Istorijat rusko - američkih odnosa: Od smeha i plesa do prekida komunikacije (VIDEO)
Istorija odnosa Rusije i Sjedinjenih Američkih Država zabeležila je uspone i padove kao malo koje dve zemlje. Poslednjih godina, svet sa zabrinutošću prati kako se urušavaju odnosi dve nuklearne sile i ulaze u fazu nalik na onu posle Drugog svetskog rata, kada su se trkali ko će više da se naoruža. Međutim, iako se pamte krize - poput Kubanske ili trenutne, zbog rata u Ukrajini - istorija diplomatskih odnosa dve države pamti i bolje dane.
Da vodi suverenu rusku državu - prvi od pada dinastije Romanovih - priliku je dobio Boris Jeljcin. Za vreme njegovog osmogodišnjeg mandata, odnosi Sjedinjenih Država i oslabljene Rusije bili su dobri, a saradnja je posebno cvetala na planu bezbednosti. Boris Jeljcin i Bil Klinton stavili su paraf na Memorandum iz Budimpešte, kojim su se bivše sovjetske republike, među kojima i Ukrajina, odrekle nuklearnog oružja u korist Rusije.
U to vreme, i kraj rata u bivšoj Jugoslaviji bio je na vidiku, a tokom posete Vašingtonu - nakon što je Rusija najavila slanje mirovne misije u Bosnu - jedna situacija u Njujorku, oktobra 1995. godine, ilustruje kako su izgledali odnosi Jeljcina i Klintona - međusobno u srdačnim odnosima, ne takvi i prema novinarima:
"Prvi put ja mogu vama da kažem, vi ste katastrofa", rekao je Jeljcin tada novinarima u Njujorku, smejući se zajedno s Klintonom.
Ulazak u novi milijenijum za Rusiju je značio kraj prelaznog perioda između sovjetske i moderne Rusije. Predsednika Jeljcina je, 2000. godine, zamenio predsednik Vladimir Putin. Tokom prva dva mandata ruski predsednik je, za moderne standarde, održavao dobre odnose sa Vašingtonom.
"Imamo jedinstvenu priliku da se zajedno bavimo istinskim pretnjama 21. veka. Zajedno možemo da stavimo po strani sumnje koje su nekada mučile odnose među našim nacijama. Posvećen sam tome. Rusija nije neprijatelj Sjedinjenih Država, već može da bude snažan partner i prijatelj - veći nego što ljudi mogu da zamisle", izjavio je predsednik SAD Džordž Buš Mlađi na Brdu kod Kranja, juna 2001.
U sličnom tonu govorio je predsednik Rusije.
"Imajući u vidu da su Rusija i Amerika, kao nijedna druga država u svetu, posebno na polju nuklearnog naoružanja - imamo obavezu da zajedno radimo na izgradnji svetskog mira", rekao je istog dana u Sloveniji predsednik Rusije Vladimir Putin.
Međutim, kako se Rusija posle decenijske krize vraćala na međunarodnu pozornicu, tako su i njeni međunarodni interesi dolazili u konflikt sa američkim interesima.
"Sjedinjene Države prešle su granicu na svaki način - ekonomski, politički, humanitarno. Ko to želi? Sve češće moramo da se suočavamo sa problemima na međunarodnom planu koji proističu iz takve situacije. To je opasno jer se niko ne oseća bezbedno", izjavio je Putin februara 2007. u Minhenu.
Iako je predsednik Buš tih godina zastupao ideju o proširenju NATO-a na Gruziju i Ukrajinu, što je na kraju Moskva iskoristila kao izgovor da započne dva rata, odnosi ruskog i američkog predsednika ostali su dobri; dobrim odnosima svedoči i njihov susret i provod na žurki u Sočiju.
Međutim, zarazni smeh predsednika u Vašingtonu ili vesele žurke uz narodnu muziku i ples u Sočiju, ostali su u prošlosti. Neposredno pred odlazak Džordža Buša Mlađeg iz Bele kuće, izbio je rat između Rusije i Gruzije; četiri godine kasnije, posle ukrajinskog "Evromajdana", počeo je građanski rat u Ukrajini, a Rusija je anektirala Krim. Odnosi Rusije i Sjedinjenih Država ušli su u najlošiju fazu od kraja Hladnog rata posle ruske invazije na Ukrajinu pre tri godine, kada su formalni kanali komunikacije prekinuti gotovo u potpunosti.
Novinar Žikica Stevanović
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.