<article><p>„Svaka rezolucija ima nekakvo značenje, ostaje nekakav trag na papiru, ostaju nekakve obaveze - i one koje su potpuno jasno izrečene i one koje proizilaze iz konteksta. Svaki potpisnik Deklaracije ima obaveze koje iz nje proizilaze. Očekuje se, ako taj namerava biti relevantan politički akter na regionalnom prostoru ili u komunikaciji s EU, da poštuje obaveze koje su propisane“, rekao je Đenero.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQKkoPETDW6w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>To je, inače, treći takav samit - prvi je bio avgustu 2022. u Atini, a drugi februara ove godine u Tirani. Deklaracija koja je danas parafirana, smatra sagovornik „Markera“, ne razlikuje se umnogome od one iz Tirane.</p><p>„Čini mi se da nekakvih velikih razlika nema, osim da se sad govori o mirovnom planu gospodina Zelenskog, očito je sada to pitanje početka nekakvog oblika postizanja mira, bliže nego što je bilo u februaru“, smatra Đenero.</p><p>Samit u Dubrovniku zajedno su organizovali hrvatski premijer Andrej Plenković i ukrajnski predsednik Volodimir Zelenski. Đenero podseća da je Hrvatska od početka rata u Ukrajini snažno podržavala tu zemlju.</p><p>„Hrvatska je celo vreme među onim državama članicama EU koje pokušavaju forsirati potporu Ukrajini u odbrani pred agresijom totalitarnog režima Vladimira Putina. Hrvatska je organizovala i parlamentarnu konferenciju u Zagrebu, koja je bila deo Krimskog procesa. Krimski proces je, kao što znate, pre svega fokusiran na povratak Krima u sastav Ukrajine, ali ima i svoju mirovnu dimenziju. Hrvatska je u svim donošenjima odluka unutar EU bila vrlo snažno angažovana za pomoć Ukrajini. Od početka pruža veliku humanitarnu i tehničku pomoć, transfer znanja i, u okviru svojih mogućnosti, transfer naoružanja Ukrajini kako bi se lakše branila. Hrvatska je bila među državama koje su htele učestvovati u podršci obučavanju ukrajinske vojske. Ono gde Hrvatska iz agresije Miloševićevog režima ima izrazito snažna iskustva su stvari vezane za zbrinjavanje ranjenika i tu je hrvatska Vlada htela pomagati. Na žalost, proruski predsednik Republike je blokirao taj oblik vojne pomoći“, kazao je Đenero.</p><p>Upravo je Samit u Dubrovniku i organizovan posle javne polemike i teških optužbi koje su međusobno razmenili premijer Plenković i predsednik Hrvatske Zoran Milanović. Đenero kaže da Milanović i to pitanje koristi za predizbornu kampanju.</p><p>„Prvi krug izbora za predsednika Hrvatske će biti u decembru, a drugi krug u januaru iduće godine. Milanović podilazi populističkom biračkom telu koje je, kao i svuda u Evropi, prilično putinofilno. Zbog toga stvara atmosferu o nekim navodnim opasnostima, od toga da NATO ulazi otvoreno u ratni sukob u Ukrajini, da se Hrvatska nepotrebno ispostavlja u tom sukobu. Iza svega, na žalost, kao i u politikama ovih stranaka koje ne pripadaju ustavnom luku širom EU, stoji finansijska obaveza prema režimu Vladimira Putina, koja proizilazi iz finansiranja kampanje“, smatra analitičar iz Hrvatske Davor Đenero.</p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>„Svaka rezolucija ima nekakvo značenje, ostaje nekakav trag na papiru, ostaju nekakve obaveze - i one koje su potpuno jasno izrečene i one koje proizilaze iz konteksta. Svaki potpisnik Deklaracije ima obaveze koje iz nje proizilaze. Očekuje se, ako taj namerava biti relevantan politički akter na regionalnom prostoru ili u komunikaciji s EU, da poštuje obaveze koje su propisane“, rekao je Đenero.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQKkoPETDW6w&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>To je, inače, treći takav samit - prvi je bio avgustu 2022. u Atini, a drugi februara ove godine u Tirani. Deklaracija koja je danas parafirana, smatra sagovornik „Markera“, ne razlikuje se umnogome od one iz Tirane.</p>
<p>„Čini mi se da nekakvih velikih razlika nema, osim da se sad govori o mirovnom planu gospodina Zelenskog, očito je sada to pitanje početka nekakvog oblika postizanja mira, bliže nego što je bilo u februaru“, smatra Đenero.</p>
<p>Samit u Dubrovniku zajedno su organizovali hrvatski premijer Andrej Plenković i ukrajnski predsednik Volodimir Zelenski. Đenero podseća da je Hrvatska od početka rata u Ukrajini snažno podržavala tu zemlju.</p>
<p>„Hrvatska je celo vreme među onim državama članicama EU koje pokušavaju forsirati potporu Ukrajini u odbrani pred agresijom totalitarnog režima Vladimira Putina. Hrvatska je organizovala i parlamentarnu konferenciju u Zagrebu, koja je bila deo Krimskog procesa. Krimski proces je, kao što znate, pre svega fokusiran na povratak Krima u sastav Ukrajine, ali ima i svoju mirovnu dimenziju. Hrvatska je u svim donošenjima odluka unutar EU bila vrlo snažno angažovana za pomoć Ukrajini. Od početka pruža veliku humanitarnu i tehničku pomoć, transfer znanja i, u okviru svojih mogućnosti, transfer naoružanja Ukrajini kako bi se lakše branila. Hrvatska je bila među državama koje su htele učestvovati u podršci obučavanju ukrajinske vojske. Ono gde Hrvatska iz agresije Miloševićevog režima ima izrazito snažna iskustva su stvari vezane za zbrinjavanje ranjenika i tu je hrvatska Vlada htela pomagati. Na žalost, proruski predsednik Republike je blokirao taj oblik vojne pomoći“, kazao je Đenero.</p>
<p>Upravo je Samit u Dubrovniku i organizovan posle javne polemike i teških optužbi koje su međusobno razmenili premijer Plenković i predsednik Hrvatske Zoran Milanović. Đenero kaže da Milanović i to pitanje koristi za predizbornu kampanju.</p>
<p>„Prvi krug izbora za predsednika Hrvatske će biti u decembru, a drugi krug u januaru iduće godine. Milanović podilazi populističkom biračkom telu koje je, kao i svuda u Evropi, prilično putinofilno. Zbog toga stvara atmosferu o nekim navodnim opasnostima, od toga da NATO ulazi otvoreno u ratni sukob u Ukrajini, da se Hrvatska nepotrebno ispostavlja u tom sukobu. Iza svega, na žalost, kao i u politikama ovih stranaka koje ne pripadaju ustavnom luku širom EU, stoji finansijska obaveza prema režimu Vladimira Putina, koja proizilazi iz finansiranja kampanje“, smatra analitičar iz Hrvatske Davor Đenero.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

Volodimir Zelenski i Andrej Plenković, foto: Tanjug/Damir Sencar/Pool Photo 

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Ukrajina

Hrvatska

Srbija

Više od vesti

Hrvatski analitičar Đenero za Marker: Dubrovačka deklaracija obavezuje potpisnike (VIDEO)

Hrvatski analitičar Đenero za Marker: Dubrovačka deklaracija obavezuje potpisnike (VIDEO)

Tagovi: