<article><p>"Smatra se da je samim dolaskom Donalda Trampa na vlast 2016. godine porastao broj pretnji kongresmenima obe stranke. Sama kulminacija svega toga bila je 6. januara 2021. godine kada su njegove pristalice pokušale, odnosno upale u američki Kapitol i od tada je političko nasilje, ali i sama podeljenost američkog društva, u porastu. Upravo se možda baš Ukrajina može smatrati jednim od motiva poslednjeg napada, odnosno atentata na bivšeg predsednika Donalda Trampa pre neki dan na njegovom golf terenu. Naime, čovek koji je pokušao da ga ubije, Rajan Raut, želeo je da nekako pokuša da pozove Avganistance da se bore za Ukrajinu. Takođe se i dalje razmatraju koji su njegovi motivi, ali je rekao da nije obavio posao i da ostavlja 150 000 dolara onome ko njegov posao završi“, navela je Ivana Konstantinović u emisiji "Marker“.</p><p>Ona je kazala da je u junu ove godine direktor FBI upozorio da će predstojeći izbori biti puni tenzija i nasilja, pa čak i da će biti pretnji terorizmom. Podsetila je i da je direktorka Tajne službe podnela ostavku posle prvog atentata na Trampa.</p><p>"Nisu ovde samo u pitanju unutrašnje pretnje nasiljem, nego Amerikanci i ovog puta motre šta bi mogli da urade protivnici Amerike, pre svega Rusija i Iran, i to putem dezinformacija, ali i drugim vidovima političke borbe“, rekla je Konstantinović.</p><p>Kako kaže, neke ankete su pokazale da je 80 odsto Amerikanaca protiv političkog nasilja, ali da od tri do deset odsto Amerikanaca smatra da je političko nasilje legitiman način borbe.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FkzX1jQt14wc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Do izbora u Americi je ostalo još šest sedmica, a neke novine u izbornom procesu, kako objašnjava Ivana Konstantinović, podsećaju na glasanje kod nas.</p><p>"Interesantno je, na primer, da se ovde, zbog prošlih izbora i dovođenja u pitanje rezultata tih izbora, sada uvode nova pravila koja su nama ipak poznata. To je, na primer, ručno brojanje glasova, pogotovo u Džordžiji i Arizoni, gde je bilo najviše problema na prethodnim izborima. Takođe, uvodi se identifikacija birača jer ovde, na primer, na određenim biračkim mestima uopšte ne morate da pokažete nikakav lični dokument. U Severnoj Karolini studenti su uspeli da se izbore za to da mogu da se pojave na izborima i pokažu samo digitalnu identifikaciju o svom identitetu, međutim, republikanci su se tome usprotivili“, navela je sagovornica "Markera“.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>"Smatra se da je samim dolaskom Donalda Trampa na vlast 2016. godine porastao broj pretnji kongresmenima obe stranke. Sama kulminacija svega toga bila je 6. januara 2021. godine kada su njegove pristalice pokušale, odnosno upale u američki Kapitol i od tada je političko nasilje, ali i sama podeljenost američkog društva, u porastu. Upravo se možda baš Ukrajina može smatrati jednim od motiva poslednjeg napada, odnosno atentata na bivšeg predsednika Donalda Trampa pre neki dan na njegovom golf terenu. Naime, čovek koji je pokušao da ga ubije, Rajan Raut, želeo je da nekako pokuša da pozove Avganistance da se bore za Ukrajinu. Takođe se i dalje razmatraju koji su njegovi motivi, ali je rekao da nije obavio posao i da ostavlja 150 000 dolara onome ko njegov posao završi“, navela je Ivana Konstantinović u emisiji "Marker“.</p>
<p>Ona je kazala da je u junu ove godine direktor FBI upozorio da će predstojeći izbori biti puni tenzija i nasilja, pa čak i da će biti pretnji terorizmom. Podsetila je i da je direktorka Tajne službe podnela ostavku posle prvog atentata na Trampa.</p>
<p>"Nisu ovde samo u pitanju unutrašnje pretnje nasiljem, nego Amerikanci i ovog puta motre šta bi mogli da urade protivnici Amerike, pre svega Rusija i Iran, i to putem dezinformacija, ali i drugim vidovima političke borbe“, rekla je Konstantinović.</p>
<p>Kako kaže, neke ankete su pokazale da je 80 odsto Amerikanaca protiv političkog nasilja, ali da od tri do deset odsto Amerikanaca smatra da je političko nasilje legitiman način borbe.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FkzX1jQt14wc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Do izbora u Americi je ostalo još šest sedmica, a neke novine u izbornom procesu, kako objašnjava Ivana Konstantinović, podsećaju na glasanje kod nas.</p>
<p>"Interesantno je, na primer, da se ovde, zbog prošlih izbora i dovođenja u pitanje rezultata tih izbora, sada uvode nova pravila koja su nama ipak poznata. To je, na primer, ručno brojanje glasova, pogotovo u Džordžiji i Arizoni, gde je bilo najviše problema na prethodnim izborima. Takođe, uvodi se identifikacija birača jer ovde, na primer, na određenim biračkim mestima uopšte ne morate da pokažete nikakav lični dokument. U Severnoj Karolini studenti su uspeli da se izbore za to da mogu da se pojave na izborima i pokažu samo digitalnu identifikaciju o svom identitetu, međutim, republikanci su se tome usprotivili“, navela je sagovornica "Markera“.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Novinarka "Glasa Amerike“ Ivana Konstantinović. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Donald Tramp

Džozef Bajden

Kamala Haris

Izbori u SAD

Više od vesti

Konstantinović za Marker: Političko nasilje u SAD u porastu, uvodi se ručno brojanje glasova na predsedničkim izborima (VIDEO)

Konstantinović za Marker: Političko nasilje u SAD u porastu, uvodi se ručno brojanje glasova na predsedničkim izborima (VIDEO)

Tagovi: