Radoslav Petković rođen je 21. jula 1953. u Beogradu. 	
Od 1983. do 1987. bio je glavni urednik časopisa Književna kritika. &nbsp;	Od 1988. do 1994. godine radio je kao sekretar zadužbine "Ivo Andrić". &nbsp;	
U periodu od 1994. do 2001. godine delovao je u statusu slobodnog umetnika. Od 2001. do 2004. godine bio je generalni direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu. 		 	
Sledeće radno mesto mu je, od februara 2009. pa do odlaska u penziju 2018. u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine kao zamenik sekretara i pomoćnik. 	Radoslav Petković autor je romana, knjiga priča i eseja. &nbsp;	
Njegove knjige nagrađivane su najuglednijim književnim priznanjima u bivšoj Jugoslaviji i potonjoj Srbiji. 	
Objavio je romane Put u Dvigrad (1979), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993), Savršeno sećanje na smrt (2008), Sudbina i komentari, dopunjeno izdanje (2022). 	
Tri Petkovićeva romana (Senke na zidu, Sudbina i komentari i Savršeno sećanje na smrt) i obe zbirke priča prevedeni su na francuski jezik i objavljeni u Francuskoj; njegova dela prevođena su i na mađarski (Sudbina i komentari, Čovek koji je živeo u snovima, Vizantijski internet), grčki (Sudbina i komentari), engleski (Sudbina i komentari i pojedine priče), italijanski (Sudbina i komentari (u pripremi) i pojedine priče), slovenački (Sudbina i komentari), slovački (Senke na zidu), nemački (Senke na zidu) i bugarski (Sudbina i komentari, Čovek koji je živeo u snovima). 	 	
Mađarski prevod "Sudbine i komentara" objavljen je u izdanju uglednog izdavača „Jelenkor“ i pobrao je izvanredne kritike u vodećim mađarskim dnevnim listovima: ubrzo po objavljivanju, roman je dospeo na listu deset najprodavanijih proznih knjiga na mađarskom jeziku. &nbsp;	
Francuski prevod Savršenog sećanja na smrt dobio je pohvalne prikaze u „L Mondu“.&nbsp;
Petkovićeva proza zastupljena je u brojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku, a predstavljena je i u okviru tematskoj brojeva nemačkih i poljskih časopisa posvećenih srpskoj književnosti. 	
Radoslav Petković bavio se i prevođenjem sa engleskog: prevodio je prozu Tolkina, Čestertona, Roberta Luisa Stivensona i Danijela Defoa. Tokom devedesetih bio je kolumnista "NIN"-a, &nbsp;dnevnog lista "Demokratija", kao i stalni saradnik "Vremena" i "Evropljanina". &nbsp;	
Više od deset godina bio je redovni kolumnista najtiražnijeg srpskog dnevnog lista "Blic". 	
Radoslav Petković živeo je u rodnom Beogradu do 2000. godine, kada se seli u Pančevo, a od 2006. nastanjuje se u Novom Sadu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Preminuo pisac Radoslav Petković

Tokom pet dana programa u mts Dvorani i Domu omladine Beograda, nastupiće brojni džez bendovi iz Srbije i celog sveta.
Festival će danas u 19 sati otvoriti Big bend RTS-a, predvođen novozelandskim dirigentom Alanom Brodbentom (Alan Broadbent), nastupom "From Newport to Belgrade", dok će u 21 sat nastupiti američka pevačica Sesil Meklorin Salvan (Cecile McLorin Salvant) sa svojim bendom.
U petak, program u velikoj sali Doma omladine u 19 sati otvoriće izraelski Anat Koen Kvartet (Anat Cohen Quartet), dok će nakon njih nastupiti italijanski sastav Đanluka Petrela Kosmik Renesans (Gianluca Petrella Cosmic Renaissance).
Večernji program u sali Amerikana Doma omladine u 22.30 otvoriće francuski kvartet Emila Parisijena (Emile Parisien Quartet), a nastupiće i brazilski bend Kvartabe (Quartabe).
Subota, 26. oktobar, u 19 sati rezervisana je za nastup srpskih džez muzičara okupljenih u projekat Serbian All Stars (Serbian All Stars: Past, Present and Future), dok će nakon njih u velikoj sali Doma omladine nastupiti kvintet Džejmsa Kartera (James Carter Quintet - Tribute to Eddie Lockjaw Davis).
Večernji program u Amerikani u 22.30 otvoriće austrijski sastav Kompost 3, dok će oko ponoći nastupiti nemačko-francusko-britanski sastav Velvet Revolushn Danijela Erdmana (Daniel Erdmann's Velvet Revolution).
Program u nedelju u velikoj sali Doma omladine u 19 sati otvara američki pijanista Džejson Moran (Jason Moran) solo nastupom, dok posle njega nastupa američki sastav Rudreš Mahantapa Hiro Trio (Rudresh Mahanthappa Hero Trio).
U 22.30 u Amerikani nastupiće sastav Kris Dejvis Dijatom Ribons (Kris Davis Diatom Ribbons), sastavljen od muzičara iz SAD i sa Haitija, dok će večernji program zatvoriti portugalsko-holandski trio Rodriga Amada.
Poslednji dan festivala, u ponedeljak, 28. oktobra, u mts Dvorani u 19 sati otvoriće američki kvartet Bila Frisela (Bill Frisell Four), a zatvoriti kubanski sastav Buena Vista All Stars.
Ulaznice za ovogodišnji Beogradski džez festival mogu se pronaći na sajtu festivala, kao i na eFinity prodajnim mestima ili online.
Izvor: Beta

Počinje 40. Beogradski džez festival

Kao neke od razloga navode nedostatak stabilne podrške i nemogućnost da se obezbedi kontinuitet u radu, posebno kada je reč o nezavisnim umetnicima.
U mesecu kada bi trebalo da proslavlja četvrt veka postojanja, nezavisna umetnička asocijacija i galerija Remont najavila je povlačenje. Razlozi za to su, kako kažu, između ostalog - insistiranje na partijskoj pripadnosti, marginalizacija kritičkog mišljenja i budžetsko finansiranje „podobnih” na lokalu, ali i sveukupan odnos prema kulturi.
“Znači, to nisu samo finansijski razlozi, nije ni prostor sam po sebi problem, već je to čitav jedan miks, zapravo odnos i razumevanje kako treba da se tretiraju neke stvari i branše koje zapravo nose neke temeljnije kvalitete svakog društva. Tu mislim i na nauku i na kulturu i uopšte na generisanje tog nekog suštinskog kvaliteta. Sve te stvari nekako danas podležu tretmanu koji nije adekvatan,” ističe Marija Radoš iz Remonta.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FxB_Ms_OJ3k0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Od osnivanja 1999. godine, Remont se pored rada na razvoju i promociji savremene umetničke prakse u Srbiji, bavio, između ostalog, temama i problematikama kulturne politike kako na lokalu tako i u regionu. Sada, međutim, kažu da ne mogu i ne žele da pristanu na trendove i uslove rada koji vladaju u okruženju opterećenim hipokrizijom na svim nivoima.
“Danas imamo i institucije koje se bave kulturom, ali moramo da budemo svesni da su te institucije uslovljene sa jedne strane zapravo državom i državnim pogledom na kulturne politike. Danas ne znam ni da li mogu da izgovorim kulturna politika, zato što je to više jedna stihijska situacija u kojoj se više ne moraju ni pravdati zbog određenih propusta, zato što je gušenje onako tiho i korak po korak,” kaže ona.
Gašenje Remonta predstavlja jedan ozbiljan simptom urušavanja dostupne infrastrukture za nezavisnu scenu, upozoravaju i iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije koja je zatražila hitnu reakciju nadležnih institucija - prvenstveno Ministarstva kulture Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda.
“Mi znamo da je budžet za kulturu jako mali u Srbiji, procentualno je ispod 0,7% od ukupnog budžeta Republike Srbije, a od toga tek jako mali deo odlazi na civilni sektor, na nezavisnu scenu, na produkciju koja je samo organizovana i u stvari na produkciju umetnica i umetnika. Imamo veliki problem sa partijskim zapošljavanjem i u velikom broju slučajeva neadekvatnom i nekompetentnom upravom javnih institucija,” naglašava Milica Pekić iz Nezavisne kulturne scene Srbije.
Od 21. do 23. oktobra najavljena je RASPRODAJA opreme, nameštaja i dela biblioteke, a završni program nazvan „Odjava“ je 26. oktobra. Asocijacija Remont zahvalila je prijateljima, kolegama i svima koji su je podržavali, a ostalima poručuje: "Do viđenja i hvala na svim ribama," citirajući "Autostoperski vodič kroz galaksiju" Daglasa Adamsa.
Izvor: Insajder

Teme

Nakon četvrt veka postojanja galerija Remont prestaje sa radom (VIDEO)

"BUNT 12.0 svečano otvaramo u okviru zajedničkog projekta sa West Balkan Youth Orchestra i EU. Ponosimo se što se koncert održava u novootvorenoj Evropskoj kući, u kojoj se osećamo kao deo evropske umetničke porodice", navodi se u saopštenju.
BUNT predstavlja mlade evropske umetnike posebnim koncertnim projektom "Mendelssohn &amp; Prijatelji - Poruka mira", u čast 215. rođendana Feliksa Mendelsona-Bartoldija, 200. rođendana Antona Bruknera i 150. rođendana Arnolda Šenberga, koji su odigrali suštinsku ulogu u razvoju evropske klasične muzike i pripadaju različitim stilskim periodima i pokretima.
Međunarodni ansambl koji se sastoji od članova Les Esensa (Esen) i Orkestra mladih zapadnog Balkana (WBYO) predstaviće važna dela kamerne muzičke literature, sa posebnom energijom, mladalačkom svežinom i najvišim muzičkim standardom.
Nastupiće Onder Baloglu (violina). Solista na klaviru i dirigent je Desar Sulejmani.
Koncert u Evropskoj kući počinje u 19:00, a ulaz je slobodan.
Celokupan program festivala BUNT 12 će se odvijati u decembru.
Izvor: Beta

Festival BUNT 12.0 počinje večeras koncertom u Evropskoj kući

U saopštenju je navedeno da je Pol Di'Ano, iako je postao poznat kao pevač engleskog hevi metal benda između 1978. i 1981. godine, ostvario uspešnu karijeru nakon odlaska iz te grupe.
Snimao je sa bendovima Betlzon i Kilers, a imao je i druge brojne solo nastupe, kao i gostovanja, preneo je britanski Metro.
U kasnijim godinama, pevač je nastavio da nastupa uprkos pogoršanom zdravlju.
Uzrok njegove smrti nije objavlje.
Izvor: Tanjug

Preminuo prvi pevač grupe Ajron mejden Pol Di’Ano

Nakon svečane akademije uslediće veče filmske muzike "Boje noći".
Takmičarski deo festivala, koji se ove godine odvija pod sloganom "Estetika i etika sučeljavanja", a u kojem učestvuje šest predstava, počinje sutra i trajaće do nedelje, 28. oktobra. 
Publika će moći da uživa u nastupima glumaca Mine Lazarević, Ljiljane Stjepanović, Žarka Stepanova i Vladimira Posaveca Tušeka, solistkinje beogradske opere Nataše Radovanović i muzičara Aleksandra Miletića, Hranislava Ganića, Želimira Vasića i Duška Trnavaca.
Prva predstava koja će biti izvedena u takmičarskomn programu je "Očevi i oci", po delu Slobodana Selenića, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda. 
U sredu je na reperotoaru predstava Narodnog pozorišta Sombor "Ljudi od voska", po drami koju je pisao Mate Matišić.
Glumci Ateljea 212 Beograd 24. oktobra odigraće predstavu "Nestajanje", po drami Tomislava Zajeca, a nakon toga publika će biti u prilici da pogleda pozorišni komad Sumnja Dramskog teatra "Nikola Vaptsarov", Blagoevgrad, iz Bugarske, po tekstu Džona Patrika Šenlija.
Program 44. Borinih pozorišnih dana nastavlja se predstavom "Bilo jednom u Novom Sadu", autorskim projektom Andraša Urbana, koju će izvesti Novosadsko pozorište “Ujvideki sinhaz”.
Umesto prvobitno najavljene predstave "Buđenje proleća" u izvođenju Teatara iz Zagreba, 27. oktobra biće izvedena predstava Milene Marković Brod za lutke, "Narodnog pozorišta Bitolj" iz Severne Makedonije.
Poslednjeg dana manifestacije, 28. oktobra, u čast nagrađenih, glumački ansambl Narodnog pozorišta iz Niša izvešće predstavu Koštana.
Izvor: Tanjug

Počinju Borini pozorišni dani, otvaranje u znaku 100 godina vranjskog pozorišta

Priznanje će mu biti uručeno u četvrtak u Novom Sadu.
Popov je diplomirao filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, predaje studentima režije u Skoplju, a njegovi najpoznatniji filmovi su "Tetoviranje", "Do balčaka" i "Ciganska magija".&nbsp;
Dobitnik je više od 50 evropskih i svetskih nagrada za režiju.
Prethodni dobitnici nagrade "Živojin Žika Pavlović" su Goran Marković, Slobodan Šijan, Emir Kusturica, Rade Šerbedžija, Predrag Manojlović, Lazar Ristovski, Dragan Nikolić, Velimir Bata Živojinović, Slavko Štimac, Bogdan Diklić, Goran Paskaljević, Milčo Mančevski i Miša Radivojević.
Izvor: Beta

Reditelj Stole Popov dobitnik nagrade "Živojin Žika Pavlović"

U bogatoj biografiji Branislava Nušića ostalo je zapisano da je od 14. jula 1900. do 19. januara 1902. godine bio na čelu Narodnog pozorišta u Beogradu, koje ostaje teatar u kome je izvedeno najviše njegovih komada. Nušić je pisao drame, romane, pripovetke, ali je, nesumnjivo, ostao najpoznatiji po svojim komedijama.
"Mislim da je suština ta što je, smejući se našim manama kroz svoje glavne likove, &nbsp;suštinski govorio o čoveku i učio nas da se ne smejemo samo drugima, nego da malo pogledamo i u sebe. Jer svi njegovi glavni likovi imaju neku vrstu samospoznaja. To se malo danas izgubilo. Ljudi bi uglavnom da se smeju drugima, da su im za sve krivi drugi, a još Nušić nam je govorio i govori nam i dalje da je neophodno da prvo preispitamo sebe. I zato mislim da će trajati dok je ljudska priroda ovakva kakva je; jer tehnologija brzinom munje napreduje, a čovek se teško menja", kaže umetnička direktorka Drame narodnog pozorišta u Beogradu Molina Udovički Fotez.
Fenomen Nušićevog pozorišnog uspeha ogleda se, pre svega, u aktuelnosti tematike njegovih dela, specifičnim osobenostima humora u kojem karikiranje likova nikad nije preterano, već samo pojačava tragičan momenat ljudskih života. Jedan od naipoznatijih i najizvođenijih Nušićevih komada je Sumnjivo lice, tematski aktuelna i danas.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FSSQDHtjk0vg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Predstoje nam tri sumnjiva lica. 13. već imamo najstariju od Nušića, mislim da se igra 25-26 godina. To je predstava iz Sombora - "Sumnjivo lice", koju je režirao Jagoš Marković i koja je i dan danas na repertoaru. Zatim imamo "SumnLJivo lice" Prištinskog pozorišta i imamo "Sumnjivo lice" Banjalučkog pozorišta koje je režirao Ivan Plazimat. Dakle, imamo najstarijeg Nušića iz Sombora i imamo najmlađeg Nušića iz Sombora", dodaje umetnička direktorka Drame narodnog pozorišta.
Do kraja meseca, na Velikoj sceni i Sceni „Raša Plaović” biće odigrane i dve predstave iz repertoara Narodnog pozorišta u Beogradu, ,,Ožalošćena porodica“ i ,,Vlast“.&nbsp;
Manifestacija se završava poslednjeg dana oktobra predstavom Protekcija u adaptaciji i režiji Milana Neškovića Narodnog pozorišta iz Sombora. Pre toga, na godišnjicu Nušićevog rođenja, 20. oktobra, u foajeu Druge galerije biće otvorena izložba „Branislav Nušić - Slučaj jedne sobe”.
Izvor: Insajder

"Slavimo Nušića": 160 godina od rođenja najvećeg srpskog komediografa (VIDEO)

Reč je o portretu nastalom nakon 1920. godine, koji je Fondacija kupila na licitaciji u međunarodnoj aukcijskoj kući "Dorotheum".
Portret je karakterističan po tome što je izrađen crnom kredom na papiru, što predstavlja nesvakidašnji pristup u opusu ovog slavnog srpskog slikara. Delo dimenzija 20x15,2 cm, sa monogramom umetnika do sada se nalazilo u privatnoj kolekciji.
U dogovoru sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, na čelu sa ministrom Nikolom Selakovićem, Fondacija "Za srpski narod i državu" je ovo umetničko delo donirala Muzeju Jugoslavije, gde će biti uvršteno u stalnu postavku.
Javnost u Srbiji je premijerno mogla da vidi portret na svečanoj izložbi u Muzeju posvećenoj kralju Aleksandru Karađorđeviću, održanoj sinoć u Beogradu pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, uz prisustvo premijera Miloša Vučevića, ministra kulture Nikole Selakovića, prestolonaslednika Aleksandra I Karađorđevića, princa naslednika Filipa Karađorđevića kao i mnogobrojnih zvanica iz sveta kulture i umetnosti.&nbsp;
"Činjenica da je ovo prva izložba koji organizuje Muzej Jugoslavije, a koja je posvećena kralju Aleksandru, ovako jezgrovita nakon 1945. govori koliko njegovu ličnost do dana današnjeg, nismo bili u stanju da kao narod, društvo i država razumemo" rekao je ministar kulture Nikola Selaković.
Donacija portreta našoj ustanovi predstavlja još jedan korak u dugogodišnjem zalaganju Fondacije za očuvanje i promovisanje srpske kulturne baštine, s ciljem da se najvažnija umetnička dela vrate i sačuvaju u Srbiji.
"Ako smo se o nekog vladara, vojskovođu i junaka kao narod, kao država, ogrešili u 20. veku, onda je to svakako, van svake sumnje kralj Aleksandar I Karađorđević. Ako je neko bio surovo brisan komunističkom gumicom, onda je to on. Ispirali su nam i udžbenike, i ne samo mozak, već dušu i srce, pokušavajući da naprave jednu rupu, jedan vakum, zbog onoga što jesmo, kako bi osporili našu državnost, duhovnost i oslobodilački duh", zaključio je premijer Miloš Vučević.
Izvor: Tanjug
&nbsp;
&nbsp;

Portret kralja Aleksandra Karađorđevića Paje Jovanovića vraćen u Srbiju

Više od pola svog života pisac Dušan Kovačević posvetio je stvaranju za "Zvezdara teatar”, a predstava "Udovica živog čoveka” je njegov 12. komad za ovo pozorište. Kovačević kaže da ga je dugo pisao i da je nekako došao u pravi čas da se izvede tokom proslave jubileja. Predstava već u samom naslovu, kroz ironiju, i podnaslovu "Prepisivanje života”, nagoveštava skrivenu poruku, preko koje Kovačević pokreće aktuelnu temu - nasilje nad ženama.
"Kad država ne funkcioniše, kad ne radi svoj posao, onda ljudi preuzimaju ulogu države i vrše egzekuciju. To se inače zove običajno pravo, a reč je zapravo o nečemu što je već postala epidemija kod nas, to je nasilje nad ženama, i kada se neko žali nekome, nekoj službi, a služba ne reaguje ili čak štiti onoga ko vrši nasilje, vrlo često su to uniformisana lica kojima niko ništa ne može, onda se desi da neko privatno rešava taj problem”, izjavio je Kovačević.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F79nKSjFXED4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Glumica Nela Mihajilović misli da se pozorište generalno trudi da osvešćuje publiku o društvenim problemima i kaže, da kroz ovu predstavu postavljaju tačna pitanja publici i upozoravaju ih o nasilju, prikazujući ga kroz različite sudbine. Ona se pronalazi u ulozi Soje i naglašava da je ovo već četvrti put kako uloge koje Kovačević napiše kao da su pisane direktno za nju.
"Ja generalno mislim da se pozorište uvek osvrće na trenutak u kome živi i većina dobrih tekstova počiva na tome da osvešćuje društvo i opominje na neke okolnosti i probleme u životu. Mislim da je ovo komad u slavu žena. Nisu muškarci baš najbolje prošli ovoga puta kod Duška”, istakla je Nela Mihajlović.
Četiri pozorišta iz regiona obeležiće ovaj jubilarni oktobar. Narodno pozorište Republike Srpske iz Banja Luke sa predstavom "Ožalošćena porodica” nastupiće 9. oktobra, predstava "Kumovi” Nikšićkog pozorišta 10. oktobra. Zatim Gradsko dramsko kazalište Gavela iz Zagreba sa predstavom "Moji tužni monstrumi” 11.oktobra i dan kasnije Centar za kulturu Tivat sa predstavom "Mirandolina”.&nbsp;
Obeležavanje jubileja završava se 13. oktobra premijerom dokumentarnog filma “Kuća među zvezdama”. Film od 50 minuta otvara citat Dušana Kovačevića: "Pozorište je kuća u kojoj žive ljudi zaljubljeni u pozorišne iluzije."&nbsp;
Zoja Pavlović PR Zvezdara teatra kaže da je film veoma emotivan i da su pripremili i interaktivnu publikaciju, u kome se osvrću na najpoznatije predstave ovog pozorišta.
"Film sadrži brojne lepe priče koje su nastale u našoj Zvezdari ovde, u prethodnih četrdeset godina. I deo, naravno sad, ove naše proslave i svega, je i publikacija. Pripremali smo tekstove, birali predstave koje je publika najviše volela da gleda, koje su bile na neki način najposećenije, ili su obeležile život Zvezdara teatra u ovih četrdeset godina. I najzanimljivije je što smo koristili mogućnost kamere koja može da snima 360 stepeni i što smo pokušali da publiku smestimo u centar zbivanja neke radnje na sceni”, navela je Zoja Pavlović.
Za dosadašnjih 40 godina u Zvezdara teatru odigrane su 94 premijere, većinom domaćih pisaca, a odigrano je skoro 8.000 predstava za više od 1.700.000 gledalaca.
Izvor: Insajder

Kultura