''Apsolutno ne'', bio je odgovor portparolke Bele kuće, Karin Žan Pjer, na pitanje novinara da li Bajden razmišlja o povlačenju iz izborne trke, prenosi Rojters.&nbsp;
''On razume da je fer da ljudi postavljaju to pitanje. Videla sam predsednika u Zapadnom krilu (Bele kuće) pre nego što sam izašla na govornicu za brifing za novinare. Izgledao je sjajno'', rekla je ona.&nbsp;
Ranije u sredu, Bajden je razgovarao sa liderom većine u Senatu SAD Čakom Šumerom, demokratskim predstavnikom Džejmsom Klajburnom, kopredsedavajućim u kampanji Bajden-Haris, i bivšom predsednicom Predstavničkog doma Nensi Pelosi.&nbsp;
CNN je preneo da su Bajden i potpredsednica SAD Kamala Haris danas obavili i razgovore sa svim članovima osoblja Bajdenove kampanje za predsedničke izbore ove godine, i da su tom prilikom ''detaljno opisali ulog na predstojećim izborima''.&nbsp;
Bajden je, prema rečima neimenovanog izvora, rekao da ''kad vas obore, vi ponovo ustanete''.&nbsp;
''Hajde da pobedimo u ovome'', bile su Bajdenove reči na kraju razgovora.
Bajdena očekuje intervju zakazan za petak za EjBiSi Njuz, kao i kampanja u Pensilvaniji i Viskonsinu, a prema navodima njegovog saradnika koji je tražio da ostane anoniman, svestan je da ne sme da dozvoli da ima još neki nastup poput nefokusirane prošlonedeljne debate sa sa Donaldom Trampom.&nbsp;
Bela kuća je, međutim, demantovala da je Bajden u privatnom razgovoru priznao da je njegova kandidatura u opasnosti i naglasila da on "apsolutno ne razmišlja" o odustajanju.&nbsp;
Izvor: Tanjug, FoNet
&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bela kuća: Bajden ne razmišlja o odustajanju od kandidature

"Činjenica je da nisam bio veoma pametan. Odlučio sam da putujem širom sveta nekoliko puta, da prolazim kroz 100 vremenskih zona pre debate. Nisam slušao svoje savetnike i vratio sam se i gotovo zaspao na bini. To nije izgovor, ali jeste objašnjenje", rekao je Bajden tokom mitinga u Virdžiniji u utorak. 	
CNN i BBC navode, međutim, da je 81-godišnji Bajden imao gotovo dve nedelje između povratka iz Italije sa samita G7 15. juna i debate s Trampom koja je održana 27. juna. 	
Bela kuća saopštila je u utorak da se očekuje da će se Bajden danas sastati sa demokratskim guvernerima i liderima Kongresa nakon što su pojedini od njih zahtevali sastanak sa predsednikom posle njegovog slabog nastupa u debati. 	
Od Bajdena uglavnom zavisi odluka da li će i dalje ostati predsednički kandidat ili će se povući, kažu demokrate i politički stratezi, prenosi agencija Rojters. 	
Sastanak će biti održan u Beloj kući, neki guverneri će prisustvovati virtuelno, a cilj je da predsednik ubedi lidere u svojoj stranci da je i dalje u dobroj mentalnoj i fizičkoj formi - uprkos onome što je pokazao u debati, prenosi Glas Amerike (VOA). 	
Posle tog duela, neki u demokratskoj stranci su ga pozvali da odstupi i ne bude predsednički kandidat Demokratske stranke. 	
Bela kuća je saopštila u utorak veče da za predsednika SAD Džozefa Bajdena nije neophodan kognitivni test, navodeći da je on i dalje u stanju da bude kandidat za reizbor na tu funkciju. 
Predstavnica Bele kuće za medije Karin Žan-Pjer rekla je na konferenciji za novinare u utorak da se apsolutno ništa ne krije o Bajdenovom zdravlju, preneo je CNN. 	
Žan-Pjer je, međutim, priznala da Bajden "nije imao sjajnu noć" tokom televizijske debate sa republikanskim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom. Žan-Pjer je ponovila da je Bajden bio bolestan tokom debate, navodeći da je još prehlađen. 	
Poslanik Demokratske stranke iz Teksasa Lojd Doget pozvao je u utorak Bajdena da se povuče iz trke za predsedničke izbore, posle TV debate sa Trampom.
 
Izvor: Tanjug

Bajdenu za loš nastup na debati krivi neispavanost i putovanja

Kako piše Glas Amerike, sudska odluka konzervativne većine čini gotovo izvesnim da se Tramp neće suočiti sa suđenjem u Vašingtonu uoči novembarskih izbora zbog svojih postupaka tokom nereda 6. januara 2021.
"Niko nije iznad zakona, čak ni predsednik SAD", rekao je Bajden u Beloj kući.
Bajden nije pomenuo prošlonedeljnu debatu, ni svoj nastup i nije odgovarao na pitanja.
"Znam da ću poštovati ograničenja predsedničke moći kao što i jesam tokom tri i po godine, ali svaki predsednik, uključujući i Donalda Trampa, sada će biti slobodan da ignoriše zakon", rekao je Bajden.
<a href="https://insajder.net/teme/tramp-prvostepeno-osuden-kako-ce-to-uticati-na-predsednicku-trku-video">Vrhovni sud SAD</a> doneo je istorijsku presudu u slučaju Trampa, koji je od tog suda tražio da odluči da li je, kao bivši predsednik, imun od krivičnog gonjenja.
Sa šest glasova za i tri protiv, najviši sud u Americi odlučio je da bivši predsednici imaju apsolutni imunitet od krivičnog gonjenja za dela koja su počinili dok su na funkciji, dok za dela koja su počinili van funkcije nemaju imunitet.
Ali, Vrhovni sud nije sam doneo odluku kako to konkretno da se primeni na Trampov slučaj. Predsedavajući sudija Džon Roberts rekao je da o tome treba da odluče niži sudovi.
Izvor: Beta

Bajden: Presuda Vrhovnog suda o Trampu podriva vladavinu prava

Anketa koju je za CBS njuz uradila agencija "Youth Gov" pokazala je da 72 odsto registrovanih birača Demokratske stranke smatra da Bajden više nema mentalno i kognitivno zdravlje da bi mogao da bude predsednik, što je značajno povećanje u odnosu na 65 odsto iz prethodne ankete, prenosi BBC. 
Da Donald Tramp nije u stranju da bude predsednik SDAD smatra 49 odsto registrovanih birača. 
Posebno alarmantan podatak za Bajdenovu kampanju je to što 45 odsto registrovanih demokrata veruje da bi on trebalo da odustane i prepusti kandidaturu nekome drugom. 
U danima nakon TV debate, prva dama Džil Bajden, potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Barak Obama su priznali da to nije bio najbolji Bajdenov nastup, ali odbacili pozive da se Bajden povuče. 
Sve to koriste republikanci, koji su prethodnih dana udvostručili kritike predsednikovog učinka i tvrde da debata pokazuje zašto je Tramp pravi izbor.
Izvor: FoNet

Anketa pokazuje da veliki broj glasača ne veruje Bajdenu

Anketirani su saglasni u oceni da je Bajden loše nastupio, pa je 60 odsto ljudi reklo da je Tramp bio bolji na <a href="https://insajder.net/prenosimo/debata-predsednickih-kandidata-u-sad-od-ekonomije-do-pitanja-abortusa">CNN debati u Atlanti,</a> preneo je Dejli mejl.
Svega 21 odsto je reklo da je Bajden bio bolji, dok je 19 odsto reklo da ne zna ko je bio bolji.
Oko 73 odsto gledalaca debate je reklo da je Bajdenov nastup bio loš ili "užasan", dok je samo 8 odsto reklo da je bio odličan ili dobar.
Kada je reč o Trampu, 40 odsto anketiranih ocenjuje njegov nastup kao dobar ili odličan, 25 odsto kao prosečan, a 33 odsto kao loš ili užasan.
Bajden je pretrpeo umeren udarac kod birača zbog njegovih godina, ali je ta zabrinutost već postojala.
"Pre debate, 27 odsto njegovih glasača je ocenjivalo Bidena dobrim ili odličnim, kada je reč o njegovoj mentalnoj sposobnosti da bude predsednik. Nakon debate, taj nivo je pao na 20 odsto. Najveći pad je zabeležen među demokratskim ispitanicima, sa 56 odsto pre debate na 42 odsto posle debate", istakli su iz Ipsosa.
Jedan zabrinjavajući znak za aktuelnog predsednika je što su Afromakerikanci, grupa koju Bajden "mora" da pridobije, jer su ga pretežno podržavali 2020. godine, smanjili poverenje u njegovu mentalnu sposobnost za 15 odsto, navodi se u izveštaju.
Glasači su takođe smanjili poverenje u Bajdenovu fizičku sposobnost da bude predsednik sa 21 na 15 odsto.
"Ocene Trampove mentalne (39 odsto pre debate, 41 odsto posle debate) i fizičke (43 odsto, 45 odsto) sposobnosti su ostale stabilne," poručili su iz Ipsosa.
Izvor: Tanjug

Anketa: Bajdenu opala popularnost posle debate sa Trampom

"Ne, ovo se ne razmatra", navela je ona na brifingu, odgovarajući na pitanje novinara o mogućnosti pomilovanja Asanža, saopštio je Stejt department. 	
Asanž je bio zatvoren u zatvoru Belmarš u Londonu od aprila 2019. nakon što je britanskoj policiji dozvoljeno da izvrši raciju u ambasadi Ekvadora u kojoj je tražio azil 2012. &nbsp;	
SAD su ga optužile za objavljivanje vojnih tajni i oko 700.000 poverljivih dokumenata koji se odnose na vojne i diplomatske aktivnosti SAD. 	
Ranije ove nedelje, američki sudija je osudio Asanža na kaznu zatvora u okviru sporazuma o priznanju krivice sa saveznim tužiocima, čime je završena 14-godišnja pravna saga.
Podsetimo, posle 12 godina, sedam u ekvadorskoj ambasadi i pet u zatvoru, <a href="https://insajder.net/prenosimo/stela-asanz-australijska-vlada-platila-500-000-dolara-za-let-asanza-iz-londona">Džulijan Asanž </a>je od 25. juna na slobodi.&nbsp;
Njegova supruga, inače <a href="https://insajder.net/prenosimo/stela-asanz-dzulijan-nije-trebalo-da-provede-dan-u-zatvoru">advokat Stela Asanž</a>, najavila je da će tražiti pomilovanje jer je, kako kaže, prihvatanje krivice za špijunažu ozbiljan razlog za zabrinutost novinara u svetu. Objavljivanje tajnih američkih dokumenata pre skoro deceniju i po bio je najveći skandal te vrste u američkoj vojnoj istoriji.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/asanz-stigao-u-australiju-supruga-i-otac-docekali-osnivaca-vikiliksa">Vikiliks </a>je 2010. godine objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima Vašingtona u Avganistanu i Iraku, što je najveći bezbednosni incident te vrste u američkoj vojnoj istoriji.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/simbol-slobode-medija-dzulijan-asanz-posle-14-godina-je-slobodan-covek">Asanž</a> je optužen zbog masovnog objavljivanja tajnih američkih dokumenata koje je mu je dostavila bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening, koja je takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži.&nbsp;
U više od 700 000 dokumenata bilo je diplomatskih depeša i izveštaja sa brojnih ratišta, kao što je video-snimak iz 2007. na kojem je američki helikopter "apač“ pucao na osumnjičene pobunjenike u Iraku i ubio desetak ljudi, uključujući dvoje novinara Rojtersa.
Izvor: Tanjug

Bajden ne razmišlja o pomilovanju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža

Prva tema o kojoj su američki predsednički kandidati Džozef Bajden i Donald Tramp raspravljali tokom debate bila je ekonomija, za koju je aktuelni predsednik ocenio da nikada nije bila bolja i da je u procvatu, a Tramp da je u potpunom rasulu.&nbsp; Bajden je tokom debate, koja se u organizaciji CNN-a održava u Atlanti, u studiju bez publike, rekao da je kada je došao na funkciju predsednika stanje u ekonomiji bilo loše, da je bila "u slobodnom padu" posle Trampa - sa nezaposlenošću koja je porasla na 15 odsto.&nbsp; <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8ZrGtFklCZY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> "Sada imamo 800.000 novih radnih mesta, ali ima još toga da se uradi. Radim naporno da se izborim sa problemima poskupljenja hrane. Postaraćemo se da snizimo cenu stanovanja. Potrudićemo se da izgradimo dva miliona novih jedinica. Kombinacija onoga što mi je ostalo i korporativne pohlepe je razlog zašto smo trenutno u ovom problemu", rekao je Bajden. Dodao je i da Trampova administracija nije mnogo uradila, i da su stvari bile u haosu kada je došao na mesto predsednika.&nbsp; [related-content] Sa druge strane Tramp je rekao da je za vreme njegovog mandata ekonomija bila najveća u istoriji zemlje i da su svi bili zadivljeni rezultatima.&nbsp; "Druge zemlje su nas kopirale. Pogodio nas je COVID, a kada smo to uradili, potrošili smo neophodan novac da ne bismo završili u Velikoj depresiji, kakvu smo imali 1929. Dok smo završili, uradili smo odličan posao. Imamo mnogo zasluga za ekonomiju, mnogo zasluga za vojsku, a nema ratova i toliko drugih stvari. Sve je bilo dobro", rekao je Tramp. Tramp je ocenio i da su jedini poslovi koje je Bajden stvorio - poslovi za ilegalne migrante i poslovi koji su se vratili nakon pandemije Kovida.&nbsp; "Nije uradio dobar posao. On je loše uradio posao i inflacija ubija našu zemlju. To nas apsolutno ubija. Pored toga ubio je medicinsku i socijalnu zaštitu, upropastio je", rekao je Tramp. Na pitanje voditelja o nameri da uvede carinu od 10 odsto na svu robu koja dolazi u SAD, Tramp je rekao da će to naterati zemlje, poput Kine, da plate mnogo novca, da smanje deficit SAD u ogromnoj meri, dok je voditelj konstatovao da je pod obe administracije - i Trampove i Bajdenove državni dug je skočio na rekordno visok nivo. <h2>Tramp: Neću zabraniti lekove za abortus, Bajden: Abortus u nadležnosti država je užasno</h2> Tramp je izjavio da ukoliko postane predsednik neće zabraniti lekove za abortus, dok je kandidat demokrata i aktuelni predsednik Džo Bajden rekao da je užasna stvar da pitanje abortusa bude u nadležnosti država.&nbsp; Oni su tokom debate na CNN-u raspravljali, između ostalog, o pitanju abortusa, odnosno o ranijoj odluci Vrhovnog suda da odbaci tužbu kojom se osporava dozvola Upravi za hranu i lekove da reguliše pilule za abortus mifepriston.&nbsp; "Vrhovni sud je upravo odobrio pilulu za abortus i ja se slažem sa njihovom odlukom da su to uradili i neću je blokirati", rekao je Tramp. Bajden je rekao da je ideja da žena može da ode kod lekara koji će naosnovu njenih okolnosti odlučiti da li ona može da obavi abortus ili ne. "Ideja je da su države u stanju da to urade. Ima puno mladih žena koje će silovati tazbina, supružnici, braća i sestre i one ne mogu ništa da učine povodom toga", rekao je Vajden.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240628070644_d910bbba0f988e77fd79268fb4aba2d99ecb2de83a0d4922c19527e90e028555.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240628070644_d910bbba0f988e77fd79268fb4aba2d99ecb2de83a0d4922c19527e90e028555" data-rendition-name="original" width="3172" height="2115" loading="lazy" alt="Džozef Bajden"> <figcaption>Džozef Bajden. Foto: Tanjug/AP Photo/Gerald Herbert</figcaption> </figure>  Kada se radi o migracijama, Bajden je rekao da je do sada mnogo rado na tome da dobije dvopartijski sporazum, da je za vreme njegove administracije značajno povećan broj službenika za azil.&nbsp; "On kada je bio predsednik odvajao je bebe od majki, stavljao ih u kaveze, mi pazimo da se porodice razdvoje. Ja sam promenio zakon na način da ste sada u situaciji da je 40 odsto manje ljudi ilegalno prelaze granicu", rekao je Bajden.&nbsp; Sa druge strane <a href="https://insajder.net/prenosimo/tramp-ako-ne-pobedim-na-izborima-to-je-kraj-demokratije">Tramp </a>je rekao da su u njegovo vreme granice SAD bile najsigurnije u istoriji, a da je Bajden rešio da otvori granicu. "Otvorio je granicu za ljude iz zatvora, mentalnih ustanova, ludnica, terorista, imamo najveći broj terorista koji dolaze u našu zemlju, svi teroristi, širom sveta, ne samo u Južnoj Americi, oni dolaze iz celog sveta sa Bliskog istoka, oni pristižu", rekao je Tramp.&nbsp; Na pitanje o najavljenoj deportaciji imigranata Tramp je rekao da Amerikanci trenutno žive u "leglu pacova" jer ne postoje granice, a sve zbog, kako je rekao "glupe politike".&nbsp; "Dolaze i ubijaju naše građane na nivou koji nikada nismo videli. Mi to zovemo migrantskim zločinom. Ja to zovem Bajdenov migrantski zločin. Oni ubijaju naše građane na nivou koji nikada ranije nismo videli", rekao je Tramp.&nbsp; <a href="https://insajder.net/prenosimo/tramp-zelenski-je-najveci-trgovac-od-svih-politicara">Govoreći o ratu u Ukrajini</a> Bajden je rekao da je Tramp ohrabrio Rusiju da uđe u rat. "Bio je loš i po pitanju Avganistana. To je bila tako užasna sramota, najsramniji trenutak u istoriji našeg državu da kada je Putin to gledao i video je nesposobnost", rekao je Bajden.&nbsp; Tramp je rekao da rat u Ukrajini nikada nije trebalo da se dogodi. "A on je dao 200 milijardi dolara sada ili više Ukrajini. Dao je 200 milijardi dolara. To je mnogo novca. Nemojte misliti da je ikada bilo nešto slično ovome. Ja samo ukazujem na novac koji trošimo na ovaj rat. I ne bi trebalo da se desi da se taj rat reši između Putina i Zelenskog pre nego što stupim na dužnost 20. januara. Rešiću taj rat, srediću ga brzo", rekao je Tramp.&nbsp; Upitan da li bi podržao stvaranje nezavisne palestinske države kako bi se postigao mir u regionu, Tramp je rekao da bi morao da razmotri to. <h2>Veterani, Stormi Denijels, narkomanija...</h2> Oni su diskutovali o brojnim temama tokom televizijske debate, između ostalog i o veteranima, <a href="https://insajder.net/prenosimo/porota-donald-tramp-kriv-po-svim-tackama-optuznice">slučaju Stormi Danijels,</a> narkomaniji u SAD tokom kojeh su izneli različite stavove i optužili jedan drugog za brojne stvari.&nbsp; Tramp je Bajdena optužio da je nesposoban i da je unazadio brojne stvari tokom mandata, dok je Bajden sa druge strane, za Trampa rekao da ima "moral ulične mačke" i <a href="https://insajder.net/teme/tramp-prvostepeno-osuden-kako-ce-to-uticati-na-predsednicku-trku-video">podsetio na slučaj Stormi Danijels</a>.&nbsp; Tramp je negirao te navode uz tvrdnju da je ceo slučaj bio montiran i da su ga vodile <a href="https://insajder.net/prenosimo/bajden-bezobzirna-opasna-i-neodgovorna-trampova-nastojanja-da-sudenje-prikaze-kao-politicki-motivisano">demokratske sudije.&nbsp;</a> Bajden je Trampa optužio i da nema smisla za američku demokratiju i naveo da je njegovo predsedavanje bilo najgore u istoriji SAD.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240628070644_6bbc1a1eea28a0ac98160b1e95ddc4db931c09dfbc7036c6fb4673c5ef267962.jpg" data-media-id="editor_7" data-image-id="20240628070644_6bbc1a1eea28a0ac98160b1e95ddc4db931c09dfbc7036c6fb4673c5ef267962" data-rendition-name="original" width="4416" height="2484" loading="lazy" alt="Donald Tramp"> <figcaption>Donald Tramp. Foto: Tanjug/AP Photo/Gerald Herbert</figcaption> </figure>  Na konstataciju novinara da je broj narkomana porastao za vreme i Trampa i Bajdena, Tramp je rekao da se to dešava zbog velikog broja ljudi koji prelaze granicu.&nbsp; Na pitanje o godinama Bajden je rekao da je bio najmlađa osoba ikada izabrana u Senat, a da je sada najstariji.&nbsp; "Ovaj tip je tri godine mlađi i mnogo manje kompetentan. Samo pogledajte zapisnik. Vidi šta sam uradio. Vidite, preokrenuo sam užasnu situaciju", rekao je Bajden. sa druge strane Tramp je rekao da je uradio kognitivni test i da je u dobroj formi kao i pre 25, 30 godina.&nbsp; "Verovatno sam malo lakši, ali sam u dobroj formi kao i pre mnogo godina. Osećam se veoma dobro", rekao je Tramp. <h2>Tramp i Bajden u završnim rečima u debati izneli niz optužbi</h2> Završnim rečima američkih predsedničkih kandidata Donalda Trampa i Džozefa Bajdena završena je prva debata organizovana u studiju CNN-a. Svoje poslednje minute u prvom okršaju i Tramp i Bajden su iskoristili da iznesu niz optužbi na račun jedan drugog. Bajden, koji je prvi imao reč fokusirao se najpre na poreze i ekonomiju i naglasio da ga je njegov prethodnik (Tramp) ostavio sa "katastrofom". &nbsp; Rekao je i da je Tramp bio najgori predsednik u istoriji, kao i da sumnja da ́će Donald Tramp prihvatiti rezultate izbora 2024. ako izgubi. "On samo cvili. Ne može da podnese poraz", rekao je Bajden.&nbsp; Sa druge strane Tramp je rekao da je tokom njegovog mandata ulagano u vojsku, došlo je do najvećeg smanjenja poreza, dok je za Bajdena rekao da se samo žali i ne radi ništa. Kritikovao je i Bajdenovu graničnu politiku i njegovo rukovanje povlačenjem iz Avganistana i druge aspekte Bajdenove spoljne politike. "Cela zemlja eksplodira zbog vas, jer vas ne poštuju, a moraju da poštuju svog predsednika. Ne poštuju vas širom sveta", rekao je Tramp.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240628070644_fd37e9da84bbb18cdabf649301e8afc0090046b1847c70f50517543b506da7e7.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="20240628070644_fd37e9da84bbb18cdabf649301e8afc0090046b1847c70f50517543b506da7e7" data-rendition-name="original" width="3600" height="2400" loading="lazy" alt="Donald Tramp i Džozef Bajden"> <figcaption>Donald Tramp i Džozef Bajden. Foto: Tanjug/AP Photo/Ross D. Franklin</figcaption> </figure>  <h2> Sledeća debata za tri meseca</h2> Naredna debata održaće se početkom septembra. Tokom debata uoči predsedničkih izbora 2020. godine, Tramp i Bajden su više puta prekidali jedan drugog. Po ugledu na prethodne godine, moderatori će "koristiti sva sredstva na raspolaganju da vode računa o vremenu i osiguraju civilizovanu raspravu", saopštio je CNN.&nbsp; Dodaje se i da nije predviđeno da kandidati imaju uvodna izlaganja, već će imati dva minuta da odgovore na pitanje, sa replikama od jednog minuta i odgovorima na replike. Moderatori će takođe imati diskreciono pravo da odobre dodatni minut.&nbsp; Na kraju debate, kandidati će imati dva minuta za završne argumente. Prema CNN-u, bacanjem novčića biće određene pozicije kandidata na podijumu. Neće moći da donose unapred napisane beleške, već će im biti dat papir, olovka i voda. Predstavnicima izbornih štabova neće biti dozvoljeno da razgovaraju sa svojim kandidatima do kraja debate. Izvor: Tanjug

Debata predsedničkih kandidata u SAD: Od ekonomije do abortusa (VIDEO)

Proglašenje omogućava dalju federalnu podršku i pomoć Federalne agencije za vanredne situacije pogođenim zajednicama, rekao je zvaničnik, preneo je Rojters. 	
Najmanje dve osobe poginule su u šumskim požarima na jugu Novog Meksika, u kojem je vatra uništilila više od 1.400 kuća i drugih objekata. 	
Zbog elementarne nepogode evakuisano je oko 8.000 stanovnika iz planinskog turističkog naselja Ruidozo. 	
Nepoznati skeletni ostaci osobe pronađeni su na vozačkom sedištu izgorelog automobila, objavila je policija Novog Meksika. 	
Druga žrtva je identifikovana kao 60-godišnji Patrik Pirsun. 	
Manji požari gore na oko 220 kilometara južno od Albukerkija, glavnog grada ove savezne države, dodaje se u saopštenju policije.
Izvor: Tanjug

Bajden proglasio stanje velike katastrofe zbog šumskih požara na jugu Novog Meksika

Bajdenov izborni advertajzing pokrenut je pet meseci pre izbornog dana, ali njegova kampanja je danas saopštila da želi jasnije da definiše izbor sa kojim se glasači suočavaju, uoči prve javne debate Bajdena i Trampa zakazane za 27. jun u Atlanti. 
 
Troškovi reklamne kampanje uključuju više od milion dolara za medijske poruke crnim, latinomeričkim i azijskoameričkim glasačima. 
 
U tu sumu uključen je i spot u kojem se naglašava da je<a href="https://insajder.net/prenosimo/porota-donald-tramp-kriv-po-svim-tackama-optuznice"> Tramp pred sudom u Njujorku proglašen krivim po 34 tačke optužnice</a> koja ga tereti za falsifikovanje dokumentacije sa ciljem prikrivanja isplata porno glumici Stormi Danijels, kako ona, usred predsedničke kampanje 2016. godine ne bi pričala o njihovoj seksualnoj aferi. 
 
Spot nazvan "Karakter je bitan" biće prikazan na televizijama, striming uređajima i mobilnim telefonima u saveznim državama u kojima demokrate i republikanci nemaju jasnu većinu, kao i na nacionalnim kablovskim televizijama.
U spotu će biti naglašeno da je bivši predsednik SAD (2016-2020) takođe proglašen odgovornim za seksualni nasrtaj i finansijsku proneveru u odvojenim sudskim postupcima. 
 
Trampa očekuju još tri krivična postupka, ali ta suđenja verovatno neće početi pre novembarskih izbora.
Narator u pomenutom spotu govori: "Na ovim izborima odlučuje se između osuđenog kriminalca kojem je jedino stalo do sebe i predsednika koji se bori za vas i vaše porodice". Naracija je sinhronizovana preko pritvoreničke fotografije Donalda Trampa i prizora okupljanja Bajdenovih pristalica.&nbsp;
Izvor: Beta

Bajdenov tim uložio 50 miliona dolara u kampanju koja ukazuje da je Tramp krivično odgovoran

U saopštenju objavljenom na sajtu Bele kuće, Bajden navodi da se nastavljaju "akcije osoba koje ugrožavaju mir i međunarodne napore za stabilizaciju na Balkanu, uključujući akte ekstremističkog nasilja i remetilačke aktivnosti, i situacija na Balkanu, koja ometa napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije".
Smatra da te akcije predstavljaju "vanrednu i izuzetnu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD" i da bi zbog toga vanredna situacija za Balkan trebalo da ostane na snazi i nakon 26. juna.
Prva takva izvršna uredba donesena je 26. juna 2001. godine.
Predsednik SAD je naknadno izmenio tu uredbu Izvršnom naredbom 13304 od 28. maja 2003. godine, kako bi bili preduzeti dodatni koraci u vezi sa određenim radnjama koje ometaju sprovođenje, između ostalog, Ohridskog okvirnog sporazuma iz 2001. u odnosu na Severnu Makedoniju, a 8. juna 2021. godine doneta je i Izvršna naredba 14033, kojom je proširen obim vanrednog stanja na nacionalnom nivou.
Izvor: Tanjug

Džozef Bajden