<p>Više od pola svog života pisac Dušan Kovačević posvetio je stvaranju za "Zvezdara teatar”, a predstava "Udovica živog čoveka” je njegov 12. komad za ovo pozorište. Kovačević kaže da ga je dugo pisao i da je nekako došao u pravi čas da se izvede tokom proslave jubileja. Predstava već u samom naslovu, kroz ironiju, i podnaslovu "Prepisivanje života”, nagoveštava skrivenu poruku, preko koje Kovačević pokreće aktuelnu temu - nasilje nad ženama.</p>
<p>"Kad država ne funkcioniše, kad ne radi svoj posao, onda ljudi preuzimaju ulogu države i vrše egzekuciju. To se inače zove običajno pravo, a reč je zapravo o nečemu što je već postala epidemija kod nas, to je nasilje nad ženama, i kada se neko žali nekome, nekoj službi, a služba ne reaguje ili čak štiti onoga ko vrši nasilje, vrlo često su to uniformisana lica kojima niko ništa ne može, onda se desi da neko privatno rešava taj problem”, izjavio je Kovačević.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F79nKSjFXED4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Glumica Nela Mihajilović misli da se pozorište generalno trudi da osvešćuje publiku o društvenim problemima i kaže, da kroz ovu predstavu postavljaju tačna pitanja publici i upozoravaju ih o nasilju, prikazujući ga kroz različite sudbine. Ona se pronalazi u ulozi Soje i naglašava da je ovo već četvrti put kako uloge koje Kovačević napiše kao da su pisane direktno za nju.</p>
<p>"Ja generalno mislim da se pozorište uvek osvrće na trenutak u kome živi i većina dobrih tekstova počiva na tome da osvešćuje društvo i opominje na neke okolnosti i probleme u životu. Mislim da je ovo komad u slavu žena. Nisu muškarci baš najbolje prošli ovoga puta kod Duška”, istakla je Nela Mihajlović.</p>
<p>Četiri pozorišta iz regiona obeležiće ovaj jubilarni oktobar. Narodno pozorište Republike Srpske iz Banja Luke sa predstavom "Ožalošćena porodica” nastupiće 9. oktobra, predstava "Kumovi” Nikšićkog pozorišta 10. oktobra. Zatim Gradsko dramsko kazalište Gavela iz Zagreba sa predstavom "Moji tužni monstrumi” 11.oktobra i dan kasnije Centar za kulturu Tivat sa predstavom "Mirandolina”.&nbsp;</p>
<p>Obeležavanje jubileja završava se 13. oktobra premijerom dokumentarnog filma “Kuća među zvezdama”. Film od 50 minuta otvara citat Dušana Kovačevića: "Pozorište je kuća u kojoj žive ljudi zaljubljeni u pozorišne iluzije."&nbsp;</p>
<p>Zoja Pavlović PR Zvezdara teatra kaže da je film veoma emotivan i da su pripremili i interaktivnu publikaciju, u kome se osvrću na najpoznatije predstave ovog pozorišta.</p>
<p>"Film sadrži brojne lepe priče koje su nastale u našoj Zvezdari ovde, u prethodnih četrdeset godina. I deo, naravno sad, ove naše proslave i svega, je i publikacija. Pripremali smo tekstove, birali predstave koje je publika najviše volela da gleda, koje su bile na neki način najposećenije, ili su obeležile život Zvezdara teatra u ovih četrdeset godina. I najzanimljivije je što smo koristili mogućnost kamere koja može da snima 360 stepeni i što smo pokušali da publiku smestimo u centar zbivanja neke radnje na sceni”, navela je Zoja Pavlović.</p>
<p>Za dosadašnjih 40 godina u Zvezdara teatru odigrane su 94 premijere, većinom domaćih pisaca, a odigrano je skoro 8.000 predstava za više od 1.700.000 gledalaca.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Premijerom predstave Dušana Kovačevića "Udovica živog čoveka" pozorište "Zvezdara teatar" obeležava 40. rođendan (VIDEO)

<p>Arijama iz opera “Đokonda”, “Karmen”, “Toska”, “Andrea Šenije”, kao i iz opereta “Zemlja smeška” i “Cirkuska princeza”, prvi put pred beogradskom publikom nastupio je jedan od najboljih tenora današnjice, Jonas Kaufman. Nastupio je sa Vojvođanskom filharmonijom, pod upravom nemačkog dirigenta Johena Ridera.</p>
<p>Posle klasičnih operskih arija, drugi deo koncerta bio je obeležen filmskom muzikom, pa su posetioci imali priliku da - na malo drugačiji način - čuju teme Enia Morikonea i Franca Cimera iz filmova “Bilo jednom u Americi”, “Supermen”, “Misija” i “Gladijator”.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FDmC4jmdN3o8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Jonas Kaufman je posle svakog izvođenja nagrađivan višeminutnim aplauzom i ovacijama, a publika ga je čak tri puta vraćala na bis.&nbsp;</p>
<p>U nastavku <a href="https://insajder.net/prenosimo/otvorene-56-beogradske-muzicke-svecanosti">BEMUS</a>-a publika će imati priliku da uživa u nastupima muzičkih velikana različitih generacija. Dirigent i umetnički direktor BEMUS-a, Bojan Suđić, rekao je da se program BEMUS-a ne prilagođava nijednoj populaciji, već da se izvođači biraju na osnovu kvaliteta umetnika i ansambala.</p>
<p>"Bemus ima 11 programa ove godine. Brižljivo biranih, trudili smo se da publici po dobro oprobanom receptu damo jedan veliki varijetet izbora. Kako solističke, kamerne, pa čak evo i narodne muzike, tradicionalne muzike koju želim da od sada uvek negujemo na BEMUS-u”,rekao je Suđić.</p>
<p>Među najtraženijima je koncert violončelista Petra Pejčića i Maje Bogdanović, i pijanista Dmitra Semikrasa i Nine Gvetadze, muzičara zavidnih biografija.&nbsp;</p>
<p>"Ja sam zaista srećan našim izborom, bez obzira na to što se odigrava u relativno skromnim finansijskim uslovima ali za to, što možemo da izdvojimo, mislim da je program više nego kvalitetan i da svakako može da se sa ponosom predstavi napolju Moj moto je da BEMUS mora da bude prilika za dolazak najvećih svetskih umetnika, jer jedino tako imamo referencu za sve one druge koji nastupaju na BEMUS-u i jedino tako možemo da kažemo da nismo lokalni festival, već zaista deo najveće evropske i svetske festivalske ponude”, istakao je Bojan Suđić.&nbsp;</p>
<p>Organizatori kažu da je ovogodišnji BEMUS inspirisan Olimpijskim igrama, kao vekovnim simbolom ljudskog duha i postignuća, ali i samom igrom, osnovnim duhovnim pokretačem svega stvaralačkog. Olimpijske igre, u dugoj tradiciji, okupljaju najbolje od najboljih u svim sportskim disciplinama; negovanje duha podrazumeva negovanje tela, a u Gimnazijumu u staroj Grčkoj, mladi su se, pored svakodnevnih treninga na vežbalištima, usavršavali u raspravama o moralnom ponašanju, filozofiji, književnosti i muzici. Zbog toga i slogan 56. BEMUS-a, "Igre muzičkih velikana”.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Operska zvezda Jonas Kaufman otvorio 56. BEMUS (VIDEO)

<p>Kaufman je nastupio sa Vojvođanskom filharmonijom, pod upravom nemačkog dirigenta Johena Ridera, a izveo je arije iz opera “Đokonda”, “Karmen”, “Toska”, “Andrea Šenije”, kao i iz opereta “Zemlja smeška” i “Cirkuska princeza”.</p>
<p>Bemus traje do 26. oktobra, a ljubitelji klasične muzike imaće priliku da uživaju u nastupima brojnih muzičkih velikana, među kojima će se na sceni Kolarčeve zadužbine naći violinista Kiril Trusov i pijanistkinja Aleksandra Trusova, violončelista Petar Pejčić i pijanista Dmitro Semikras, violončelistkinja Maja Bogdanović i pijanistkinja Nino Gvetadze.</p>
<p>Nastupiće i flautistkinja Silvija Karedu sa Simfonijskim orkestrom RTS, pod upravom Srbe Dinića, pijanistkinja Eva Gevorgijan u pratnji Vojvođanskog simfonijskog orkestra, pod upravom Sergeja Smbatijana, kao i pijanista Simon Trpčeski, koji će nastupiti sa orkestrom Virtuozi, pod upravom Bojana Suđića.</p>
<p>Izvor: <i>FoNet</i></p>

Prenosimo

Otvorene 56. Beogradske muzičke svečanosti

<p>Ovogodišnji Dok’n’Ritam pod sloganom "Ritam u ženi. Žena u ritmu", posvećen je ženskom stvaralaštvu i tokom četiri dana festivala biće prikazana 23 filma iz 13 različitih zemalja, od toga čak 15 premijera.&nbsp;</p>
<p>"Glavni filmski program je posvećen mahom ženama. I ono što bih izdvojila iz programa jesu filmovi, dakle ženski, prevashodno tu mislim na film Vika, to je poljski film. Vika priča o jednoj 84-godišnjoj gospođi koja se i dalje bavi DJ-sanjem. Onda imamo film o prvom ženskom rock bendu na ovim prostorima, reč je o bendu koji se zvao Sanjalice i oni su baš sa ovih prostora, dakle iz Srbije, a u to doba su bile i prvi ženski bend na tlu u bivšoj Jugoslaviji. Onda imamo film o Biljani Krstić, našoj velikoj, važnoj i najpoznatijoj pevačici jednog zvuka. Film se zove Izvan vremena i vrlo je interesantan", istakla je za Insajder Sandra Rančić, osnivačica i umetnička direktorka festivala muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’ritam.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fc3rNCE9zXxE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Na Festivalu postoje i programi poput &nbsp;"work in progress” i "notabook”, koji će publici biti predstavljeni na Dorćol Platz-u, drugoj lokaciji ovog festivala, koja će ujedno biti i mesto za koncerte i žurke. Jedna od glavnih misija Dok’n’ritma jeste afirmacija žanra muzičkog dokumentarnog filma, kao i očuvanje muzičkih dokumenata, kroz film.&nbsp;</p>
<p>"Muzički dokumentarni film je u svetu već legitimno, znači, profesionalno, strukovno gledano, žanr, to je poseban žanr. E sad, kod nas nije takva situacija. Moj festival i ja se borimo za to da se muzički dokumentarac afirmiše, da što više ljudi shvati da je to važno, znači, da je u kinematografiji i naše države, i u okruženju, veoma važno da ispričamo neke muzičke priče o nekim ljudima ili pojavama koje su edukovale i formirale generacije i generacije iza nas. Dakle, to je jedna riznica koju treba sačuvati. Jedna od misija Festivala Dok’n’ritam jeste očuvanje muzičkih dokumenta, u svakoj formi, jel, i kroz knjige, zato imamo program notabuk, i &nbsp;kao jagoda na vrhu šlaga, imamo i promociju knjige Daj babo glavu ili Vapaj gladnog koca, priča o knjizi i sećanje na omnibus film Kako je propao rock and roll", kaže Rančić.</p>
<p>Pored glavnog takmičarskog programa, prikazuju se i specijalne projekcije, među kojima se ističe revijalni film "Sindi Loper: Nek kanarinac zapeva" koji govori o naglom usponu ove pevačice i njenom izuzetnom uticaju na mnoge generacije kroz muziku i on će biti prikazan na zatvaranju Festivala, 3. oktobra nakon dodele nagrada.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Festival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’ritam (VIDEO)

<p>"Kris Kristoferson je umro u subotu u svojoj kući na Havajima", navela je sinoć porodica na Fejsbuku.&nbsp;</p>
<p>Kristoferson, rođen i Teksasu 1936, dobio je više priznanja tokom muzičke i glumačke karijere.</p>
<p>Bio je inspiracija muzičaru Bobu Dilanu, a poznat je i po ulogama u filmovima "Zvezda je rođena" (1976) sa Barbrom Strajsend i "Pet Geret i Bili Kid" Sema Pekinpoa.&nbsp;</p>
<p>Izvor: Beta&nbsp;</p>

Preminuo američki glumac i kantri pevač Kris Kristoferson

<p>Tasiću je nagrada pripala za ulogu Verthajmera u predstavi "Gubitnik" Bernharda/Puškina, u dramatizaciji i režiji Nataše Radulović i u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.</p>
<p>Navedeno je da je to jednoglasno odlučio žiri u kojem su bili Iva Milošević, Branka Katić, Branka Šelić, Tamara Dragičević i Marko Misirača.</p>
<p>U konkurenciji za nagradu su učestvovala glumačka ostvarenja u predstavama premijerno izvedenim od 1. jula 2022. do 30. juna 2023. godine.</p>
<p>Nagrada "Miloš Žutić" ustanovljena je 1994. godine u spomen na glumca Miloša Žutića, i dodeljuje se za "ulogu koja se može okarakterisati kao tragalačka i kao putokaz u glumi".</p>
<p>Nagrad se sastoji od plakete sa likom Žutića - rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, od unikatne diplome na pergamentu - rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića i od "novčanog iznosa", navodi se u saopštenju.</p>
<p>Naknadno će biti utvrđen datum svečanog uručenja Joakimu Tasiću nagrade "Miloš Žutić", čiju su realizaciju za 2023. godinu podržali Ministarstvo kulture i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.</p>
<p>Izvor: <i>Beta</i></p>

UDUS: Nagrada "Miloš Žutić" za 2023. godinu jednoglasno dodeljena Joakimu Tasiću

<p>Na šesto izdanje Runda Digital Day konferencije, u beogradski Dom omladine stigle su delegacije iz celog sveta – od Azije, Latinske i Severne Amerike, do Australije, Novog Zelanda i niza evropskih zemalja. Događaj je okupio predstavnike muzičkih giganata kao što su YouTube, Bandcamp, Merlin, zatim vodeće aktere muzičkih asocijacija WIN i IMPALA, brojne nezavisne izdavačke kuće, ali i muzičke profesionalce iz Srbije i regiona.</p>
<p>"Runda je zapravo asocijacija koja okuplja nezavisne izdavače u cijeloj regiji. Dakle, imamo članove u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, dakle, po cijeloj regiji. Shvatili smo da je snaga ove regije ne samo u talentiranim izvođačima koji ih imamo na pretak i da ih treba što bolje predstaviti, ne samo u regiji, nego i u cijelom svijetu, da je snaga ove regije zapravo u broju ljudi koji ovdje živi. Da smo zajedno jači, da ćemo lakše dosjeći one dijelove Evrope koji su možda u glazbenoj industriji malo razvrijeniji od nas", rekao je predsednik Runde Dario Draštata.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FszQKdr5mtRM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Kada muzičari na početku karijere žele da stupe u kontakt sa nekom od izdavačko - diskografskih kuća, obično nailaze na niz problema.</p>
<p>"Mi smo napravili album 'Prvenac ljubim ti dušu, napravili smo website, stavili smo naše pesme na taj isti website i onda smo sve to tako kao gotov proizvod krenuli da šaljemo izdavačkim kućama. Neki su se odazvali, ali uglavnom nam nisu ni odgovorili. I nismo se sad uputili na neke velike, megalomske izdavačke kuće. Baš smo hteli da to bude lokalno, regionalno, da bude podrška neke te zajednice koja je na Balkanu. Na kraju je ispalo super, ali malo je bilo bezveze što se niko ni ne zahvali, što napravimo prvi sami korak", kažu iz grupe Škofja Loka.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FszQKdr5mtRM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Jedan od predavača na konferenciji bio je i muzički supervizor Thomas Golubić, četvorostruko nominovan za nagradu Emi i jednom za Grammy kao muzički producent, koji je sa posetiocima podelio iskustvo stečeno na radu na popularnim serijama kao što su “Breaking bad”, “The Walking Dead”,“Ray Donovan”...</p>
<p>"Mislim da u Srbiji trenutno ne postoji velika kultura muzičke supervizije, tako da je bilo uzbudljivo predstaviti ideje o drugačijim pristupima ovom poslu, načine na koje moramo da razmišljamo, i kako muzika može da doprinese na jedinstvene i zanimljive načine. Pitanja koja su postavljali su bila uzbudljiva i izgleda da su spremni za stvaranje velikih stvari, a za mene nema ništa uzbudljivije od upoznavanja mladih koji su spremni da stvore velike stvari", rekao je muzički supervizor Tomas Golubić.</p>
<p>U okviru muzičkog dela Runde, na dve bine – u sali Amerikana i u klubu DOB-a - nastupilo je više od 15 izvođača iz regiona. Priliku da se predstave muzičkim profesionalcima iz celog sveta imali su Dante, Dolores, Dzipsii, Filip Baloš, Iva Lorens, Jowam, Jymenik, Keni nije mrtav, Kruz Roudi, Lil Stey, Logička greška, Nadya, Rouzi, Škofja Loka i Zhiva.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Završena dvodnevna konferencija Runda Digital Day u Domu omladine (VIDEO)

<p>Glavni festivalski program čini deset predstava. To su nagrađivani festivalski favoriti, nezavisni eksperimenti i najnovije produkcije iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Belgije, Brazila, Holandije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.</p>
<p>Festival će otvoriti reditelj Milo Rau, a u Madlenianumu biće plesna predstava "Mekšanje" ansambla "Dens on" iz Berlina u koprodukciji sa "Onasis Stegi" iz Grčke i Nacionalnim koreografskim centrom "Rilije-la-Pap" iz Francuske, u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa.</p>
<p>Međunarodni žirijem će predsedavati pozorišna rediteljka, koreografkinja i autorka Marin Man koja je i umetnička direktorka grupe "In vitro".</p>
<p>Uz nju festivalski žiri činiće glumice Jelena Stupljanin i Tihana Lazović, dramaturg i pisac Dimitrije Kokanov, kao i novinarka i kritičarka Nataša Tripni.</p>
<p>Oni će odlučivati koja će od deset predstava iz glavnog programa dobiti neku od nagrada festivala - "Gran pri Mira Trailović" i Specijalnu nagradu "Jovan Ćirilov".</p>
<p>Izvor: <i>Beta</i></p>

Počinje 58. BITEF - 'Lepota (ne)će spasti svet'

<p>Njeno svečano otvaranje je zakazano za 8. decembar.<br/>
<br/>
Kolona kamiona sa osam restauriranih zvona, od kojih je najteže četiri tone, stigla je do velikog gradilišta kod Bogorodičine crkve na ostrvcu u reci Seni. Zvona su blagosiljana i podignute da budu okačena u dve kule.<br/>
<br/>
Zvona će se postavljati jedno po jedno i isprobavati, ali sva neće zvoniti punom snagom do dana ponovnog otvaranja katedrale, rekao je Filip Jost, koji nadgleda ogromni projekat rekonstrukcije Notr Dama.<br/>
<br/>
On je stizanje zvona nazvao "veoma lepim simbolom ponovnog rođenja katedrale".<br/>
<br/>
Starešina te katedrale čija je izgradnja počela u 12. veku i potom je dograđivana po novim planovima uz promene izgleda, Olivije Ribado Dima je s građevinarskom kacigom ušao u crkvu i rekao da su zvona "znak da će katedrala ponovo odjeknuti i da će se njen glas ponovo čuti. Znak poziva na molitvu i znak okupljanja".<br/>
<br/>
Zvona su izgrađena na tradicionalan da zamene starija koja su od požara izgubila stari zvuk, a napravljena za 850. godišnjicu crkve.<br/>
<br/>
Krov i kula - "strela" na krovu katedrale koji su se srušili od požara, zamenjeni su, te se skele postepeno skidaju.</p>
<p>Izvor: <i>Beta</i></p>

Katedrala Notr Dam dobila nova zvona

<p>Odluku je donela Selekciona komisija u čijem sastavu su predsednik Dimče Stojanovski, Biljana Maksić, Darko Bajić, Dejan Dabić, Božidar Zečević, Đorđe Milosavljević i Miloš Janković, navedeno je iz FCS-a.&nbsp;</p>
<p>Odluka o izboru srpskog kandidata za 97. dodelu nagrade Američke akademiјe filmske umetnosti i nauke "Oskar“ u kategoriјi za naјbolji međunarodni film, doneta je tajnim glasanjem u prvom krugu, rečeno je u saopštenju. 	</p>
<p>Kako je navedeno, "Ruski konzul" je dobio devet glasova, "Za danas toliko" reditelja Marka Đorđevića sedam, "Radnička klasa ide u pakao" Mladena Đorđevića tri, a "Nedelja" Nemanje Ćeranića dva glasa. 	</p>
<p>FCS se zahvalio na radu članovima Selekcione komisije i naglasio "da je u konkurenciji bio i film 'Ruski konzul' čiji je reditelj predsednik Upravnog odbora FCS-a". 	</p>
<p>"Lekić zbog toga nije učestvovao u procesu izbora članova Selekcione komisije. Takođe, ove godine u sastavu komisije nije bio predstavnik UO FCS-a, kao što je inače praksa"; istaknuto je u saopštenju.</p>
<p>Izvor: <i>Tanjug</i></p>

Kultura