<p>Za sada niko nije preuzeo odgovornost.</p>
<p>Na snimku nadzorne kamere kod Spomenika Holokaustu vidi se osoba u crnom kako pred zoru ispisuje grafite.</p>
<p>Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo je na društvenoj mreži Iks (X) napisao da je "duboko zgrožen tim gnusnim postupcima usmerenim na jevrejsku zajednicu".</p>
<p>Ministar je u petak tražio pojačanje obezbeđenja jevrejske zajednice tokom praznika Šavuot koji traje od sutra do utorka uveče. On je to objasnio posebno tenzijama na Bliskom istoku i pozvao na "kontinuiranu izuzetnu budnost, naročito na javnim skupovima i verskim mestima".</p>
<p>Naveo je da je "jevrejska zajednica izložena antisemitskim aktima koji predstavljaju više od 60 odsto antireligijskih akata".</p>
<p>Gradonačelnica Pariza An Idalog je takođe osudila te napade i ukazala da "za antisemitizam nema mesta u Parizu ni u Francuskoj".</p>
<p>Francuska je dom najveće jevrejske zajednice u Evropi, a po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Francuskoj je 2024. godine zabeleženo 1.570 antisemitskih akata.</p>
<p>Izvor: <i>Beta / AFP</i></p>

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zelena farba bačena u Parizu na Spomenik Holokaustu, sinagoge i restoran

<p>Jevreji muškarci su najpre zatvarani <a href="https://youtu.be/fOOuEbbKOAk">u logorima</a> Topovske šupe i <a href="https://youtu.be/Qp9-ovPEH2w">Banjica </a>i svi su streljani do decembra 1941. Početkom decembra 1941. godine, otvoren je logor Sajmište, gde je zatvoreno više od 6.000 žena i dece, a svi su ubijeni do 10. maja 1942. godine.</p>
<p>Logor Sajmište bio je na teritoriji Nezavisne države Hrvatske, ali pod punom upravom i komandom Gestapoa, ukazala je Jevrejska opština, koja je povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta priredila 8. maja svečanu akademiju u Memorijalnom centru Staro sajmište, u saradnji sa gradskim vlastima i Bnei Brit ložom Srbija.</p>
<p>Prisutnima su se obratili Jovan Elazar, predsednik Bnei Brit lože Srbija, Violeta Filip, članica gradskog Veća grada Beograda, Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine Beograd i Krinka Vidaković Petrov, direktorka memorijalnog centra “Staro Sajmište”.</p>
<p>Akademiji su prisustvovali i nemačka ambasadorka Anke Konrad, zamenica ambasadorke Izraela Aleksandra Ben Ari, sekretar francuske ambasade Fejt Aksal, kao i pripadnici jevrejskih opština u Srbiji.</p>
<p>Skupština grada Beograda proglasila je 2014. godine 10. maj Danom sećanja na žrtve <a href="https://youtu.be/cLwhb6NYlhQ">Holokausta </a>u Beogradu.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F_6Xq-bEeCAE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Izvor: <i>FoNet</i></p>

Dan sećanja na žrtve Holokausta: Jevrejska opština Beograd podseća - tokom Drugog svetskog rata stradalo 88 odsto Jevreja

<p>Prva epizoda serijala posvećena je paviljonima Starog sajmišta koji su izgrađeni da Kraljevinu Jugoslaviju, jednu od pobednica Prvog svetskog rata privredno povežu sa svetom. Bili su i primer izuzetne moderne arhitekture, nešto što je trebalo da bude znak budućnosti, a postalo je ozloglašeno mesto stradanja tokom nemačke okupacije.&nbsp;</p>
<p>„Sve na svetu je divno, i najbednija egzistencija van logora a ovo je inkarnacija sviju zala“ – opisuje u pismu jedan od logoraša. U logorima su stradale desetine hiljada ljudi. Pa ipak, posle oslobođenja ta mesta stradanja su marginalizovana. I tako je ostalo decenijama, a situacija se nije promenila ni posle 2000-te godine koju su obeležile demokratske promene.&nbsp;</p>
<p>Naprotiv, posle 2000-te godine došlo je do privatizacije prostora koji su nekada bili logori - Staro sajmište i Topovske šupe.&nbsp;</p>
<p>„Ja sam posle nedelju dana, obilazeći taj prostor, video majstora koji otvaraju vrata na tom prostoru i pitao: 'Šta radite?' i dobio sam odgovor da će tu biti restoran“, svedoči Veran Matić, član Komisije za Staro sajmištei dodaje „Sad kad pogledate reklamu te kafane, kaže: 'Mesto za vrhunski hedonizam“ Bitka za memorijalne komplekse još traje.&nbsp;</p>
<p>I trajaće, jer kako kaže Krinka Vidaković Petrov, v.d. direktora Memorijalnog centra "Staro sajmište" – „ovo je maraton, ovo je na duge staze“.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D_6Xq-bEeCAE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>U drugoj epizodi edukativno-dokumentarnog serijala „Mesta stradanja“ Insajder<i> </i>donosi priču o logorima Topovske šupe i Jajinci, ljudima koji su stradali i odnosu društva prema tim sudbinama.</p>
<p><br/></p>
<p>U logoru Banjica tokom Drugog svetskog rata utamničeno je 30.000 ljudi. Među njima i 800 dece. Gotovo petina zarobljenika je i streljana. Do 60-tih godina Memorijalni centar je negovao sećanje samo na borce, a tek kasnije i na civilno stanovništvo, intelektualce i ljude koji su zatočeni jer su i od strane kolaboracionista bili prokuženi. Danas je ta kultura sećanja značajno marginalizovana.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQp9-ovPEH2w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Četvrta epizoda serijala Insajder televizije - “Mesta stradanja” posvećena je Aušvicu, najvećem nacističkom koncentracionom logoru u kome je umrlo između 1,1 I 1,5 miliona ljudi.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DfOOuEbbKOAk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>Devedeset odsto ubijenih bili su Jevreji. &nbsp;&nbsp;</p>
<p>Aušvic je već 77 godina Memorijalni centar koji priča jednu od najcrnjih stranica istorije čovečanstva, podseća kako ideologija mržnje može da zahvati sve delove društva i uči da sećanje nije samo stvar prošlosti već i budućnosti.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DcLwhb6NYlhQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da će se 27. januar obeležavati kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.&nbsp;</p>
<p>Odluka je tada doneta povodom šest decenija oslobođenja Aušvica. Bila je to inicijativa Silvana Šaloma, tadašnjeg ministara spoljnih poslova Izraela, čelnika delegacije te zemlje pri OUN.&nbsp;</p>
<p>Rezolucijom 60/7 iz 2005. pozvane su članice OUN na poštovanje žrtava Holokausta. Rezolucijom je apelovano da se ne dozvoli ma kakvo poricanje tragedije holokausta, kao i širenje mržnje uopšte, verski ili etnički motivisane.&nbsp;</p>
<p>Pozvano je isto tako na očuvanje prostora sećanja, obeležja, mesta stradanja, stratišta, kao i na instucionalizovano, sistematsko obrazovanje na temu holokausta.&nbsp;</p>
<p>Tokom Drugog svetskog rata nemački nacisti pobili su šest miliona Jevreja, kao i milione drugih, najviše na prostoru Centralne i Istočne Evrope.&nbsp;</p>
<p>Osim 27. januara kao Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u različitim zemljama postoje i posebni, nacionalni datumi sećanja na žrtve, kao 22. april u Srbiji.&nbsp;</p>
<p>Od termina holokaust, što je izvorno starogrčka reč u značenju spaljen, sami Jevreji radije koriste hebrejsku reč - šoa, u značenju katastrofa, tragična nesreća.&nbsp;</p>
<p>Koncentracioni logor Aušvic, najveći u sistemu logora nacističke Nemačke, ustrojen je maja 1940. a prestao je s radom januara 1945. kada su ga sovjetske trupe oslobodile. Aušvic se nalazi pedesetak kilometra zapadno od Krakova.&nbsp;</p>
<p>Do Drugog svetskog rata to je bila pogranična zona Nemačke i Poljske. Bio je to zapravo ogroman kompleks, sistem logora.&nbsp;</p>
<p>Nemačko osoblje i trupe povukli su se uglavnom uoči ulaska sovjetskih jedinica.&nbsp;</p>
<p>U jutarnjim satima 27. januara 1945. vojnici 100. pešadijske divizije sovjetske Crvene armije ušle su u logor Aušvic III.&nbsp;</p>
<p>Sredinom dana, u rano popodne u Aušvic I i II pristigle su jedinice 60. armije 1. ukrajinskog fronta.&nbsp;</p>
<p>Oslobodioci su na prostoru tri glavna logora i drugim delovima kompleksa pronašli približno 7.500 živih zatočenika.&nbsp;</p>
<p>Naišli su pritom na preko 830 hiljada ženskih odevnih predmeta, 370.000 muških odela, 44.000 pari cipela, 7.000 kilograma ljudske kose.&nbsp;</p>
<p>Po docnijem svedočenju prvih sovjetskih vojnika zatečeni logoraši bili su u prvo vreme sasvim nepoverljivi, otkravili su se tek pošto su uvereni da ih je oslobodila sovjetska vojska.&nbsp;</p>
<p>Odmah je organizovan medicinski tretman, pošto je postupak sa sasvim iscrpljenim i izgladnelim zatočenicima zahtevao poseban oprez. Sovjetska vojna medicinska služba i Poljski Crveni krst organizovali su terenske zdrastvene službe, improzivovane bolnice, kroz koje je prošlo oko 4.500 lica.&nbsp;</p>
<p>Logoraši su velikim delom bili tuberkulozni, imali su teške stomačne tegobe, bili su krajnje iscrpljeni.&nbsp;</p>
<p>Posle prvog prihvata organizovane su kompletne bolnice u kojima su se preživeli oporavljali. Oslobađanje logora Aušvic nije u prvom trenutku bitno privuklo pažnju javnosti, medija, pošto je sva pažnja bila usmerena na dalje ratne aktivnosti, odnosno konačni poraz nemačke ratne mašinerije.&nbsp;</p>
<p>Prvi sovjetski zvanični izveštaji govorili su uopšteno o žrtvama fašizma, bez specifikacija.&nbsp;</p>
<p>Kroz sudske procese prošlo je potonjih godina oko 15 procenata osoblja logora.&nbsp;</p>
<p>Tek decenijama kasnije, Aušvic je zbog razmera stradanja u tom logorskom kompleksu postao simbol čitavog sistema zločina nacističke Nemačke.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FajlWchW3qB8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Međunarodni dan žrtava Holokausta biće obeležen i u Srbiji, a premijer Miloš Vučević, kao izaslanik predsednika Republike, prisustvovaće obeležavanju i položiti venac na Spomenik "Menora u plamenu" na Dunavskom keju.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;Izvor: Tanjug, Insajder</p>

Danas je Dan sećanja na žrtve Holokausta i 80 godina od oslobođenja Aušvica (VIDEO)

<p>"Svetlost svitaca – arheologija sećanja” je aplikacija nastala u okviru istoimenog projekta kojim koordinira Filmski festival Slobodna zona. Ovaj međunarodni projekat kulture sećanja nastao je kroz saradnju mladih iz Beograda i Berlina. Poput arheologa, učesnici projekta na istorijskim mestima nacionalsocijalističkog progona, stradanja i istrebljenja, traže skrivene tragove prošlosti, (raz)otkrivaju ih, suočavaju se se sa njom i čine je vidljivom kroz intervencije u javnom prostoru. Oni ne samo da stvaraju trenutni sadržaj na mestima sećanja, već kreiraju i transformišu ove intervencije u javnom prostoru u digitalni sadržaj koji će i van lokacije biti dostupan u okviru mobilne aplikacije TOTO. Reč je o virtuelnoj turi kroz Topovske šupe, prvi koncentracioni logor za Jevreje i Rome u okupiranoj Srbiji.&nbsp;</p> <p>Autorka projekta, Branka Pavlović navela je da se izložba u XIII beogradskoj gimnaziji sastoji od artefakata koje su učenici izmaštali ili iz arhivskih materijala otkrili i prikazali stvari koje su zarobljenici koristili.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241210171224_d374e318375a321c857786a005e854d4295b9f670282232603832439d86cd84a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241210171224_d374e318375a321c857786a005e854d4295b9f670282232603832439d86cd84a" data-rendition-name="original" width="1280" height="854" loading="lazy" alt="Topovske šupe Spomen ploča "> <figcaption>Stara spomen ploča stradalim Jevrejima i Romima u Topovskim šupama, foto: Orion1964/wikipedia/CC BY 4.0<span></span></figcaption> </figure>  <p><br/> "I iz njihove perspektive ćemo moći da doživimo tu lokaciju, odnosno obe, i berlinsku i beogradsku i da prođemo kroz nju, bez obzira u kakvom je ona stanju. Beogradska lokacija nije u najboljem stanju i to je jedan od razloga zbog čega smo želeli da skrenemo pažnju na to“- navodi Branka Pavlović.</p> <p>Đaci XIII beogradske gimnazije su, uz učešće i podršku umetnika, pedagoga, istoričara i predstavnika romske i jevrejske zajednice osmislili virtuelno vođenje kroz Topovske šupe, a za logor Marcan u Berlinu, zaslužni su učenici tamošnje srednje škole "Ernst Hekel”. Sofija Sofrenić i Ognjen Savić, su učenici XIII beogradske gimnazije, ali i jedni od učesnika projekta. Ognjen je upotpunio izložbu kroz kadrove objektiva, a Sofija kroz slikarske radove.</p> <p>"Mesto uopšte nije poznato široj javnosti, pa mi je bilo drago da možemo da učestvujemo i da prosto prikažemo to na neki, možda čak i zanimljivi način, da zainteresujemo naše vršnjake kroz ovu aplikaciju, kroz ovu izložbu koja je sada ovde postavljena u 13. begradskoj gimnaziji, da saznaju više na tu temu, da se informišu. Logor se nalazi na autokomandi gde mnogo ljudi prolazi svaki dan, a svi ti ljudi uopšte ne znaju kud idu i šta se tu dešavalo pre ne toliko, mnogo, vremena“- ističe Sofija, dok Ognjen objašnjava proces rada i navodi:&nbsp;</p> <p>,,Ja sam to shvatio kao na način da smo mi trebali da uzmemo nešto što je nekako prividno, nešto što je možda zaboravljeno, nešto što nije puno ljudima poznato i da nekako kroz različite medije ga ispoljimo i spojimo u neku vrstu konglomerata svih disciplina“.</p> <p>Tokom Drugog svetskog rata, u Beogradu su postojala tri logora: Topovske šupe, Staro sajmište i Banjica. Logor Topovske šupe, aktivan od avgusta do decembra 1941. godine, bio je mesto zatočenja i pogubljenja oko 5.000 jevrejskih muškaraca i do 1.500 Roma, označavajući prvu fazu holokausta u Srbiji. Paralelno, logor Marcen u Berlinu, osnovan pred Olimpijske igre 1936. godine, služio je za internaciju Roma, odakle su mnogi kasnije deportovani i stradali u nacističkim logorima širom Evrope.</p> <p>Istoričarka Nataša Kostić kaže da je ova aplikacija, kao i propratni priručnik, pre svega jedan veoma dobar alat za nastavnike, i da su digitalne tehnologije vrlo važne u približavanju prošlosti mladima koje im olakšavaju učenje.</p> <p>"Sam projekat je, pre svega, namenjen formalnom obrazovanju ali neformalnom, na kraju krajeva u Srbiji. U samoj aplikaciji, osim istorijskog sadržaja, istorijskih činjenica, fotografija, nalazi se video materijal koji je snimljen tokom radionica, ali nalaze se vrlo zanimljiva pitanja i zadaci koji često privlače pažnju učenika. Mi smo testirali već aplikaciju u toj prvoj fazi njenog nastanka i videli smo koliko su učenici reagovali na upravo te sadržaje vezane za zadatke koje su dobili“, istakla je Nataša Kostić.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241210171228_6bfbcb1b4bb2b8d99766d9d32cca737d741263202d51436823d16f903039094b.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20241210171228_6bfbcb1b4bb2b8d99766d9d32cca737d741263202d51436823d16f903039094b" data-rendition-name="original" width="656" height="548" loading="lazy" alt="topovske šupe spomen ploča "> <figcaption>Nova spomen ploča stradalim Jevrejima i Romima u Topovskim šupama, foto: Orion1964/wikipedia/CC BY-SA 4.0<span></span></figcaption> </figure>  <p><br/> Aplikacija i priručnik biće dostupni na tri jezika, dodatno će se unapređivati, ali i već sada korisnici IOS uređaja mogu skenirati qr kod sa sajta Slobodne zone, i istražiti ovu aplikaciju. Za ostale uređaje biće dostupna u januaru 2025. godine. Projekat Filmskog festivala Slobodna zona ,,Svetlost svitaca” pokrenut je pre dve godine sa željom da mladima ukaže na neke od lokacija Holokausta u Evropi. Prvo je pokrenuta aplikacija o lokalitetu Staro Sajmište (Beograd), a u planu je i rad sa školama u Kragujevcu, na temu poezije Desanke Maksimović i pesme "Krvava bajka”.&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FBcVP7aQjaII&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Novinarke &nbsp;Anita Bogojević i Biljana Barlov</p>

Teme

Kultura sećanja kroz projekat i aplikaciju ,,Svetlost svitaca – arheologija sećanja” (VIDEO)

<p>Muzej, koji se nalazi u južnom poljskom gradu Osvjećim, doneo je odluku da isključi Moskvu po treći put otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.</p>
<p>Direktor Muzeja Pjotr Civinski rekao je danas da predstavnici Rusije neće biti pozvani na događaje povodom 80. godišnjice oslobođenja logora.</p>
<p>"Ovo je godišnjica oslobođenja. Sećamo se žrtava, ali slavimo i slobodu. Teško je zamisliti prisustvo Rusije, koja očigledno ne razume vrednost slobode. Njeno prisustvo bi bilo cinično. Voleo bih da jednog dana to ponovo postane moguće, ali budimo ozbiljni - to se definitivno neće dogoditi u naredna četiri meseca", rekao je Civinski, prenosi TVP World.</p>
<p>U saopštenju se napominje da će 27. januara 2025. godine biti obeleženo 80 godina od oslobođenja nemačkog nacističkog koncentracionog logora "Aušvic-Birkenau" u Aušvicu.</p>
<p>"26. i 27. januara 2025. godine Muzej će biti zatvoren za posetioce. Međutim, za one koji žele da obeleže ovu posebnu godišnjicu, 27. januara biće pripremljen poseban otvoreni program na mestu Spomen obeležja", dodaju iz Muzeja.</p>
<p>Nacistički koncentracioni logor „Aušvic-Birkenau“ u Aušvicu u Poljskoj radio je od maja 1940. do januara 1945. godine.&nbsp;</p>
<p>Nemački nacisti su u Aušvicu ubili oko 1,1 milion ljudi, uglavnom Jevreja, ali i Poljaka, Roma i Sinta, sovjetskih ratnih zarobljenika i ljudi drugih nacionalnosti, pre nego što je Crvena armija oslobodila logor 27. januara 1945. godine, podseća poljski TV kanal.</p>
<p>Izvor: <i>Tanjug</i></p>

Rusiji zabranjeno da prisustvuje obeležavanju 80 godina oslobođenja Aušvica

<p>Tog jutra, na osnovu dostave, denuncijacije, policijski organi upali su u skrovište u kome se porodica Frank skrivala u Amsterdamu tokom dve godine.&nbsp;</p> <p>Anelis Mari Frank rođena je juna 1929. u Nemačkoj, u Frankfurtu, u porodici uglavnom asimilovamih sekularnih Jevreja. Porodica se pošto su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj 1933. preselila u obližnju Holandiju, tako da je Ana veći deo života provela u toj zemlji.&nbsp;</p> <p>Postojala je verovatno nada da će Holandija, poput situacije u Prvom svetskom ratu, ostati neutralna.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240804100812_77005ba92e6636fce2d81b0c20f3d2b51e67d1b12e75a169337dfc22944c1dc4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240804100812_77005ba92e6636fce2d81b0c20f3d2b51e67d1b12e75a169337dfc22944c1dc4" data-rendition-name="original" width="800" height="917" loading="lazy" alt="ana frank"> <figcaption>Ana Frank, školska fotografija, foto: Javno vlasništvo<span></span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>U Drugom svetskom ratu, međutim, razvoj događaja je bio drugačiji.&nbsp;</p> <p>U sklopu borbi protiv Francuske Nemačka je tada okupirala i sve tri zemlje Beneluksa, a ne samo Belgiju i Luksemburg kao u Prvom svetskom ratu.</p> <p>&nbsp;Uostalom, Francuska je okupirana upravo preko Belgije, zaobilaženjem Mažino linije.&nbsp;</p> <p>Porodica Frank se iz Nemačke izvukla postupno.&nbsp;</p> <p>Majka Edit (1900 - 1945) i dve kćerke Margo i Ana su u prvo vreme prešle kod njenih roditelja u Ahen.&nbsp;</p> <p>Otac Oto (1889 - 1980) koji je bio preduzetnik, industrijalac, inače nemački ratni veteran iz Prvog svetskog rata, ostao je u Frankfurtu kako bi organizovao prebacivanje posla u Amsterdam.&nbsp;</p> <p>Približno 300. 000 Jevreja je napustilo Nemačku pošto su nacisti preuzeli vlast, do početka Drugog svetskog rata septembra 1939.&nbsp;</p> <p>Majka i dve kćerke u Amsterdam su dospele februara 1934.&nbsp;</p> <p>Očeva preduzeća u Amsterdamu bavila su se proizvodnjom začina i dodataka, uglavnom biljnog porekla, za potrebe prehrambene industrije, posebno za prerađevine od mesa.&nbsp;</p> <p>Maja 1940. i Holandija, njihovo dotadašnje utočište, našla se pod vlašću nemačkih nacista.&nbsp;</p> <p>Progon Jevreja je intenziviran kako je rat odmicao, posebno posle tzv konferencije u Vanzeu, predgrađu Berlina, januara 1942, kada su usklađivani detalji vezani za takozvano Konačno rešenje, što je značilo sistematsko, potpuno uništenje Jevreja.&nbsp;</p> <p>Pošto je situacija postala nemoguća porodica Frank se smestila u skrovište u Amsterdamu, u poslovnoj zgradi Ota Franka.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024080410084_f680c7d927c2251a62e5017f7b069018594824a870385b3f95377b6f94afed42.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2024080410084_f680c7d927c2251a62e5017f7b069018594824a870385b3f95377b6f94afed42" data-rendition-name="original" width="800" height="1229" loading="lazy" alt="Ana Frank Amsterdam sklonište"> <figcaption>Bivše zgrade Opekte u kojima je Tajno skrovište, danas Kuća Ane Frank. foto: Massimo Catarinella/wikipedia/CC BY-SA 3.0<span></span></figcaption> </figure>  <p><br/> U tom skrovištu Frankovi su proveli oko dve godine, dok nisu otkriveni i pohapšeni.&nbsp;</p> <p>Dnevnik i druge Anine zapise sačuvala je Mip Gis, da bi ga predala Otu Franku pošto se vratio u Amsterdam po okončanju rata.&nbsp;</p> <p>Gis, koja je inače radila kao sekretarica u preduzeću koje je vodio Oto Frank, presudno je pomagala sve vreme dok su se skrivali.</p> <p>Sa još troje kolega, Gis ih je snabdevala hranom i svim drugim neophodnim potrepštinama, sve vreme tokom skrivanja, do avgusta 1944, kada su potkazani i pohapšeni.&nbsp;</p> <p>Uz porodicu Frank u skrovištu su se prikrivale još četiri osobe.&nbsp;</p> <p>Rat je od njih osmoro preživao jedino Oto.&nbsp;</p> <p>Dnevnik sadrži zapise koje ja Ana unosila počev od 12. juna 1942. Poslednji unos je pod datumom 1. avgust 1944.&nbsp;</p> <p>Otac joj je za 13. rođendan, 12. juna 1942, poklonio leksikon, dnevnik, na koji mu je ukazala prethodno, videvši ga u prolazu u izlogu. Tako je počela da vodi dnevnik.&nbsp;</p> <p>Pisala je o različitim temama, prilikama u Holandiji pod okupacijom, žalila za bakom koja je tada umrla, međusobnim odnosima, emocijama, opštoj napetosti, nadama za neko drugo vreme.&nbsp;</p> <p>Pre svega, taj dnevnik je veliko introspektivno svedočanstvo, razmišljanje.&nbsp;</p> <p>Bila je svesna da želi da se bavi pisanjem, najverovatnije pre svega novinarstvom.&nbsp;</p> <p>Zanimljivo je da je Ana u dnevniku dosledno koristila pseudonime, nesumnjivo iz predostrožnosti, kako bi prikrila pomagače u slučaju da skrovište bude otkriveno.&nbsp;</p> <p>Naknadno je unosila izmene u dnevnik, na posebnim umetnutim listovima.&nbsp;</p> <p>Prostor njihovog prikrivanja nalazio se u poslovnoj zgradi firme njenog oca, u ulici Prinsengraht. Preduzeće je bilo oduzeto i životarilo je u uslovoma rata i okupacije.&nbsp;</p> <p>Prethodno, postojala je ideja da se zapute u Ameriku, što nije uspelo. A po odlasku u skrovište zvanična priča je bila da se nalaze u Švajcarskoj.&nbsp;</p> <p>Ulaz u skrovište unutar poslovnih prostorija bio je maskiran policom za knjige.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024080410080_bdc8ce6da8b4fbd891e5fcb206ece72dc4b695967fb40c502c8f9367e3491b47.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2024080410080_bdc8ce6da8b4fbd891e5fcb206ece72dc4b695967fb40c502c8f9367e3491b47" data-rendition-name="original" width="800" height="1116" loading="lazy" alt="Polica knjige Ana Frank"> <figcaption>Rekonstruisana polica za knjige koja se nalazila na ulazu u skrovište u kom se skrivala porodica Frank, foto: Bungle/wikipedia/CC BY-SA 3.0<span></span></figcaption> </figure>  <p><br/> Pošto su otkriveni i pohapšeni porodica Frank nekoliko dana je zatočena u Amsterdamu. Potom, iz tranzitnog logora Vesterbrok prebačeni su u Aušvic, početkom septembra 1944.&nbsp;</p> <p>Ana je umrla od bolesti, tifusa, prethodno teško iscrpljena, sedam meseci po hapšenju, u koncentracionom logoru Bergen Belzen, otprilike mesec dana pre oslobođenja logora 15. aprila 1945.</p> <p>&nbsp;Tačan datum njene smrti nije poznat. Najverovatnije je to bilo u prvoj polovini marta.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024080410084_948e799e007fa181da4596996c19e72030cded43d5e32c0a2146593366cdcd99.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2024080410084_948e799e007fa181da4596996c19e72030cded43d5e32c0a2146593366cdcd99" data-rendition-name="original" width="1280" height="960" loading="lazy" alt="Ana Frank Logor"> <figcaption>Delimična rekonstrukcija kasarne u tranzitnom logoru Vesterbork, gde se Ana Frank nalazila od avgusta do septembra 1944. godine, foto: Blacknight/Wikipedia/Javno vlasništvo<span></span></figcaption> </figure>  <p><br/> Majka i starija sestra Margo su umrle veruje se u februaru.&nbsp;</p> <p>Kada je dobio Anin dnevnik, za koji nije znao, Oto Frank čitajući ga otkriva njenu ličnu dimenziju, uz brojne njemu do tada nepoznate detalje.&nbsp;</p> <p>Shvatio je da je to svojevrsno otkrivenje, i da bi ga valjalo objaviti, između ostalog pod utiskom njene želje da postane pisac.&nbsp;</p> <p>Dnevnik je objavljen u celosti, osim pojedinih manjih delova koji su se odnosili na porodične prilike, najintimnije detalje, i nisu od interesa za celinu priče.&nbsp;</p> <p>Otac, jedini preživeli iz porodice Frank, njen dnevnik izvesno je objavio osim iz ličnih razloga i kao dragoceno svedočanstvo tragičnog stradanja Jevreja, jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanjima ljudi kao posledica nacizma.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024080410088_3f2687656bbacd34d6bc90b5a204b22a5d6074e93d9c349935811dfa72290f96.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="2024080410088_3f2687656bbacd34d6bc90b5a204b22a5d6074e93d9c349935811dfa72290f96" data-rendition-name="original" width="800" height="1067" loading="lazy" alt="Ana Frank spomenik"> <figcaption>Spomenik Margo i Ani Frank na bivšem mestu logora Bergen-Belzen, foto: Arne List/Wikipedia/CC BY-SA 3.0<span></span></figcaption> </figure>  <p><br/> Dnevnik je prvobitno objavljen 1947, u Holandiji.&nbsp;</p> <p>Godine 1950. pojavljuju se izdanja u Francuskoj, Nemačkoj, dve godine potom u Britaniji i SAD, pod naslovom "Dnevnik mlade devojčice".&nbsp;</p> <p>Zanimljivo je da je prvo izdanje u Japanu prodato u čak 100.000 primeraka, kao i da u Britaniji knjiga nikada nije postala popularna.&nbsp;</p> <p>Preveden je na 65 jezika i objavljen u približno 35 miliona primeraka.&nbsp;</p> <p>U pojedinim zemljama, kao nekada u Jugoslaviji, Dnevnik Ane Frank je bio i školsko štivo.</p> <p>Izvor: Tanjug</p>

Holokaust

Zelena farba bačena u Parizu na Spomenik Holokaustu, sinagoge i restoran

Dan sećanja na žrtve Holokausta: Jevrejska opština Beograd podseća - tokom Drugog svetskog rata stradalo 88 odsto Jevreja

Danas je Dan sećanja na žrtve Holokausta i 80 godina od oslobođenja Aušvica (VIDEO)

Kultura sećanja kroz projekat i aplikaciju ,,Svetlost svitaca – arheologija sećanja” (VIDEO)

Rusiji zabranjeno da prisustvuje obeležavanju 80 godina oslobođenja Aušvica

Osam decenija od hapšenja Ane Frank, dnevnik potresno svedočanstvo o Holokaustu i tragediji jedne porodice