Elena Baralji o rodno zasnovanom nasilju: U Italiji ne znamo ni tačan broj femicida, odgovornost na celom društvu (VIDEO)
Nasilje nije samo na bojnom polju ili u diplomatskoj retorici, već i mnogo bliže nama - na ulicama, u našim kućama... Posebno veliki problem Srbija ima kada je reč o rodno zasnovanom nasilju, o kojem se mnogo govori, ali se malo toga preduzima. Primera radi, pre sedam godina je najavljeno osnivanje nacionalnog tela za praćenje femicida, ali ono nije formirano, pa ne znamo tačan broj ubijenih žena; samo prošle godine mediji su zabeležili 19 slučajeva. Godinama se traži i da se u Krivičnom zakoniku femicid prepozna kao posebno krivično delo. Ali, Srbija nije jedina koja se suočava s izazovima u rešavanju tog problema. S čime se sve na tom polju suočava Italija, koja je članica Evropske unije, razgovarali smo sa Elenom Baralji iz Centra za borbu protiv nasilja "Artemizija" iz Firence.
"U Italiji je i dalje jako teško da se prebroji koliko ima femicida. U 2024. ne znamo tačno da li ih je bilo 70, 90 ili 120 jer ne postoji sistem koji to jasno prati. U Italiji je donet zakon po kojem je femicid krivično delo, pa se nadamo da će se u okviru tog zakona precizno pratiti podaci. A kako ćemo to da uradimo? S jedne strane imamo zakon koji kažnjava to krivično delo, ali s druge strane, treba da radimo na prevenciji. Dok s jedne strane imamo represivne mere u ovom veoma važnom zakonu, s druge strane nam nedostaju stalni programi u obrazovnom sistemu za decu i mlade u kojim bi se govorilo o emocionalnim odnosima, seksualnosti i slično. Postoji još jedna strana problema, a to su deca koja ostanu sama posle femicida - deca čije su majke ubili njihovi očevi ili partneri njihovih majki. Mi tu decu svrstavamo u posebnu kategoriju napuštene dece. Imamo nedavni primer femicida, kada je iza majke ostalo dete od dve godine. S jedne strane, postoji zakon koji omogućava ekonomsku podršku, ali tom detetu je potrebna podrška dok ne odraste", rekla Baralji za Svet i mi.
Sudeći po vašim rečima taj problem je takođe rasprostranjen u Italiji. Gde je odgovornost za taj problem - u društvu ili u institucijama koje bi trebalo bolje da rade svoj posao?
"Institucije moraju da igraju svoju ulogu, donosi se mnogo zakona ali se često dešava da to ne prati njihova primena. Zbog toga moramo mnogo da radimo na procedurama i na specijalističkoj obuci sudija, advokata... jer neko ko sudi, bez specijalizacije i boljeg razumevanja probleme, možda će da presudi samo prema svom shvatanju. Odgovornost je važna tema i zbog toga je važno da se aktivisti udruže jer bez toga ne možemo da se izborimo sa ovim problemima. Veoma je važno da celo društvo preuzme odgovornost, počevši od govora - da ne bude seksističkog jezika, da se obraćaju sa poštovanjem, da nema diskriminacije a zatim da se pređe na akciju u društvu. Odnosno, ponašanje na radnom mestu, u školi, na univerzitetu. Ne treba da okreeće glavu ako je vaša koleginica podnela prijavu, već je treba podržati i pomoći joj", kazala je ona.
Koja bi iskustva Italija mogla da podeli sa Srbijom kada je reč o rešavanju problema rodno zasnovanog nasilja?
"Razgovarala sam koleginicama iz Srbije i shvatile smo da je problematika ista; možemo da imamo najnaprednije zakone, i ti zakoni mogu da se primenjuju delimično ili sasvim - ali koren problema je isti. Italija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, a osnov Konvencije su kazne, ali i prevencija. Ono što imam da poručim ženama je da treba da se ujedinimo, i ne samo žene - jer su one uvek bile u prvom redovima, već i muška populacija", izjavila je Elena Baralji iz Centra za borbu protiv nasilja "Artemizija" iz Firence.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.