U saopštenju koje su preneli hrvatski mediji navodi se da je presuda rezultat sporazuma, budući da je bivša ministarka iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) priznala optužbe u tom slučaju koji je pokrenuo EPPO.
Žalac je pre sporazuma uplatila 200.000 evra na ime delimične naknade štete.
U toku je postupak protiv bivšeg direktora Centralne agencije za finansiranje i ugovaranje programa i projekata EU (SAFU) Tomislava Petrica i dvojice preduzetnika.
EPPO je optužio Žalac i ostale za zloupotrebu položaja i ovlašćenja i trgovanje uticajem. U optužnici je navedeno da je Žalac 2017. pokrenula postupak javne nabavke za informacijski sistem i preduzetniku i njegovim firmama obezbedila povlašćen položaj. Neosnovano je povećala procenjenu vrednost nabavke i sprovela pregovarački postupak nabavke bez objave javnog poziva.
Procenjuje se da je malverzacijama budžet EU oštećen za oko milion evra, a hrvatski budžet za oko 300.000.
Žalac je nedavno priznala krivicu i u drugom slučaju, odnosno da je preko bivše državne sekretarke Josipe Pleslić bratu sređivala polaganje ispita. Sporazumno je na sudu u Zagrebu osuđena na godinu dana uslovnog zatvora.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bivša ministarka Hrvatske osuđena na dve godine zatvora zbog malverzacija EU novcem

On je kao kandidat ujedinjene levice, stranaka Možemo i Socijaldemokratske partije (SDP), pobedio nezavisnu kandidatkinju Mariju Selak Raspudić.
Tomašević je osvojio više od 57 odsto glasova ili njih oko 130.000, a Selak Raspudić oko 42 odsto ili 96.000.
Tomašević je u prvom krugu izbora pre dve nedelje umalo pobedio već u prvom krugu, ali budući da nije osvojio više od 50 odsto glasova izašlih na biračišta održan je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/lokalni-izbori-u-hrvatskoj-manje-biraca-glasalo-nego-u-prvom-krugu">drugi krug izbora</a> u koji su ušla dva kandidata s najvećim brojem glasova.
Tomašević je večeras u pobedničkom govoru u izbornom štabu izrazio zadovoljstvo rezultatima izbora i najavio nastavak borbe za bolji i kvalitetniji život u Zagrebu.
"Novi mandat nas obavezuje ne samo prema onima koji su glasali za nas, već i prema onima koji su glasali za moju protivkandidatkinju i koji nisu glasali. Obavezuje nas da i dalje radimo u javnom interesu za bolji i kvalitetniji život svih Zagrepčana", istakao je Tomašević u pobedničkom govoru.
On je naglasio da je prvi mandat bio "mandat oporavka, a sledi je mandat razvoja od kojeg će korist imati svi".
Koalicija Možemo i SDP osvojila je na lokalnim izborima, 18. maja, i najviše glasova za zagrebačku skupštinu u kojoj će imati većinu odborničkih mesta.
Građani Hrvatske danas su u drugom krugu birali 44 gradonačelnika, 12 župana i 62 opštinska načelnika u kojima nijedan od kandidata u prvom krugu pre dve nedelje nije osvojio više od 50 odsto glasova izašlih birača.
Najzanimljivi je bio izbor gradonačelnika u tri najveća grada, Zagrebu, Splitu i Rijeci.
U Splitu je pobedio kandidat vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislav Šuta.
On je u drugom krugu pobedio dosadašnjeg gradonačelnika Ivicu Puljka iz stranke Centar koji je večeras najavio povlačenje iz politike.
U Rijeci je pobedila Iva Rinčić iz Akcije mladih i partnerskih stranaka koja je osvojila više glasova od aktualnog gradonačelnika, nezavisnog Marka Filipović.
Socijaldemokratska partija, koja je u Rijeci na vlasti više od 30 godina, ostala je pre dve nedelje bez kandidata u drugom krugu budući da je kandidatkinja te stranke, aktuelna zamenica gradonačenika Sandra Krpan završila na trećem mestu u prvom krugu.
Ta stranka se odlučila za Krpan umesto aktuelnog gradonačelnika Marka Filipovića, sada već bivšeg SDP-ovca, koji je naknadno ušao u izbornu trku kao nezavisni kandidat.
Premijer Hrvatske i predsednik HDZ Andrej Plenković izrazio je večeras zadovoljstvo ukupnim rezultima lokalnih izbora, a posebno je istakao pobedu HDZ u Splitu i u prvom krugu u Osijeku.
On je rekao da je HDZ ukupno na lokalnim izborima pobedio u 280 od 576 jedinica lokalne i regionalne samouprave, što je 48,6 odsto. "To je uverljiva ukupna pobeda HDZ", naglasio je Plenković.
Izvor: Beta

200x200

Tomislav Tomašević u drugom krugu izbora osvojio novi mandat na čelu Zagreba

Manje od četvrtine birača, njih 23,45 odsto, glasalo je danas u drugom krugu lokalnih izbora u Hrvatskoj do 16.30 sati, saopštila je hrvatska Državna izborna komisija (DIP).
U brojkama, glasalo je 637.359 birača, od 2.883.000, koliko ih ima pravo glasa, prenela je Hina.
To je osetno manji odziv od prvog kruga lokalnih izbora, koji je održan 18. maja, kada je do istog vremena glasalo 33,06 odsto upisanih birača.
Državna izborna komisija Hrvatske saopštila je da je u drugom krugu lokalnih izbora danas do 11.30 glasalo manje birača nego u prvom krugu, njih 11,63 odsto, odnosno 322.817 od nešto više od 2,8 miliona koliko ih ima pravo glasa.
Pre dva sedmice u isto vreme glasalo je 15,12 odsto, odnosno 506.000 od 3,5 miliona, koliko ih je to moglo učiniti.
Jutros u 7 sati <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/lokalni-izbori-u-hrvatskoj-do-11-30-glasalo-je-15-12-odsto-biraca">otvorena su birališta u drugom krugu lokalnih izbora u Hrvatskoj</a>, na kojima građani odlučuju o tome ko će u iduće četiri godine voditi Zagreb, Split i Rijeku, kao i o imenima 12 župana, 44 gradonačelnika i 62 opštinska načelnika.
U drugom krugu izbora za župana, gradonačelnika i opšinskog načelnika, pobeđuje kandidat koji dobije veći broj glasova, a ako oba dobiju jednak broj, održaće se treći izborni krug.
Drugi izborni krug u Hrvatskoj održava se u 405 gradova i opšina, na 4.980 biračkih mesta, koja će biti zatvorena do 19 sati.
Rezultati izlaznih anketa biće objavljeni u 19 sati, a prvi nezvanični rezultati izborne komisije u 20 sati.
Izvor: Tanjug/FoNet

Lokalni izbori u Hrvatskoj: Do 16.30 časova glasalo manje od četvrtine birača

Na predlog premijera i predsednika HDZ-a Andreja Plenkovića, Dan državnosti se od 2020. obeležava 30. maja u spomen na konstituisanje prvog demokratski izabranog višestranačkog Sabora na taj dan 1990.
Taj dan se kao Dan državnosti obeležavao od 1991. do početka 2000-ih, kada je vlast na izborima od HDZ-a preuzela koalicija okupljena oko Socijaldemokratske partije (SDP).
Milanović, koji dolazi iz SDP-a, od početka bojkotuje taj datum nazivajući ga praznikom HDZ-a i smatra da bi iz istorijskih razloga Dan državnosti i dalje trebalo da bude 25. juna, na dan kada je Sabor 1991. doneo odluku o pokretanju postupka razdruživanja od ostalih jugoslovenskih republika.
Slično kao prethodnih godina, predsednik danas učestvuje na svečanosti povodom Dana Grada Zagreba.
Za razliku od predsednika, koji nije uputio čestitku povodom Dana državnosti, premijer Andrej Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković, obojica iz HDZ-a, čestitali su građanima praznik. Plenković je istakao da je reč o datumu koji „simbolizuje viševekovne težnje hrvatskog naroda za državom i slobodom“.
„Na izazovnom putu prema slobodi i suverenosti, Hrvatska se oduprla velikosrpskoj agresiji, uspostavila demokratski poredak i izgradila snažne institucije, te izborila međunarodno priznanje. Taj smo istorijski cilj ostvarili zahvaljujući viziji i vođstvu prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i nesebičnoj žrtvi hrvatskih branitelja“, napisao je Plenković u čestitki.
Povodom Dana državnosti u Zagrebu su jutros na groblju Mirogoj položeni venci, a prigodni program organizovan je na zagrebačkom jezeru Jarun, gde je, među ostalim, poslepodne planirano izvođenje vežbi prikaza sposobnosti Hrvatske vojske, prelet višenamenskih borbenih aviona Rafale i koncert džez orkestra.
Izvor: Beta

U Hrvatskoj Dan državnosti, Milanović ponovo bojkotuje svečanost

Međunarodna vojna vežba "IMMEDIATE RESPONSE 25“ u organizaciji američke vojske sprovodi se radi usklađivanja sposobnosti američkih i evropskih snaga u operacijama velikih razmera. &nbsp;
Vežba je usmerena je na razvoj kapaciteta u podršci regionalnih planova NATO, a deo je skupa vežbi koje sprovodi Komanda američkih kopnenih snaga za Evropu i Afriku (USAREUR-AF). &nbsp;
Vežbe će biti izvedene od 26. maja do 9. juna u nekoliko zemalja regiona i u Grčkoj i Slovačkoj, uz angažovanje ukupno 12.000 pripadnika oružanih snaga dvadesetak zemalja, navodi u saopštenju hrvatsko ministarstvo odbrane. &nbsp;
Istovremeno se ,kao proširenje sprovode i vežbe "LAUFER 25" i "LIFT 25" pod vodstvom hrvatske vojske, u kojima će osim snaga iz BiH, Albanije, Crne Gore, Kosova i Severne Makedonije, učestvovati i slovenački, nemački i američki vojnici. &nbsp;
Vežbe će se izvoditi na vojnom vežbalištu "Gakovo" kod Grubišnog polja, vojnim poligonima "Eugen Kvaternik" u Slunju, "Josip Markić" u Kninu i u kasarni "Josip Jović" u Udbini, a tokom pripreme i vežbi na tim lokacijama MORH upozorava na pojačanu buka i intenzivniji drumski saobraćaj.
Izvor: FoNet

Ministarstvo odbrane Hrvatske: Tri vojne vežbe okupljaju 2.500 vojnika u naredne dve sedmice

Jedno od najvećih iznenađenja lokalnih izbora u Hrvatskoj, svakako je to što Socijaldemokratska partija (SDP) posle mnogo godina, tačnije punih 35, neće više voditi Rijeku. 
“Unutar partije su najčešće bili stranački problemi, ali činjenica je da je SDP izgubio i grad Sisak nakon 3 mandata. Gubitak dva poprilično velika grada, Rijeka je daleko najuticajnija. Iz Siska je ipak upozorenje da nešto ne valja na terenu. Da nešto treba menjati na terenima. Sa druge strane deveti mandat za redom dobio je gradonačelnik Krka. Dario Vasilić je večni gradonačelnik Krka. Ima još takvih, imate nekih od 2006 nekih i od ranije”, kaže analitičar i komunolog Krešimir Macan.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/lokalni-izbori-u-hrvatskoj-do-11-30-glasalo-je-15-12-odsto-biraca">Po rezultatima izbora</a>, građanke i građani Zagreba su u velikoj meri podržali aktuelnog gradonačelinka Tomislava Tomaševića. Ipak, u glavnom gradu Hrvatske konačni pobednik izbora će biti odlučen u drugom krugu glasanja, zakazanom za 1 jun.
“Vrlo je izvesna pobeda Tomaševića, zato što je on već imao skupštinu, sada je već jasno da ima pobedu u skupštini. Njemu je malo falilo za drugi krug jer ima saradnju sa SDP-om. Tu je SDP dobro procenio da mora započeti saradnju. Ovo je super primer kada imate jako negativnu kampanju, koja se odbila nazad onima koji su je potencirali, tako da su oni pali, a gradonačelnik se uzdigao. I pritisci kroz tužilaštvo i pritisci da su nepošteni za tu aferu, koja je stvarna, ali nije nužno vezana, za gradonačelnika su bili kontra-produktivni. Motivisali su njihove birače da izađu da ga podrže. Makar nisu uvek zadovoljni sa svim što rade", navodi.


<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FPmc5fERxHUE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Macan je kazao da će do održavanja drugog kruga glasanja u Vukovaru biti borba “za glas svakog Srbina”. Tamo će situacija biti neizvesna, do samog kraja, o čemu je nedavno za Insajder govorio i zamenik <a href="https://www.insajder.net/teme/sta-predstavnici-srpske-manjine-ocekuju-od-lokalnih-izbora-u-hrvatskoj-video" target="_blank">gradonačelnika Srđan Kolar </a>iz redova srpske manjine.
“U Vukovaru se dogodilo isto, tako da imamo podelu bivših drugara. Iz Domovinskog pokreta i partnera suverenisti i zajedno sa HDZ-om su podelili teren u dve desne hrvatske opcije, ali nijedna nema većinu i ne može je dobiti bez glasova srpskih birača. To će morati da se dogodi ispod žita. Mi ćemo da znamo konačni rezultat, ali ko je za koga glasao to nećemo moći da analiziramo. Ali činjenica da mi u gradskom veću već vidimo da će srpske stranke da odluče o većini i o partnerima, može da se desi i apsurd da Domovinski pokret (DP), koji je bio protiv učestvovanja Pupovca u vladi, da će morati na lokalnom nivou u Vukovaru da sarađuje sa Pupovcem”, kaže Macan. 
Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac je rekao da je zadovoljan rezultatima, lokalnih izbora. Na osnovu čega se temelji to zadovoljstvo i kakva je pozicija srpskih stranaka na lokalu u Hrvatskoj, bilo je pitanje za sagovornika Insajdera.
“Zbog jednog povoljnog zakonskog rešenja, koji favorizuje sve manjine tamo gde su prisutne, oni imaju svi pravo na dožupane i dogradonačelnike, koji se biraju na posebnim listama, to je dosta dobro regulisano i manjinske stranke to dobro koriste. Oni svuda gde mogu jako dobro zastupljeni i aktivno učestvuju u vlasti i zato je Pupovac zadovoljan”, zaključuje komunikolog i analitičar Krešimir Macan iz Zagreba.
Izvor: Insajder

Teme

Krešimir Macan o hrvatskim lokalnim izborima: U Vukovaru podela bivših drugara (VIDEO)

"Ostvarili smo zapravo veoma dobar rezultat, gotovo odličan rezultat, što se tiče Samostalne demokratske srpske stranke, kao najsnažnije srpske stranke u Republici Hrvatskoj i najsnažnije manjinske stranke. Praktički smo ponovili, pojačali rezultate od pre četiri godine, što je uspelo veoma malom broju političkih stranaka u hrvatskom političkom životu općenito”, rekao je Pupovac za RTS.
Pupovac je naglasio da, nezavisno od toga da li je deo vladajuće većine ili ne, ta stranka zadržava svoju važnu ulogu u predstavljanju Srba u Hrvatskoj, kao samostalna, i kao uticajna i među Srbima i uopšte među građanima Hrvatske u lokalnim sredinama, u kojima osvajaju mesta načelnika, zamenika gradonačelnika, zamenika opštinskih načelnika ili zamenika župana ili članova predstavničkih tela na svim tim nivoima.
Na pitanje da li je Srbima u Hrvatskoj veći neprijatelj ekstremna desnica ili demografija, Pupovac je rekao da su neprijatelji i jedno i drugo.
"Ekstremna desnica prisiljava ljude na to da pognu glavu i da se sklone od svoje pripadnosti srpskoj zajednici, a demografija zbog starosne dobi nam snažno utiče na ukupan broj Srba u Republici Hrvatskoj. Tako da se moramo boriti i protiv jednog i protiv drugog”, zaključio je Pupovac.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/lokalni-izbori-u-hrvatskoj-do-11-30-glasalo-je-15-12-odsto-biraca">U Hrvatskoj su juče održani lokalni izbori u 428 opština</a>, 127 gradova i 20 županija, kao i Zagrebu, koji ima status grada i županije.&nbsp;
Pripadnici nacionalnih manjina, <a href="https://www.insajder.net/teme/sta-predstavnici-srpske-manjine-ocekuju-od-lokalnih-izbora-u-hrvatskoj-video">među kojima i srpska, na lokalnim izborima birali su iz svojih redova</a>, između ostalih, deset zamenika župana, 18 zamenika gradonačelnika i 39 zamenika opštinskih načelnika, ali i načelnike, između ostalih, u Dvoru, Gvozdu, Krnjaku, Donjem Lapcu, Erdutu, Civljanu i Kistanju.
Izvor: Tanjug

Pupovac: Na lokalnim izborima u Hrvatskoj pojačali smo rezultate od pre četiri godine

Najzanimljivi je Zagreb gde je u drugi krug očekivano ušao aktuelni gradonačelnik Tomislav Tomašević, kandidat ujedinjene levice, stranaka Možemo i Socijaldemokratske partije (SDP), kome je malo nedostajalo za pobedu već u prvom krugu.&nbsp;
Prema obrađenim gotovo svim biračkim mestima u Zagrebu, Tomašević je osvojio više od 47 odsto glasova ili oko 130.000 glasova i u drugom krugu će se sučeliti s drugoplasiranom, nezavisnom kandidatkinjom Marijom Selak Raspudić koja je osvojila oko 15 odsto glasova (43.000 glasova). 
 
Bez drugog kruga ostao je kandidat vladajuće stranke na nacionalnom nivou, Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Mislav Herman koji je osvojio oko 13 odsto glasova. Izlaznost u Zagrebu bila je oko 43 odsto. 
 
Koalicija Možemo i SDP osvojila je uverljivo najviše glasova za zagrebačku skupštinu i obezbedila većinu odborničkih mesta. 
 
U Splitu su u drugi krug izbora za gradonačelnika ušli aktuelni gradonačelnik Ivica Puljak (Centar) sa osvojenih oko 35 odsto glasova i HDZ-ov kandidat Tomislav Šuta s nešto ispod 30 odsto. 
 
Zanimljivo je da su u drugi krug izbora za gradonačelnika Rijeke ušli Iva Rinčić (Akcija mladih i partnerskih stranaka) s osvojenih oko 40 odsto glasova i aktualni gradonačelnik Marko Filipović (nezavisni) s oko 20 odsto. 
 
SDP, koja je na vlasti u Rijeci više od 30 godina, ostala je bez kandidata u drugom krugu budući da je kandidatkinja te stranke, aktuelna zamenica gradonačenika Sandra Krpan završila na trećem mestu. 
 
Ta stranka se odlučila za Krpan umesto aktuelnog gradonačelnika Marka Filipovića, sada već bivšeg SDP-ovca, koji je naknadno ušao u izbornu trku kao nezavisni kandidat. 
 
U Osijeku je očekivano već u prvom krugu uverljivo pobedio aktualni gradonačelnik Ivan Radić (HDZ) koji je osvojio više od 70 odsto glasova. 
 
Premijer i predsednik HDZ Andrej Plenković izjavio je večeras u izbornom štabu HDZ u Zagrebu da je zadovoljan rezultatima, jer je "ukupno gledajući Hrvatska i dalje dominantno plave boje". On je naglasio da nije razočaran rezultatom kandidata HDZ za gradonačelnika Zagreba, jer je HDZ-ova lista druga po broju glasova za Skupštinu grada Zagreba. 
 
Plenković je posebno pohvalio stranačke rezultate na području Slavonije, delova Dalmacije i Banije, dok je za Rijeku rekao da je "potpuna katastrofa SDP". 
 
Građani Hrvatske danas su birali lokalnu vlast, a u brojnim gradovima i županijama biće održan drugi krug izbora za dve nedelje. Za opštinska i gradska veća, županijske skupštine i Gradsku skupštinu Zagreba, načelnike, gradonačelnike i župane kao i njihove zamenike kandidovalo se više od 31.000 kandidata, što je 7.770 manje nego pre četiri godine. 
 
Opštinski načelnici, gradonačelnici i župani biraju se većinom glasova, a da bi bili izabrani moraju da dobiju više od 50 odsto glasova izašlih na birališta, a ukoliko to ne uspeju, drugi krug će biti održan za dve nedelje, 1. juna. 
 
Hrvatska ima 576 lokalnih jedinica - 428 opština, 127 gradova i 20 županija uz grad Zagreb koji ima poseban status grada i županije. 
 
U sedam gradova i 112 opština su izbori već ranije odlučeni, jer se u njima kandidovao samo po jedan kandidat ili jedna lista, a većina unapred poznatih gradonačelnika i načelnika je iz HDZ-a. 
 
I pripadnici nacionalnih manjina birali su iz svojih redova, među ostalim, deset zamenika župana, 18 zamenika gradonačelnika i 39 zamenika opštinskih načelnika. 
 
Što se tiče zamenika župana, pripadnici srpske manjine birali su ih u sedam županija - Karlovačkoj, Ličko-senjskoj, Osječko-baranjskoj, Vukovarsko-sremskoj, Šibensko-kninskoj, Sisačko-moslovačkoj i Bjelovarsko-bilogorskoj. 
 
Među strankama srpskog predznaka, najuticajnija je Samostalna demokratska srpska stranka koja ima i tri mesta u saboru Hrvatske koja su zagarantovana za srpsku nacionalnu manjinu.
<h2>Birališta zatvorena u 19 časova</h2>
U Hrvatskoj je u 19 časova zatvoreno svih 6.600 biračkih mesta na kojima su birači odlučivali o lokalnoj vlasti za iduće četiri godine - većima i skupštinama opština, gradova i županija, kao i načelnicima, gradonačelnicima i županima.
Prve rezultate Državno izborno povereništvo (DIP) objavilo je u 21 sat i ažuriralo ih svakih 15 minuta, a oko 23 sata trebalo bi da bude jasnija slika izbornih pobednika i gubitnika, navodi agencija Hina. 	
Prema prvim izlaznim anketama, HDZ-ov Ivan Radić u prvom krugu izbora za gradonačelnika u Osijeku je osvojio 72,12 odsto glasova, Tomislav Tomašević (Možemo i SDP) u Zagrebu je osvojio 49,59 odsto glasova, dok u Rijeci vodi Iva Rinčić (Akcija mladih i partnerskih stranaka) s 39,85 odsto, a Ivica Puljak u Splitu osvojio je 36,25 odsto. 	
Na današnjim lokalnim izborima zabeležen je slabiji odaziv nego na izborima pre četiri godine - na nivou države odaziv je bio 33,06 odsto što je oko 2,5 posto slabije nego 2021. 	
Oko 3,5 miliona hrvatskih birača danas je biralo lokalnu vlast za iduće četiri godine, veća i skupštine općina, gradova i županija, kao i načelnike, gradonačelnike i župane i njihove zamenike, u ukupno 576 jedinica.
Do 16.30 časova glasala skoro trećina birača
Oko trećine hrvatskih birača iskoristilo je do danas popodne svoje pravo da donesu odluku o lokalnoj vlasti za iduće četiri godine, objavila je Državna izborna komisija (DIP).
Do 16.30 časova glasalo je 33,06 oosto birača, što je 2,48 odsto manje nego na lokalnim izborima u maju 2021, saopštila je DIP, prenosi Hina.
Državna izborna komisija saopštila je da je danas do 11.30 glasalo 505.980 birača, preneli su mediji u Zagrebu.&nbsp;
Pre četiri godine do tada je glasalo 15,47 odsto građana, a pre osam 15,98 odsto birača.&nbsp;
Birališta su otvorena jutros 7.00, a biće zatvorena u 19 sati, do kada je na snazi izborna tišina.&nbsp;
U Hrvatskoj je jutros u 7.00 sati otvoreno 6.600 biračkih mesta na kojima birači odlučuju o lokalnoj vlasti za iduće četiri godine - većima i skupštinama opština, gradova i županija, načelnicima, gradonačelnicima i županima.	
Glasa se u 576 lokalnih jedinica, 428 opština, 127 gradova i 20 županija, kao i Zagrebu koji ima status grada i županije.   &nbsp;&nbsp;&nbsp;
Za opštinska i gradska veća, županijske skupštine i zagrebačku Gradsku skupštinu, načelnike, gradonačelnike i župane, kao i njihove zamenike kandidovala su se 31.082 kandidata, što je 7.770 manje nego pre četiri godine.
Ove godine na<a href="https://www.insajder.net/teme/sta-predstavnici-srpske-manjine-ocekuju-od-lokalnih-izbora-u-hrvatskoj-video"> lokalnim izborima u Hrvatskoj</a> najstariji kandidat ima 96 godina. Ipak, starosna dob kandidata nije problem, koliko problem predstavljaju sumnje i nepravosnažne presude zbog korupcije, ali i ratnih zločina – kao što je to slučaj sa Branimirom Glavašem.&nbsp;
Kada je reč o srpskoj zajednici, sleduje joj manje mesta, jer prema popisu iz 2021. godine Srba u Hrvatskoj ima 3,2 odsto, dok ih je na prethodnom popisu bilo 4,3 odsto. 
 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgaqT519c3xQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 

Izvor: Beta. FoNet, Insajder

Lokalni izbori u Hrvatskoj: Zagreb, Split i Rijeka dobijaju gradonačelnike u drugom krugu za dve nedelje

Utvrđeno je da su 28-godišnji mladić i 25-godišnja devojka, radi dalje preprodaje, nabavljali veće količine tableta koje u sebi sadrže aktivne supstance klonazepam, zolpidem tartarat, alprazolam, zolpidem, lorazepam ili diazepam, koje se nalaze na popisu droga, psihogenih supstanci i biljaka iz kojih se može dobiti droga, i supstanci koje se mogu koristiti za izradu droga.
Tablete su skrivali u stanu na području naselja Prečko u kojem su neprijavljeno boravili, nakon čega su ih preprodavali na crnom tržištu.
Pretres stana u Prečkom izvršen je pre dva dana.
Policajci su u stanu pronašli 154.280 tableta zolpidema, 133.570 tableta lorazepama, 89.220 tableta zolpidem tartarata, 55.020 tableta alprazolama, 51.340 tableta klonazepama i 11.910 tableta diazepama.
Pored toga, 28-godišnji mladić je, sa ciljem da ih upotrebi kao prave, nabavio falsifikovanu ličnu kartu i falsifikovanu vozačku dozvolu jedne od zemalja Evropske unije na tuđe ime.
U tim ispravama se nalazila integrisana njegova fotografija.
Isprave je koristio od 22. septembra 2024. godine do 14. maja 2025. godine kao prave u najmanje 17 navrata, prilikom korišćenja najma različitih vozila i zaključivanja ugovora o najmu sa trgovačkim društvom za iznajmljivanje automobila sa sedištem u Velikoj Gorici.
Nakon dovršenog kriminalističkog istraživanja osumnjičeni su predati pritvorskom nadzorniku.
Kaznena prijava je dostavljena nadležnom državnom tužilaštvu.
Izvor: Tanjug

U stanu u Zagrebu kod mladića i devojke iz Srbije pronađeno skoro 500.000 tableta

Izborna tišina &nbsp;traje tokom celog današnjeg dana i sutra do 19 sati, to jest, do zatvaranja 6.600 biračkih mesta koliko će ih u nedelju biti otvoreno, prenosi Index.hr.
Državna izborna komisija pozvala je sve aktere izbora, ali i građane i medije da poštuju tišinu, tim pre što su za njeno kršenje propisane visoke novčane kazne.
Kreću se od 398 evra za fizičko lice do 66.361 evra za pravno lice, recimo političku stranku koja prekrši tišinu.
Odgovorno pravno lice i kandidati mogu biti kažnjeni od 1.327 do 3.981 evra.
Nešto više od 3,5 miliona hrvatskih birača u nedelju bira lokalnu predstavničku i izvršnu vlast-
Za razliku od svih drugih izbora, na lokalnim izborima birači mogu glasati samo u mestu prebivališta.
<h2>Lokalni izbori u Hrvatskoj: Više od 31.000 kandidata, odlučujuće borbe u Zagrebu, Splitu i Rijeci</h2>
U 576 hrvatskih lokalnih jedinica, 428 opština, 127 gradova i 20 županija, kao i Zagrebu koji ima status grada i županije, u nedelju, 18. maja, biće održani lokalni izbori.
Za opštinska i gradska veća, županijske skupštine i zagrebačku Gradsku skupštinu, načelnike, gradonačelnike i župane, kao i njihove zamenike, kandidovalo se 31.082 kandidata, što je 7.770 manje nego pre četiri godine.
I ovaj put, broj kandidata je veći od broja kandidatkinja — kandidata je oko 57 odsto, a kandidatkinja 42 odsto. Kandidati prosečno imaju gotovo 48 godina, kandidatkinje 45, što je u proseku 47 godina. Dvoje najmlađih tek je odnedavno punoletno, a najstariji kandidat ima 96 godina.
Pripadnici nacionalnih manjina na predstojećim lokalnim izborima biraće iz svojih redova, između ostalih, deset zamenika župana, 18 zamenika gradonačelnika i 39 zamenika opštinskih načelnika.
Zamenike župana pripadnici <a href="https://www.insajder.net/teme/sta-predstavnici-srpske-manjine-ocekuju-od-lokalnih-izbora-u-hrvatskoj-video">srpske manjine biraće</a> u sedam županija — Karlovačkoj, Ličko-senjskoj, Osječko-baranjskoj, Vukovarsko-sremskoj, Šibensko-kninskoj, Sisačko-moslavačkoj i Bjelovarsko-bilogorskoj.
Pravo na zamenika župana u Bjelovarsko-bilogorskoj ima i češka manjina, dok italijanska ima u Istarskoj, a romska u Međimurskoj županiji.
Najviše zamenika načelnika iz svojih redova, 18, biraće pripadnici srpske manjine, a u osam — zamenike gradonačelnika.
U 12 opština u kojima neka nacionalna manjina čini većinu, pripadnici hrvatskog naroda iz svojih redova biraju zamenike načelnika, između ostalih, u Dvoru, Gvozdu, Krnjaku, Donjem Lapcu, Erdutu, Civljanima i Kistanju.
Najuticajnija srpska stranka je SDSS, koja ima i tri zagarantovana poslanička mesta u Hrvatskom saboru.
U sedam gradova i 112 opština nedeljni izbori u Hrvatskoj su izvesni, jer se u njima kandidovao samo po jedan kandidat, a poznati su i sastavi 35 opštinskih veća za koje je, takođe, istaknuta samo po jedna lista.
Što se ostalih gradova i opština tiče, analitičari procenjuju da će ovi lokalni izbori biti neizvesni. Najviše pažnje privlači izborna trka za gradonačelnika Zagreba, u kojoj, prema anketama, vodi aktuelni gradonačelnik Tomislav Tomašević, s tim da će se o pobedniku najverovatnije odlučivati u drugom izbornom krugu, za dve nedelje — 1. juna.
Predizborne ankete, uoči izborne tišine koja počinje u ponoć, predviđaju tesne borbe širom Hrvatske i pokazuju da vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) ne vodi u najvećim gradovima, uz izuzetak Osijeka.
Aktuelni gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, koji je zajednički kandidat stranaka Možemo i Socijaldemokratske partije (SDP), ima šest protivkandidata, pa ankete predviđaju održavanje drugog izbornog kruga, jer niko neće osvojiti više od 50 odsto glasova izašlih na birališta u glavnom gradu.
Što se tiče izbora za Skupštinu Grada Zagreba, većinu od 47 odbornika trebalo bi da zadrži koalicija Možemo i SDP, koja vodi sa 37,7 odsto glasova. HDZ je na drugom mestu s oko 15 odsto, a lista Selak Raspudić treća sa oko 12 odsto, pokazala je anketa Promocija plusa na hrvatskom RTL-u.
U većini većih gradova ankete predviđaju drugi krug izbora za gradonačelnika. U Splitu, prema istoj anketi, vodi aktuelni gradonačelnik Ivica Puljak iz Centra s nešto više od 30 odsto glasova, a na drugom mestu je HDZ-ov Tomislav Šuta s oko 24 odsto glasova.
Neizvesno je u Rijeci, gde se prvi put u više od 30 godina dovodi u pitanje pobeda Socijaldemokratske partije, i to zbog unutarstranačkog sukoba uoči lokalnih izbora.
Ta stranka je, naime, kandidovala dosadašnju zamenicu gradonačelnika Sandru Krpan, ali je neočekivano u izbornu trku ušao aktuelni gradonačelnik Marko Filipović kao nezavisni kandidat. Iako mu ankete ne daju velike šanse za ulazak u drugi krug, Filipović će uzeti deo glasova SDP-u, što, smatraju analitičari, otvara priliku drugim kandidatima — najviše Ivi Rinčić iz koalicije liberalnih stranaka — da se nađu u drugom krugu.
Što se Osijeka tiče, tamo je uverljivi favorit aktuelni gradonačelnik Ivan Radić, koji bi, prema predizbornim anketama, mogao da pobedi već u prvom krugu sa 70 odsto glasova birača.
Izvor: Tanjug

Hrvatska