“To je greh koji nosimo na duši i nema izgovora za to što je za ovo izvinjenje bilo potrebno 50 godina”, rekao je Bajden tokom posete indijanskom rezervatu u dolini reke Gile u Arizoni.&nbsp;
Bajden je govorio o zlostavljanju i smrti indijanske dece, kao posledicama politike federalnih vlasti, rekavši da je to nedovoljno poznata, ali sramna prošlost koja se mora obelodaniti. &nbsp;
"Generacije indijanske dece su ukradene i odvedene na mesta koja nisu poznavali, među ljude koje nikada nisu sreli i govorili jezik koji nikad nisu čuli. Te zajednice su ućutkane. Graja i dečja igra su iščezli. Oduzeta im je odeća, a kosa, koja se smatrala svetinjom, odsečena. Imena su im doslovce izbrisana i zamenjena brojevima ili engleskim imenima”, rekao je Bajden. &nbsp;
Kako je ukazao, mnoga od te dece su u internatima pretrpela emocionalno, fizičko i seksualno zlostavljanje. &nbsp;
“Stotine su umrle, a oni koji su se vratili svojim domovima bili su ranjeni u fizičkom i psihičkom smislu. Čak i nakon usvajanja Zakon o građanskim pravima 1964. godine, zločini prema njima su nastavljeni”, naveo je Bajden. &nbsp;
Decenijama su savezni internati upotrebljavani za asimilaciju dece starosedelaca u belačko društvo, navela je Bela kuća. &nbsp;
Najmanje 973 dece je preminulo u nasilnom internatskom sistemu američke vlade tokom perioda od 150 godina, okončanog 1969. To su podaci američkog Sekretarijata za unutrašnja pitanja, koji je od vlasti zatražio da upute izvinjenje. &nbsp;
Uz to, najmanje 18.000 dece, od kojih neka uzrasta od četiri godine, oduzeto je roditeljima i prisiljeno na asilimilaciju. &nbsp;Bajden je izvinjenje uputio u završnici izborne kampanje, uoči predstojećih predsedničkih izbora 5. novembra.&nbsp;
&nbsp;Demokrate očekuju da će njegova poseta indijanskoj zajednici u Arizoni obezbediti podsticaj naporima potpredsednice i predsedničke kandidatkinje Kamale Haris da poveća izlaznost građana u jednoj od ključnih država za ishod novembarskih izbora. &nbsp;
U izveštaju Sekretarijata za unutrašnja pitanja navedeno je da su deca bila kažnjavana kada nisu postupala po propisanim standardima ili su kršila pravila. To je podrazumevalo boravak u samici, bičevanje, šamaranje i vezivanje lisicama, a starija deca su često bila primorana da kažnjavaju mlađe drugove iz razreda. &nbsp;
Odluku o ukidanju internatskog sistema školstva za Indijance 1968. godine doneo je predsednik Lindon Džonson. Državnom sekretaru za unutrašnja pitanja naložio je osnivanje indijanskih školskih odbora koje bi činili pripadnici tih zajednica. &nbsp;
Američki Kongres je 1972. usvojio Zakon o obrazovanju Indijanaca, koji je trebalo da reguliše obrazovne potrebe američkih Indijanaca i starosedelaca Aljaske.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bajden uputio izvinjenje američkim starosedeocima za bolnu prošlost školskih internata

Saveznici u NATO moraju da "nastave da pružaju podršku" dok Ukrajina ne postigne "pravedan i trajni mir“, izjavio je Bajden u Berlinu.
Bajden, koji je juče doputovao u Nemačku u oproštajnu posetu jednom od najvernijih saveznika SAD u Evropi, osudio je „zlobni napad” ruskog predsednika Vladimira Putina iz februara 2022. godine. 
Primajući Bajdena, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer istakao je nepokolebljivu podršku američkog predsednika NATO i Ukrajini "u najopasnijem trenutku od kraja Hladnog rata".
Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Bajden je rekao da smrt lidera Hamasa Jahje Sinvara otvara priliku za "put ka miru".
To je prilika za "bolju budućnost u Gazi, bez Hamasa", rekao je američki predsednik.
Izvor: Beta

Bajden u Berlinu: Saveznici NATO da ne popuštaju u podršci Ukrajini

"Izgleda kao da će to biti (najveća) oluja ovoga veka. Mnoge zajednice koje žive na putanji kojom se kreće uragan Milton nemaju ni trenutak za predah između uragana Helena i Miltona, dve istorijske oluje u samo dve nedelje", poručio je američki predsednik, prenosi CNN.
Bajden je pozvao sve koji žive u područjima kojima će se kretati oluja da prate sve bezbednosne instrukcije u naredna 24 sata i dodao da je "to doslovno pitanje života i smrti".
Bajden je rekao da će njegova administracija vršiti pritisak na kompanije da održe stabilne cene tokom uragana Milton na Floridi, kako bi ljudi mogli da se snabdevaju gorivom, rezervišu avio-letove i nabave druga neophodna dobra bez prekomernog plaćanja, preneo je Rojters.
Američke vlasti su već upozorile 5,5 miliona ljudi da se evakuišu sa zapadne obale Floride, države koja se priprema za najveću operaciju evakuacije i spasavanja u svojoj istoriji.
Izvor: Tanjug

Bajden pozvao građane Floride da se evakuišu uoči uragana: Pitanje života i smrti

"Odgovor je ne", rekao je Bajden novinarima na pitanje da li bi podržao takvu odmazdu nakon što je Iran u utorak ispalio skoro 200 balističkih raketa na Izrael, prenosi AP.
Američki predsednik je danas razgovarao sa liderima G7 (SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Velika Britanija) o koordinaciji novih sankcija protiv Irana, a nakon tih telefonskih razgovora Bela kuća je saopštila da su lideri G7 "kategorički osudili iranski napad na Izrael".
"Razgovaraćemo sa Izraelcima o tome šta će da urade, ali svih nas sedam (zemalja G7) slažemo se da imaju pravo da odgovore... ali treba da odgovore proporcionalno", rekao je Bajden novinarima, preneo je Rojters.&nbsp;
Bajden je rekao da će Iranu biti uvedene nove sankcije i dodao da će uskoro razgovarati sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom.
"Očigledno je da je Iran daleko skrenuo sa kursa", naglasio je on.
Iran je juče lansirao više od 180 balističkih raketa na Izrael, što je potez koji je Bajden ranije opisao kao "neefikasan".
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu obećao je da će Iran platiti za napad.
Pojedini analitičari navode da će odgovor Izraela ovog puta biti verovatno oštriji, sugerišući da bi Izrael mogao da gađa iranska nuklearna ili naftna postrojenja.
Izvor: Tanjug

Bajden: Neću podržati izraelske napade na iranska nuklearna postrojenja

Na novinarsko pitanje da li se totalni rat na Bliskom istoku može izbeći, američki predsednik je odgovorio: "Mora biti. Zaista se mora izbeći".
Izvor: Beta

Bajden: Potpuni rat na Bliskom istoku mora se izbeći

"Još prikupljamo informacije, ali mogu da kažem da Sjedinjene Države nisu imale saznanja o akciji izraelske vojske, niti su učestvovale u njoj. Više ću moći da kažem kada budem imao više informacija“, rekao je Bajden novinarima koji su putovali sa njim u Delaver, preneo je CNN.
Uprkos insistiranju novinara da kaže da li smatra da su današnji vazdušni napadi na Bejrut bili opravdani, Bajden je odbio da odgovori.
"Moramo da dobijemo više detalja. U ovom trenutku ne znam dovoljno da bih mogao odgovorim na to pitanje", kazao je Bajden i dodao da je "uvek zabrinut“ kada eskaliraju tenzije u tom regionu.
CNN je prethodno objavio da je, prema jednom američkom zvaničniku, Izrael obavestio Sjedinjene Države o operaciji kada je ona već bila u toku i kada su avionu bili u vazduhu.
"Nismo bili unapred obavešteni o napadu, a informacija koju smo dobili se ne kvalifikuje kao obaveštenje“, rekao je taj zvaničnik.
Izvor: FoNet

Bajden: Sjedinjene Države nisu imale saznanja o akciji izraelske vojske, niti su učestvovale u njoj

"Ukrajina će pobediti i bićemo uz vas sve vreme", rekao je Bajden u obraćanju Zelenskom, prenosi Glas Amerike.
On je prethodno najavio više od osam milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini, da bi toj zemlji pomogao u odbrani protiv ruske invazije.
Pomoć obuhvata prvu isporuku precizno navođenih kliznih bombi dometa do 130 kilometara, raketne sisteme "Patriot", kao i municiju vazduh-zemlja.
"Stavljamo do znanja da smo uz Ukrajinu sada i u budućnosti", rekao je Bajden na sastanku sa ukrajinski predsednikom.&nbsp;
Dodao je da će SAD nastaviti da pomažu Ukrajini da ojača poziciju na ratištu i da je naložio Pentagonu da rasporedi sav preostali novac za vojnu pomoć do kraja njegovog mandata u januaru.
"Sjedinjene Države su okupljale svet da podrži ukrajinski narod u odbrani slobode od ruske agresije, a glavni prioritet moje administracije je bio da pružim Ukrajini podršku koja joj je potrebna da pobedi", naveo je Bajden u saopštenju.
Neimenovani američki zvaničnik rekao je agenciji Rojters da Bajden neće dati saglasnost Vašingtona u vezi sa upotrebom američkih projektila za napad na mete koje se nalaze dublje na ruskoj teritoriji.
Zelenski je zahvalio na pomoći američkoj administraciji - rekavši da obuhvata važne odbrambene resurse.
"Iskoristićemo pomoć da postignemo zajednički cilj: pobedu Ukrajine, pravedan i trajni mir i transatlantsku bezbednost", rekao je Zelenski na društvenoj mreži X.
Zelenski bi tokom susreta sa Bajdenom u Beloj kući trebalo da predstavi svoj plan za pobedu protiv Rusije.&nbsp;
Pre razgovora sa američkim predsednikom, ukrajinski državnik se sastao sa članovima Kongresa.
Proveo je više od sat vremena sa dvadesetak kongresmena iz redova republikanaca i demokrata, a imao je sastanak u Predstavničkom domu.
Senator Dik Durbin izjavio je da je Zelenski predstavio plan za pobedu na Rusijom senatorima.
"Plan je prilično osnovan, Ukrajincima je potrebna podrška za napredovanje, to zahteva vojnu opremu i zalihe,", rekao je član Kongresa iz redova Demokratske stranke.
Ukrajinski predsednik je krajem 2022. najavio mirovni plan u deset tačaka za okončanje rata utemeljen na Povelji UN i međunarodnog prava, koji je Moskva odbacila.
Izvor: Tanjug

Bajden: Rusija neće pobediti u ratu sa Ukrajinom

"Smatra se da je samim dolaskom Donalda Trampa na vlast 2016. godine porastao broj pretnji kongresmenima obe stranke. Sama kulminacija svega toga bila je 6. januara 2021. godine kada su njegove pristalice pokušale, odnosno upale u američki Kapitol i od tada je političko nasilje, ali i sama podeljenost američkog društva, u porastu. Upravo se možda baš Ukrajina može smatrati jednim od motiva poslednjeg napada, odnosno atentata na bivšeg predsednika Donalda Trampa pre neki dan na njegovom golf terenu. Naime, čovek koji je pokušao da ga ubije, Rajan Raut, želeo je da nekako pokuša da pozove Avganistance da se bore za Ukrajinu. Takođe se i dalje razmatraju koji su njegovi motivi, ali je rekao da nije obavio posao i da ostavlja 150 000 dolara onome ko njegov posao završi“, navela je Ivana Konstantinović u emisiji "Marker“.
Ona je kazala da je u junu ove godine direktor FBI upozorio da će predstojeći izbori biti puni tenzija i nasilja, pa čak i da će biti pretnji terorizmom. Podsetila je i da je direktorka Tajne službe podnela ostavku posle prvog atentata na Trampa.
"Nisu ovde samo u pitanju unutrašnje pretnje nasiljem, nego Amerikanci i ovog puta motre šta bi mogli da urade protivnici Amerike, pre svega Rusija i Iran, i to putem dezinformacija, ali i drugim vidovima političke borbe“, rekla je Konstantinović.
Kako kaže, neke ankete su pokazale da je 80 odsto Amerikanaca protiv političkog nasilja, ali da od tri do deset odsto Amerikanaca smatra da je političko nasilje legitiman način borbe.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FkzX1jQt14wc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Do izbora u Americi je ostalo još šest sedmica, a neke novine u izbornom procesu, kako objašnjava Ivana Konstantinović, podsećaju na glasanje kod nas.
"Interesantno je, na primer, da se ovde, zbog prošlih izbora i dovođenja u pitanje rezultata tih izbora, sada uvode nova pravila koja su nama ipak poznata. To je, na primer, ručno brojanje glasova, pogotovo u Džordžiji i Arizoni, gde je bilo najviše problema na prethodnim izborima. Takođe, uvodi se identifikacija birača jer ovde, na primer, na određenim biračkim mestima uopšte ne morate da pokažete nikakav lični dokument. U Severnoj Karolini studenti su uspeli da se izbore za to da mogu da se pojave na izborima i pokažu samo digitalnu identifikaciju o svom identitetu, međutim, republikanci su se tome usprotivili“, navela je sagovornica "Markera“.
Izvor: Insajder

Teme

Konstantinović za Marker: Političko nasilje u SAD u porastu, uvodi se ručno brojanje glasova na predsedničkim izborima (VIDEO)

"Učinićemo sve što možemo da sprečimo izbijanje šireg sukoba. I veoma se trudimo u tome", rekao je Bajden novinarima, prenosi Si-En-En (CNN). 	
On je dodao da je imao veoma uspešan sastanak sa liderima grupe Kvad koja obuhvata Australiju, Indiju i Japan, tokom vikenda u Delaveru.
Izvor: Tanjug

Bajden: SAD čine sve da spreče izbijanje šireg sukoba na Bliskom istoku

Haris, koja će kao demokratski predstavnik bti protivkandidat Republikancu Trampu na predstojećim predsedničkim izborima u SAD, je tokom kratkog razgovora rekla Trampu da je ''zahvalna'' što je bezbedan nakon očiglednog pokušaja ubistva, prenosi Rojters.
FBI je pokrenuo istragu zbog bezbednosnog incidenta na Floridi, smatrajući da je reč o pokušaju ubistva na Trampa.
Amerikanac Rajan Vesli Raut optužen je za nezakonito posedovanje vatrenog oružja i posedovanje vatrenog oružja sa izbrisanim serijskim brojem, nakon što je u nedelju uhapšen nedugo nakon što je pobegao pošto su agenti tajne službe otvorili vatru na njega jer je uperio poluautomatsku pušku ka golf klubu bivšeg predsednika Donalda Trampa u Vest Palm Biču na Floridi, dok je Tramp igrao golf.
Tramp je ocenio da ''retorika'' Bajdena i Haris navodi ljude da pucaju na njega, rekavši da je napadač reagovao na ''veoma zapaljiv'' narativ demokrata.
Izvor: Tanjug

Džozef Bajden