo krivično delo nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi.
Osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, nakon čega će biti saslušani.
Izvor: Tanjug

Uhapšeno 11 osoba zbog krijumčarenja skoro 200 migranata kroz Srbiju

<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vise-od-700-migranata-stiglo-na-krit-i-gavdos-za-manje-od-24-sata">Broj migranata koji pokušavaju da iz Libije pređu u Evropu naglo je porastao poslednjih meseci</a>, piše Rojters.&nbsp;
Migranti u Evropu dolaze uglavnom s Bliskog istoka i Severne Afrike, iz Sudana, Egipta i Bangladeša.&nbsp;
Grčka je prošlog meseca najavila raspoređivanje dve fregate u blizini libijskih teritorijalnih voda radi suzbijanja migracionog talasa, uz poziv Libiji na bolju saradnju sa Grčkom i EU.
Izvor: Tanjug

Spašeno preko 400 migranata kod grčkih ostrva Gavdos i Krit

Optužena su bila tri državljana Maroka, dvojica muškaraca od 39 i 57 godina, kao i jedan Tunižanin od 47 godina, prenela je ANSA.
Svi su posedovali važeće boravišne dozvole i radili su u Italiji kako bi izdržavali svoje porodice.
Iako je sud u Peruđi naknadno poništio optužbe za terorizam zbog njihove neosnovanosti, deportacija je primorala četvoricu muškaraca da napuste državu, ostavivši tako njihove porodice bez glavnih izvora prihoda.
Njihovi advokati sada traže nadoknadu štete zbog, kako navode, ozbiljnih posledica po njihove klijente, uključujući narušenu reputaciju, gubitak zaposlenja i razdvajanje od porodica.
Izvor: Tanjug

Deportovani migranti traže dva miliona od Italije zbog "neistinitih optužbi za terorizam"

Ministarstvo pravde SAD podnelo je tužbu u utorak, nakon što je taj sud u Merilendu prošlog meseca blokirao deportaciju migranata koji podnesu tužbu zbog navodnog protivpravnog pritvaranja.
U tužbi administracije, podnetoj u Baltimoru, tvrdi se da je nalog u suprotnosti sa precedentom Vrhovnog suda SAD, koji reguliše standarde za to kada i kako sud može izdati zabranu, i da, prema Zakonu o imigraciji i državljanstvu, sudovi nemaju ovlašćenja da se mešaju u postupke deportacije.
Ministarstvo pravde SAD traži sudsku presudu kojom se nalog proglašava nezakonitim i zabranu kojom se sudijama sprečava da ga sprovedu.
Ministarstvo je takođe zatražilo da se savezne sudije Merilenda izuzmu iz saslušanja slučaja i da umesto toga angažuju savezne sudije iz drugih država.
Sud je izdao naredbu nakon višemesečnog spora u Merilendu oko deportacije Kilmara Abrega Garsije u El Salvador, uprkos presudi imigracionog suda iz 2019. godine prema kojoj je administraciji SAD zabranjeno da ga deportuje u tu latinoameričku zemlju zbog rizika od bandi.
Abrego je državljanin Salvadora koji je živeo u Merilendu, a njegova supruga i mladi sin su američki državljani.
Izvor: Tanjug

Tramp tužio sud u Merilendu zbog spora oko sudske blokade deportacije migranata

Troje mladih podnosilaca zahteva iz Avganistana i Sirije žalili su se Sudu u Strazburu <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/mup-ilegalni-migranti-pucali-na-policiju-kod-sida-jedan-migrant-smrtno-stradao">nakon što su proterani iz Mađarske</a> 2021. i 2022. godine. Jedan od njih je bio student čija je boravišna dozvola istekla. 
 
Druga dvojica su ilegalno ušli u zemlju i bili su žrtve teške saobraćajne nesreće. 
 
Najmlađi, koji je tada imao 16 godina, proveo je dva meseca u bolnici i odstranjeni su mu slezina i bubreg. 
 
Drugi je ostao u komi šest dana. 
 
Uprkos krhkom zdravlju, odvedeni su na granicu nekoliko sati nakon otpuštanja iz bolnice. 
 
"Policijski službenici su (mlađeg muškarca), bosog i bez ličnih stvari, prevezli do ograde koja označava granicu između Srbije i Mađarske, iako im je rekao da traži azil. Zajedno sa još desetak muškaraca koji govore arapski, naređeno mu je da izađe iz tranzitne zone i uđe na teritoriju Srbije, što je i učinio", navodi se u saopštenju suda. 
 
Druga dvojica su slično odvedena do granične ograde i primorana da peške uđu u Srbiju. 
 
"Sud napominje da je primena mehanizma obaveznog proterivanja dovela do zaključka da je došlo do kršenja (Evropske konvencije o ljudskim pravima) u nizu slučajeva pokrenutih protiv Mađarske i da je Sud pravde Evropske unije utvrdio da je ovaj mehanizam suprotan pravu Evropske unije", navodi se u saopštenju. 
 
Uprkos tome, <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/madarska-policija-privremeno-zatvorila-granicni-prelaz-sa-srbijom-migranti-protestuju">tužena država je zadržala ovaj mehanizam na snazi</a>, a vlasti su ga primenile da proteraju podnosioce zahteva u ovom slučaju", dodao je Sud. 
 
"Sud naglašava hitnu potrebu da mađarske vlasti preduzmu hitne i odgovarajuće mere kako bi sprečile dalje slučajeve kolektivnog proterivanja i obezbedile istinski i efikasan pristup postupku međunarodne zaštite za lica koja traže takvu zaštitu", dodaje sud. 
 
Budimpešti je naloženo da podnosiocima zahteva, koji trenutno žive u Austriji, Srbiji i Nemačkoj, isplati ukupno 23.000 evra nematerijalne štete, kao i 8.000 evra troškova i izdataka.
izvor: Beta&nbsp;

Sud u Strazburu kaznio Mađarsku zbog kolektivnog proterivanja migranata preko Srbije

Odluka Vrhovnog suda predstavlja pobedu Trampove administracije koja nastoji da <a href="https://www.insajder.net/teme/tramp-protiv-ilegalnih-imigranata-fbi-i-vojska-ukljuceni-u-deportacije-video">deportacije sprovodi</a> na osnovu zakona iz 1798. godine, usmerenim na pooštravanje imigracione politike, piše američki CBS Njuz. 	
Prethodno je sud je &nbsp;presudio da migranti imaju pravo na obaveštenje i mogućnost pravne zaštite. 	
Spor se vodi oko deportacije migranata u zemlje poput Kostarike, Paname, Ruande i drugih država koje nisu njihova matična zemlja. &nbsp;	
Administracija je već potpisala dogovor sa Vladom El Salvadora o pritvaranju venecuelanskih migranata koje optužuje za kriminal, iako istraživanja pokazuju da većina nema kriminalni dosije. 	
Savezni sudija Brajan Marfi je u aprilu naložio da migranti moraju dobiti pismeno obaveštenje o zemlji u koju će biti deportovani i priliku da iznesu strahove od mučenja ili progona, a takođe zaustavio deportaciju u Južni Sudan, koji je pogođen ratom i nasiljem. 	
Trampova administracija je tražila od Vrhovnog suda da suspenduje naredbu nižeg suda, navodeći da ona otežava <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bela-kuca-pocela-deportacija-migranata-vojnim-avionima">deportaciju</a> najopasnijih migranata, ali advokati migranata tvrde da se samo traži poštovanje zakonskih prava. 	
Predsednik Tramp je od početka drugog mandata pojačao imigracionu politiku ukidajući programe zaštite za stotine hiljada migranata iz Latinske Amerike i pokušavajući da deportuje pripadnike kriminalnih grupa iz Venecuele koristeći Zakon o stranim neprijateljima, što su sudovi delimično osporili.
izvor: Tanjug

Vrhovni sud SAD ukinuo zabranu deportacije migranata u treće zemlje

Prema navodima grčkih vlasti, među migrantima se nalaze brojne porodice sa decom, a većina ih je poreklom iz Egipta, Sudana, Eritreje i Pakistana, piše "Katimerini".
Migranti su na ostrva stigli polazeći iz libijskog grada Tobruk.
Zamenica gradonačelnika Hanije za socijalnu politiku, Eleni Zervudaki, rekla je da su smeštajni kapaciteti u Agiji popunjeni odmah nakon što su prethodni migranti, koji su stigli 5. juna, premešteni.
Prema zvaničnim podacima, u četvrtak su na plaži Tripiti pronađene 34 osobe, dok je juče ujutru Fronteks spasio 352 migranta na moru.
U podne istog dana, još 73 osobe pronađene su na plaži u Gavdosu.
Svi su smešteni u privremeni prihvatni centar u Agiji, koji je uspostavila opština Hanija.
Obalska straža juče je kod obale Kala Lipeni u opštini Festos presrela ribarski čamac sa 278 migranata, među kojima je bilo i maloletnih osoba.
Akciju su koordinisale snage Fronteksa, uz pomoć četiri komercijalna broda.
Migranti su privremeno premešteni u luku u Iraklionu, dok se ne izvrši njihova relokacija na kopno.
Međutim, lokalne vlasti u Iraklionu i Festosu odbile su da otvore nove privremene prihvatne centre.
Iako je Ministarstvo za migracije ponudilo dve moguće lokacije, odbijanje lokalne samouprave zaustavilo je sve planove.
Zvaničnici upozoravaju da turistička sezona dodatno otežava upravljanje situacijom, kako zbog nedostatka radne snage, tako i zbog ograničene dostupnosti brodova za transport migranata ka kopnu.
Prema navodima Ministarstva za migracije, trenutno ima slobodnog kapaciteta u unutrašnjosti zemlje – u kampovima se trenutno nalazi oko 18.000 ljudi, dok je maksimalni kapacitet oko 40.000.
"Najvažnije je da smo preduzeli sve potrebne pripreme kako bismo izbegli scene kakve su viđene prošlog leta na Rodosu", saopštili su zvaničnici ministarstva.
Istovremeno, grčka vlada beleži značajan pad dolazaka migranata iz Turske ka egejskim ostrvima, ali ostaje zabrinuta zbog porasta migracionih tokova iz severne Afrike, ističu mediji.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u razgovoru sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom da bi nastavak izraelskih napada mogao da izazove novu migrantsku krizu u regionu i Evropi.
Izvor: Tanjug

Više od 700 migranata stiglo na Krit i Gavdos za manje od 24 sata

Veći zajednički napori i međunarodna saradnja ključni su za očuvanje zaštite izbeglica, koja je garantovana međunarodnim pravom, navodi se u saopštenju povodom 20. juna – Svetskog dana izbeglica.
Direktorka ODIHR Marija Telalian istakla je da države moraju da ispune zakonsku obavezu zaštite onih koji beže od sukoba, progona i nasilja.
Uprkos izazovima, moramo sarađivati kako bismo pronašli održiva rešenja koja poštuju ljudska prava svake osobe, rekla je Telalian.
U saopštenju se navodi da svako ima pravo da traži sigurnost u drugoj zemlji, bez obzira na to odakle dolazi ili ko je.
Sve države članice OEBS moraju poštovati to pravo, kao i načelo zabrane vraćanja, odnosno da se niko ne vraća u zemlju u kojoj bi se mogao suočiti sa progonom ili nečim gorim.
Istovremeno, potrebno je sigurno i podržavajuće okruženje za branitelje ljudskih prava koji rade na pomaganju izbeglicama i raseljenim osobama, dodaje ODIHR.
<h2>Gutereš: Izbeglice ne biraju da to postanu, ali mi biramo kako da odgovorimo</h2>
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poručio je povodom Svetskog dana izbeglica da postati izbeglica nikada nije izbor, ali da je izbor način na koji ćemo odgovoriti na to.
"Birajmo solidarnost, hrabrost i humanost“, istakao je Gutereš, naglasivši da solidarnost mora da ide dalje od reči, prenosi danas italijanska agencija ANSA.
Gutereš je pozvao na konkretne akcije u pružanju podrške onima koji su prisiljeni na bekstvo.
"Izbeglice ne traže milostinju, već priliku da obnove svoje živote, doprinesu zajednicama u kojima žive i žive dostojanstveno“, zaključio je generalni sekretar UN.
Izvor: Agencije

Više od 122 miliona ljudi širom sveta prisilno raseljeno

Povodom Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava, Stanisavljević je za Tanjug navela da je od početka godine u Srbiji u prihvatnim i azilnim centrima boravilo 3.300 osoba.
"Srbija ima dovoljan broj prihvatnih i azilnih centara i ono što je važno kada su u pitanju migracije jeste da nismo sami i da to nije kriza koju su izazvala samo dešavanja u Srbiji. To su spoljašnje migracije kroz Srbiju i ljudi koji su migranti, koji prolaze kroz Srbiju, a to vidimo po zahtevima za azil", rekla je Stanisavljević.
Migranti najčešće dolaze iz, kako kaže, Sirije, Avganistana, Pakistana i drugih zemalja.
Navodi da ih je trenutno u azilima oko 250 i ukazuje da ih je 2022. godine bilo oko 5.000.
"I po tome vidimo da je jako smanjena migracija i broj migranata koji se nalaze u Srbiji. Apsolutno su na minimumu od početka migrantske krize 2015. godine", istakla je Stanisavljević.
Podsetila je da je Srbija jedna od zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, a da migranti najčešće ulaze iz pravca Bugarske i iz pravca Severne Makedonije.
Za razliku od iregularnih migracija koje su u Srbiji u opadanju, Stanisavljević napominje da je situacija potpuno drugačija kada je reč o interno raseljenim licima sa AP KiM.
Navela je da u centralnoj Srbiji boravi više od 200.000 interno raseljenih iz AP Kosova i Metohije i da sve više Srba sa tih prostora podnosi zahteve za dobijanje tog statusa.
"Mi beležimo porast lica koji podnose zahteve kada je u pitanju status interno raseljenog lica i svedoci smo, nažalost, da ponašanje privremenih institucija u Prištini, pre svega Kurtija, doprinosi sve većem odlasku Srba kada je u pitanju prostor Kosova i Metohije", naglasila je ona.
Komesarijat za izbeglice i migracije u saradnji sa lokalnim samoupravama, ističe, interno raseljenim licima pruža svu neophodnu podršku i pomoć – od ogreva, građevinskog materijala za izgradnju kuća, preko paketa osnovnih životnih namirnica, do jednokratne novčane pomoći.
Govoreći o saradnji sa drugim zemljama kada je reč o rešavanju problema sa migrantima, ona je navela da je uz pomoć Danske, nedavno Srbiju napustilo više od 1.300 izbeglica i migranata koji su se vratili u svoje zemlje porekla.
Stanisavljević ističe da je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak, pre svega migranata, odnosno onih osoba koje nisu uspele da regulišu status svog boravka na adekvatan način u Srbiji te su pristale da se vrate u svoju zemlju.
Napomenula je da taj program retko uključuje izbeglice, budući da su ljudi koji imaju taj status proterani iz svojih zemalja i u njima više nisu bezbedni.
"Putem tog programa koji traje više od četiri godine, pre svega Kraljevina Danska pružala je podršku kada je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak, i kada je krenuo Institut dobrovoljnog povratka u Srbiji, preko 1.300 lica se vratilo u svoje zemlje porekla, najčešće su to bile određene zemlje Azije, zatim afričke zemlje u koje je bilo moguće da se vrate", rekla je Stanisavljević.
Kada je reč o izbeglicama iz ratnih područja, pre svega o ljudima koji dolaze iz Ukrajine, ona je kazala da je Srbija, kao i sve druge evropske zemlje, odmah imala pravovremen i adekvatan odgovor kada je u pitanju prihvat građana Ukrajine, koji su napustili tu zemlju usled ratnih dejstava.
Osnovan je, dodala je, Prihvatni centar u Vranju, gde izbeglice iz Ukrajine imaju smeštaj i hranu, regulisan im je boravak, a imaju mogućnost i za školovanje i zaposlenje ukoliko to žele.
Na pitanje kako funkcioniše integracija izbeglica u Srbiji, direktorka Komesarijata za izbeglice i migracije napominje da je jedan od prvih i najvažnijih koraka dobijanje validnih isprava, imajući u vidu da neke državne institucije, kao i banke i neki drugi sistemi, ne prepoznaju legitimacije koje se odnose na tražioce azila i na lica kojima je odobren azil, a koji su dobili status izbeglice.
Podsetila je da je Srbija prošle godine uručila prvi pasoš izbeglici iz Kazahstana.
"Kada je reč o osobama kojima je odobren azil u Srbiji, njima su na raspolaganju časovi srpskog jezika i imamo jako dobar odziv kada su u pitanju časovi srpskog jezika jer, naravno, smatramo da svako lice koje je dobilo odobren azil u Srbiji treba da zna srpski jezik. Sa druge strane, odlučili su da ovde i žive i rade, veoma je važno da savladaju osnove opšte kulture, društvenog uređenja i istorije Srbije", rekla je ona.
Komesarijat za izbeglice zajedno sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija, kako dodaje, sprovodi programe koji se tiču upoznavanja Srbije, tako da izbeglice i lica koja su dobila azil imaju priliku da se upoznaju sa društvenim uređenjem u zemlji, Ustavom i zakonima.
U svetu se sve više govori o klimatskim migracijama, a prema prognozama stručnjaka do 2050. godine više od 20 miliona ljudi imaće taj status.
Stanisavljević napominje da je u Srbiji u planu istraživanje kada su u pitanju klimatske migracije, u šta će, kako je dodala, biti uključeno i Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
"Mi do sada nismo imali te migracije koje su se ticale velikih klimatskih promena, da je usled njih bilo neophodno da određeni ljudi više ne mogu da žive na određenom mestu i da se moraju preseliti negde drugde, ali je veoma bitno, imajući u vidu klimatske promene celog sveta, da budemo pripremljeni i da imamo određeni plan ukoliko do toga dođe", zaključila je Stanisavljević.
Svetski dan izbeglica obeležava se svake godine 20. juna, organizuju ga Ujedinjene nacije, a prvi put je ustanovljen 20. juna 2001. u znak priznanja 50. godišnjice Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine.
Izvor: Tanjug

Migranti