U saopštenju se G.T. iz Kruševca sumnjiči za nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Dodaje se da je on prethodno, na autoputu Beograd-Niš odbio da se zaustavi na znak policijskih patrola.
Određeno mu je zadržavanje do 48 sati i biće priveden u Tužilaštvo, dodala je Policijska uprava Paraćin.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Paraćinska policija uhapsila muškarca u čijem vozilu je bilo 15 migranata

On je za agenciju Beta kazao da migranti prolaze mahom ka Bosni i Hercegovini i da su poslednjih meseci ponovo primetni na granicama Mađarske, odnosno EU sa Srbijom.
Rekao je da na severu Srbije ima "negde oko 300 ljudi duž granice sa Mađarskom koji pokušavaju da pređu granicu", od čega u tome ne uspe 50 do 70 ljudi, a mađarske vlasti ih vrate u Srbiju.
Đurović je podsetio da radi svega nekoliko od 17 prihvatnih i centara za azil Komesarijata za izbeglice i migracije, a u Vojvodini samo jedan kamp i to mali, za maloletnike bez pratnje roditelja.
Kazao je da se po podacima s terena migracija sve više odvija u organizaciji krijumčara koja je bolja, a da je "daleko od očiju javnosti i vlasti" što znači da je sada mnogo brža, ali i mnogo rizičnija.
Đurović je u vezi s tim pomenuo velike saobraćajne nesreće kod Pirota gde su migranti prevoženi s jednog kraja Srbije na drugi, i na nesreću na Drini gde su migranti pokušali da čamcem pređu u Bosnu i Herrcegovinu.
"S druge strane, izbeglice koje (krijumčari) prevoze, često završavaju u stanovima po većim gradovima koje drže krijumčari ili su u 'alternativnom smeštaju' van naselja gde postaju žrtve krijumčara koji od njih uzimaju novac, ucenjuju im prijatelje i porodice", naveo je on.
Po rečima Đurovića, krijmčari sada koriste i druge metode da bi dobili veći novac od ljudi koji plaćaju svoje krijumčarenje: "ako nemaju smeštaj, onda će da odu u ruke krijumčara koji će da im obezebede prihvat uz mnogo veću cenu, ali i rizik", napomenuo je Đurović.
"Ako kampovi (prihvatni i centri za azil) ne postoje kao opcija za ove ljude, onda ni nadležni ne mogu da kontrolišu ko dolazi i koje su im potrebe.., ne vidim kako drugačije može da se zaustavi krijumčarenje", rekao je on.
Đurović je kazao da migranti nisu prestali da dolaze, a ako ih vlast zaustavi, "ostaju prosto zaglavljuni" u Srbiji.
Upozorio je da "pri tome institucije neće biti svesne obima problema i njegove složenosti".
Kazao je da je za ovaj period godina karakteristika "to što se migacija odvija ispod radara institucija" i "postaje sve autonomnija i nevidljivija, ali ona postoji i omogućava da ljudi prolaze, pre svega ka Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Hrvatskoj".
Đurović je rekao i da se "policija trudi i pokušava da zaustavi i uhapsi krijumčare", a često reaguje i kada zatekne maloletnike bez pratnje koje odvozi u centre koji rade, ali "samo je pitanje vremena koliko će to da iscrpi polciju jer ona ne može da se bavi samo površinom tog problema", kazao je on.
Po njegovim rečima, migrantima trebaju smeštaj i adekvatna pomoć i da se uredi postupak koji treba da prođu, ali je to sada mnogo teže bez dovoljno kampova.
"Potrebno je da se ponovo otvore kampovi na mestima koje su pogodjena migracijama i kroz koje migranti prolaze, i da to budu mesta gde ljudi mogu da se obrate za pomoć i gde bi institucije mogle da se angažuju i da koliko-toliko kontrolišu migraciju", rekao je on.
Po rečima Đurovića, ukoliko radi samo nekoliko kampova, odnosno prihvatnih centara, moguće je dalje povećavanje problema.
Dodao je da ljudi ne prestaju da dolaze iz Turske i ocenio da je "Balkanska ruta" i dalje jedna od najvećih za migrante ka EU.
"U tom smislu moramo da se posvetimo ovom ppblemu, da ga kontrolišemo koliko možemo i to pre svega kroz omogućavanje prihvata ljudi dok su u Srbiji", Treba i "da se angažuje policija i posveti se krijumčarima", a i da ostale institucije rade svoj posao u kampovima i u koordinacij s Komesarijatom za izbeglice i migracije.
"Moramo i da tražimo od suseda da i oni prihvate svoj deo odgovornosti... migracija nije fenomen nastao u Srbiji, nego dolazi kroz EU" - preko Grčke i Bugarske, i zato zemlje EU, kao i sama EU imaju svoju odgovornost.
Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije je krajem jula saopštio da je zbog smanjenog dolaska migranata trajno zatvorio prihvatne centre u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi, a privremeno, od 1. avgusta do 30. septembra, centre za azil u Tutinu i Banji Koviljači i prihvatne centre u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima.
U punom kapacitetu rade centri za azil u Sjenici, Obrenovcu, Vranju i Krnjači i prihvatni centri u Bujanovcu, Preševu i Principovcu, dodao je Komesarijat i naveo da ima planove reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata.
Izvor: Beta

220x391

Radoš Đurović: Kroz Srbiju od početka godine prošlo više od 40.000 migranata

"U periodu od 1. januara do 2. septembra 2024. godine na državnim granicama Srbije evidentiran je pad od 61,8 odsto u broju nezakonitih prelazaka državne granice (10.216) u odnosu na isti period prethodne 2023. godine (26.775). Smanjenje broja nezakonitih prelazaka registrovano je kako na ulazu u Srbiju (63 odsto), tako i na izlazu iz Srbije (55,5 odsto)", naglasio je ministar na 10. jubilarnom Ministarskom sastanku Samita Zapadni Balkan "Berlinski proces".
Dačić je ukazao na to da je početkom ove godine broj nezakonitih prelazaka na spoljnim granicama EU na zapadno-balkanskoj ruti smanjen za trećinu, a da je naša zemlja dala ključni doprinos tom smanjenju.
"Srbija je posvećena jakom, jedinstvenom, regionalnom, ali i globalnom odgovoru na ovaj fenomen, uz poseban osvrt na praćenje promena modela krijumčara i trgovine ljudima", rekao je Dačić.
On je dodao da postoji intenzivna saradnja sa partnerskim službama u regionu, a naročito sa Evropolom i Fronteksom.
Ministar Dačić je naglasio značaj asistiranog dobrovoljnog povratka iregularnih migranata u zemlje porekla, kao jednog od najvažnijih instituta u suzbijanju iregularnih migracija.&nbsp;
Ministar je ukazao na neophodnost njegove kontinuirane promocije, kako bi iregularni migranti bili informisani o mogućnostima koje imaju za povratak u svoje zemlje porekla.
"Takođe, neophodno je nastaviti intenzivnu saradnju sa inostranim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u cilju tačnog utvrđivanja identiteta lica i pribavljanja putnog lista za strance radi povratka u zemlju porekla. Srbija će na osnovu Zajedničkog plana implementacije izraditi nacionalne planove implementacije uz operativnu, tehničku i finansijsku podršku Evropske komisije i agencija EU", kazao je on&nbsp;
Istakao bih da je sistem azila u Srbiji skoro u potpunosti harmonizovan sa pravom Evropske unije.
"Od februara 2024. godine, izdaje se putna isprava za izbeglice, a u toku je i izrada Master plana za EURODAK sa FRONTEKS-om", rekao je Dačić.
Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, on je naglasio da MUP Srbije u svom svakodnevnom radu ostvaruje intenzivnu saradnju sa inostranim partnerima u regionu, Evropi i šire.
"Proteklih godina, uspešno su realizovane brojne paralelne istrage, kao i predmeti u okviru zajedničkih istražnih timova, što predstavlja potvrdu kvaliteta i neophodnosti operativne međunarodne saradnje u suzbijanju organizovanog kriminala. Jedan od glavnih ciljeva je oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, kao najjači udarac kriminalu", rekao je Dačić.
Ministar je rekao da Srbija i MUP ostaju posvećeni rešavanju problema i suzbijanju svih vidova kriminala, a kroz postojeće mehanizme saradnje, ostaje pouzdan partner u unapređenju saradnje sa svim zemljama.
Dačić je istakao da je Srbija stub mira i sigurnosti u kompleksnom regionu jugoistočne Evrope, čvrsto opredeljena da pruži pun doprinos stabilnosti u regionu i svetu.
Izvor: Tanjug

Dačić: Srbija posvećena suzbijanju ilegalne migracije i svih vidova kriminala

Prema saopštenju tog tužilaštva, oni se sumnjiče da su deo sedmočlane &nbsp;organizovane kriminalne grupe koja je krijumčarila migrante preko teritorije Severne Makedonije u Srbiju.
Osumnjičeni su, navodi se, organizovali ilegalno prebacivanje grupa državljana migranata iz Sirije i drugih zemalja sa Bliskog i Dalekog istoka i zemalja iz Afrike - Iraka, Konga i Nigerije.
Petoro osumnjičenih privedeno je danas u policijskoj akciji "Kiper" i njima je, na zahtev tužioca, Osnovni krivični sud u Skoplju odredio pritvor od 30 dana. 
 
Jedna od preostale dve osobe je u bekstvu i za njega je odeđen pritvor, dok je &nbsp;poslednji, sedmi osumnjičeni, već u zatvoru Idrizovo kod Skoplja na izdržavanju kazne.
Otvaranju istrage Tužilaštva za organizovani kriminal i današnjoj akciji policije prethodila je <a href="https://jorm.gov.mk/naredba-za-istraga-protiv-sedum-licza-i-predlog-za-merka-pritvor-za-petmina-osomnicheni/">predistraga</a> koja je trajala od septembra 2023. do juna 2024. godine. 
 
Prema obezbeđenim dokazima iz predistražnog postupka, kako se navodi, prvoosumnjičeni se zajedno sa dve osobe - strana državljanina, i to jedno identifikovano lice poreklom iz Pakistana i N. N. lice državljanin Srbije, udružio i organizovao međunarodnu kriminalnu grupu u Severnoj Maakedoniji. 
 
Ta grupa je, precizira se, "bila deo međunarodne kriminalne mreže koja je, radi sticanja imovinske koristi, vršila krivična dela krijumčarenja migranata sa unapred određenim zadacima." 
 
"Osumnjičeni su u periodu od septembra 2023. do juna ove godine organizovali ilegalno prebacivanje grupa državljana migranata iz Sirije i drugih zemalja sa Bliskog i Dalekog istoka i zemalja Afrike – Iraka, Konga i Nigerije preko ilegalnih prelazaka na takozvanoj zelenoj granici. Nakon što su ilegalni migranti prevezeni na ranije dogovorene lokacije, prvoosumnjičeni je ,u dogovoru sa organizatorom N.N licem iz Srbije, organizovao dalji prijem i krijumčarenje iz Severne Makedonije u Srbiju", piše u saopštenju Tužilaštva.&nbsp;
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Srpski državljanin deo grupe za krijumčarenje migranata kroz Severnu Makedoniju u Srbiju

Vlada Mađarske je to najavila u avgustu, a poslednjih dana medijskom akcijom promovisala niz žutih gradskih autobusa iznajmljenih za to.
"EU bi da natera Mađarsku da pusti ilegalne imigrante koje zaustavimo na svojoj južnoj granici", rekao je u petak zamenik ministra unutrašnjih poslova Bence Retvari.
"Posle primene evropskih procedura, ponudićemo im besplatnu kartu u jednom pravcu do Brisela", rekao je on i dodao: "Ako ih Brisel želi, imaće ih".
To je odgovor Mađarske na rekordnu kaznu od 200 miliona evra koju joj je u junu izreklo evropsko pravosuđe zbog nepoštovanja sporazuma o pravu na azil, uz kaznu od milion evra dnevno sve dok ne uskladi svoju politiku s propisima EU. Ona odbija da to plati, smatrajući kaznu "nepravednom" i "skandaloznom".
Pretnja Mađarske prevozom migranata u Brisel je "neprihvatljiva", saopštila je belgijska državna sekretarka za azil i migracije Nikol de Mur.
"Ta vrsta bravura je štetna i kontraproduktivna" i "podriva solidarnost i saradnju u Uniji", ocenila je ona, upozorivši na "flagrantno kršenje evropskih i međunarodnih sporazuma".
Evropska komisija nije htela da komentariše, rekavši da je navikla na "bučne izjave Mađarske".
Ne propuštajući priliku da osudi navodnu "zamenu naroda" u zapadnoevropskim zemljama, nacionalistički mađarski premijer Viktor Orban žestoko se protivi dolasku migranata izvan Evrope u njegovu zemlju.
Od krize 2015, on je zabarikadirao Mađarsku podizanjem ograda na granicama, rekavši da želi da "odbrani" "hrišćansku" Evropu.
Ako Budimpešta ne plati kaznu, Evropska komisija može da joj je odbije od evropskih fondova koje još nije dala Mađarskoj. Uz to EU i dalje ne isplaćuje 19 milijardi evra zbog napada Mađarske na principe vladavine prava.
Izvor: Beta/ AFP

200x200

Mađarska pripremila autobuse za slanje u Brisel azilanata koji stižu iz Srbije

Uhapšene su O.K. (64) i P.K. (27) pošto je u vozilima "sitroen" i "reno", kojima su upravljale, policija zatekla osam ilegalnih migranata.
Policija je saopštila da je državljankama Rusije određeno zadržavanje do 48 časova i biće privedene Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru uz krivičnu prijavu za nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Izvor: Beta

Ruskinje uhapšene u Zaječaru zbog krijumčarenja migranata

Pirotska policija, saradnji sa kolegama iz pogranične policije Regionalnog centra granične policije prema Bugarskoj uhapsila je N.B.A. zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Osumnjičeni je, uz krivičnu prijavu, priveden Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, kažu u pirotskoj policiji.
Izvor: Tanjug

Uhapšen Rumun koji je krijumčario 19 migranata u teretnom vozilu

Grupe čiji su predstavnici razgovarali s novinarima londonskog lista "Gardijan", izrazili su žaljenje zbog smrti sedam ljudi na luksuznom brodu tokom oluje kod obale Italije. 
 
Nemačka humanitarna organizacija "Sea-Eye" koja je nedavno u jednoj misliji spasla 262 osobe na Sredozemnom moru, izjavila je da je odziv u slučaju "Baesiana" pokazao "užasan kontrast" jer "nažalost, stav medija, društva i politike zavisi od toga ko se davi". 
 
"Izveštavanje o tragedijama ili o našim akcijama spasavanja na Sredozemnom moru nije ni približno tako opsežno kao u slučaju brodoloma jedrilice kod Sicilije", saopštila je ta organizacija. 
 
"Baesian" je potonuo kod Portičelai, pošto se ispostavilo da je britanski tehnološki magnat Majk Linč bio na tom brodu, mediji širom sveta su pojačali izveštavanje, prateći svaki detalj razvoja događaja. 
 
Dok je "Baesian" dobio pomoć u roku od nekoliko minuta pošto je upozorio vlasti da tone, nekoliko dana kasnije su ignorisani pozivi u pomoć u vezi sa gumenjakom koji je sa 43 osobe tonuo u centralnom Sredozemnom moru, rekla je na društvenim mrežama druga nemačka nevladina organizacija, "Sea-Watch". 
 
Verovatno u pokušaju da se smanji opterećenje čamca i zaštiti četvoro dece u njemu, 12 migranata je skočilo u more i borilo se da ostane na površini. 
 
"Za italijanske i evropske vlasti postoje brodolomi napisani velikim i napisani malim slovima - u slučaju prvog se odmah spasava, a drugi je prepušten sudbini", kaže "Sea-Watch". 
 
Pošto su vlasti one na gumenjaku ostavile da čekaju više od 24 sata, spasilački brod nevladine organizacije je stigao i uspeo da ih spase. "Vlasti nisu ništa preduzele za spasavanje", kaže "Sea-Watch". "To nije slučajno, to je dvostruki standard EU". 
 
"Nije pogrešno intervenisati da bi se spasli bogati pojedinci na jahtama ili turisti, ali nije u redu nedoslednost u primeni iste strategije za spasavanje migranata u nevolji", rekao je Luka Kazarini, jedan od osnivača nevladine organizacije "Mediterranea Saving Humans". 
 
"Sea-Eye" kaže da su se oni koji su hteli da spasu živote tražilaca azila, borili sa upadljivo drugačijim uslovima: "Evropske vlade poput Italije nas kriminalizuju i sprečavaju da spasavamo, na primer tako što smo raspoređeni u izuzetno udaljene luke ili su naši brodovi zatočeni". 
 
Stav nevladinih organizacija je izgleda podržao papa Franja, koji je u sredu oštro osudio odnos prema ljudima koji prelaze Sredozemno more da bi ušli u Evropu, opisujući uskraćivanje pomoći plovilima kao "težak greh". 
 
"Ima onih koji sistematski i svim sredstvima rade da odbiju migrante", rekao je papa tokom nedeljne opšte audijencije na Trgu Svetog Petra. "A kada to svesno rade oni koji imaju odgovornost (vlast), to je težak greh", naglasio je on. 
 
U nedavnom izveštaju izračunato je da je to što Italija humanitarne spasilačke brodove redovno šalje u udaljene luke, dovelo do toga da su oni prošle godine izgubili 374 dana delovanja na moru što stvara dodatne troškove i aktivno ih sprečava da spasu više života. 
 
Organizacija "Sea-Watch" kaže da je "ogorčena zbog političkog licemerja" i ukazuje da je više od 30.000 ljudi u poslednjoj deceniji izgubilo život na Sredozemnom moru, a "svakodnevno vidimo aktivno nepružanje pomoći ljudima koji odnekud beže, iako spasavanje života ne sme zavisiti od boje nečije kože ili veličine novčanika". 
 
Oskar Kamps iz nevladine organizacije "Open Arms" je rekao da potonuće jedrilice kod Sicilije podseća na višemilionske napore spasavanja petorice ljudi iz podmornice "Titan" koji su 2023. ronili do olupine "Titanika" na severu Atlantskog okeana. 
 
"Resursi koji se ulažu u potragu za luksuznim brodom ili jahtom uopšte nisu isti" kao u sličaju potonuća broda s migrantim, rekao je on. 
 
Kao primer je naveo vađenje tela migranata iz mora: "Vlasti ne žele da ih vade jer je to za njih mnogo posla: moraju da ih identifikuju, uzmu uzorke DNK, sahrane", te mnogi migranti koji su se udavili, ostaju u moru. 
 
Zbog toga i administrativnih i političkih prepreka za spasilačke brodove rekao je da ga je "sramota što pripada ovom društvu" i "što smo deo Evropske unije koja je izgubila principe i vrednosti na kojima je zasnovana", zaključuje "Gardijan".
Izvor: Beta

Organizacije za izbeglice: Dvostruki standardi EU posle brodoloma - prednost imaju bogati belci

Taj incident usmerio je pažnju javnosti na diskusiju o pravilima o azilu i deportaciji jer je<a href="https://insajder.net/prenosimo/osumnjiceni-za-napad-u-zolingenu-priznao-zlocin"> osumnjičeni za napad u Zolingenu</a> bio tražilac azila iz Sirije koga vlada nije uspela da deportuje. 	
Ovaj nacrt dolazi nekoliko dana pre izbora u dve istočne države u kojima je antiimigraciona stranka AfD na vrhu anketa, čime se vrši dalji pritisak na vladajuću koaliciju centra da zauzme tvrđi stav po tom pitanju, prenosi Rojters. 	
<a href="https://insajder.net/prenosimo/solc-obec-ao-strozija-pravila-o-azilu-nakon-napada-u-gradu-zolingenu">Kancelar Olaf Šolc</a> je u utorak pozdravio ponudu opozicionog lidera Fridriha Merca da razgovara o rešenjima, ali je vlada odbila neke od njegovih predloga, poput proglašenja vanrednog stanja ili zabrane ulaska Sirijaca i Avganistanaca u Nemačku. 	
Paket, o kojem bi trebalo da glasaju donji i gornji dom nemačkog parlamenta, uključuje strože propise o oružju i pravila o vlasništvu, zabranu nošenja noževa i nošenja noževa na javnim događajima kao što su festivali i sportski događaji. 	
Federalni zakonski službenici će biti ovlašćeni da koriste tejzere, a provere prošlosti za dozvole za oružje će uključivati nove mere za sprečavanje ekstremista da nabave oružje, navodi se u vladinom dokumentu u kojem su navedene mere. 	
Berlin će takođe pooštriti zakone i procedure o azilu i boravišnoj dozvoli, uključujući snižavanje praga za deportaciju zbog krivičnog dela koje uključuje oružje ili opasno oruđe. 	
Kriterijumi za isključenje pojedinaca iz statusa azila ili izbeglice biće pooštreni, uključujući strože kazne za teška krivična dela, što će važiti i mlade prestupnike. 	
Tražioci azila biće isključeni iz primanja beneficija u Nemačkoj ako imaju zahteve u drugim evropskim zemljama, aizbeglice koje putuju u svoje matične zemlje bez posebnih razloga rizikuju da izgube status zaštite, navodi se u dokumentu. 	
''Ako neko jednostavno ode na odmor u svoju domovinu, a prethodno je tvrdio da tamo nije bezbedno, onda mora da izgubi status zaštite“, rekao je ministar pravde Marko Bušman na konferenciji za novinare. 	
Ovo pravilo se ne bi odnosilo na ukrajinske izbeglice, navodi se u saopštenju. 	
Paket takođe navodi mere za borbu protiv ''nasilnog islamizma“, uključujući davanje dozvole organima za sprovođenje zakona da koriste biometrijske podatke iz javno dostupnih onlajn izvora za prepoznavanje lica za identifikaciju osumnjičenih. 	
Vlada će ojačati ovlašćenja domaće obaveštajne agencije kada su u pitanju finansijske istrage i nastaviti da zabranjuje islamističke organizacije. 	
<a href="https://insajder.net/prenosimo/islamska-drzava-preuzela-odgovornost-za-napad-na-festivalu-u-zolingenu">Militantna grupa Islamska država </a>preuzela je odgovornost za <a href="https://insajder.net/prenosimo/najmanje-tri-osobe-ubijene-nozem-na-festivalu-u-nemackom-zolingenu">napad</a> u Zolingenu. 	
Vlasti su planirale da deportuju osumnjičenog u Bugarsku prošle godine prema pravilima Evropske unije o azilu, javljaju nemački mediji. 	
Ali deportacija je bila neuspešna jer muškarac nije bio u svom izbegličkom smeštaju kada su vlasti pokušale da izvrše naređenje, navodi se u izveštajima.
Izvor: Tanjug

Nemačka pooštrava mere bezbednosti i pravila za tražioce azila nakon napada u Zolingenu

Trninić je rekao da je potraga obustavljena danas, jer migranti koji su preživeli tvrde da se nije utopilo više od 11 osoba, koliko je tela i izvučeno iz Drine.
"Potraga može biti nastavljena ukoliko se istragom utvrdi da je više lica nestalo usled prevrtanja čamaca", rekao je Trninić.
Iz Policijske uprave Zvornik ranije je saopšteno da je od oko 30 migranata, koliko ih je čamcima pokušalo da pređe iz Srbije u BiH, njih 15 izašlo na obalu.
Iz Drine je izvučeno 11 tela, među kojima i telo bebe.
Izvor: Tanjug

Migranti