<article>"Svetlost svitaca – arheologija sećanja” je aplikacija nastala u okviru istoimenog projekta kojim koordinira Filmski festival Slobodna zona. Ovaj međunarodni projekat kulture sećanja nastao je kroz saradnju mladih iz Beograda i Berlina. Poput arheologa, učesnici projekta na istorijskim mestima nacionalsocijalističkog progona, stradanja i istrebljenja, traže skrivene tragove prošlosti, (raz)otkrivaju ih, suočavaju se se sa njom i čine je vidljivom kroz intervencije u javnom prostoru. Oni ne samo da stvaraju trenutni sadržaj na mestima sećanja, već kreiraju i transformišu ove intervencije u javnom prostoru u digitalni sadržaj koji će i van lokacije biti dostupan u okviru mobilne aplikacije TOTO. Reč je o virtuelnoj turi kroz Topovske šupe, prvi koncentracioni logor za Jevreje i Rome u okupiranoj Srbiji. Autorka projekta, Branka Pavlović navela je da se izložba u XIII beogradskoj gimnaziji sastoji od artefakata koje su učenici izmaštali ili iz arhivskih materijala otkrili i prikazali stvari koje su zarobljenici koristili.<figure><amp-img width="1280" height="854" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2-staging/swp/aw6325/media/20241210171224_d374e318375a321c857786a005e854d4295b9f670282232603832439d86cd84a.jpg"></amp-img><figcaption>Stara spomen ploča stradalim Jevrejima i Romima u Topovskim šupama, foto: Orion1964/wikipedia/CC BY 4.0</figcaption></figure> "I iz njihove perspektive ćemo moći da doživimo tu lokaciju, odnosno obe, i berlinsku i beogradsku i da prođemo kroz nju, bez obzira u kakvom je ona stanju. Beogradska lokacija nije u najboljem stanju i to je jedan od razloga zbog čega smo želeli da skrenemo pažnju na to“- navodi Branka Pavlović.Đaci XIII beogradske gimnazije su, uz učešće i podršku umetnika, pedagoga, istoričara i predstavnika romske i jevrejske zajednice osmislili virtuelno vođenje kroz Topovske šupe, a za logor Marcan u Berlinu, zaslužni su učenici tamošnje srednje škole "Ernst Hekel”. Sofija Sofrenić i Ognjen Savić, su učenici XIII beogradske gimnazije, ali i jedni od učesnika projekta. Ognjen je upotpunio izložbu kroz kadrove objektiva, a Sofija kroz slikarske radove."Mesto uopšte nije poznato široj javnosti, pa mi je bilo drago da možemo da učestvujemo i da prosto prikažemo to na neki, možda čak i zanimljivi način, da zainteresujemo naše vršnjake kroz ovu aplikaciju, kroz ovu izložbu koja je sada ovde postavljena u 13. begradskoj gimnaziji, da saznaju više na tu temu, da se informišu. Logor se nalazi na autokomandi gde mnogo ljudi prolazi svaki dan, a svi ti ljudi uopšte ne znaju kud idu i šta se tu dešavalo pre ne toliko, mnogo, vremena“- ističe Sofija, dok Ognjen objašnjava proces rada i navodi: ,,Ja sam to shvatio kao na način da smo mi trebali da uzmemo nešto što je nekako prividno, nešto što je možda zaboravljeno, nešto što nije puno ljudima poznato i da nekako kroz različite medije ga ispoljimo i spojimo u neku vrstu konglomerata svih disciplina“.Tokom Drugog svetskog rata, u Beogradu su postojala tri logora: Topovske šupe, Staro sajmište i Banjica. Logor Topovske šupe, aktivan od avgusta do decembra 1941. godine, bio je mesto zatočenja i pogubljenja oko 5.000 jevrejskih muškaraca i do 1.500 Roma, označavajući prvu fazu holokausta u Srbiji. Paralelno, logor Marcen u Berlinu, osnovan pred Olimpijske igre 1936. godine, služio je za internaciju Roma, odakle su mnogi kasnije deportovani i stradali u nacističkim logorima širom Evrope.Istoričarka Nataša Kostić kaže da je ova aplikacija, kao i propratni priručnik, pre svega jedan veoma dobar alat za nastavnike, i da su digitalne tehnologije vrlo važne u približavanju prošlosti mladima koje im olakšavaju učenje."Sam projekat je, pre svega, namenjen formalnom obrazovanju ali neformalnom, na kraju krajeva u Srbiji. U samoj aplikaciji, osim istorijskog sadržaja, istorijskih činjenica, fotografija, nalazi se video materijal koji je snimljen tokom radionica, ali nalaze se vrlo zanimljiva pitanja i zadaci koji često privlače pažnju učenika. Mi smo testirali već aplikaciju u toj prvoj fazi njenog nastanka i videli smo koliko su učenici reagovali na upravo te sadržaje vezane za zadatke koje su dobili“, istakla je Nataša Kostić.<figure><amp-img width="656" height="548" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2-staging/swp/aw6325/media/20241210171228_6bfbcb1b4bb2b8d99766d9d32cca737d741263202d51436823d16f903039094b.png"></amp-img><figcaption>Nova spomen ploča stradalim Jevrejima i Romima u Topovskim šupama, foto: Orion1964/wikipedia/CC BY-SA 4.0</figcaption></figure> Aplikacija i priručnik biće dostupni na tri jezika, dodatno će se unapređivati, ali i već sada korisnici IOS uređaja mogu skenirati qr kod sa sajta Slobodne zone, i istražiti ovu aplikaciju. Za ostale uređaje biće dostupna u januaru 2025. godine. Projekat Filmskog festivala Slobodna zona ,,Svetlost svitaca” pokrenut je pre dve godine sa željom da mladima ukaže na neke od lokacija Holokausta u Evropi. Prvo je pokrenuta aplikacija o lokalitetu Staro Sajmište (Beograd), a u planu je i rad sa školama u Kragujevcu, na temu poezije Desanke Maksimović i pesme "Krvava bajka”. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FBcVP7aQjaII&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Novinarke  Anita Bogojević i Biljana Barlov</article>

"Svetlost svitaca – arheologija sećanja” je aplikacija nastala u okviru istoimenog projekta kojim koordinira Filmski festival Slobodna zona. Ovaj međunarodni projekat kulture sećanja nastao je kroz saradnju mladih iz Beograda i Berlina. Poput arheologa, učesnici projekta na istorijskim mestima nacionalsocijalističkog progona, stradanja i istrebljenja, traže skrivene tragove prošlosti, (raz)otkrivaju ih, suočavaju se se sa njom i čine je vidljivom kroz intervencije u javnom prostoru. Oni ne samo da stvaraju trenutni sadržaj na mestima sećanja, već kreiraju i transformišu ove intervencije u javnom prostoru u digitalni sadržaj koji će i van lokacije biti dostupan u okviru mobilne aplikacije TOTO. Reč je o virtuelnoj turi kroz Topovske šupe, prvi koncentracioni logor za Jevreje i Rome u okupiranoj Srbiji.&nbsp; Autorka projekta, Branka Pavlović navela je da se izložba u XIII beogradskoj gimnaziji sastoji od artefakata koje su učenici izmaštali ili iz arhivskih materijala otkrili i prikazali stvari koje su zarobljenici koristili.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241210171224_d374e318375a321c857786a005e854d4295b9f670282232603832439d86cd84a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241210171224_d374e318375a321c857786a005e854d4295b9f670282232603832439d86cd84a" data-rendition-name="original" width="1280" height="854" loading="lazy" alt="Topovske šupe Spomen ploča "> <figcaption>Stara spomen ploča stradalim Jevrejima i Romima u Topovskim šupama, foto: Orion1964/wikipedia/CC BY 4.0</figcaption> </figure>  "I iz njihove perspektive ćemo moći da doživimo tu lokaciju, odnosno obe, i berlinsku i beogradsku i da prođemo kroz nju, bez obzira u kakvom je ona stanju. Beogradska lokacija nije u najboljem stanju i to je jedan od razloga zbog čega smo želeli da skrenemo pažnju na to“- navodi Branka Pavlović. Đaci XIII beogradske gimnazije su, uz učešće i podršku umetnika, pedagoga, istoričara i predstavnika romske i jevrejske zajednice osmislili virtuelno vođenje kroz Topovske šupe, a za logor Marcan u Berlinu, zaslužni su učenici tamošnje srednje škole "Ernst Hekel”. Sofija Sofrenić i Ognjen Savić, su učenici XIII beogradske gimnazije, ali i jedni od učesnika projekta. Ognjen je upotpunio izložbu kroz kadrove objektiva, a Sofija kroz slikarske radove. "Mesto uopšte nije poznato široj javnosti, pa mi je bilo drago da možemo da učestvujemo i da prosto prikažemo to na neki, možda čak i zanimljivi način, da zainteresujemo naše vršnjake kroz ovu aplikaciju, kroz ovu izložbu koja je sada ovde postavljena u 13. begradskoj gimnaziji, da saznaju više na tu temu, da se informišu. Logor se nalazi na autokomandi gde mnogo ljudi prolazi svaki dan, a svi ti ljudi uopšte ne znaju kud idu i šta se tu dešavalo pre ne toliko, mnogo, vremena“- ističe Sofija, dok Ognjen objašnjava proces rada i navodi:&nbsp; ,,Ja sam to shvatio kao na način da smo mi trebali da uzmemo nešto što je nekako prividno, nešto što je možda zaboravljeno, nešto što nije puno ljudima poznato i da nekako kroz različite medije ga ispoljimo i spojimo u neku vrstu konglomerata svih disciplina“. Tokom Drugog svetskog rata, u Beogradu su postojala tri logora: Topovske šupe, Staro sajmište i Banjica. Logor Topovske šupe, aktivan od avgusta do decembra 1941. godine, bio je mesto zatočenja i pogubljenja oko 5.000 jevrejskih muškaraca i do 1.500 Roma, označavajući prvu fazu holokausta u Srbiji. Paralelno, logor Marcen u Berlinu, osnovan pred Olimpijske igre 1936. godine, služio je za internaciju Roma, odakle su mnogi kasnije deportovani i stradali u nacističkim logorima širom Evrope. Istoričarka Nataša Kostić kaže da je ova aplikacija, kao i propratni priručnik, pre svega jedan veoma dobar alat za nastavnike, i da su digitalne tehnologije vrlo važne u približavanju prošlosti mladima koje im olakšavaju učenje. "Sam projekat je, pre svega, namenjen formalnom obrazovanju ali neformalnom, na kraju krajeva u Srbiji. U samoj aplikaciji, osim istorijskog sadržaja, istorijskih činjenica, fotografija, nalazi se video materijal koji je snimljen tokom radionica, ali nalaze se vrlo zanimljiva pitanja i zadaci koji često privlače pažnju učenika. Mi smo testirali već aplikaciju u toj prvoj fazi njenog nastanka i videli smo koliko su učenici reagovali na upravo te sadržaje vezane za zadatke koje su dobili“, istakla je Nataša Kostić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241210171228_6bfbcb1b4bb2b8d99766d9d32cca737d741263202d51436823d16f903039094b.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20241210171228_6bfbcb1b4bb2b8d99766d9d32cca737d741263202d51436823d16f903039094b" data-rendition-name="original" width="656" height="548" loading="lazy" alt="topovske šupe spomen ploča "> <figcaption>Nova spomen ploča stradalim Jevrejima i Romima u Topovskim šupama, foto: Orion1964/wikipedia/CC BY-SA 4.0</figcaption> </figure>  Aplikacija i priručnik biće dostupni na tri jezika, dodatno će se unapređivati, ali i već sada korisnici IOS uređaja mogu skenirati qr kod sa sajta Slobodne zone, i istražiti ovu aplikaciju. Za ostale uređaje biće dostupna u januaru 2025. godine. Projekat Filmskog festivala Slobodna zona ,,Svetlost svitaca” pokrenut je pre dve godine sa željom da mladima ukaže na neke od lokacija Holokausta u Evropi. Prvo je pokrenuta aplikacija o lokalitetu Staro Sajmište (Beograd), a u planu je i rad sa školama u Kragujevcu, na temu poezije Desanke Maksimović i pesme "Krvava bajka”.&nbsp; <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FBcVP7aQjaII&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Novinarke &nbsp;Anita Bogojević i Biljana Barlov

Teme

Topovske šupe, foto: Orion1964/Wikipedia/CC BY 4.0

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

ljudska prava

Holokaust

Marker

Više od vesti

Kultura sećanja kroz projekat i aplikaciju ,,Svetlost svitaca – arheologija sećanja” (VIDEO)

Kultura sećanja kroz projekat i aplikaciju ,,Svetlost svitaca – arheologija sećanja” (VIDEO)

Tagovi: