Međutim, što se tiče država Zapadnog Balkana (BiH, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, Kosovo*), ne postoji zajednički stav. Nemačka najveća opoziciona partija, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u načelu podržava rešenje da se postupak dodele azila iz Evropske unije izmesti u treće zemlje, ali je visoki zvaničnik CDU Torsten Fraj ocenio da za to nisu pogodne zemlje Zapadnog Balkana.
Krajem prošle nedelje lideri EU saglasili su se da iskoriste sve svoje poluge, uključujući trgovinu, razvojnu pomoć i viznu politiku, da ubrzaju povratak migranata koji su ilegalno ušli u blok i zatražili od Evropske komisije da hitno izradi odgovarajući zakon.
Odmah posle sastanka lidera EU, Fon der Lajen je došla u posetu državama našeg regiona. Ona će u petak boraviti u Beogradu.
<h2>Migranti utiču na izbore u državama EU</h2>
Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević navodi da pitanje migranata utiče na izbore u većini evropskih zemalja i podstiče birače krajnje desnice.
„Veliki broj država EU želi da eksternalizuje pitanje azila i migracija. Mislim da su im Srbija, Albanija i druge države Zapadnog Balkana podobne. Međutim, nema indicija da &nbsp;će se to desiti za sada. Međutim, nema nikakve sumnje da će u budućnosti da se stvori veći pritisak“, navodi Nikola Kovačević. &nbsp;
Prema njegovim rečima, to može da se dogodi 2026. godine, kad počne da se primenjuje Pakt o azilu i migracijama.&nbsp;
„Tada će migracije postati deo političkog pregovaranja. Kao što je pitanje sad sa litijumom. Moja pretpostavka je da nas EU sve više posmatra kao mesto na kome neće biti mnogo ljudskih prava i vladavine prava. Već kao državu , koja može da se koristi za neke druge stvari, kao što je u ovom trenutku slučaj sa prirodnim resursima ili u drugom slučaju migracije, koje su politički osetljivo pitanje političkih elita u EU“, navodi Kovačević. &nbsp;
Sagovornik Insajdera ukazuje da politički lideri EU, sada žele da profitiraju od ove teme, tako što će problem migracija izmestiti izvan svojih granica.&nbsp;
&nbsp;„Vladajuće partije se plaše da će izgubiti na izborima. Opozicione partije, koje su desnog spektra, potenciraju to pitanje i dobijaju veliku popularnost. Zbog svega toga, dolazimo sada do jednog populističkog narativa. Principi na kojima počeva EU, Savet Evrope, ljudska prava, prestaju da budu važni zbog ostanka na vlasti. Najbolji primer je deportacija 30 ljudi iz Nemačke i Avganistana“, zaključuje Kovačević. &nbsp;
<h2>Deportacioni centri nose sa sobom niz pravnih i tehničkih problema</h2>
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović za Insajder objašnjava, da postoji ideja, da bi u budućnosti, u trećim državama, mogli da postoje dve vrste centara. Jedan, u kome bi bili smešteni oni koji traže azil u EU, a drugi bi bili deportacioni centri, za one koji su odbijeni.&nbsp;
Prema statističkim podacima, od 484.000 državljana van EU kojima je prošle godine naloženo da napuste EU, samo 20 odsto se vratilo kući.
„Postoji interesovanje pojedinih zemalja, da ti centri budu blizu spoljne granice EU. Ako su blizu spoljne granice EU, to onda možda bude i na Balkanu. Ti deportacioni centri bi trebali da budu lokacije, u koji bi dolazili ljudi koji su odbijeni u ulaznom postupku EU i koji bi trebali da budu vraćeni u zemlju porekla“, navodi Đurović.&nbsp;
Prema njegovim rečima, koncept tih centara nosi sa sobom niz pravnih i tehničkih problema.&nbsp;
„Moramo da imamo u vidu, da treba da postoje sporazumi o readmisiji sa zemljama porekla. To znači, gde treba ljude vraćati, a to je najveći problem inače. Tu onda imamo &nbsp;pitanje jurisdikcije, mogućnosti žalbe, pravnih lekova, pitanje kretanja i smeštanja tih ljudi, kao i ograničenja kretanja. Treba rešiti pitanje osnova - po kom osnovu se ljudi vraćaju u tu treću zemlju. Odakle bi bili deportovani i tako dalje. Niz nerešenih pitanja se tu javlja“, objašnjava Đurović.&nbsp;
Sagovornik Insajdera ukazuje da države porekla često ne žele da prihvate ljude. Deportacije su izuzetno skupe, tehnički teško izvodljive, a postoje i pravni lekovi koji usporavaju proceduru i to dovodi do neefikasnog sistema povratka.&nbsp;
<h2>Vučić i Kurti negativno reagovali&nbsp;</h2>
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u utorak 22. oktobra, posle sastanka sa premijerima Slovačke i Mađarske Robertom Ficom i Viktorom Orbanom, odgovarajući na novinarsko pitanje o stavu Srbije prema migracijama, rekao da Srbiji ne pada na pamet da bude hot spot za migrante, kao i da mu to niko od "većih igrača" na evropskom kontinentu nije tražio.
Kosovski premijer Aljbin Kurti, je takođe u utorak, kritikovao sporazum Italije i Albanije o smeštaju migranata, rekavši da sporazum nije rešenje za problem migracija.
"Privremeni prihvat izbeglica, ako to zahteva vanredna situacija, naravno uvek je moguć", izjavio je Kurti odbacujući ideju imitacije italijanskog modela.
<h2>Italijanski sud vratio migrante</h2>
Petogodišnji plan italijanske premijerke Đorđe Meloni da šalje migrante i izbeglice spasene na moru u kampove u Albaniji, doživeo je krupan udarac na sudu, svega nekoliko dana posle prvih prelazaka brodova preko Jadranskog i Jonskog mora.
Specijalni imigracioni sud u Rimu doneo je odluku da 12 migranata, poslatih u kamp Gjader nedaleko od jadranske obale u severnoj Albaniji, treba da se vrate u Italiju zato što potiču iz zemalja koje se smatraju nebezbednim za povratak.
Novinar Milenko Kovačević

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Centri za migrante van EU: Da li je Zapadni Balkan sledeće rešenje?

On je osumnjičen za izvršenje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, navedeno je u saopštenju Policijske uprave u Nišu.
Policija je 23. oktobra, na auto-putu od Pirota ka Nišu, zatekla 42 irregularna migranta u kamionu "Volvo" koji je, kako se sumnja, M. R. prevozio.
Kada je M. R. uočio policiju, izašao je iz vozila i pobegao, a brzim i efikasnim radom policija ga je pronašla i uhapsila u Aleksincu.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

1800x750

Policija na auto-putu u kamionu zatekla 42 iregularna migranta, vozač uhapšen

Nataša Stanisavljević, koja je na čelu Komesarijata, učestvovala je na godišnjoj konferenciji "Međunarodnog centra za razvoj migracionih politika" (ICMPD) i upoznala generalnog direktora Mihaela Špindelegera sa situacijom u Srbiji u vezi sa migrantima.
Sastanku je prisustvovala i specijalna predstavnica za Zapadni Balkan ICMPD Melita Gruevska Graham.
Ovogodišnja konferencija okupila je više od 250 zvaničnika, donosilaca odluka i praktičara iz različitih zemalja, fokusirajući se na ključne teme koje će oblikovati evropsku migracionu agendu u narednih pet godina, navedeno je u saopštenju.
Izvor: Beta

Komesarijat: U odnosu na prošlu godinu 80 odsto manje migranata u Srbiji

Sud je naveo da migranti moraju da budu vraćeni u Italiju, jer se njihove zemlje porekla – Egipat i Bangladeš – ne mogu smatrati bezbednim.&nbsp;
Migranti su ove nedelje prebačeni u objekat u mestu Gjader gde bi, prema sporazumu Albanije i Italije, trebalo da prođu kroz ubrzane granične procedure. &nbsp;
Sudska presuda predstavlja problem u aranžmanu između Italije i Albanije, koji je vlada premijerke Đorđe Meloni pozdravila kao novi model za rešavanje ilegalnih migracija. &nbsp;
Sporazum predviđa da će o zahtevima migranata za azil, dok su u centrima u Albaniji, odlučivati sud u Italiji. &nbsp;
Obraćajući se novinarima tokom poseti Libanu, Meloni je za odluku suda rekla da "pristrasna" i dodala da je na njenoj vladi da odredi koje su zemlje bezbedne, a koje nisu, sugerišući da će izraditi nova pravila za rešavanje tog pitanja. &nbsp;
"Možda vlada treba bolje da razjasni šta se podrazumeva pod bezbednom zemljom", rekla je Meloni. &nbsp;
Ministar unutrašnjih poslova Italije Mateo Pjantedosi kazao je na konferenciji za novinare da je uveren da će odluka biti poništena, dodajući da će vlada podneti žalbu Vrhovnom sudu. &nbsp;
Za sada, sudska presuda znači da će svi migranti morati da budu prebačeni u Italiju. &nbsp;
<a href="https://insajder.net/teme/italijanski-centar-za-migrante-u-albaniji-za-aktiviste-sporan-za-brisel-moguci-model-i-u-drugim-drzavama-video">Centri u Albaniji </a>će koštati Italiju 730 miliona dolara u narednih pet godina.&nbsp;
Objektima upravlja Italija i nalaze se pod italijanskom jurisdikcijom, dok albanski čuvari pružaju spoljno obezbeđenje.
Izvor: FoNet

200x200

220x391

Migranti vraćeni iz Albanije u Italiju posle presude suda u Rimu

Tako sada - kada italijanski brodovi presretnu migrante - direktno ih šalju u albanske centre. Prvih 16 migranata stiglo je juče u Albaniju, odakle će moći da apliciraju za azil. Iako kontroverzan, takozvani albanski model privukao je pažnju Brisela.
"Treba da razmislimo o ideji otvaranja centara za povratak u zemljama van Evropske unije. Početak rada centara u Albaniji omogućiće nam da izvučemo lekcije kako to izgleda u praksi", izjavila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.
Dok pohvale stižu iz Rima i Brisela, u albanskoj luci Šenđin, gde su stigli prvi migranti – protesti, jer aktivisti smatraju da je reč o kršenju ljudskih prava. S druge strane, pravnici sumnjaju u efikasnost obrade zahteva za azil, odnosno strahuju da će tražioci azila dugo biti zadržani u Albaniji, a taj model kritikuju i organizacije koje migrante spasavaju sa mora.
"Albanski centri služe za promociju ideje da treba izgraditi pritvorne centre za migrante i tražioce azila u zemljama oko Evropske unije. Na taj način, Unija postoje tvrđava - a zatvori za ljude koji nisu počinili nikakav zločin, nalaze se oko nje", izjavio je Luka Kasarini iz organizacije za spasavanje ljudi na Mediteranu "MSH".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhDDGUDDua3Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Dva migrantska centra u Albaniji moći će da prime do 3.800 odraslih osoba koje će biti u procesu podnošenja zahteva za azil u Italiji. Ukoliko im ne bude odobren azil, oni će biti deportovani u, kako se navodi, bezbedne zemlje, ali se ne precizira u koje. Migranstki centri u Albaniji smatraće se italijanskom teritorijom, i u njima će biti zaposleno 400 radnika.&nbsp;
Albanski mediji pišu da su ukupni troškovi vođenja kampova procenjeni na 670 miliona evra za pet godina, a te troškove pokriva Italija.
Izvor: Insajder

Italijanski centar za migrante u Albaniji - za aktiviste sporan, za Brisel mogući model i u drugim državama (VIDEO)

Pomorski brod Libra napustio je luku Lampeduza u ponedeljak sa 16 muškaraca - deset iz Bangladeša i šest iz Egipta, koji su spaseni na moru nakon što su isplovili iz Libije, saopštile su italijanske vlasti, prenosi AP.
Prošle nedelje Italija je zvanično otvorila dva centra u Albaniji, gde planira da procesuira hiljade tražilaca azila van svojih granica.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/italija-pocela-da-izvozi-migrante-u-albaniju">Premeštanje migranata iz Italije u Albaniju</a> se obavlja u skladu sa kontroverznim sporazumom potpisanim krajem 2023. godine između krajnje desničarske vlade Italije, i vlade u Tirani o formiranju dva centra u Albaniji gde migranti mogu da podnesu zahtev za azil - u EU i tamo čekaju ishod.
Sporazum važi pet godina, a trošak za <a href="https://insajder.net/prenosimo/edi-rama-samo-ce-italija-moci-da-vodi-prihvatne-centre-za-azilante-u-albaniji">Italiju </a>procenjen je na 160 miliona evra godišnje.
Sporazum se odnosi na odrasle muškarce koje italijanska Ratna mornarica ili Obalska straža presretnu u međunarodnim vodama.
Pored Albanije italijanska vlada je zaključila sporazum i s Tunisom, predviđajući ekonomsku pomoć u zamenu za pojačane napore za hapšenje migranata koji bi za Evriopu.
Italija je takođe obnovila sporazum zaključen 2017. godine sa vladom Libije u Tripoliju, koju podržavaju UN, po kojem Rim pruža obuku i finansira libijsku Obalsku stražu da sprečava isplovljavan je migranata ili da ih s mora vraća u Libiju.
Izvor: Tanjug

Brod italijanske mornarice sa 16 migranata stigao u albansku luku Šeđin

Fon der Lajen je takođe pohvalila kontroverzne sporazume EU sa Tunisom i zajednički rad sa libijskim vlastima, koji podrazumeva evropsko finansiranje ovih zemalja da zadrže migrante na njihovim teritorijama, što je naišlo na osudu grupa za ljudska prava.
''Trebalo bi da istražimo moguće načine napredovanja u pogledu ideje o razvoju centara za povratak van EU, posebno s obzirom na novi zakonski predlog o povratku'', napisala je predsednica EK.
Lideri EU trebalo bi da se sastanu u četvrtak i petak na samitu o migracijama, nakon što je komisija saopštila da će predložiti nove mere, prenosi Gardijan.
Ilegalni migranti koji su stigli u Evropu prošle godine činili su manje od trećine od milion ljudi koji su stigli 2015. godine, ali to dalje utiče na izbore u većini evropskih zemalja i podstiče birače krajnje desnice.
Nemačka, Francuska, Danska, Švedska, Austrija, Italija i Slovenija uvele su granične kontrole kako bi suzbile dolaske ilegalnih migranata.
Sporazum Italije sa Albanijom, zemljom kandidatom za članstvo u EU, je da ona bude domaćin migracionim centrima za obradu zahteva muškaraca koji traže azil koji žele da uđu u Uniju.
Prvi migranti koji će biti poslati u Albaniju u okviru kontroverznog sporazuma o migraciji trebalo bi da stignu sutra.
Sporazum Italija-Albanija, za koji udruženja za ljudska prava kažu da je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, potpisali su italijanska premijerka Đorđa Meloni i njen albanski kolega Edi Rama u novembru prošle godine.
Izvor: Tanjug

Fon der Lajen pozvala na razmatranje mogućnosti slanja migranata u zemlje van EU

Očekuje se da će u albansku luku Šengđin pristati brod italijanske mornarice sa prvom grupom od 16 migranata koji su presretnuti u međunarodnim vodama i čiji će zahtevi za azil biti obrađeni u dva centra u Albaniji umesto u Italiji, prema petogodišnjem sporazumu između dve zemlje. 
 
Rama je, govoreći u Luksemburgu na konferenciji EU, ponovio da nijedna druga zemlja, osim Italije, neće moći da vodi centre za azil u Albaniji. 
 
On je rekao da Albanija oseća zahvalnost za desetine hiljada Albanaca koje je Italija dočekala kada je komunizam pao 1991. godine. 
 
Italijanska premijerka Đorđa Meloni danas je ocenila kao "hrabar" kontroverzni sporazum sa Albanijom, prema kojem je dogovoreno da Rim upravlja centrima za prihvat migranata u toj zemlji, prenosi agencija Frans pres. 
 
"To je novi, hrabar, do sada neviđen put, ali koji potpuno odražava evropski duh i mogu ga preduzeti i druge zemlje van EU", rekla je Meloni danas u obraćanju italijanskim senatorima. 
 
Rekla je da će se na inicijativu Italije održati neformalni sastanak, na margini samita Unije 17. i 18. oktobra, sa zemljama koje su najzainteresovanije za migrantsko pitanje. 
 
"Italija pokazuje dobar primer potpisivanjem protokola Italija-Albanija. Pazili smo da se sve uradi na najbolji mogući način i zadovoljni smo rezultatima tog rada. Ponosna sam da je sa te tačke Italija postala primer koji treba slediti", dodala je ona. 
 
Italijanski brod Libra napustio je luku Lampeduza na jugu Italije u ponedeljak sa 16 muškaraca koji su spašeni na moru, nakon što su isplovili iz Libije, saopštila je italijanska vlada. 
 
Broj migranata koji stižu u Italiju centralnom mediteranskom rutom iz Severne Afrike opao je za 61 procenat u 2024. 
 
Prema petogodišnjem sporazumu koji su prošlog novembra potpisali italijanska premijerka Đorđa Meloni i Rama, do 3.000 migranata koje svakog meseca pokupi italijanska obalska straža u međunarodnim vodama biće poslati u Albaniju. 
 
Oni će prvo biti pregledani na brodovima koji ih spasavaju pre nego što budu poslati u Albaniju na dalju proveru.
Izvor: Beta&nbsp;

Edi Rama: Samo će Italija moći da vodi prihvatne centre za azilante u Albaniji

Patrolni brod italijanske Ratne mornarice "Libra" isplovio je danas sa 16 muškaraca, rekao je za Frans pres vladin izvor. Brod je krenuo sa italijanskog ostrva Lampeduze i treba da stigne u Albaniju u sredu.
U prvoj turi je deset migranata iz Bangladeša i šest iz Egipta, rekao je taj izvor.&nbsp;
Njih su italijanske vlasti presrele u međunarodnim vodama u nedelju. Krenuli su ka Italiji iz oblasti Tripolija u Libiji.&nbsp;
Premeštanje migranata iz Italije u Albaniju se obavlja u skladu sa kontroverznim sporazumom potpisanim krajem 2023. godine između krajnje desničarske vlade Italije, i vlade u Tirani o formiranju dva centra u Albaniji gde migranti mogu da podnesu zahtev za azil - u EU i tamo čekaju ishod.
Sporazum važi pet godina, a trošak za Italiju procenjen je na 160 miliona evra godišnje.
Sporazum se odnosi na odrasle muškarce koje italijanska Ratna mornarica ili Obalska straža presretnu u međunarodnim vodama.
Procedura predviđa prvu kontrolu na vojnom brodu pre prebacivanja u centar na severu Albanije u luci Shengjin radi identifikaciju i zatim u drugi centar, u bivšoj vojnoj bazi u Lješu.
Tu će migranti biti "administrativnog zadržani" na osnovu odluke koju donosi prefekt Rima, smešteni u kućicama od po 12 kvadratnih metara, okruženi visokim zidovima i kamerama i uz policijski nadzor dok čekaju da im se obradi zahtev za azil.
Unutrašnjost kampa je pod odgovornošću Italijana, a za spoljašnje obezbeđenje je zadužena albanska policija.&nbsp;
Ovom procedurom nisu obuhvaćene osobe koje se po zakonu smatraju osetljivim: maloletnici, žene, osobe sa mentalnim problemima, osobe koje su žrtve mučenja, seksualnog nasilja ili trgovine ljudima.
Obrada zahteva za azil može da traje do četiri nedelje, prema jednom izvoru koji je upoznat sa procedurom.
Više od 300 italijanskih vojnika, lekara i sudija je uključeno u tu proceduru.&nbsp;
"Nema bodljikave žice, ima pomoći. Svako može da traži međunarodnu zaštitu i dobije odgovor za nekoliko dana", rekao je u subotu ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi, govoreći o "lakšim pritvornim centrima".&nbsp;
Ali sindikat za javnu upravu UILPA u petak je osudio uslove u tim centrima i ograničen pristup čak i vodi, struji i sredstvima komunikacije.
Eli Šlajn šefica Demokratske stranke (desni centar), glavne italijanske opozicione partije, rekla je da vlada Đorđe Meloni "podiže poreze i troši gotovo milijardu evra u pet godina na štetu osnovnih ljudskih prava".
Italija i Mađarska predložile su da se ovaj postupak proširi na evropskom nivou stvaranjem "čvorišta za povratak" - slanje ilegalnih migranata u zemlje izvan EU.
O tom predlogu bi moglo da se razgovara na samitu EU 17. i 18. oktobra u Briselu.&nbsp;
Pored Albanije italijanska vlada je zaključila sporazum i s Tunisom, predviđajući ekonomsku pomoć u zamenu za pojačane napore za hapšenje migranata koji bi za Evriopu.
Italija je takođe obnovila sporazum zaključen 2017. godine sa vladom Libije u Tripoliju, koju podržavaju UN, po kojem Rim pruža obuku i finansira libijsku Obalsku stražu da sprečava isplovljavan je migranata ili da ih s mora vraća u Libiju.
Izvor: Beta

Italija počela da izvozi migrante u Albaniju

Ovaj postupak usledio je zbog zauzimanja antimigrantskog stava u više zemalja EU, prenosi danas Politiko. 	
Apel EK da predloži nova, strožija pravila za vraćanje migranata potpisalo je još 14 zemalja članica EU, kao i Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn koje nisu unutar Unije, ali su članice Šengen zone, izvestila je agencija Rojters. 	
U pismu upućenom EK, članice EU navode da migranti koji nemaju pravo boravka u Uniji moraju snositi posledice, navodi se u izveštaju.&nbsp;
Ovakva inicijativa zemalja EU usledila je u okviru desničarskog zaokreta i jačanja antimigrantskog raspoloženja u više članica Unije.&nbsp;
Antimigrantska stranka bliska Rusiji, Slobodarska partija Austrije (FPO), dobila je, prvi put u svojoj istoriji, parlamentarne izbore održane prošlog vikenda, a kranje desničarske stranke ostvarile su veliki napredak i na izborima u Nemačkoj, Holandiji, Italiji i Francuskoj, navodi Politiko.&nbsp;
Mađarski premijer Viktor Orban zapretio je da će azilantima dati kartu u jednom pravcu - za Brisel, u znak protesta zbog kazni koje je EU odredila njegovoj zemlji zbog kršenja propisa o azilu u EU.&nbsp;
Grupa od 17 članica EU je u pismu EK zatražila nove propise kojima bi vladama bilo dozvoljeno da privedu ilegalne migrante ako predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost, kao i da ih primoraju da sarađuju sa vlastima, a da se istovremeno obezbedi da sve članice Unije koriste isti program za postupanje u ovakvim slučajevima.&nbsp;
Kandidat Austrije za sastav nove Evropske komisije Magnus Bruner verovatno će narednih meseci preuzeti dužnost najvišeg zvaničnika EU zaduženog za migracije, što će signalizirati zaokret u desno kada je reč o pristupu EU migrantima, navodi Politiko.&nbsp;
Ostaje da se vidi da li će buduća koaliciona vlada u Austriji izvršiti pritisak na EU da skrene još više u desno kada se radi o migrantskoj politici.&nbsp;
Lider stranke FPO Herbert Kikl optužio je austrijske partije za zloslutnu zaveru kojom žele da njegovu partiju isključe iz buduće koalicione vlade.&nbsp;
Ministri pravde zemalja EU razmotriće pitanje migracija na sastanku u Luksemburgu naredne nedelje.
Izvor: Tanjug

Migranti