Stanić je rođen 3. februara 1924. godine u Podgorici.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Nikšiću, a Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu 1951. godine.
Prva zapažena ostvarenja postigao je kao vajar, koristeći kamen, gips i bronzu, nakon čega se 1955. godine potpuno posvetio slikarstvu.
Učestvovao je na mnogim kolektivnim i samostalnim izložbama širom sveta.
Dvostruki je dobitnik Trinaestojulske nagrade, 1960. i 1968. godine.
Za dopisnog člana Crnogorske akademije nauka i umetnosti izabran je 1977. godine, a za redovnog člana 1985. godine.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić u 101. godini

Sve do sredine prošlog veka, žene u Srbiji nisu imale pravo da se školuju, glasaju ili nasleđuju imovinu. Iako su danas formalno izborile ta prava, mnoge od njih se i dalje bore za jednakost i poštovanje. Ovo je tema kojom su tri umetnice predstavile &nbsp;svoje radove na izložbi Fortitude kroz skulpturu, fotografiju i modne kreacije, nastale tehnikom oživljavanja starih ili odbačenih materijala, kako bi pokušale da osvetle univerzalne teme ženske snage, identiteta i uloge u srpskom društvu.
"Ideja za nastanak ove kolekcije ujedno i projekta bio je život jedne žene čiji su koreni iz Bele palanke, a to je bila moja baka Ružica. To mi je bila polazna tačka ovog istraživanja, koje me je odvelo dalje kao građanskom zakoninku koje je napisao Jovan Hadžić i koji je bio na snazi 1844. godine do 1946. godine. Najemotivnije iz svega ovoga su upravo bili članovi u zakoniku koji su zaista ograničavali pravni status žene u Srbiji i kasnije u Jugoslaviji", rekla je modna dizajnerka Lada Žikić.
Autorke kažu da kao umetnice imaju odgovornost da podsete na nepravdu koja se dešavala u prošlosti kada je reč o ženama i njihovim pravima.
"Mislim da se žene danas susreću sa možda nekom prikrivenom diskriminacijom i da možda nisu ni svesne u nekim situacijama kako su ugrožena &nbsp;njihova prava. Naravno, taj zakon je mene inspirisao u nekom smislu da nastavim da pružam taj neki otpor i prkos koji sam i videla kod svojih baka i mama i nekih žena iz starije generacije", kaže vajarka Sonja Ćurčin.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FfbmKQ27Bi90%3Ft%3D1315&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Međugeneracijiski narativ o upornosti žena aktuelan je i danas, jer se pokazalo da je čak i do relevantnih istorijskih činjenica teško doći.
"Moram priznati da nije bilo lako, s obzirom na to da ne živimo u Srbiji, pristup informacijama je jako, jako otežan. Ono što mogu da kažem je da je Istorijski arhiv Beograda zaista ažuran i da su izašli u susret svaki put kada sam tražila neku informaciju, ali, nažalost, ni oni nisu imali sve. Institucije, mogu slobodno reći, da apsolutno nisu bile zainteresovane za saradnju. Gde god da sam pokušala da dobijem samo informaciju gde se nalazi napr. Srpski građanski zakonnik, niko nije znao", rekla je modna dizajnerka Lada Žikić.
Umetnice naglašavaju da su želele da se nasleđe koje su im u amanet ostavile bake i prabake, neguju i danas. To su prikazale kroz svoju umetnost - Sonjine gipsano oblikovane figure oplemenjene su Ladinim ručno tkanim keceljama i vezom, dok je kroz fotografije, Marija prikazala žene kao leteće figure koje se uzdižu sa tla zemlje ka svemiru, simbolizujući otkrivanje njihove unutrašnje snage i neograničenih potencijala.
"Ja sam onda na mojim fotografijama i u duhovnom i metaforičkom smisu uzdigla žene u nebo, jer one stoje iznad društvenih normi, a znam da je inspiracija bila zapravo to neko potiskanje žena i njihovih prava. Hvala Bogu ti zakonice su promenjeni, ali ne bi trebali da zaboravimo i ne bi trebali da zaboravimo našu snag. Zapravo to što je o nama u ženama i htjela sam u neki pozitivan način da pokažem šta žena sve može. I nadam se da je uspjela. Moja poruka je bukvalno da je žena svemoguće biće", kaže fotografkinja Marija Đorđević.
Fortitude nije samo pogled unazad na borbe prošlih generacija, već i poziv na razmišljanje i delovanje za budućnost, upravo kroz podsećanje na nepravde iz istorije. Izložba će biti otvorena do 20. novembra a zatim se seli u Beč kako bi i tamošnja publika mogla da se upozna sa jednom drugačijom slikom Srbije, iz ženske perspektive
Novinarke Biljana Barlov i Anita Bogojević

Teme

Izložba "Fortitude" - podrška ženama u borbi za ravnopravnost (VIDEO)

Kritičari kažu da se bugarski vojnici predstavljaju kao kukavice nedostojne ratovanja, a Bugari kao ljudi koji se kupaju jednom u životu i ne čitaju. S druge strane, Džon Malkovič kaže da je to prilično čudna reakcija:
"Sve više ljudi voli da cenzuriše stvari sa kojima se ne slažu", ocenio je slavni američki glumac i režiser.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FvyL4MdXBXwo%3Ft%3D1414&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Srpskog reditelja Stevana Filipovića pitali smo da li je kultura sve više pod udarom cenzure i kako jedna predstava može da izazove toliko burna reagovanja, proteste, pa i nerede.
"To je možda bilo normalno da se narod plaši i beži kada su braća Limijer puštala 'Ulazak voza u stanicu', a 100 i kusur godina posle mislim da je tragično na kom nivou su neka društva na Balkanu. Kada gledamo priču iz Bugarske, to je kao preslikana priča iz Hrvatske i Srbije. Generalno, Balkan je zarobljen u nacionalističkim narativima iz 19. veka i rezultat toga je sudar sa kulturom, koja podrazumeva minimum obrazovanja - da se razdvoji šta je umetnost, a šta obračuni u istorijskim čitankama“, kaže za „Svet i mi“ na Insajder TV reditelj Stevan Filipović.
Izvor: Insajder

Reditelj Filipović o slučaju "Malkovič": Balkan ne razdvaja umetnost od istorijske čitanke (VIDEO)

Tejlor Svift osvojila je četiri MTV nagrade, a priznanja su dobili i Tejla, pomalo zaboravljeni Basta Rajms, ali i Lijam Galager, jedan od braće iz sastava "Oasis"... a Rosić kaže da je Tejlor Svift primetio još dok je bila izvođač kantri muzike.
"Ona je nesumnjivo veliki autor. Nije njen uspeh došao preko noći, kako se to nama čini. Ova erupcija je ovogodišnja. Međutim, hvalospevi za nju idu godinama. Jedna velika stvar jeste to što je ona autor muzike. Ona je svestrana ličnost. Koga Rolingstonsi dovedu na binu, taj je pobednik, a nju su uveli pre nekoliko godina“, podsetio je.
Navodi da je ona premašila mnoge kada je reč o turnejama i da je, u tom smislu, postala merna jedinica.
Kada je reč o MTV-iju, Rosić je naveo da mu je prva asocijacija gomila video - kaseta na kojima su bili snimljeni spotovi, a kojih se rešio prilikom selidbe, jer više nema ni video -rekordera. Danas je, kaže, MTV izgubio na značaju - prestigle su ga mnoge muzičke platforme.
"Kao što su mnogi glosi magazini pregaženi Instagramom, tako je MTV pregažen Ju Tjubom i raznim drugim platformama. MTV je sam krenuo da prizna stanje na terenu, pa je imao one lude rijalitije, gde je već uzmicao, nije to više bila ona emisija sa spotovima, već neke bizarnosti, probao je negde da se uhvati... Evo, ja sam sinoć video da se dodeljuju nagrade, nisam imao pojma, a imam drugaricu koja je izveštavala devedesetih i dvehiljaditih sa dodela tih nagrada, jer je to bilo negde pandan skoro pa Oskaru“, dodao je Branko Rosić.
Ocenio je i da muzika danas nije stvar koja nešto mnogo da menja u svetu.
"Muzika, naravno, postoji, hale su pune, ali možda muzika postaje entertainment, a ne neka stvar koja će da menja. Nekad je rokenrol uspevao da zaustavi ratove. Pa, i kada je reč o slomu Slobodana Miloševića, pred Peti oktobar je bila rok turneja ’Izađi na crtu’ koja je animirala mlade da izađu na izbore i da budu politični u tom trenutku, da uzmu sudbinu u svoje ruke... Dakle, rokenrol je imao tu neku funkciju, a danas mislim da je entertainment. Imam neku rubriku gde razne ličnosti govore šta ih je odredilo, pa mi je jedan od vođa opozicije, jedan mladi političar, rekao da pripada generaciji gde rokenrol nije bio identitetska stvar. Nama je bio identitetska. Evo, meni je rokenrol promenio život“, naveo je Rosić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-vJ5SgzLp4U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Pre dva dana je grupa Novi fosili u Zagrebu održala oproštajni koncert i proslavila 55 godina postojanja. Kažu da je bilo 12.000 ljudi, da su i mladi i stari pevali uglas više od 40 njihovih pesama. Upitan je li to znak da kvalitet ipak opstaje ili je to nostalgija za nekim starim vremenima, Rosić je naveo da je to "neka smesa“ – hitovi plus nostalgija.
Izvor: Insajder

Branko Rosić za "Svet i mi": Rokenrol nekad zaustavljao ratove, MTV izgubio na značaju (VIDEO)

Najbolji film u međunarodnoj selekciji je "Uspomena tela u plamenu" Antonele Sudasasi, koji je, po odluci žirija, "neverovatno vešt spoj tri junakinje koje progovaraju o transgeneracijskim strahovima i traumama."
"Film odlikuje izuzetna fotografija, gluma, stilizovan način pripovedanja i donosi nam veliko osveženje u savremenom autorskom filmu", naveo je žiri u sastavu Snežane van Hauvelingen, Nadin Lange i Nemanje Vojinovića.
Film "Jedan od onih dana kada Heme umire" Murata Firatoglua proglašen je najboljim filmom u regionalnoj selekciji "Horizont Balkana".
"U filmu je prepoznata stilska igra gde je vešto uspostavljena granica između socijalne drame i melanholične opservacije, dok kroz istančani humor gotovo neprimetno uvlači u vrtlog misli o nasilju i klasnim razlikama", naveo je žiri koji čine Maja Šuša, Maša Seničić i Nemanja Bečanović.
Posebno priznanje u međunarodnoj selekciji dobio je film "Moj najdraži kolač" Marjama Mogadama i Behtaša Sanaiha.
Nagrada "Human Rights", u regionalnoj selekciji, pripala je filmu "Šume šume" Renate Poljak.
"Krećući se između pejzaža koji pripadaju planinama, arhivima i telima, Poljak osvetljava bivanje partizankom kao ključnim identitetom svojih junakinja", naveo je žiri.
U selekciji "Prva dva koraka" najboljim filmom proglašen je "Barikade", gde je "talentovani francuski sineasta, reditelj Antoan Ševrolije, u svom filmskom prvencu izneo izuzetno emotivnu priču".
Žiri selekcije „Prva dva koraka“ radio je u sastavu Ljiljane Ilić, Zorana Jankovića i Đorđa Bajića.
U selekciji "EU Teen Zone" najboljim filmom proglašen je "Lars je LOL" reditelja Ajrika Setera Štordala, koji je "namenjen deci, ali sve generacije ostavlja bez daha."
Odluku o nagradi doneo je žiri koji čine Isidora Cvetković, Iva Bošnjak, Rade Mirković i Sofija Sofronić.
Nagradu publike, ocenom 4,61, odneo je film "Nebo iznad Zenice" Nane Frank Moler i Zlatka Pranjića.
Nagrada "Olivera Ranđić" Fonda B92 i Slobodne zone, za kreativni doprinos obrazovanju i odrastanju dece i mladih, dodeljena je Elizabeti Georgijev i Nadici Stojanović za "način kojim u čitaocima bude književnu strast, otvaraju prostore slobode i podstiču na dobrotu."
Na festivalu angažovanog filma "Slobodnoj zoni" od 6. novembra prikazano je, u četiri grada, više od 70 filmova iz 37 zemalja.
Četiri najgledanija biće prikazana u "Slobodnoj zoni na bis" sutra u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Na programu su „AI pravda”, „Mi nemamo drugu zemlju”, „Moj najdraži kolač” i „Uvek postoji sutra”.
Festival su podržali potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
Izvor: Tanjug

Dodelom nagrada za najbolja filmska ostvarenja završen 20. festival "Slobodna zona"

"Ovo je spektakularno! Hvala na prilici da budem sa vama i da pokažem film. Ovo će nakon Kana biti najveličanstvenija projekcija", rekao je Slijepčević posetiocima u Plavoj dvorani Sava centra.
Podsetivši da je njegovo prvo autorsko ostvarenje, dokumentarac Za četiri godine (2007), bio prikazan upravo na Slobodnoj zoni, Slijepčević je napomenuo da su organizatori festivala prepoznali nešto u njemu kada ni sam to nije, i da su potom dali mogućnost da budu prikazana sva njegova ostvarenja.
"Meni je ovo najdraži festival, ne samo što me prati kroz karijeru, već je i izbor filmova fantastičan", napomenuo je Slijepčević, nagrađen aplauzima.
Film Čovek koji nije mogao da ćuti govori o Tomi Buzovu, penzionisanom kapetanu Jugoslovenske narodne armije, koji se jedini pobunio protiv ratnog zločina nad nedužnima, zbog čega je i sam ubijen.
U glavnim ulogama su Goran Bogdan, Dragan Mićanović, Aleksis Manenti, Silvio Mumelaš, Lara Nekić i drugi.
Nakon Slijepčevićevog ostvarenja, u Plavoj dvorani je prikazan i film Anora Šona Bejkera, takođe ovenčan Zlatnom palmom.
U svom obraćanju, selektorka Slobodne zone Branka Pavlović istakla je da festival duguje veliku zahvalnost na podršci i istrajnosti svojim gledaocima tokom dve decenije.
Pavlović je dodala da se nada da će i ubuduće ostati potreba da se ispričaju priče koje svedoče o pomirenju, praštanju i jačini ljudskog duha.
Prema njenim rečima, svet poslednjih godina nije postao bolji, što ne može biti učinjeno bez nas i našeg angažmana, a u filmovima na programu 20. Slobodne zone gledaoci će videti "da se sloboda lako gubi, a teško osvaja".
Direktor Slobodne zone Rajko Petrović istakao je da jubilarni festival obeležavaju u Plavoj dvorani, "jednoj od najlepših dvorana za gledanje filmova".
Petrović je istakao da je Slobodna zona počela u maloj Dvorani Kulturnog centra Beograda, gde je prikazivano deset, 15 filmova, a dve decenije kasnije festival ide u četiri grada i u 15 sala, "što ne bi bilo moguće bez podrške publike".
Iste večeri, kada i u Beogradu, Slobodna zona je otvorena u bioskopima Cineplex Arena u Novom Sadu, kao i Cineplex u Nišu i Kragujevcu, a do 11. novembra na festivalu će se prikazati još 70 dokumentarnih i igranih ostvarenja u 15 programskih celina.
Festival angažovanog filma Slobodnu zonu su podržali potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
Izvor: Tanjug

Otvoren 20. filmski festival Slobodna zona

"Iskoristio bih ovu priliku za jednu, nadam se, zanimljivu informaciju. Naime, posle višegodišnjeg biranja sto večnih pesama eksjugoslovenske muzike u prošlom veku spremna je knjiga o tih sto večnih pesama. Glasali su muzičari, producenti, novinari, diskografi... Stotine vrlo uglednih imena je na tom spisku glasača. I oni su među sto večnih izabrali tri pesme Milana Mladenovića, odnosno EKV, to su ’Oči boje meda’, ’Par godina za nas’ i ’Ti si sav moj bol’. Na taj način EKV je svrstan među zaista najveće - Indekse, Bijelo dugme, Riblju čorbu, dakle neke klasike... I, evo, EKV ima jednak broj pesama među večnima kao što i oni imaju", rekao je Dujmović.
Kako kaže, o članovima EKV se može govoriti kao o večnim stvaraocima...
"Možda čak u to vreme dok su bili aktuelni i dok su stvarali nisu tako doživljavani. Bila je, naravno, jedna dosta velika grupa njihovih fanova, ali globalno možda nisu tako doživljavani ozbiljno koliko je vreme pokazalo, a pokazuje upravo i sada da su oni večni", dodao je.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6lsUmBGj-4g%3Ft%3D1404&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema njegovim rečima, svakako da se može reći da je Milan Mladenović bio ispred svog vremena.
"Ali sudbina takvih ljudi je da retko kada savremenici to prepoznaju i tako tumače. Mora postojati jedan vremenski odmak. Možda je u neko vreme većina ljudi mislila da je to zbog svojevrsne misterije tog benda i, nažalost, nesrećne životne sudbine svih njih, pa su nekako kao ulazili u mit. Ali sam siguran da ih nisu toliko razumeli kako ih danas razumeju, a to razumevanje se odnosi na njihovu svevremenost, svevremenost njihovih tema i na njihovu iskrenost, jer ne možete dugo zavaravati ljude...", rekao je Josip Dujmović.
Izvor: Insajder

Dujmović za "Svet i mi": Milan Mladenović je bio ispred svog vremena, tri pesme EKV među 100 večnih ex-Yu pesama (VIDEO)

Radoslav Petković rođen je 21. jula 1953. u Beogradu. 	
Od 1983. do 1987. bio je glavni urednik časopisa Književna kritika. &nbsp;	Od 1988. do 1994. godine radio je kao sekretar zadužbine "Ivo Andrić". &nbsp;	
U periodu od 1994. do 2001. godine delovao je u statusu slobodnog umetnika. Od 2001. do 2004. godine bio je generalni direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu. 		 	
Sledeće radno mesto mu je, od februara 2009. pa do odlaska u penziju 2018. u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine kao zamenik sekretara i pomoćnik. 	Radoslav Petković autor je romana, knjiga priča i eseja. &nbsp;	
Njegove knjige nagrađivane su najuglednijim književnim priznanjima u bivšoj Jugoslaviji i potonjoj Srbiji. 	
Objavio je romane Put u Dvigrad (1979), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993), Savršeno sećanje na smrt (2008), Sudbina i komentari, dopunjeno izdanje (2022). 	
Tri Petkovićeva romana (Senke na zidu, Sudbina i komentari i Savršeno sećanje na smrt) i obe zbirke priča prevedeni su na francuski jezik i objavljeni u Francuskoj; njegova dela prevođena su i na mađarski (Sudbina i komentari, Čovek koji je živeo u snovima, Vizantijski internet), grčki (Sudbina i komentari), engleski (Sudbina i komentari i pojedine priče), italijanski (Sudbina i komentari (u pripremi) i pojedine priče), slovenački (Sudbina i komentari), slovački (Senke na zidu), nemački (Senke na zidu) i bugarski (Sudbina i komentari, Čovek koji je živeo u snovima). 	 	
Mađarski prevod "Sudbine i komentara" objavljen je u izdanju uglednog izdavača „Jelenkor“ i pobrao je izvanredne kritike u vodećim mađarskim dnevnim listovima: ubrzo po objavljivanju, roman je dospeo na listu deset najprodavanijih proznih knjiga na mađarskom jeziku. &nbsp;	
Francuski prevod Savršenog sećanja na smrt dobio je pohvalne prikaze u „L Mondu“.&nbsp;
Petkovićeva proza zastupljena je u brojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku, a predstavljena je i u okviru tematskoj brojeva nemačkih i poljskih časopisa posvećenih srpskoj književnosti. 	
Radoslav Petković bavio se i prevođenjem sa engleskog: prevodio je prozu Tolkina, Čestertona, Roberta Luisa Stivensona i Danijela Defoa. Tokom devedesetih bio je kolumnista "NIN"-a, &nbsp;dnevnog lista "Demokratija", kao i stalni saradnik "Vremena" i "Evropljanina". &nbsp;	
Više od deset godina bio je redovni kolumnista najtiražnijeg srpskog dnevnog lista "Blic". 	
Radoslav Petković živeo je u rodnom Beogradu do 2000. godine, kada se seli u Pančevo, a od 2006. nastanjuje se u Novom Sadu.
Izvor: Tanjug

Preminuo pisac Radoslav Petković

Tokom pet dana programa u mts Dvorani i Domu omladine Beograda, nastupiće brojni džez bendovi iz Srbije i celog sveta.
Festival će danas u 19 sati otvoriti Big bend RTS-a, predvođen novozelandskim dirigentom Alanom Brodbentom (Alan Broadbent), nastupom "From Newport to Belgrade", dok će u 21 sat nastupiti američka pevačica Sesil Meklorin Salvan (Cecile McLorin Salvant) sa svojim bendom.
U petak, program u velikoj sali Doma omladine u 19 sati otvoriće izraelski Anat Koen Kvartet (Anat Cohen Quartet), dok će nakon njih nastupiti italijanski sastav Đanluka Petrela Kosmik Renesans (Gianluca Petrella Cosmic Renaissance).
Večernji program u sali Amerikana Doma omladine u 22.30 otvoriće francuski kvartet Emila Parisijena (Emile Parisien Quartet), a nastupiće i brazilski bend Kvartabe (Quartabe).
Subota, 26. oktobar, u 19 sati rezervisana je za nastup srpskih džez muzičara okupljenih u projekat Serbian All Stars (Serbian All Stars: Past, Present and Future), dok će nakon njih u velikoj sali Doma omladine nastupiti kvintet Džejmsa Kartera (James Carter Quintet - Tribute to Eddie Lockjaw Davis).
Večernji program u Amerikani u 22.30 otvoriće austrijski sastav Kompost 3, dok će oko ponoći nastupiti nemačko-francusko-britanski sastav Velvet Revolushn Danijela Erdmana (Daniel Erdmann's Velvet Revolution).
Program u nedelju u velikoj sali Doma omladine u 19 sati otvara američki pijanista Džejson Moran (Jason Moran) solo nastupom, dok posle njega nastupa američki sastav Rudreš Mahantapa Hiro Trio (Rudresh Mahanthappa Hero Trio).
U 22.30 u Amerikani nastupiće sastav Kris Dejvis Dijatom Ribons (Kris Davis Diatom Ribbons), sastavljen od muzičara iz SAD i sa Haitija, dok će večernji program zatvoriti portugalsko-holandski trio Rodriga Amada.
Poslednji dan festivala, u ponedeljak, 28. oktobra, u mts Dvorani u 19 sati otvoriće američki kvartet Bila Frisela (Bill Frisell Four), a zatvoriti kubanski sastav Buena Vista All Stars.
Ulaznice za ovogodišnji Beogradski džez festival mogu se pronaći na sajtu festivala, kao i na eFinity prodajnim mestima ili online.
Izvor: Beta

Počinje 40. Beogradski džez festival

Kao neke od razloga navode nedostatak stabilne podrške i nemogućnost da se obezbedi kontinuitet u radu, posebno kada je reč o nezavisnim umetnicima.
U mesecu kada bi trebalo da proslavlja četvrt veka postojanja, nezavisna umetnička asocijacija i galerija Remont najavila je povlačenje. Razlozi za to su, kako kažu, između ostalog - insistiranje na partijskoj pripadnosti, marginalizacija kritičkog mišljenja i budžetsko finansiranje „podobnih” na lokalu, ali i sveukupan odnos prema kulturi.
“Znači, to nisu samo finansijski razlozi, nije ni prostor sam po sebi problem, već je to čitav jedan miks, zapravo odnos i razumevanje kako treba da se tretiraju neke stvari i branše koje zapravo nose neke temeljnije kvalitete svakog društva. Tu mislim i na nauku i na kulturu i uopšte na generisanje tog nekog suštinskog kvaliteta. Sve te stvari nekako danas podležu tretmanu koji nije adekvatan,” ističe Marija Radoš iz Remonta.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FxB_Ms_OJ3k0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Od osnivanja 1999. godine, Remont se pored rada na razvoju i promociji savremene umetničke prakse u Srbiji, bavio, između ostalog, temama i problematikama kulturne politike kako na lokalu tako i u regionu. Sada, međutim, kažu da ne mogu i ne žele da pristanu na trendove i uslove rada koji vladaju u okruženju opterećenim hipokrizijom na svim nivoima.
“Danas imamo i institucije koje se bave kulturom, ali moramo da budemo svesni da su te institucije uslovljene sa jedne strane zapravo državom i državnim pogledom na kulturne politike. Danas ne znam ni da li mogu da izgovorim kulturna politika, zato što je to više jedna stihijska situacija u kojoj se više ne moraju ni pravdati zbog određenih propusta, zato što je gušenje onako tiho i korak po korak,” kaže ona.
Gašenje Remonta predstavlja jedan ozbiljan simptom urušavanja dostupne infrastrukture za nezavisnu scenu, upozoravaju i iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije koja je zatražila hitnu reakciju nadležnih institucija - prvenstveno Ministarstva kulture Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda.
“Mi znamo da je budžet za kulturu jako mali u Srbiji, procentualno je ispod 0,7% od ukupnog budžeta Republike Srbije, a od toga tek jako mali deo odlazi na civilni sektor, na nezavisnu scenu, na produkciju koja je samo organizovana i u stvari na produkciju umetnica i umetnika. Imamo veliki problem sa partijskim zapošljavanjem i u velikom broju slučajeva neadekvatnom i nekompetentnom upravom javnih institucija,” naglašava Milica Pekić iz Nezavisne kulturne scene Srbije.
Od 21. do 23. oktobra najavljena je RASPRODAJA opreme, nameštaja i dela biblioteke, a završni program nazvan „Odjava“ je 26. oktobra. Asocijacija Remont zahvalila je prijateljima, kolegama i svima koji su je podržavali, a ostalima poručuje: "Do viđenja i hvala na svim ribama," citirajući "Autostoperski vodič kroz galaksiju" Daglasa Adamsa.
Izvor: Insajder

Kultura