Ivan Vanja Alač za Insajder: Ovo je poslednja bitka posle koje ćemo znati na čemu smo (VIDEO)

"Mi smo kao zemlja jako mlada demokratija i nije realno da se preko noći promeni nešto što praktično vekovima traje. Davno je rečeno da je ovaj sistem jedan te isti, ne od socijalizma i komunizma, nego od feudalizma. Mi smo jedini narod na svetu koji za one koji vode državu imaju reč vlast. Svuda u svetu su to autoriteti. Hteli mi to ili ne, naše svakodnevno oslovljavanje određenih pojmova, uslovljava naš odnos prema istom. Nekada je možda logično delovalo da je rešenje u promeni te nomenklature na vrhu, a sada iz tih prostih postupaka koje su dovele do saznanja da nije u tome rešenje. To služi ovim generacijama da svoju borbu preusmere na neku drugu stranu"

Zašto mislite da su studenti super generacija?

"Mislim da je to prva generacija koja zaista kolektivno shvata šta je to demokratija i šta je to pravna država. Umberto Eko ima jednu divnu rečenicu koja kaže da ako stanemo na ramena divova, kakvi su živeli pre nas, možemo videti dalje od njih. Ne moraju nužno biti ni inteligentniji, ali dovoljno je da budu bogatiji za neko iskustvo. To iskustvo tih protesta devedesetih i promena do kojih su doveli i do kojih nisu doveli".

Mislite li da su generacije rođene posle 2000-ih pa na ovamo, u stvari prve demokratske generacije koje rastu na ovim prostorima, baš zbog toga što ste naveli da nisu iskusili ratove?

"S jedne strane imate prethodne generacije kojima je usađen način razmišljanja da uvek može gore, i imate ove generacije koje su mnogo povezanije sa svetom i vrlo jasno vide da može i bolje. Prosto smatraju da imaju pravo da traže to, a ja se u potpunosti slažem sa njima. Mnogo nas je bilo tog stava da su nove generacije apatične. Ja sam blizak toj generaciji, ja sam 1995. godište i jesu posledice i tih ratovanja i svega možda uticale, iako se ne sećam, baš najbolje tog vremena. Ali mislim da su prosto teška vremena ta koja u nama bude najbolje i najgore."

Da li je sad preveliko očekivanje od tih mladih ljudi koji imaju, od 18 do možda i 28? Oni treba da urade što godinama neko drugi nije umeo ili nije hteo?

"Oni su shvatili da ako oni to ne pokrenu, niko neće. Mora svako da preuzme svoj život u svoje ruke. Oni će sami promeniti, ali će sami pre svega promeniti i ostale društvene grupe i menjaju svakog dana, a onda će svi zajedno promeniti ovo društvo. Ja sam duboko uveren i nadam se. Čini mi se nekako i prva generacija u kojoj je najmanje onih koji kažu -spakovaću kofere i otići ću."

Postoji jedna priča koju ste ispričali, to je da ste u danu u kojem je pala nadstrešnica u Novom Sadu, planirali vozom da idete baš tamo. Koja je bila vaša prva reakcija kad ste čuli za to?

"Pa prvo šok. Sećam se tog dana, sećam se gde sam bio kad sam prvi put čuo vesti, gde sam planirao kasnije tog dana da idem, i sve sam pomerao i nisam bio siguran da li ću ići i kako. Znam i kolege koji su zaista trebali otprilike u to neko vreme da idu, pa su odložili. Ali sećam se kako je to išlo od vesti da je pala nadstrešnica, da verovatno ima i povređenih, pa da je jedna osoba izgubila život. Pa se to povećavalo na dva, tri, pet, sedam, deset.. Ali da, studirao sam u Novom Sadu i doživljavam ga kao svoj grad. Ta stanica zapravo, taj "Soko voz" je bila jedina stvar koju je ova vlast napravila, a da su i oni koji su vrlo kritički prema njima bili spremni i da je koriste i da su bili zahvalni. Jedina stvar za koju smo mogli da kažemo da je nešto dobro, koliko god i da se ukralo, jer da se razumemo sve vlasti ovog sveta kradu. Na nekim stvarima malo uzmete, ali napravite da to ipak funkcioniše i ne ubije ljude. Ovde je problem što korupcija ubija ljude i mislim da je to razlog zašto su se studenti digli, jer su svesni da ako se ovako nastavi, neće svi ni preživeti studiranje do trenutka kad treba da odu iz ove zemlje"

Još jedna rečenica iz Vašeg pisma nam je privukla pažnju - “Zaboravljamo heroje, potiskujemo zločine i zbog toga nam se ponavljaju.” Da li kod ovih mladih imate neke ideje da tako ne bude? Učinili su mnogo kada su počeli protesti 22. novembra. Mnogo više što se tiče solidarnosti, povezivanja regionalnog i deljenja neke ideje o zdravom društvu nego što se godinama pre toga učinilo. Da li će izbeći i ovu zamku?

"Verujem i nadam se. Mislim da su do sada pokazali da se sami menjaju iz dana u dan i napreduju. Ali, to je sve kulminiralo. Ta situacija je dovela do toga da shvate da nema druge i da ako se mi ne bavimo politikom, politika će se baviti nama. Meni je logično da ljudi koji su nešto postigli u svojim branšama imaju pravo da vode, koji su se dokazali bez politike, imaju više prava da uđu u tu politiku. A, ova generacija se svakako do sada itekako dokazala i ovo su što je više moguće apolitični protesti, zato što se zalažu za institucije. Oni shvataju šta je pravna država i shvataju da ako institucije rade savesno i nezavisno, potpuno je nebitno ko je na vlasti"

Kritikovali ste opoziciju i rekli ako ne žele da prihvate kritiku, neka se učlane u SNS. Kako vidite raspad ove situacije?

"Nisam ni politikolog, ni analitičar, ali ono što ima veze sa mojim poslom jeste ta famozna reč kritika koja u našem medijskom diskursu i svakodnevnom obraćanju ima uglavnom negativnu konotaciju. Ljudi ne shvataju da kada nekoga kritikujete, vi ga ne mrzite. Kada nekoga kritikujete, obično u vama postoji bar poslednji atom nade da taj neko može da promeni nešto. Tako da ne vidim smisao u kritikovanju SNS-a, zato što zaista ne verujem da su ti ljudi sposobni da se promene. Ali moram priznati da više ne vidim smisla u kritikovanju opozicije iz moje vizure pozorišnog reditelja, ja ne želim da ulazim šta su čiji motivi, da li je neko nečiji, da se bavim spekulacijama. Bavim se samo time kako se nešto čita i kako nešto deluje. Opozicija je toliko alergična na kritike i ako koristi jedan banalan argument da je ne treba kritikovati zato što je vlast ovoliko loša, izrazito greši. Znači, opoziciju treba duplo više kritikovati jer nam treba to duplo jača opozicija da bi ovo zlo nekako makli."

Da se osvrnemo i na ove aktuelne događaje i proteste radnika u kulturi. Čuli smo da je među zahtevima da se budžet od 0,67% poveća na makar 1,5%, lokalno 6%, pa da se kulturna dobra zaštite od investitorskog urbanizma, da se oslobode mediji. Kako vi komentarišete sve te zahteve?

"To je neka borba za civilizacijski minimum, ako mene pitate. Mislim da je svima jasno da država koja odvaja iz budžeta količinu koja procentualno kreće sa nulom za kulturu, nema prava da sebe naziva ekonomskim tigrom i da je svima jasno da je to šarena laža. To su biološke potrebe, finansijske, da ima i za kulturu. A prosto u ovoj državi te potrebe očigledno nije moguće da čovek zadovolji sa ovim cenama i ovim platama i ovom disproporcijom. Postoji ta anegdota da je Čerčil, kada su ga pitali u Drugom svetskom ratu da preusmere sav budžet predviđen za kulturu na odbranu, pitao "a šta onda branimo?" Kultura, infrastruktura, zgrade i sve vezano za kulturu je identitet jednog naroda. I vi kad to potirete, to je najeklatantniji dokaz da vi uništavate identitet jednog naroda i da želite da završite s njim. Koliko god jezivo zvučalo, ne mogu drugačije da vidim to", rekao je u emisiji 3D Nova dimenzija dana na Insajder telviziji reditelj Ivan Vanja Alač.

Izvor: Insajder