Svi analitičari žive van Belorusije, ali bi mogli biti uhapšeni po povratku u, kako navodi Asošiejted pres, autoritarnu državu. 
 
 Presude i kazne koje su objavljene danas dolaze kao nastavak "nemilosrdnog obračuna vlasti" nakon masovinih demonstracija u zemlji zbog izbora u avgustu 2020. godine, te su mnoge istaknute opozicione ličnosti završile su u zatvoru dok su neke <a href="https://insajder.net/prenosimo/belorusija-najstariju-organizaciju-za-zastitu-ljudskih-prava-proglasila-ekstremistickom">primorane da napuste Belorusiju.</a> 
 
 Razračunavanje sa političkim neistomišljenicima počelo je nakon protesta kojim je opozicija želela da ospori rezultate izbora na kojima je po šesti put pobedio sadašnji predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko. 
 
 Aleksandar Dabravolski, glavni pomoćnik &nbsp;opozicione liderke Svetlane Tihanovske koja je morala da napusti zemlju, osuđen je na 11 i po godina zatvora. Kazne za ostale optužene, među kojima je sekretarica za štampu liderke Anu Kasulinu, kretale su se od 10 do 11 godina. 
 
 Desetine grupa za ljudska prava i nezavisnih medija zatvoreni su od početka obračuna. Među onima koji su ranije bili zatvoreni su Aleš Bjaljatski, osnivač grupe za ljudska prava "Vesna" (Proleće) i dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Sud u Belorusiji osudio 20 političkih analitičara na zatvor zbog zavere protiv države

Na pitanje da li vidi spremnost sistema da se menjaju zakoni i da se zaista pomogne žrtvama, odgovara da tu spremnost pre svega vidi u društvu i javnosti pre nego u institucijama države, pre svega kroz različite ženske organizacije i pojedinke koje su istupale i tražile promene sistema i očigledne promene u kojima više nije moguće zlostavljati učenice i studentkinje u školama i na fakultetima.&nbsp;
Mališić ističe da to nije problem koji se rešava jednostavno ili jednim potezom.&nbsp;
“Svakako nam je potrebna edukacija, potrebna nam je jedna sistemska promena vrednosti koja bi prvo trebalo da počne u školama i putem neke vrste javnog informisanja. Ali ono što moramo da vidimo jeste da, čak i kada postoje nekakvi propisi ili planovi, mere edukacije i preventivne mere, moramo da vidimo da taj mehanizam radi”, naglašava ona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DqQrrPOiL-_o&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Dodaje da je najveći problem u tome što prijave zapravo ne služe ničemu.&nbsp;
“Zato što možemo da vidimo kako su nasilnici zapravo u društvu prihvaćeni, ali i kako su oni na neki način nagrađeni za to što su učinili, kao što možemo videti i u ovoj situaciji gde su dželati, nekako,bez ikakvih daljih sankcija nastavili da pohađaju školu u okviru svoje odeljenske zajednice, a <a href="https://insajder.net/teme/kako-je-slucaj-devojcice-iz-toponice-pokazao-da-sistem-kaznjava-zrtve-a-nagraduje-nasilnike-video">devojčica je izopštena</a>”, kaže Mališić.&nbsp;
Ističe da je ono što se često dešava da se žrtve stigmatizuju, marginalizuju i izoluju kao u ovom slučaju, tako da nose neki žig na sebi zato što su preživele neko nasilje i zato što su se tome &nbsp;usprotivile.&nbsp;
“To je ono što je problematično. Mislim da to prvo moramo da menjamo i da &nbsp;treba svi da počnemo od sebe, jer svi kao članovi ljudskog društva i kao država u celini imamo odgovornost prema svojoj deci, kakvu im podršku pružamo, da li smo tu da ih zaštitimo, da li smo tu da im budemo nekakav primer”, zaključuje Mališić u Markeru.&nbsp;
Izvor: Insajder &nbsp;

Teme

200x200

Mališić (BEFEM): Za dodatnu traumatizaciju žrtava odgovorne institucije i društvo u celini (VIDEO)

Među onima koji su proglašeni krivima za zaveru radi vršenja subverzije su i bivši odbornici Leung Kvok-hung, Lam Čeuk-ting, Helena Vong i Rejmond Čan, a oni bi mogli da se suoče sa doživotnom robijom kada im kasnije budu izrečene zatvorske kazne, preneo je AP. 	
Oni su bili među 47 aktivista koji su procesuirani 2021. godine zbog toga što su, prema navodima tužilaca, pokušali da parališu rad vlade Hong Konga i svrgnu gradskog lidera na taj način što su obezbedili većinu neophodnu za "neselektivno" ulaganje veta na budžete grada.
Izvor: Tanjug

Sud u Hong Kongu proglasio krivim 14 aktivista za zaveru radi vršenja subverzije

Dokument na 22 strane dostavljen je sedištu FIFA u Cirihu u ime Marka Pita i Štefana Verenberga iz Švajcarske i britanskog advokata Rodnija Diksona. 
 
 Oni su ponudili da rade zajedno sa Fifom na akcionom planu i nadgledanju Saudijske Arabije od strane nezavisnih stručnjaka.
Tim dokumentom pozivaju Fifu da iskoristi svoj uticaj nad <a href="https://insajder.net/prenosimo/saudijska-arabija-domacin-svetskog-prvenstva-u-fudbalu-2034-godine">Saudijskom Arabijom</a> kako bi se uskladila sa međunarodnim standardima ljudskih prava koje je i politika koju svetska kuća fudbala zahteva od domaćina turnira od 2017. godine.
"Očigledno je da Saudijska Arabija ne ispunjava te zahteve. S obzirom na ovo, Fifa jednostavno ne može da joj dozvoli da bude domaćin Svetskog prvenstva 2034", navodi se u dokumentu.
Oni kao primere navode slobodu izražavanja i okupljanja, tretman zatvorenika i radnika migranata, kao i zakone o muškom starateljstvu koji ograničavaju lične slobode žena.
Saudijska Arabija je jedini kandidat za domaćina Svetskog prvenstva 2034. godine. Saudijska ponuda mora biti formalno predata do jula i trebalo bi da bude potvrđena 11. decembra glasanjem 211 federacija članica Fifa.
Advokati žele da Fifa iskoristi uticaj koji sada ima u nastojanju da se pridržava sopstvene politike koju je izradio profesor Univerziteta Hardvard Džon Ragi.
"Pružimo šansu Fifi. Fifa je napisala veoma impresivan dokument i bio bih zaista srećan da vidim da Fifa ispunjava standarde", rekao je Pit.
Advokati su naveli da je njihov dokument za Fifu napisan u "ime osoba koje pate zbog ozbiljnih kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda od strane Saudijske Arabije".
"Autori ovog podneska spremni su da se konstruktivno angažuju kako bi osigurali da bar ovi minimalni zahtevi budu ispunjeni", naveli su.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Pravnici uputili zahtev FIFA: Ispitati stanje ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji pre dodele SP

Ministarstvo je apelovalo na sve društvene aktere da kontinuirano rade na promociji mehanizama i praksi za suzbijanje diskriminacije i naglasilo značaj preventivnog delovanja protiv svih oblika diskriminacije LGBTIQ+ osoba. 
 
"Srbija je, kao potpisnica gotovo svih najvažnijih međunarodnih i regionalnih ugovora o ljudskim pravima i članica ugovornih tela, snažno posvećena zaštiti i unapređenju ljudskih prava i borbi protiv diskriminacije" - naglasio je ministar Tomislav Žigmanov.
U saopštenju se apeluje na postizanje ravnopravnosti i socijalne inkluzije, kako bi se razbili stereotipa i predrasuda prema LGBTIQ+ osobama i stvorilo tolerantnije društvo.
Žigmanov dodaje da su u društvu i dalje prisutne homofobija i transfobija, koje karakteriše niz negativnih stavova i predrasuda prema LGBTIQ+ osobama.
Podsetio je da je 2021. unapređen krovni <a href="https://insajder.net/prenosimo/brankica-jankovic-primena-zakona-o-zabrani-diskriminacije-donela-brojne-promene-u-drustvu">Zakon o zabrani diskriminacije </a>kojim su zabranjeni svi oblici diskriminacije, navođenje na diskriminaciju, govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje zasnovani na polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji i polnim karakteristikama. 
 
Najavio je da će Ministarstvo kroz Savet za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. nastaviti da prati napredak u izvršenju mera predviđenih Strategijom. 
 
Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije obeležava se 17. maja, na dan kada je 1990. homoseksualnost uklonjena iz Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije.
Izvor: Beta

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava: Svi imaju jednaka prava bez obzira na seksualnu orijentaciju, rodni identitet, pol, rod i polne karakteristike

Ta nevladina organizacija je predstavila <a href="https://www.bgcentar.org.rs/wp-content/uploads/2024/04/LJudska-prava-u-Srbiji-2023-Tabak-odobrenje-za-stampu-v2.pdf">izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji 2023</a>, a u njemu je navedeno da je "nasilje u društvu logična posledica nasilnog narativa koji je preplavio javnu sferu i koji služi održavanju stalnih tenzija i sukoba".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DSTwBIOqvI_A&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Takav narativ, kako je ukazano, često dolazi i od nosilaca najviših državnih funkcija i predstavnika institucija.
Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković je kazala da se Srbija, po pitanju poštovanja ljudskih prava, uopšte ne nalazi na dobrom putu.
Kazala je je to konstatovano i u izveštajima mnogih međunarodnih organizacija, te ukazala i na <a href="https://insajder.net/prenosimo/fridom-haus-dramatican-pad-sloboda-u-srbiji">izveštaj organizacije Fridom haus</a> (Freedom Hous) o tome.
Rekla je da je nasilje bilo prisustno i u javnom diskursu, te da se ispoljavalo kroz govor mržnje i najviših državnih funkcionera.
Jedan od autora izveštaja Ivan Protić je kazao da je stanje na domaćoj medijskoj sceni lošiji nego pre, te dodao da se takva ocena pojavljuju u izveštajima još od 2012.
On je navodeći niz primera za to izrazio bojazan da će i u ovoj godini biti nastavljen isti takav trend.
<h2>Šta piše u izveštaju</h2>
Sveobuhvatne izveštaje o stanju ljudskih prava u Srbiji Beogradski centar za ljudska prava objavljuje od 1998. &nbsp;a danas predstavljeni - "Ljudska prava u Srbiji 2023. je 26. po redu".
Kako je navedeno, "događaji koji su obeležili 2023. i još jednom pokazali duboku krizu u kojoj se nalazi društvo jesu dva masovna ubistva, početkom maja u gradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u selima Malo Orašje i Dubona u okolini Mladenovca".
"Nasilje u našem društvu je logična posledica nasilnog narativa koji je preplavio javnu sferu i koji služi održavanju stalnih tenzija i sukoba, a koji često dolazi i od strane noslilaca najviših državnih funkcija i predstavnika institucija", piše u izveštaju.
Kako je navedeno, "skoro u potpunosti je urušen princip podele vlasti, izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat u odnosu na druge dve grane vlasti, a predsednik države često je delovao van ustavnih ovlašćenja".
Neefikasnost pravosuđa dovela je do gubitka poverenja građana u pravosudni sistem dok je, kako je navedeno, rad parlamenta u 2023. obeležen brojnim zloupotrebama parlamentarnih pravila.
"Sada već uobičajeno, i 2023. je bila izborna godina a vanredne izbore održane 17. decembra pratile su brojne neregularnosti za koje je izostao odgovor pravosudnih institucija", ukazano je.
Kako je navedeno, "Srbija se na CIVICUS Monitor listi i dalje nalazi u kategoriji zemalja kojima su osnovne slobode opstruirane".
Prostor za delovanje organizacija civilnog društva, &nbsp;kako se navodi, "drastično je sužen, a pojedincima i organizacijama koje imaju kritički odnos prema vlastima upućuju se pretnje".
"Novinari trpe sve veći pritisak, napadi i uvrede upućene novinarima koji iznose kritičke stavove u odnosu na vlast su sve učestaliji", dodaje se.
Veliki problem za novinare i medije, kako je ukazabno, &nbsp;predstavljaju SLAPP tužbe sa enormnim finansijskim odštetnim zahtevima.
Srbija se, piše u izveštaju, nalazi među evropskim državama sa najvišim stopama rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i među državama sa najvećim nejednakostima u dohotku.
Nazaduje se i po pitanju rodne ravnopravnostri i prema izveštaju fondacije Svetski ekonomski forum (WEF) iz 2023., u poređenju sa 2022. pala je sa 23. na 38. mesto po indeksu rodne ravnopravnosti.
Žene u Srbiji imaju veće prepreke za ulazak na tržište rada, ili ponovni ulazak na tržište rada u odnosu na muškarce, dok su neki od glavnih uzroka nezaposlenosti među ženama u Srbiji diskriminacija, obrazovanje, rodno slepe/neutralne politike...
U 2023. u porodičnom nasilju u Srbiji je ubijeno 28 žena, konastatovano je u izveštaju.
Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji je i dalje izrazito težak, a kasni se sa velikim brojem aktivnosti koje su predviđene akcionim planovima za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.
Srbija se nalazi na 26. mestu u Evropi, kada je reč o poštovanju ljudskih prava i punoj ravnopravnosti LGBTI populacije prema istraživanju ILGA Europe, što predstavlja pad za tri mesta u odnosu na 2022. godinu, dodaje se.
Ocenjeno je i da su "duboka polarizovanost i permanentni nedostatak dijaloga, ne samo u institucijama već u čitavom društvu obeležili su 2023.".
"Uzroke možemo tražiti u nesposobnosti nosilaca vlasti da artikulišu državne i političke ciljeve i uspostave demokratske vrednosti na kojima bi društvo trebalo da počiva ili, pak, u njihovoj konkretnoj nameri održavanja konstantnih tenzija i sukoba kao sredstva odvraćanja pažnje sa osnovnih egzistencijalnih pitanja građana, ali i sredstva koje ih sputava da &nbsp;punoj meri ostvare svoje potencijale", navedeno je.
Ukazano je i da su &nbsp;najozbiljnije sumnje u suštinsku nezavisnost pravosuđa potvrdili su postupci pokretani pred sudovima zbog brojnih dokaza o temeljnom kršenju pravila izbornog postupka na izborima sprovedenim u decembru 2023. &nbsp;
Kako je navedeno, sudovi, a naročito tužilaštvo, odbili su da u okviru svojih nadležnosti ispitaju navedene nepravilnosti, čineći sudsku zaštitu izbornog prava potpuno nedelotvornom, a slično je postupao i Ustavni sud.
"Nepostupanje sudova i tužilaštva tokom izbornog postupka samo je pokazalo da je u postupcima koji imaju političke implikacije gotovo nemoguće očekivati da pravosudni sistem postupa nezavisno od želja izvršne vlasti", dodaje se u izveštaju.
Izvor: Beta

ljudska prava

Sud u Belorusiji osudio 20 političkih analitičara na zatvor zbog zavere protiv države

Mališić (BEFEM): Za dodatnu traumatizaciju žrtava odgovorne institucije i društvo u celini (VIDEO)

Sud u Hong Kongu proglasio krivim 14 aktivista za zaveru radi vršenja subverzije

Pravnici uputili zahtev FIFA: Ispitati stanje ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji pre dodele SP

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava: Svi imaju jednaka prava bez obzira na seksualnu orijentaciju, rodni identitet, pol, rod i polne karakteristike

BCLJP predstavio izveštaj o stanju ljudskih prava u 2023: "Srbija nije na dobrom putu" (VIDEO)