Administracija je predložila promenu pravila u aprilu 2023, pozivajući na javnu diskusiju, a u petak je saopštila da je primila više od 150.000 odgovora.
Kako se navodi, većina komentara je bila protiv predloga, što je, zajedno sa više nerešenih tužbi u vezi sa rodnim identitetom i sportom, dovelo do toga da administracija odustane od regulisanja ovog pitanja, prenosi Rojters.
Agencija piše da su prava transrodnih osoba, a posebno u sportu, dugo sporno pitanje u SAD, a republikanci se naročito zalažu za ukidanje dozvola transrodnim ženama da se takmiče protiv bioloških žena.
Kritičari tvrde da su transrodne žene, odnosno osobe koje su rođene muškog pola, a koje se bave ženskim sportom često veće i jače od svojih ženskih protivnica i da imaju nepravednu prednost.
Ranije ove godine, Nacionalna asocijacija za atletiku zabranila je transrodnim ženama da se takmiče u ženskim sportovima, čime je izražen čvršći tvrđi stav od drugih atletskih tela koja dozvoljavaju trans sportistima da se takmiče na osnovu nivoa testosterona.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp obećao je tokom svoje kampanje da će ograničiti negu koja afirmiše rod i učešće u sportu transrodnih osoba.
Vrhovni sud SAD je ovog meseca pokazao spremnost da podrži zabranu, koju podržavaju Republikanci u Tenesiju, o zabrani rodne tranzicije za maloletnike koja uključuje hormone i operacije.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bajden povukao predlog o ograničenju zabrane za transrodne učenike u sportu

Bajden je u obraćanju iz Bele kuće rekao da SAD zvanično ne znaju gde se Bašar al Asad nalazi, ali da je primetio izveštaje da je sirijski predsednik pobegao u Moskvu, preneo je Rojters.
Bajden je istakao da se Sirija nalazi u periodu rizika i neizvesnosti, i da sada prvi put posle više godina ni Rusija, ni Iran, ni militantna organizacija Hezbolah nemaju uticajnu ulogu u toj zemlji.
"Godinama je Asad glavnu podršku dobijao iz Irana, Hezbolaha i Rusije. Ali tokom prošle nedelje, podrška od sve te tri strane se srušila, jer su sve tri strane daleko slabije danas nego što su bile kada sam preuzeo dužnost", rekao je Bajden, koji je postao predsednik SAD 2021. godine.
Bajden je naveo da su američke snage juče izvršile desetak preciznih udara u Siriji, usmerenih na kampove i na operativce militantne grupe Islamska država.
On je istakao da odlazak Asada predstavlja istorijsku priliku za sirijski narod.
"To je istorijska prilika za, tokom dugo vremena napaćeni narod Sirije, da izgradi bolju budućnost za svoju ponosnu zemlju. To je takođe trenutak rizika i neizvesnosti. Dok se svi okrećemo pitanju šta sledi, Sjedinjene Države će raditi sa našim partnerima i zainteresovanim stranama u Siriji kako bi im pomogle da iskoriste priliku da se izbore sa rizicima", dodao je Bajden.
Bajden je rekao i da se nada da će SAD moći da vrate američkog novinara Ostina Tajsa kući, preneo je En-Bi-Si Njuz (NBC News).
"Imamo na umu da u Siriji ima Amerikanaca, uključujući i one koji tamo borave, kao i Ostin Tajs, koji je zarobljen pre više od 12 godina. Ostajemo posvećeni tome da ga vratimo njegovoj porodici", kazao je Bajden.
Na pitanje da li postoji plan za povratak Tajsa, koji je nestao u blizini Damaska 2012. godine tokom građanskog rata u Siriji, Bajden je novinarima rekao da smatra da on može biti vraćen, ali da za to još nema "direktnog dokaza".
Bajden je obećao i da će osigurati stabilnost u istočnoj Siriji i zaštititi američko osoblje.
"Sada vidimo da se otvaraju nove mogućnosti za narod Sirije i za ceo region. Podržaćemo susede Sirije, uključujući Jordan, Liban, Irak i Izrael. Ukoliko dođe do bilo kakve pretnje iz Sirije tokom ovog perioda tranzicije, razgovaraću sa liderima regiona u narednim danima", rekao je Bajden.
On je upozorio da će Islamska država pokušati da iskoristi svaki vakuum kako bi ponovo uspostavila svoje kapacitete i "stvorila sigurno utočište".
Izvor: Tanjug

Bajden: Asad treba da snosi odgovornost, SAD će raditi sa partnerima u Siriji

"Da li pomilovanje koje je Džo dao Hanteru uključuje taoce J-6, koji su zatvoreni godinama? Takva zloupotreba i neostvarivanje pravde", napisao je Tramp na svojoj mreži Truth Social, preneo je Njujork post.
Tramp, koji je prošlog meseca ponovo osvojio mandat u Beloj kući, tokom kampanje je pominjao pomilovanja za više od 1.500 optuženih koji se još suočavaju sa suđenjima ili su već osuđeni zbog upada u Kapitol dok je Kongres glasao da potvrdi Bidenovu pobedu na izborima 2020. godine protiv.
Trampov tranzicioni tim je ranije izdao saopštenje u kojem je oštro kritikovao Ministarstvo pravde, uz obećanje da će popraviti tu federalnu agenciju.
&nbsp;U saopštenju nije bilo pomena Bajdena ili njegovog sina.
"Neuspešan lov na veštice protiv predsednika Trampa je pokazao da su DOJ (ministarstvo pravde SAD) pod kontrolom demokrata i drugi radikalni tužioci krivi za upotrebu pravosudnog sistema kao oružja", naveo je Trampov portparol Steven Čang u saopštenju.
Prema njegovim rečima, pravosudni sistem mora da bude popravljen i pravda mora da bude vraćena svim Amerikancima, a to je tačno ono što će Tramp učiniti kada se vrati u Belu kuću sa ogromnim mandatom američkog naroda.
Hanter (54) je sada izbegao kaznu nakon što je trebalo da bude osuđen zbog odvojenih federalnih slučajeva u vezi sa oružjem i utajom poreza kasnije ovog meseca.
On je priznao krivicu u septembru za devet tačaka optužnice vezanih za prevaru vlade za 1,4 miliona dolara na porezima, a bio je osuđen i zbog tri savezne optužbe za posedovanje vatrenog oružja u junu, jer je posedovao oružje dok je bio zavisnik od kokaina.
Bajden (82) je rekao juče da je njegov sin bio "selektivno i nepravedno gonjen" i izdao je široko pomilovanje koja pokriva sve prekršaje počinjene između 1. januara 2014. i 1. decembra 2024. godine.
Prethodno je tvrdio da neće preduzimati nikakve akcije da pomogne svom sinu, rekavši novinarima na konferenciji za štampu tokom samita G7 u junu da će poštovati odluku porote i da ga neće pomilovati.
Izvor: Tanjug

Tramp najavio masovna pomilovanja nakon što je Bajden rehabilitovao sina

Bajden je rekao da je u nedelju potpisao pomilovanje za svog sina Hantera, iako je, od kada je preuzeo dužnost predsednika, rekao da se neće mešati u odluke koje donose sudovi i Ministarstvo pravde.
Naveo je da se te odluke držao sve do sada, premda je, kako je naveo, gledao kako njegovog sina "nepravedno gone", preneo je Rojters.
U pomilovanju se navodi da je Bajden odobrio "puno i bezuslovno" pomilovanje za Hantera Bajdena za bilo kakve prestupe u periodu od 1. januara 2014. do 1. decembra ove godine.&nbsp;
Bajden je ocenio da je Hanter bio sudski gonjen samo zbog toga što je njegov sin.&nbsp;
Hanter Bajden se izjasnio krivim za poreske prekršaje, a osuđen je zbog optužbi u vezi sa nošenjem vatrenog oružja nakon što je dao lažnu izjavu da ne koristi narkotike prilikom dobijanja dozvole za nošenje pištolja.
On se u septembru izjasnio krivim za neplaćanje poreza od 1,4 miliona dolara, a izricanje presude u tom slučaju bilo je zakazano za 16. decembar.
Bela kuća je više puta saopštavala da Bajden neće pomilovati niti ublažiti kazne za svog sina Hantera.&nbsp;
Republikanci su kritikovali Bajdenovu odluku o pomilovanju svog sina.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp rekao je da je Bajden pomilovanjem Hantera zloupotrebio svoj položaj i ovlašćenja, te da je na taj način sprečio da pravda bude ostvarena.
Tramp je na svojoj društvenoj mreži Trut soušal (Truth Social) postavio pitanje zbog čega nisu pomilovani i oni koji su osuđeni zbog napada na Kapitol 6. januara 2021. godine jer nisu priznavali rezultate predsedničkih izbora prema kojima je Bajden pobedio.
Izvor: Tanjug

Bajden: Pomilovao sam svog sina Hantera u nepravednim sudskim postupcima protiv njega

Bajden je na konferenciji za medije u Beloj kući rekao da ima „dobre vesti“ i da mu je „zadovoljstvo da objavi“ da je razgovarao sa premijerima Izraela i Libana, nakon čega su oni prihvatili sporazum o prekidu vatre.
"Da se razumemo, Izrael nije pokrenuo ovaj rat, ni Libanci nisu tražili taj rat, kao ni Sjedinjene Države“, rekao je Bajden.
Istakao je da je usmeravao sredstva "da brani Izrael i da odvrati našeg zajedničkog neprijatelja u kritičnom trenutku“.
Od početka rata više od 70.000 Izraelaca bilo je prinuđeno da se iseli, da žive kao izbeglice i da gledaju kako se njihove zajednice uništavaju, rekao je Bajden i dodao da je zbog izraelskih napada više od 300.000 Libanaca takođe bilo prisiljeno na izbeglištvo.
Bajden je naveo da će sporazum o prekidu vatre između Izraela i Libana stupiti na snagu u sredu u četiri sata ujutru po lokalnom vremenu.
"Ovo je dizajnirano da bude trajni prekid neprijateljstava. Ono što je ostalo od Hezbolaha i drugih terorističkih organizacija više neće biti dozvoljeno“, dodao je.
U skladu sa sporazumom, libanska vojska će ponovo preuzeti sopstvenu teritoriju, a u narednih 60 dana Izrael će postepeno povlačiti svoje snage, a civili sa obe strane će uskoro moći da se bezbedno vrate u svoje zajednice i počnu da obnavljaju svoje domove, kazao je Bajden.
Američki predsednik je naglasio da će, u slučaju da Hezbolah prekrši sporazum, Izrael u skladu sa međunarodnim pravom imati pravo da se brani.
Nakon što je zaustavljen rat sa Hezbolahom, Bajden kaže da okreće Gazi, jer i Palestinci "zaslužuju kraj rata i raseljavanja“.
"Ljudi u Gazi su prošli kroz pakao i previše su patili“, rekao je Bajden.
On je istakao da sada Hamas mora da napravi izbor i poručio da je "jedini izlaz“ iz sadašnje situacije da oslobodi taoce.
Narednih dana Amerika će napraviti još jedan pritisak na postizanje primirja u Gazi, kako bismo se približili željenom miru na Bliskom istoku, kazao je Bajden.
Poručio je da su SAD i dalje spremne da naprave "istorijske dogovore“ za uspostavljanje palestinske države i za normalizaciju odnosa Saudijske Arabije i Izraela.
"Verujem da je sve to i dalje moguće“, rekao je američki predsednik i dodao da će preostale dane na funkciji provesti "radeći neumorno“ na tome.
<h2>Izrael nastavio sa vazdušnim udarima na Bejrut</h2>
Libanski premijer Nadžib Mikati pozdravio je večeras dogovor o primirju između Izraela i Hezbolaha, saopšteno je iz njegovog kabineta, dok su se izraelski udari na Bejrut nastavili i posle dogovorenog primirja, javlja Al Džazira. 	
Saopštenje je došlo neposredno nakon što je predsednik SAD Džozef Bajden objavio da je došlo do dogovora o prekidu vatre, koji će stupiti na snagu sutra u 4.00 ujutru po lokalnom vremenu. 	
Mikati je ranije apelovao na međunarodnu zajednicu da "brzo deluje" kako bi se zaustavila "izraelska agresija i primenio momentalan prekid vatre". 	
Al Džazira navodi da je došlo do vazdušnih udara Izraela odmah nakon što je Bajden govorio o prekidu vatre, a meta je bila stan u oblasti Kandak al-Gamik u Bejrutu.
Izraelski kabinet za nacionalnu bezbednost večeras je većinom glasova usvojio predlog premijera Benjamina Netanjahua o prekidu vatre i sklapanju primirja sa Hezbolahom, saopšteno je iz kabineta premijera, prenosi Times of Izrael.
Izrael ceni doprinos Sjedinjenih Američkih Država ovom procesu i zadržava pravo da deluje protiv svake pretnje njegovoj bezbednosti, rekao je Netanjahu po okončanju sednice. Za sporazum sa Libanom i Hezbolahom glasalo je 10 članova Kabineta za nacionalnu bezbednost, a protiv je bio samo ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir.
Izvor: FoNet

Bajden: Vlade Izraela i Libana prihvatile predlog da okončaju rat

"Informacije koje trenutno imamo svedoče o tome da je Bajdenova administracija dozvolila korišćenje raketa u Kurskoj oblasti, što je reakcija na gomilanje severnokorejskih trupa u toj oblasti. Te trupe su izgleda dobile zadatak da brane taj deo granica od ukrajinskih snaga, koje su pre nekoliko meseci zauzele poziciju unutar te ruske oblasti. Radi se, pre svega, o ograničenoj meri, koja je zaista odgovor na prethodnu eskalaciju, odnosno direktno uvođenje Severne Koreje u ovaj sukob - dakle, ne više samo kroz izvoz municije ili oružja već su severnokorejski vojnici bukvalno dovedeni na granicu sa Ukrajinom", rekao je Đokić.
Prema njegovim rečima, Tramp bi, kada preuzme vlast, tu Bajdenovu odluku mogao da iskoristi kako bi izvršio pritisak na Putina.
"Ako pogledamo šta je zaista želja Donalda Trampa - a to je da stavi i Zelenskog i Putina za pregovarački sto - treba da ima određeni uticaj i na Putina da bi on seo za sto, ne samo na Zelenskog. Možemo da pretpostavimo kako Tramp kaže Zelenskom da će Amerika smanjiti ili ukinuti vojnu pomoć Ukrajini i onda on mora da sedne za sto da pregovara. Ali, takav jedan uticaj Tramp na Putina nema, odnosno moraće da koristi druge spoljne pritiske", smatra Đokić.
Kao jedan od pritisaka navodi energetske sankcije - obaranje cena nafte, što bi veoma pogodilo rusku ekonomiju koja od toga direktno zavisi. Druga poluga uticaja je, kaže, i neka vrsta povećanja pomoći Ukrajini ukoliko Putin ne sedne za sto.
"Kada smo došli do ove Bajdenove odluke, koja prvi put dozvoljava tim američkim raketama da udaraju na ciljeve u okviru teritorije Rusije, a ne samo u okviru okupirane ukrajinske teritorije, to jeste jedna sama po sebi bitna simbolička odluka, ali ona može zaista pomoći Trampu. Jer, Tramp, kada u januaru dođe na vlast, može reći: ’Eto, ta odluka je već doneta, da ja ukinem tu odluku Putin treba da sedne za pregovorački sto’. Ovaj Bajdenov potez zaista radi u korist Trampa. Ako pogledate to kao određenu pregovoračku poziciju, imate određen adut i Tramp, kada preuzme vlast od Bajdenove administracije, može da kaže da je spreman da ukine tu meru, ali da Putin mora da sedne za pregovorački sto", kazao je Đokić.
Dodaje da ovo zaista vrlo lako može da ide na ruku Trampu, odnosno njegovoj strategiji da privoli Putina da sedne za sto i pregovara.
"Poenta je u tome da Tramp mora da pronađe određene poluge uticaja da bi Putin uopšte seo za pregovorački sto da bi došlo do nekog prekida vatre i da bi se, kao neki krajnji Trampov cilj, zamrzao ovaj vojni sukob. Za to morate privoleti Putina, nije ključni problem u Zelenskom", ističe sagovornik Insajder televizije.
On kaže i da je Evropa podeljena u vezi sa Bajdenovim potezom, dodajući da će Tramp, kada bude preuzeo kormilo, želeti da Evropa uzme mnogo veću ulogu, odnosno da preuzme teret za podršku Ukrajini.
"Videćemo, sve zavisi od toga kako će se kretati ova dinamika, da li će dve strane sesti za pregovarački sto. Ali, jedno je sigurno – Tramp želi da prebaci odgovornost na Evropu, pošto on to vidi primarno kao unutarevropski konflikt, koji se ne tiče direktno bezbednosti SAD", zaključuje politikolog Aleksandar Đokić koji je bio gost emisije "Svet i mi" na Insajder televiziji.
Izvor: Insajder

Teme

Politikolog Đokić za "Svet i mi": Bajdenova odluka koristi Trampu da dovede Putina za pregovarački sto (VIDEO)

"Ukrajina planira da izvede prve udare na velike udaljenosti u narednim danima", rekli su izvori, ali nisu otkrili detalje iz bezbednosnih razloga, dok je Bela kuća odbila da komentariše.&nbsp;
Promena politike usledila je nakon što je Rusija rasporedila severnokorejske kopnene trupe kako bi ojačala svoje snage, što je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu i Kijevu.&nbsp;
Prema neimenovanim izvorima Rojtersa, prvi duboki napadi verovatno će biti izvedeni pomoću raketa ATACMS, koje imaju domet do 300 kilometara.&nbsp;
Agencija navodi da nije jasno hoće li novoizabrani predsednik Donald Tramp poništiti Bajdenovu odluku kada preuzme vlast 20. januara.&nbsp;
Tramp je dugo kritikovao obim američke finansijske i vojne pomoći Ukrajini i obećao da će brzo okončati rat, iako nije precizirao kako. &nbsp;
Rusija je upozorila da će smatrati pomeranje ograničenja u vezi sa upotrebom američkog oružja od Ukrajine kao ozbiljnu eskalaciju.
Izvor: Tanjug

Rojters: Bajden odobrio udare američkim raketima duboko unutar ruske teritorije

&nbsp;Bajden je rekao Trampu da se raduje "glatkoj tranziciji" u januaru dodavši da će osigurati da se njegov prethodnik i naslednik smesti u Belu kuću.&nbsp;
''Politika je teška, i u mnogo slučajeva, nije to baš lep svet, ali danas to jeste lep svet i veoma to cenim'', rekao je Tramp. 	Pozdravljajući Trampa, Bajden ga je nazvao ''novoizabranim predsednikom i bivšim predsednikom'', a zatim su se rukovali. 	
Trampova supruga i buduća prva dama SAD prethodno je saopštila da se neće sastati sa sadašnjom prvom damom Džil Bajden, iako se dve prve dame tradicionalnu sastaju, pernosi CNN.
Izvor: Tanjug

Bajden i Tramp se sastali u Beloj kući

''Mora se prihvatiti izbor koji su Amerikanci napravili. Imamo odgovornost da uradimo što više u naredna 74 dana'', rekao je Bajden u prvom obraćanju javnosti nakon što je Tramp u sredu proglasio pobedu na izborima.
On je ocenio da je kandidatkinja Demokratske stranke na izborima i sadašnja potpredsednica SAD Kamala Haris vodila dobru kampanju i da treba da bude ponosna na nju.
''Vodila je inspirativnu kampanju i svi su mogli da vide nešto što sam ja rano naučio da toliko poštujem, a to je njen karakter. Ona ima kičmu i ima odličan karakter, pravi karakter'', rekao je Bajden.
Bajden je istakao da razume različita osećanja među Amerikancima u vezi sa ishodom izbora, dodajući da je važno da se rezultati prihvate.
''Za neke ljude vreme je pobede, za druge vreme gubitka. Kampanje su takmičenja, nadmetanja vizija. Zemlja bira jedno ili drugo, mi prihvatamo izbor koji je država napravila'', rekao je Bajden.
On je istakao da Amerikanci ne treba da gledaju jedni druge kao neprijatelje.
''Ne možete voleti svoju zemlju samo kada pobedite. Ne možete voleti svog bližnjeg samo kada se slažete'', rekao je Bajden.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/izbori-u-sad-tramp-u-prednosti-u-kljucnim-drzavama-njujork-tajms-mu-daje-93-odsto-sanse-za-pobedu">Kandidat republikanaca Donald Tramp</a> pobedio je na predsedničkim izborima održanim u Sjedinjenim Američkim Državama i postao njen 47. predsednik nakon što je pobedom u državi Viskonsin, osigurao 277 elektorskih glasova.&nbsp;
Tramp je u obraćanju iz izbornog štaba na Floridi proglasio pobedu, ocenivši da je reč o ''najvećoj političkoj pobedi nekog političkog pokreta''.&nbsp;
Republikanci su takođe preuzeli kontrolu i nad Senatom, gornjim domom Kongresa SAD pošto su osvojili mesta koja su imale demokrate, čime su preoteli većinu u tom telu posle četiri godine.
Izvor: Tanjug

Bajden: Mirno ćemo predati vlast, Haris treba da bude ponosna na kampanju

“To je greh koji nosimo na duši i nema izgovora za to što je za ovo izvinjenje bilo potrebno 50 godina”, rekao je Bajden tokom posete indijanskom rezervatu u dolini reke Gile u Arizoni.&nbsp;
Bajden je govorio o zlostavljanju i smrti indijanske dece, kao posledicama politike federalnih vlasti, rekavši da je to nedovoljno poznata, ali sramna prošlost koja se mora obelodaniti. &nbsp;
"Generacije indijanske dece su ukradene i odvedene na mesta koja nisu poznavali, među ljude koje nikada nisu sreli i govorili jezik koji nikad nisu čuli. Te zajednice su ućutkane. Graja i dečja igra su iščezli. Oduzeta im je odeća, a kosa, koja se smatrala svetinjom, odsečena. Imena su im doslovce izbrisana i zamenjena brojevima ili engleskim imenima”, rekao je Bajden. &nbsp;
Kako je ukazao, mnoga od te dece su u internatima pretrpela emocionalno, fizičko i seksualno zlostavljanje. &nbsp;
“Stotine su umrle, a oni koji su se vratili svojim domovima bili su ranjeni u fizičkom i psihičkom smislu. Čak i nakon usvajanja Zakon o građanskim pravima 1964. godine, zločini prema njima su nastavljeni”, naveo je Bajden. &nbsp;
Decenijama su savezni internati upotrebljavani za asimilaciju dece starosedelaca u belačko društvo, navela je Bela kuća. &nbsp;
Najmanje 973 dece je preminulo u nasilnom internatskom sistemu američke vlade tokom perioda od 150 godina, okončanog 1969. To su podaci američkog Sekretarijata za unutrašnja pitanja, koji je od vlasti zatražio da upute izvinjenje. &nbsp;
Uz to, najmanje 18.000 dece, od kojih neka uzrasta od četiri godine, oduzeto je roditeljima i prisiljeno na asilimilaciju. &nbsp;Bajden je izvinjenje uputio u završnici izborne kampanje, uoči predstojećih predsedničkih izbora 5. novembra.&nbsp;
&nbsp;Demokrate očekuju da će njegova poseta indijanskoj zajednici u Arizoni obezbediti podsticaj naporima potpredsednice i predsedničke kandidatkinje Kamale Haris da poveća izlaznost građana u jednoj od ključnih država za ishod novembarskih izbora. &nbsp;
U izveštaju Sekretarijata za unutrašnja pitanja navedeno je da su deca bila kažnjavana kada nisu postupala po propisanim standardima ili su kršila pravila. To je podrazumevalo boravak u samici, bičevanje, šamaranje i vezivanje lisicama, a starija deca su često bila primorana da kažnjavaju mlađe drugove iz razreda. &nbsp;
Odluku o ukidanju internatskog sistema školstva za Indijance 1968. godine doneo je predsednik Lindon Džonson. Državnom sekretaru za unutrašnja pitanja naložio je osnivanje indijanskih školskih odbora koje bi činili pripadnici tih zajednica. &nbsp;
Američki Kongres je 1972. usvojio Zakon o obrazovanju Indijanaca, koji je trebalo da reguliše obrazovne potrebe američkih Indijanaca i starosedelaca Aljaske.
Izvor: FoNet

Džozef Bajden