"Svetlost svitaca – arheologija sećanja” je aplikacija nastala u okviru istoimenog projekta kojim koordinira Filmski festival Slobodna zona. Ovaj međunarodni projekat kulture sećanja nastao je kroz saradnju mladih iz Beograda i Berlina. Poput arheologa, učesnici projekta na istorijskim mestima nacionalsocijalističkog progona, stradanja i istrebljenja, traže skrivene tragove prošlosti, (raz)otkrivaju ih, suočavaju se se sa njom i čine je vidljivom kroz intervencije u javnom prostoru. Oni ne samo da stvaraju trenutni sadržaj na mestima sećanja, već kreiraju i transformišu ove intervencije u javnom prostoru u digitalni sadržaj koji će i van lokacije biti dostupan u okviru mobilne aplikacije TOTO. Reč je o virtuelnoj turi kroz Topovske šupe, prvi koncentracioni logor za Jevreje i Rome u okupiranoj Srbiji.&nbsp; Autorka projekta, Branka Pavlović navela je da se izložba u XIII beogradskoj gimnaziji sastoji od artefakata koje su učenici izmaštali ili iz arhivskih materijala otkrili i prikazali stvari koje su zarobljenici koristili.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241210171224_d374e318375a321c857786a005e854d4295b9f670282232603832439d86cd84a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241210171224_d374e318375a321c857786a005e854d4295b9f670282232603832439d86cd84a" data-rendition-name="original" width="1280" height="854" loading="lazy" alt="Topovske šupe Spomen ploča "> <figcaption>Stara spomen ploča stradalim Jevrejima i Romima u Topovskim šupama, foto: Orion1964/wikipedia/CC BY 4.0</figcaption> </figure>  "I iz njihove perspektive ćemo moći da doživimo tu lokaciju, odnosno obe, i berlinsku i beogradsku i da prođemo kroz nju, bez obzira u kakvom je ona stanju. Beogradska lokacija nije u najboljem stanju i to je jedan od razloga zbog čega smo želeli da skrenemo pažnju na to“- navodi Branka Pavlović. Đaci XIII beogradske gimnazije su, uz učešće i podršku umetnika, pedagoga, istoričara i predstavnika romske i jevrejske zajednice osmislili virtuelno vođenje kroz Topovske šupe, a za logor Marcan u Berlinu, zaslužni su učenici tamošnje srednje škole "Ernst Hekel”. Sofija Sofrenić i Ognjen Savić, su učenici XIII beogradske gimnazije, ali i jedni od učesnika projekta. Ognjen je upotpunio izložbu kroz kadrove objektiva, a Sofija kroz slikarske radove. "Mesto uopšte nije poznato široj javnosti, pa mi je bilo drago da možemo da učestvujemo i da prosto prikažemo to na neki, možda čak i zanimljivi način, da zainteresujemo naše vršnjake kroz ovu aplikaciju, kroz ovu izložbu koja je sada ovde postavljena u 13. begradskoj gimnaziji, da saznaju više na tu temu, da se informišu. Logor se nalazi na autokomandi gde mnogo ljudi prolazi svaki dan, a svi ti ljudi uopšte ne znaju kud idu i šta se tu dešavalo pre ne toliko, mnogo, vremena“- ističe Sofija, dok Ognjen objašnjava proces rada i navodi:&nbsp; ,,Ja sam to shvatio kao na način da smo mi trebali da uzmemo nešto što je nekako prividno, nešto što je možda zaboravljeno, nešto što nije puno ljudima poznato i da nekako kroz različite medije ga ispoljimo i spojimo u neku vrstu konglomerata svih disciplina“. Tokom Drugog svetskog rata, u Beogradu su postojala tri logora: Topovske šupe, Staro sajmište i Banjica. Logor Topovske šupe, aktivan od avgusta do decembra 1941. godine, bio je mesto zatočenja i pogubljenja oko 5.000 jevrejskih muškaraca i do 1.500 Roma, označavajući prvu fazu holokausta u Srbiji. Paralelno, logor Marcen u Berlinu, osnovan pred Olimpijske igre 1936. godine, služio je za internaciju Roma, odakle su mnogi kasnije deportovani i stradali u nacističkim logorima širom Evrope. Istoričarka Nataša Kostić kaže da je ova aplikacija, kao i propratni priručnik, pre svega jedan veoma dobar alat za nastavnike, i da su digitalne tehnologije vrlo važne u približavanju prošlosti mladima koje im olakšavaju učenje. "Sam projekat je, pre svega, namenjen formalnom obrazovanju ali neformalnom, na kraju krajeva u Srbiji. U samoj aplikaciji, osim istorijskog sadržaja, istorijskih činjenica, fotografija, nalazi se video materijal koji je snimljen tokom radionica, ali nalaze se vrlo zanimljiva pitanja i zadaci koji često privlače pažnju učenika. Mi smo testirali već aplikaciju u toj prvoj fazi njenog nastanka i videli smo koliko su učenici reagovali na upravo te sadržaje vezane za zadatke koje su dobili“, istakla je Nataša Kostić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241210171228_6bfbcb1b4bb2b8d99766d9d32cca737d741263202d51436823d16f903039094b.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20241210171228_6bfbcb1b4bb2b8d99766d9d32cca737d741263202d51436823d16f903039094b" data-rendition-name="original" width="656" height="548" loading="lazy" alt="topovske šupe spomen ploča "> <figcaption>Nova spomen ploča stradalim Jevrejima i Romima u Topovskim šupama, foto: Orion1964/wikipedia/CC BY-SA 4.0</figcaption> </figure>  Aplikacija i priručnik biće dostupni na tri jezika, dodatno će se unapređivati, ali i već sada korisnici IOS uređaja mogu skenirati qr kod sa sajta Slobodne zone, i istražiti ovu aplikaciju. Za ostale uređaje biće dostupna u januaru 2025. godine. Projekat Filmskog festivala Slobodna zona ,,Svetlost svitaca” pokrenut je pre dve godine sa željom da mladima ukaže na neke od lokacija Holokausta u Evropi. Prvo je pokrenuta aplikacija o lokalitetu Staro Sajmište (Beograd), a u planu je i rad sa školama u Kragujevcu, na temu poezije Desanke Maksimović i pesme "Krvava bajka”.&nbsp; <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FBcVP7aQjaII&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Novinarke &nbsp;Anita Bogojević i Biljana Barlov

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kultura sećanja kroz projekat i aplikaciju ,,Svetlost svitaca – arheologija sećanja” (VIDEO)

Muzej, koji se nalazi u južnom poljskom gradu Osvjećim, doneo je odluku da isključi Moskvu po treći put otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.
Direktor Muzeja Pjotr Civinski rekao je danas da predstavnici Rusije neće biti pozvani na događaje povodom 80. godišnjice oslobođenja logora.
"Ovo je godišnjica oslobođenja. Sećamo se žrtava, ali slavimo i slobodu. Teško je zamisliti prisustvo Rusije, koja očigledno ne razume vrednost slobode. Njeno prisustvo bi bilo cinično. Voleo bih da jednog dana to ponovo postane moguće, ali budimo ozbiljni - to se definitivno neće dogoditi u naredna četiri meseca", rekao je Civinski, prenosi TVP World.
U saopštenju se napominje da će 27. januara 2025. godine biti obeleženo 80 godina od oslobođenja nemačkog nacističkog koncentracionog logora "Aušvic-Birkenau" u Aušvicu.
"26. i 27. januara 2025. godine Muzej će biti zatvoren za posetioce. Međutim, za one koji žele da obeleže ovu posebnu godišnjicu, 27. januara biće pripremljen poseban otvoreni program na mestu Spomen obeležja", dodaju iz Muzeja.
Nacistički koncentracioni logor „Aušvic-Birkenau“ u Aušvicu u Poljskoj radio je od maja 1940. do januara 1945. godine.&nbsp;
Nemački nacisti su u Aušvicu ubili oko 1,1 milion ljudi, uglavnom Jevreja, ali i Poljaka, Roma i Sinta, sovjetskih ratnih zarobljenika i ljudi drugih nacionalnosti, pre nego što je Crvena armija oslobodila logor 27. januara 1945. godine, podseća poljski TV kanal.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Rusiji zabranjeno da prisustvuje obeležavanju 80 godina oslobođenja Aušvica

Tog jutra, na osnovu dostave, denuncijacije, policijski organi upali su u skrovište u kome se porodica Frank skrivala u Amsterdamu tokom dve godine.&nbsp; Anelis Mari Frank rođena je juna 1929. u Nemačkoj, u Frankfurtu, u porodici uglavnom asimilovamih sekularnih Jevreja. Porodica se pošto su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj 1933. preselila u obližnju Holandiju, tako da je Ana veći deo života provela u toj zemlji.&nbsp; Postojala je verovatno nada da će Holandija, poput situacije u Prvom svetskom ratu, ostati neutralna.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240804100812_77005ba92e6636fce2d81b0c20f3d2b51e67d1b12e75a169337dfc22944c1dc4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240804100812_77005ba92e6636fce2d81b0c20f3d2b51e67d1b12e75a169337dfc22944c1dc4" data-rendition-name="original" width="800" height="917" loading="lazy" alt="ana frank"> <figcaption>Ana Frank, školska fotografija, foto: Javno vlasništvo</figcaption> </figure>  U Drugom svetskom ratu, međutim, razvoj događaja je bio drugačiji.&nbsp; U sklopu borbi protiv Francuske Nemačka je tada okupirala i sve tri zemlje Beneluksa, a ne samo Belgiju i Luksemburg kao u Prvom svetskom ratu. &nbsp;Uostalom, Francuska je okupirana upravo preko Belgije, zaobilaženjem Mažino linije.&nbsp; Porodica Frank se iz Nemačke izvukla postupno.&nbsp; Majka Edit (1900 - 1945) i dve kćerke Margo i Ana su u prvo vreme prešle kod njenih roditelja u Ahen.&nbsp; Otac Oto (1889 - 1980) koji je bio preduzetnik, industrijalac, inače nemački ratni veteran iz Prvog svetskog rata, ostao je u Frankfurtu kako bi organizovao prebacivanje posla u Amsterdam.&nbsp; Približno 300. 000 Jevreja je napustilo Nemačku pošto su nacisti preuzeli vlast, do početka Drugog svetskog rata septembra 1939.&nbsp; Majka i dve kćerke u Amsterdam su dospele februara 1934.&nbsp; Očeva preduzeća u Amsterdamu bavila su se proizvodnjom začina i dodataka, uglavnom biljnog porekla, za potrebe prehrambene industrije, posebno za prerađevine od mesa.&nbsp; Maja 1940. i Holandija, njihovo dotadašnje utočište, našla se pod vlašću nemačkih nacista.&nbsp; Progon Jevreja je intenziviran kako je rat odmicao, posebno posle tzv konferencije u Vanzeu, predgrađu Berlina, januara 1942, kada su usklađivani detalji vezani za takozvano Konačno rešenje, što je značilo sistematsko, potpuno uništenje Jevreja.&nbsp; Pošto je situacija postala nemoguća porodica Frank se smestila u skrovište u Amsterdamu, u poslovnoj zgradi Ota Franka.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024080410084_f680c7d927c2251a62e5017f7b069018594824a870385b3f95377b6f94afed42.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2024080410084_f680c7d927c2251a62e5017f7b069018594824a870385b3f95377b6f94afed42" data-rendition-name="original" width="800" height="1229" loading="lazy" alt="Ana Frank Amsterdam sklonište"> <figcaption>Bivše zgrade Opekte u kojima je Tajno skrovište, danas Kuća Ane Frank. foto: Massimo Catarinella/wikipedia/CC BY-SA 3.0</figcaption> </figure>  U tom skrovištu Frankovi su proveli oko dve godine, dok nisu otkriveni i pohapšeni.&nbsp; Dnevnik i druge Anine zapise sačuvala je Mip Gis, da bi ga predala Otu Franku pošto se vratio u Amsterdam po okončanju rata.&nbsp; Gis, koja je inače radila kao sekretarica u preduzeću koje je vodio Oto Frank, presudno je pomagala sve vreme dok su se skrivali. Sa još troje kolega, Gis ih je snabdevala hranom i svim drugim neophodnim potrepštinama, sve vreme tokom skrivanja, do avgusta 1944, kada su potkazani i pohapšeni.&nbsp; Uz porodicu Frank u skrovištu su se prikrivale još četiri osobe.&nbsp; Rat je od njih osmoro preživao jedino Oto.&nbsp; Dnevnik sadrži zapise koje ja Ana unosila počev od 12. juna 1942. Poslednji unos je pod datumom 1. avgust 1944.&nbsp; Otac joj je za 13. rođendan, 12. juna 1942, poklonio leksikon, dnevnik, na koji mu je ukazala prethodno, videvši ga u prolazu u izlogu. Tako je počela da vodi dnevnik.&nbsp; Pisala je o različitim temama, prilikama u Holandiji pod okupacijom, žalila za bakom koja je tada umrla, međusobnim odnosima, emocijama, opštoj napetosti, nadama za neko drugo vreme.&nbsp; Pre svega, taj dnevnik je veliko introspektivno svedočanstvo, razmišljanje.&nbsp; Bila je svesna da želi da se bavi pisanjem, najverovatnije pre svega novinarstvom.&nbsp; Zanimljivo je da je Ana u dnevniku dosledno koristila pseudonime, nesumnjivo iz predostrožnosti, kako bi prikrila pomagače u slučaju da skrovište bude otkriveno.&nbsp; Naknadno je unosila izmene u dnevnik, na posebnim umetnutim listovima.&nbsp; Prostor njihovog prikrivanja nalazio se u poslovnoj zgradi firme njenog oca, u ulici Prinsengraht. Preduzeće je bilo oduzeto i životarilo je u uslovoma rata i okupacije.&nbsp; Prethodno, postojala je ideja da se zapute u Ameriku, što nije uspelo. A po odlasku u skrovište zvanična priča je bila da se nalaze u Švajcarskoj.&nbsp; Ulaz u skrovište unutar poslovnih prostorija bio je maskiran policom za knjige.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024080410080_bdc8ce6da8b4fbd891e5fcb206ece72dc4b695967fb40c502c8f9367e3491b47.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2024080410080_bdc8ce6da8b4fbd891e5fcb206ece72dc4b695967fb40c502c8f9367e3491b47" data-rendition-name="original" width="800" height="1116" loading="lazy" alt="Polica knjige Ana Frank"> <figcaption>Rekonstruisana polica za knjige koja se nalazila na ulazu u skrovište u kom se skrivala porodica Frank, foto: Bungle/wikipedia/CC BY-SA 3.0</figcaption> </figure>  Pošto su otkriveni i pohapšeni porodica Frank nekoliko dana je zatočena u Amsterdamu. Potom, iz tranzitnog logora Vesterbrok prebačeni su u Aušvic, početkom septembra 1944.&nbsp; Ana je umrla od bolesti, tifusa, prethodno teško iscrpljena, sedam meseci po hapšenju, u koncentracionom logoru Bergen Belzen, otprilike mesec dana pre oslobođenja logora 15. aprila 1945. &nbsp;Tačan datum njene smrti nije poznat. Najverovatnije je to bilo u prvoj polovini marta.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024080410084_948e799e007fa181da4596996c19e72030cded43d5e32c0a2146593366cdcd99.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2024080410084_948e799e007fa181da4596996c19e72030cded43d5e32c0a2146593366cdcd99" data-rendition-name="original" width="1280" height="960" loading="lazy" alt="Ana Frank Logor"> <figcaption>Delimična rekonstrukcija kasarne u tranzitnom logoru Vesterbork, gde se Ana Frank nalazila od avgusta do septembra 1944. godine, foto: Blacknight/Wikipedia/Javno vlasništvo</figcaption> </figure>  Majka i starija sestra Margo su umrle veruje se u februaru.&nbsp; Kada je dobio Anin dnevnik, za koji nije znao, Oto Frank čitajući ga otkriva njenu ličnu dimenziju, uz brojne njemu do tada nepoznate detalje.&nbsp; Shvatio je da je to svojevrsno otkrivenje, i da bi ga valjalo objaviti, između ostalog pod utiskom njene želje da postane pisac.&nbsp; Dnevnik je objavljen u celosti, osim pojedinih manjih delova koji su se odnosili na porodične prilike, najintimnije detalje, i nisu od interesa za celinu priče.&nbsp; Otac, jedini preživeli iz porodice Frank, njen dnevnik izvesno je objavio osim iz ličnih razloga i kao dragoceno svedočanstvo tragičnog stradanja Jevreja, jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanjima ljudi kao posledica nacizma.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024080410088_3f2687656bbacd34d6bc90b5a204b22a5d6074e93d9c349935811dfa72290f96.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="2024080410088_3f2687656bbacd34d6bc90b5a204b22a5d6074e93d9c349935811dfa72290f96" data-rendition-name="original" width="800" height="1067" loading="lazy" alt="Ana Frank spomenik"> <figcaption>Spomenik Margo i Ani Frank na bivšem mestu logora Bergen-Belzen, foto: Arne List/Wikipedia/CC BY-SA 3.0</figcaption> </figure>  Dnevnik je prvobitno objavljen 1947, u Holandiji.&nbsp; Godine 1950. pojavljuju se izdanja u Francuskoj, Nemačkoj, dve godine potom u Britaniji i SAD, pod naslovom "Dnevnik mlade devojčice".&nbsp; Zanimljivo je da je prvo izdanje u Japanu prodato u čak 100.000 primeraka, kao i da u Britaniji knjiga nikada nije postala popularna.&nbsp; Preveden je na 65 jezika i objavljen u približno 35 miliona primeraka.&nbsp; U pojedinim zemljama, kao nekada u Jugoslaviji, Dnevnik Ane Frank je bio i školsko štivo. Izvor: Tanjug

Osam decenija od hapšenja Ane Frank, dnevnik potresno svedočanstvo o Holokaustu i tragediji jedne porodice