"Informacije koje trenutno imamo svedoče o tome da je Bajdenova administracija dozvolila korišćenje raketa u Kurskoj oblasti, što je reakcija na gomilanje severnokorejskih trupa u toj oblasti. Te trupe su izgleda dobile zadatak da brane taj deo granica od ukrajinskih snaga, koje su pre nekoliko meseci zauzele poziciju unutar te ruske oblasti. Radi se, pre svega, o ograničenoj meri, koja je zaista odgovor na prethodnu eskalaciju, odnosno direktno uvođenje Severne Koreje u ovaj sukob - dakle, ne više samo kroz izvoz municije ili oružja već su severnokorejski vojnici bukvalno dovedeni na granicu sa Ukrajinom", rekao je Đokić.
Prema njegovim rečima, Tramp bi, kada preuzme vlast, tu Bajdenovu odluku mogao da iskoristi kako bi izvršio pritisak na Putina.
"Ako pogledamo šta je zaista želja Donalda Trampa - a to je da stavi i Zelenskog i Putina za pregovarački sto - treba da ima određeni uticaj i na Putina da bi on seo za sto, ne samo na Zelenskog. Možemo da pretpostavimo kako Tramp kaže Zelenskom da će Amerika smanjiti ili ukinuti vojnu pomoć Ukrajini i onda on mora da sedne za sto da pregovara. Ali, takav jedan uticaj Tramp na Putina nema, odnosno moraće da koristi druge spoljne pritiske", smatra Đokić.
Kao jedan od pritisaka navodi energetske sankcije - obaranje cena nafte, što bi veoma pogodilo rusku ekonomiju koja od toga direktno zavisi. Druga poluga uticaja je, kaže, i neka vrsta povećanja pomoći Ukrajini ukoliko Putin ne sedne za sto.
"Kada smo došli do ove Bajdenove odluke, koja prvi put dozvoljava tim američkim raketama da udaraju na ciljeve u okviru teritorije Rusije, a ne samo u okviru okupirane ukrajinske teritorije, to jeste jedna sama po sebi bitna simbolička odluka, ali ona može zaista pomoći Trampu. Jer, Tramp, kada u januaru dođe na vlast, može reći: ’Eto, ta odluka je već doneta, da ja ukinem tu odluku Putin treba da sedne za pregovorački sto’. Ovaj Bajdenov potez zaista radi u korist Trampa. Ako pogledate to kao određenu pregovoračku poziciju, imate određen adut i Tramp, kada preuzme vlast od Bajdenove administracije, može da kaže da je spreman da ukine tu meru, ali da Putin mora da sedne za pregovorački sto", kazao je Đokić.
Dodaje da ovo zaista vrlo lako može da ide na ruku Trampu, odnosno njegovoj strategiji da privoli Putina da sedne za sto i pregovara.
"Poenta je u tome da Tramp mora da pronađe određene poluge uticaja da bi Putin uopšte seo za pregovorački sto da bi došlo do nekog prekida vatre i da bi se, kao neki krajnji Trampov cilj, zamrzao ovaj vojni sukob. Za to morate privoleti Putina, nije ključni problem u Zelenskom", ističe sagovornik Insajder televizije.
On kaže i da je Evropa podeljena u vezi sa Bajdenovim potezom, dodajući da će Tramp, kada bude preuzeo kormilo, želeti da Evropa uzme mnogo veću ulogu, odnosno da preuzme teret za podršku Ukrajini.
"Videćemo, sve zavisi od toga kako će se kretati ova dinamika, da li će dve strane sesti za pregovarački sto. Ali, jedno je sigurno – Tramp želi da prebaci odgovornost na Evropu, pošto on to vidi primarno kao unutarevropski konflikt, koji se ne tiče direktno bezbednosti SAD", zaključuje politikolog Aleksandar Đokić koji je bio gost emisije "Svet i mi" na Insajder televiziji.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Politikolog Đokić za "Svet i mi": Bajdenova odluka koristi Trampu da dovede Putina za pregovarački sto (VIDEO)

"Ukrajina planira da izvede prve udare na velike udaljenosti u narednim danima", rekli su izvori, ali nisu otkrili detalje iz bezbednosnih razloga, dok je Bela kuća odbila da komentariše.&nbsp;
Promena politike usledila je nakon što je Rusija rasporedila severnokorejske kopnene trupe kako bi ojačala svoje snage, što je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu i Kijevu.&nbsp;
Prema neimenovanim izvorima Rojtersa, prvi duboki napadi verovatno će biti izvedeni pomoću raketa ATACMS, koje imaju domet do 300 kilometara.&nbsp;
Agencija navodi da nije jasno hoće li novoizabrani predsednik Donald Tramp poništiti Bajdenovu odluku kada preuzme vlast 20. januara.&nbsp;
Tramp je dugo kritikovao obim američke finansijske i vojne pomoći Ukrajini i obećao da će brzo okončati rat, iako nije precizirao kako. &nbsp;
Rusija je upozorila da će smatrati pomeranje ograničenja u vezi sa upotrebom američkog oružja od Ukrajine kao ozbiljnu eskalaciju.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Rojters: Bajden odobrio udare američkim raketima duboko unutar ruske teritorije

&nbsp;Bajden je rekao Trampu da se raduje "glatkoj tranziciji" u januaru dodavši da će osigurati da se njegov prethodnik i naslednik smesti u Belu kuću.&nbsp;
''Politika je teška, i u mnogo slučajeva, nije to baš lep svet, ali danas to jeste lep svet i veoma to cenim'', rekao je Tramp. 	Pozdravljajući Trampa, Bajden ga je nazvao ''novoizabranim predsednikom i bivšim predsednikom'', a zatim su se rukovali. 	
Trampova supruga i buduća prva dama SAD prethodno je saopštila da se neće sastati sa sadašnjom prvom damom Džil Bajden, iako se dve prve dame tradicionalnu sastaju, pernosi CNN.
Izvor: Tanjug

Bajden i Tramp se sastali u Beloj kući

''Mora se prihvatiti izbor koji su Amerikanci napravili. Imamo odgovornost da uradimo što više u naredna 74 dana'', rekao je Bajden u prvom obraćanju javnosti nakon što je Tramp u sredu proglasio pobedu na izborima.
On je ocenio da je kandidatkinja Demokratske stranke na izborima i sadašnja potpredsednica SAD Kamala Haris vodila dobru kampanju i da treba da bude ponosna na nju.
''Vodila je inspirativnu kampanju i svi su mogli da vide nešto što sam ja rano naučio da toliko poštujem, a to je njen karakter. Ona ima kičmu i ima odličan karakter, pravi karakter'', rekao je Bajden.
Bajden je istakao da razume različita osećanja među Amerikancima u vezi sa ishodom izbora, dodajući da je važno da se rezultati prihvate.
''Za neke ljude vreme je pobede, za druge vreme gubitka. Kampanje su takmičenja, nadmetanja vizija. Zemlja bira jedno ili drugo, mi prihvatamo izbor koji je država napravila'', rekao je Bajden.
On je istakao da Amerikanci ne treba da gledaju jedni druge kao neprijatelje.
''Ne možete voleti svoju zemlju samo kada pobedite. Ne možete voleti svog bližnjeg samo kada se slažete'', rekao je Bajden.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/izbori-u-sad-tramp-u-prednosti-u-kljucnim-drzavama-njujork-tajms-mu-daje-93-odsto-sanse-za-pobedu">Kandidat republikanaca Donald Tramp</a> pobedio je na predsedničkim izborima održanim u Sjedinjenim Američkim Državama i postao njen 47. predsednik nakon što je pobedom u državi Viskonsin, osigurao 277 elektorskih glasova.&nbsp;
Tramp je u obraćanju iz izbornog štaba na Floridi proglasio pobedu, ocenivši da je reč o ''najvećoj političkoj pobedi nekog političkog pokreta''.&nbsp;
Republikanci su takođe preuzeli kontrolu i nad Senatom, gornjim domom Kongresa SAD pošto su osvojili mesta koja su imale demokrate, čime su preoteli većinu u tom telu posle četiri godine.
Izvor: Tanjug

Bajden: Mirno ćemo predati vlast, Haris treba da bude ponosna na kampanju

“To je greh koji nosimo na duši i nema izgovora za to što je za ovo izvinjenje bilo potrebno 50 godina”, rekao je Bajden tokom posete indijanskom rezervatu u dolini reke Gile u Arizoni.&nbsp;
Bajden je govorio o zlostavljanju i smrti indijanske dece, kao posledicama politike federalnih vlasti, rekavši da je to nedovoljno poznata, ali sramna prošlost koja se mora obelodaniti. &nbsp;
"Generacije indijanske dece su ukradene i odvedene na mesta koja nisu poznavali, među ljude koje nikada nisu sreli i govorili jezik koji nikad nisu čuli. Te zajednice su ućutkane. Graja i dečja igra su iščezli. Oduzeta im je odeća, a kosa, koja se smatrala svetinjom, odsečena. Imena su im doslovce izbrisana i zamenjena brojevima ili engleskim imenima”, rekao je Bajden. &nbsp;
Kako je ukazao, mnoga od te dece su u internatima pretrpela emocionalno, fizičko i seksualno zlostavljanje. &nbsp;
“Stotine su umrle, a oni koji su se vratili svojim domovima bili su ranjeni u fizičkom i psihičkom smislu. Čak i nakon usvajanja Zakon o građanskim pravima 1964. godine, zločini prema njima su nastavljeni”, naveo je Bajden. &nbsp;
Decenijama su savezni internati upotrebljavani za asimilaciju dece starosedelaca u belačko društvo, navela je Bela kuća. &nbsp;
Najmanje 973 dece je preminulo u nasilnom internatskom sistemu američke vlade tokom perioda od 150 godina, okončanog 1969. To su podaci američkog Sekretarijata za unutrašnja pitanja, koji je od vlasti zatražio da upute izvinjenje. &nbsp;
Uz to, najmanje 18.000 dece, od kojih neka uzrasta od četiri godine, oduzeto je roditeljima i prisiljeno na asilimilaciju. &nbsp;Bajden je izvinjenje uputio u završnici izborne kampanje, uoči predstojećih predsedničkih izbora 5. novembra.&nbsp;
&nbsp;Demokrate očekuju da će njegova poseta indijanskoj zajednici u Arizoni obezbediti podsticaj naporima potpredsednice i predsedničke kandidatkinje Kamale Haris da poveća izlaznost građana u jednoj od ključnih država za ishod novembarskih izbora. &nbsp;
U izveštaju Sekretarijata za unutrašnja pitanja navedeno je da su deca bila kažnjavana kada nisu postupala po propisanim standardima ili su kršila pravila. To je podrazumevalo boravak u samici, bičevanje, šamaranje i vezivanje lisicama, a starija deca su često bila primorana da kažnjavaju mlađe drugove iz razreda. &nbsp;
Odluku o ukidanju internatskog sistema školstva za Indijance 1968. godine doneo je predsednik Lindon Džonson. Državnom sekretaru za unutrašnja pitanja naložio je osnivanje indijanskih školskih odbora koje bi činili pripadnici tih zajednica. &nbsp;
Američki Kongres je 1972. usvojio Zakon o obrazovanju Indijanaca, koji je trebalo da reguliše obrazovne potrebe američkih Indijanaca i starosedelaca Aljaske.
Izvor: FoNet

Bajden uputio izvinjenje američkim starosedeocima za bolnu prošlost školskih internata

Saveznici u NATO moraju da "nastave da pružaju podršku" dok Ukrajina ne postigne "pravedan i trajni mir“, izjavio je Bajden u Berlinu.
Bajden, koji je juče doputovao u Nemačku u oproštajnu posetu jednom od najvernijih saveznika SAD u Evropi, osudio je „zlobni napad” ruskog predsednika Vladimira Putina iz februara 2022. godine. 
Primajući Bajdena, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer istakao je nepokolebljivu podršku američkog predsednika NATO i Ukrajini "u najopasnijem trenutku od kraja Hladnog rata".
Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Bajden je rekao da smrt lidera Hamasa Jahje Sinvara otvara priliku za "put ka miru".
To je prilika za "bolju budućnost u Gazi, bez Hamasa", rekao je američki predsednik.
Izvor: Beta

Bajden u Berlinu: Saveznici NATO da ne popuštaju u podršci Ukrajini

"Izgleda kao da će to biti (najveća) oluja ovoga veka. Mnoge zajednice koje žive na putanji kojom se kreće uragan Milton nemaju ni trenutak za predah između uragana Helena i Miltona, dve istorijske oluje u samo dve nedelje", poručio je američki predsednik, prenosi CNN.
Bajden je pozvao sve koji žive u područjima kojima će se kretati oluja da prate sve bezbednosne instrukcije u naredna 24 sata i dodao da je "to doslovno pitanje života i smrti".
Bajden je rekao da će njegova administracija vršiti pritisak na kompanije da održe stabilne cene tokom uragana Milton na Floridi, kako bi ljudi mogli da se snabdevaju gorivom, rezervišu avio-letove i nabave druga neophodna dobra bez prekomernog plaćanja, preneo je Rojters.
Američke vlasti su već upozorile 5,5 miliona ljudi da se evakuišu sa zapadne obale Floride, države koja se priprema za najveću operaciju evakuacije i spasavanja u svojoj istoriji.
Izvor: Tanjug

Bajden pozvao građane Floride da se evakuišu uoči uragana: Pitanje života i smrti

"Odgovor je ne", rekao je Bajden novinarima na pitanje da li bi podržao takvu odmazdu nakon što je Iran u utorak ispalio skoro 200 balističkih raketa na Izrael, prenosi AP.
Američki predsednik je danas razgovarao sa liderima G7 (SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Velika Britanija) o koordinaciji novih sankcija protiv Irana, a nakon tih telefonskih razgovora Bela kuća je saopštila da su lideri G7 "kategorički osudili iranski napad na Izrael".
"Razgovaraćemo sa Izraelcima o tome šta će da urade, ali svih nas sedam (zemalja G7) slažemo se da imaju pravo da odgovore... ali treba da odgovore proporcionalno", rekao je Bajden novinarima, preneo je Rojters.&nbsp;
Bajden je rekao da će Iranu biti uvedene nove sankcije i dodao da će uskoro razgovarati sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom.
"Očigledno je da je Iran daleko skrenuo sa kursa", naglasio je on.
Iran je juče lansirao više od 180 balističkih raketa na Izrael, što je potez koji je Bajden ranije opisao kao "neefikasan".
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu obećao je da će Iran platiti za napad.
Pojedini analitičari navode da će odgovor Izraela ovog puta biti verovatno oštriji, sugerišući da bi Izrael mogao da gađa iranska nuklearna ili naftna postrojenja.
Izvor: Tanjug

Bajden: Neću podržati izraelske napade na iranska nuklearna postrojenja

Na novinarsko pitanje da li se totalni rat na Bliskom istoku može izbeći, američki predsednik je odgovorio: "Mora biti. Zaista se mora izbeći".
Izvor: Beta

Bajden: Potpuni rat na Bliskom istoku mora se izbeći

"Još prikupljamo informacije, ali mogu da kažem da Sjedinjene Države nisu imale saznanja o akciji izraelske vojske, niti su učestvovale u njoj. Više ću moći da kažem kada budem imao više informacija“, rekao je Bajden novinarima koji su putovali sa njim u Delaver, preneo je CNN.
Uprkos insistiranju novinara da kaže da li smatra da su današnji vazdušni napadi na Bejrut bili opravdani, Bajden je odbio da odgovori.
"Moramo da dobijemo više detalja. U ovom trenutku ne znam dovoljno da bih mogao odgovorim na to pitanje", kazao je Bajden i dodao da je "uvek zabrinut“ kada eskaliraju tenzije u tom regionu.
CNN je prethodno objavio da je, prema jednom američkom zvaničniku, Izrael obavestio Sjedinjene Države o operaciji kada je ona već bila u toku i kada su avionu bili u vazduhu.
"Nismo bili unapred obavešteni o napadu, a informacija koju smo dobili se ne kvalifikuje kao obaveštenje“, rekao je taj zvaničnik.
Izvor: FoNet

Džozef Bajden