Macanović je, na konferenciji povodom 18. maja, kada se se obežava Dan sećanja na žene žrtve nasilja, ukazala da je postojeći zakon karatk, jasan, efikasan i da se strahuje da postoje nastojanja da se on uruši. 
Prema njenim rečima, taj zakon je omogućio ne samo izricanje hitnih mera učiniocima nasilja, već je omogućio da se kroz grupe za koordinaciju rada pravi plan podrške za žene, u saradnji nevladinog sektora, policije, tužilaštva, centara za socijalni rad i žena. 
Macanović je navela primer čoveka koji je posle pet godina u zatvoru zbog nasilja izašao, ali je uprava obavestila ženu da se on nije promenio u svom ponašanju. Ta žena se obratila grupi koja je zasedala, donela plan i policija je sačekala muškarca po izlasku iz zatvora. Sa njim je obavljen razgovor i jasno mu je stavljeno do znanja da je pod nadzorom institucija, objasnila je ona. 
Predstavljajući podatke o femicidu za period od 2011-2024. godine, Macanović je rekla da je u tom periodu ubijeno 408 žena i 15 devojaka, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/autonomni-zenski-centar-u-srbiji-od-pocetka-godine-ubijeno-osam-zena">dok je u 2024. godini ubijeno 17 žena</a>, što jeste manje nego u proteklim godinama, kako je navela. 
“Ono što je problem je što je u polovini tih slučajeva nasilje bilo prijavljivano, zbog čega postoji problem kako su institucije reagovale”, ukazala je Macanović i dodala da je od početka ove godine ubijeno osam žena i da je u četiri slučaja nasilje bilo prijavljeno. 
Macanović je navela da podaci pokazuju da su žrtve femicida najčešće žene starije od 46 godina, a 55 odsto žena je ubijeno u svom domu, gde je živela zajedno sa počiniocem. 
“Ono što statistika pokazuje je da je za ženu najopasniji njen dom”, upozorila je ona. 
Kada je reč o učiniocu femicida, podaci pokazuju da se poklapa sa starošću žena, odnosno stariji su od 46 godina i u 53 odsto slučajeva radi se o ubistvu u bračnom ili partnerskom odnosu. 
Macanović je dodala da je u 29 odsto slučajeva femicid izvršen u porodičnim odnosnima, odnosno počinilac je sin ili unuk žrtve. Žene su ubijene oruđem, najčešće nožem u 158 slučajeva, oružjem u 138, prebijanjem u 91 slučaju i 31 je udavljena, pokazuju podaci. 
Macanović ističe da je ozbiljno upozorenje kada počinilac govori o samoubistvu, jer to može ukazivati da će prvo ubiti partnerku, pa onda pokušati ili izvršiti samoubistvo. 
U 406 slučajeva femicida ostalo je 293 dece, od kojih je 107 bilo maloletno u vreme ubistva, rekla je Macanović, koja je navela da je u sedam presuda za femicid uzeta kao olakšavajuća okolnost to što je žrtva imala decu. 
U 12 slučajeva je to u presudi tretirano kao otežavajuća okolnost, dok u osam postupaka nije uticalo na presudu to što je žrtva femicida imala decu, zaključila je Macanović.
Autonomni ženski centar i organizacija Žene u crnom su danas od 14 časova na Trgu republike u Beogradu organizovale uličnu akcija "Pamtimo ubijene žene".
Cilj akcije obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja, prema rečima organizatora jeste podsećanje da femicid, kao najteži oblik nasilja prema ženama i koji za posledicu ima smrt žena, može biti sprečen ako se zajedno zalaže za promenu društvene svesti, stavova i predrasuda koje postoje u društvu.
Podsetimo, povodom obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/poverenica-drustvo-da-se-ozbiljno-bavi-problemom-femicida-zene-nisu-vlasnistvo-muskaraca">poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je</a> da je femicid ozbiljan društveni problem i da i institucije i pojedinci moraju da rade na stvaranju sigurnog okruženja za žene.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Macanović: Uplašeni smo u kom smeru država planira da menja Zakon o sprečavanju nasilja u porodici

Ta organizacija je predstavila istraživanje prema kome je u periodu od 2011. do 2024. godine ubijeno 408 žena.&nbsp;
U istraživanjima se navodi da su i dalje žene starije od 46 godina u većem riziku da budu ubijene, što pokazuje šest ubistva u ovoj godini u kojima su upravo žrtve iz te starosne grupe. 	
Takođe, istakli su da su, prema prikupljenim podacima za ovu godinu, u najmanje četiri od osam <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/poverenica-drustvo-da-se-ozbiljno-bavi-problemom-femicida-zene-nisu-vlasnistvo-muskaraca">slučajeva femicida</a> državne institucije imale informacije o ranijim prijavama nasilja nad ženama.&nbsp;
Predstavnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović (AŽC) ukazala je da je u dve trećine slučajeva žrtva bila starija od 46 godina, kao i da su maj i jul meseci sa najviše ubistava žena. 	
"Kada pogledamo Srbiju i ove podatke u odnosu na evropski prosek, ono što se zove prevalenca femicida od 100.000 žena, vidimo da je Srbija pala ispod evropskog proseka. Kada pogledate femicid u intimno-partnerskim odnosima onda se vidi ta stagnacija", rekla je Macanovićeva i dodala da prošle godine nije bilo slučajeva ubistva žena mlađih od 18 godina. &nbsp;	
Ona je ukazala da je AŽC predlagao godinama unazad nadzor nad muškarcima koji su odležali kazne za počinjena teška krivična dela, poput silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja. &nbsp;
Naglasila je i da je prethodne i ovde godine bio slučaj ubistva gde je počinilac bio progonitelj, što, prema njenim rečima, govori da se proganjanje još uvek ne prepoznaje kao visok faktor rizika koji dovodi do ubistva žena.&nbsp;
"Ono što čini razliku između muškog i ženskog proganjanja to je da muško proganjanje ubija i da toga prosto svi moramo da budemo svesni. Da to imamo kao crvenu zastavicu, kao faktor visokog rizika i da mora da se obrati pažnja", rekla je ona.&nbsp;
Macanovićeva je kazala i da je AŽC sporveo istraživanja u prepoznavanju dece kao žrtava i unapređenju položaja dece čije su majke ubijene u krivičnim postupcima u saradnji sa pravosudnom akademijom održani su treninzi za predsatvnike pravosuđa i policije. &nbsp;
Takođe, istakla je i da je pokrenuta inicijativa za uvođenje dečijeg dodatka za decu čije su majke ubijene i napisana žalba na rešenje o odbijanju davanja statusa srodničkog hraniteljstva. &nbsp;
Govoreći o odlukama suda u slučajevima femicida, ukazala je da je činjenica da je žena koja je ubijena imala maloletnu decu, uzeta kao olakašavajuća okolnost u sedam slučajeva, kao otežavajuća u 12, dok nije imalo uticaja na konačnu odluku u osam slučajeva.&nbsp;
Autonomni ženski centar i orgnazacija Žene u crnom su danas od 14 &nbsp;časova na Trgu republike u Beogradu organizovale &nbsp;uličnu akcija "Pamtimo ubijene žene". 	
Cilj akcije obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja, prema rečima organizatora jeste podsećanje da femicid, kao najteži oblik nasilja prema ženama i koji za posledicu ima smrt žena, može biti sprečen ako se zajedno zalaže za promenu društvene svesti, stavova i predrasuda koje postoje u društvu.
Izvor: Tanjug

Autonomni ženski centar: U Srbiji od početka godine ubijeno osam žena

U saopštenju je navela da je u proteklih 14 godina više od 430 žena izgubilo život u porodičnom nasilju, dok je od početka ove godine ubijeno njih osam, što opominje da društvo mora preuzeti odgovornost, preispitati propuste i aktivno raditi na stvaranju sigurnog okruženja za sve žene.
"Sistem zaštite od nasilja postoji, ali iako ne može sprečiti svako ubistvo, mora biti sposoban da preduzme sve raspoložive mere. Za to nisu dovoljne intervencije u zakonskom okviru, već je neophodno jačati kapacitete svih institucija u sistemu zaštite, kako bi se osigurala efikasna prevencija nasilja. Moramo podstaći žene da prijave nasilje, obezbediti im adekvatnu sistemsku zaštitu, kao i psihološku i materijalnu podršku", rekla je poverenica.
Janković je istakla da je <a href="https://www.insajder.net/teme/uspeh-kampanje-nvo-glas-zene-femicid-uskoro-posebno-krivicno-delo-u-bih-video">femicid </a>ozbiljan društveni problem i ukazala na duboku vezu između rodno zasnovanog nasilja i patrijarhalnih modela prema kojima su žene vlasništvo muškarca.
"Bez kontinuiranog rada na razgradnji rodnih stereotipa teško je promeniti stanje na bolje. Podizanje javne svesti o pojmu, uzrocima i posledicama femicida kroz obrazovanje, medije i kulturu, uz uključivanje poslovne zajednice i svih autoriteta u društvu, može značajno doprineti njegovom suzbijanju, jer nijedna institucija ne može sama da se bori protiv tako složenog problema", ocenila je Janković.
Izvor: Beta

Poverenica: Društvo da se ozbiljno bavi problemom femicida, žene nisu vlasništvo muškaraca

Njemu je određeno zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo, saopšteno je iz Policijske uprave u Kragujevcu. &nbsp;
On se sumnjiči da je jutros u prepodnevnim satima u Kragujevcu, u svom automobilu, nožem zadao više uboda bivšoj 41-godišnjoj bivšoj supruzi, nakon čega se istim automobilom udaljio u nepoznatom pravcu. &nbsp;
Od zadobijenih povreda žena je preminula. Policija je, ubrzo nakon događaja, pronašla automobil u blizini lica mesta, kao i osumnjičenog sa vidljivim povredama nanetim, kako se sumnja, nožem. &nbsp;
Osumnjičeni je prevezen u Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu, radi zdravstvenog zbrinjavanja. Policijski službenici, u skladu sa nalogom nadležnog tužilaštva, preduzimaju sve mere i radnje u cilju utvrđivanja svih činjenica i okolnosti ovog događaja. &nbsp;&nbsp;
Izvor: Tanjug

Uhapšen muškarac iz Kragujevca osumnjičen da je ubio bivšu suprugu

Aktivistkinja Mirjana Berklović rekla je da su žene "pod nadstrešnicom" od početka svojih života - kao devojčice intuitivno, da bi se sa nasiljem zatim upoznale "kroz teskobnu stvarnost porodičnog, partnerskog i društvenog života".
Žene se ubijaju zato što su označene kao podređene, manje vredne, slabije, rekla je ona, dodajući da se muškarci u njihovim porodicama tretiraju kao da imaju više prava i moći.
Ocenila je da su "na papiru" uspostavljeni mehanizmi koordinacije za borbu protiv femicida, ali da je primena na terenu ostala do danas jako slaba i nedosledna.
Berklović je kao ključne navela nekoliko problema, među kojima je prvi neadekvatno reagovanje policije.
Takođe, navela je, iskazi žena o zlostavljanjima se često odbacuju, minimalizuju i svode na porodične svađe, dok privremene zabrane prilazaka ne podležu kontroli policije, ostavljajući žene u riziku od produženog nasilja.
"Postupci u slučajevima nasilja u porodici su spori, često se razvlače mesecima ili čak godinama, a za to vreme žrtva ostaje u riziku", dodala je ona.
Istakla je i da se nasilnicima često izriču male ili čak uslovne kazne i tako se šalje "jeziva poruka nekažnjivosti".
Od nadležnih, aktivistkinje traže da se usredsrede na spasavanje ženskih života i obuzdaju "epidemiju porodičnog i partnerskog nasilja u Srbiji".
"Formirajte posebno državno telo za praćenje femicida koji će sistemski utvrđivati sve okolnosti i propuste koji su doveli do ubistva žena", poručeno je sa skupa.
Berklović je pozvala institucije da postupaju tako da kazne koje se izriču obeshrabruju nasilnike na ponavljanje dela, a ne da ih ohrabruju.
Navela je i neophodnost prevencije kroz rad sa dečacima i devojčicama, mladićima i devojkama kroz kontinuiranu brigu o porodicama, brigu o mentalnom zdralvlju građana i građanki Srbije.
U utorak uveče, 22. aprila, u novosadskom naselju Grbavica, kako se sumnja, S.T. (59) je ubio svoju vanbračnu suprugu B.P. (40), nanošenjem više ubodnih rana.
Uhapšen je i određeno mu je policijsko zadržavanje do 48 sati.
Izvor: Beta

Sedam minuta tišine za sedam žrtava femicida u Novom Sadu

"U Italiji je i dalje jako teško da se prebroji koliko ima femicida. U 2024. ne znamo tačno da li ih je bilo 70, 90 ili 120 jer ne postoji sistem koji to jasno prati. U Italiji je donet zakon po kojem je femicid krivično delo, pa se nadamo da će se u okviru tog zakona precizno pratiti podaci. A kako ćemo to da uradimo? S jedne strane imamo zakon koji kažnjava to krivično delo, ali s druge strane, treba da radimo na prevenciji. Dok s jedne strane imamo represivne mere u ovom veoma važnom zakonu, s druge strane nam nedostaju stalni programi u obrazovnom sistemu za decu i mlade u kojim bi se govorilo o emocionalnim odnosima, seksualnosti i slično. Postoji još jedna strana problema, a to su deca koja ostanu sama posle femicida - deca čije su majke ubili njihovi očevi ili partneri njihovih majki. Mi tu decu svrstavamo u posebnu kategoriju napuštene dece. Imamo nedavni primer femicida, kada je iza majke ostalo dete od dve godine. S jedne strane, postoji zakon koji omogućava ekonomsku podršku, ali tom detetu je potrebna podrška dok ne odraste", rekla Baralji za Svet i mi.
Sudeći po vašim rečima taj problem je takođe rasprostranjen u Italiji. Gde je odgovornost za taj problem - u društvu ili u institucijama koje bi trebalo bolje da rade svoj posao?
"Institucije moraju da igraju svoju ulogu, donosi se mnogo zakona ali se često dešava da to ne prati njihova primena. Zbog toga moramo mnogo da radimo na procedurama i na specijalističkoj obuci sudija, advokata... jer neko ko sudi, bez specijalizacije i boljeg razumevanja probleme, možda će da presudi samo prema svom shvatanju. Odgovornost je važna tema i zbog toga je važno da se aktivisti udruže jer bez toga ne možemo da se izborimo sa ovim problemima. Veoma je važno da celo društvo preuzme odgovornost, počevši od govora - da ne bude seksističkog jezika, da se obraćaju sa poštovanjem, da nema diskriminacije a zatim da se pređe na akciju u društvu. Odnosno, ponašanje na radnom mestu, u školi, na univerzitetu. Ne treba da okreeće glavu ako je vaša koleginica podnela prijavu, već je treba podržati i pomoći joj", kazala je ona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FjnU5hqUs4KU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Koja bi iskustva Italija mogla da podeli sa Srbijom kada je reč o rešavanju problema rodno zasnovanog nasilja?
"Razgovarala sam koleginicama iz Srbije i shvatile smo da je problematika ista; možemo da imamo najnaprednije zakone, i ti zakoni mogu da se primenjuju delimično ili sasvim - ali koren problema je isti. Italija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, a osnov Konvencije su kazne, ali i prevencija. Ono što imam da poručim ženama je da treba da se ujedinimo, i ne samo žene - jer su one uvek bile u prvom redovima, već i muška populacija", izjavila je Elena Baralji iz Centra za borbu protiv nasilja "Artemizija" iz Firence.
Izvor: Insajder

Teme

Elena Baralji o rodno zasnovanom nasilju: U Italiji ne znamo ni tačan broj femicida, odgovornost na celom društvu (VIDEO)

Izricanje hitnih mera koje bi sprečile nasilje u porodici ili opasnost od nasilja, bio je glavni cilj Zakona čija je primena počela u junu 2017. U policiji, tužilaštvu, Centrima za socijalni rad formirani su timovi za hitno reagovanje. Po prijavi žrtve da trpi nasilje, prvo reaguje policija, koja nasilniku izriče hitnu meru zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi, kao i &nbsp;meru udaljenja iz stana od 48 sati. Reaguje i tužilaštvo, koje u tom roku, ukoliko smatra potrebnim, podnosi zahtev sudu da se hitna mera produži za 30 dana.
Ali, šta se dešava u svakodnevnom životu? Da li je i koliko, žrtva zaista zaštićena od nasilnika? Praksa kaže da hitne mere pozitivno utiču na 80 odsto prijavljenih nasilnika. Šta je sa ostalima koji prekrše meru i nastave sa nasiljem?
"Oni postaju besni, postaju ogorčeni, hoće da isteraju neku svoju pravdu i tu je problem koji nam se javlja u praksi. Problem je što se ta hitna mera izrekne, ali kako kontrolisati samu tu meru? Mi nemamo mogućnost da kontrolišemo osim ukoliko oštećena ponovo prijavi novo nasilje policiji i tužiocu. Onda se automatski ta mera zamenjuje pritvorom", kaže za Insajder sudija Snežana Ivković iz Asocijacije žena sudija.
Dalja borba vodi se na dva fronta. Tužilac protiv nasilnika pokreće istragu po službenoj dužnosti, ali i žrtva može da podnese tužbu u parničnom postupku. Mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima, može da traje do kraja oba postupka. Centar za socijani rad uključen je u oba postupka.&nbsp;
"Centar za socijalni rad u bračnim i porodičnim odnosima daje svoje mišljenje. Pogotovo je Centar bitan prilikom razvoda, zato što nekada usled samog tog nasilja dolazi do razvoda i oni daju mišljenje kome deca treba da se povere, ko treba da vrši roditeljsko pravo i kome deca treba da pripadnu", kaže sudija Ivković.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Do-5eBf7IDOM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Baš zbog toga veliku odgovornost u zaštiti žrtava porodičnog &nbsp;nasilja ima Centar za socijalni rad. Kada se nasilje već dogodi i pokrene postupak razvoda, Centar za socijalni rad &nbsp;je institucija koja sprovodi nadzor nad porodicom. Na osnovu nekoliko drastičnih primera u poslednjih nekoliko godina pokazalo se da je do najtežih zločina došlo upravo dok je trajao nadzor. Odgovornost Centra za socijalni rad, policije, tužialstva i suda je velika; i od toga koliko brzo, odgovorno i savesno rade svoj posao – zavisi da li će nasilnik i dalje biti nasilnik, a žrtva ponovo žrtva novog krivičnog dela.
Presudom nasilniku može da se izrekne i zabrana prilaska žrtvi na još tri godine. Kontrola zabrane prilaska u mnogim zemljama rešena je stavljanjem nanogice nasilniku.
"Ukoliko se taj nasilnik približi supruzi, onda se uključuje alarm, ne samo u policijskoj stanici, nego dolazi poruka i kod same oštećene, odnosno žrtve, da je nasilnik u blizini. I automatski, neko iz policijske stanice izlazi odmah na lice mesta. To se sve jako brzo dešava i suština je da se spreči da dođe do novog nasilnog delovanja", kaže sudija Ivković.
U Srbiji za nasilnike nema nanogica, a bez kontrole te mere, žrtve su više prepuštene sebi nego zaštiti institucija.
Novinarka Tamara Marković Subota

U Srbiji za nasilnike nema nanogica, a bez kontrole te mere, žrtve su više prepuštene sebi nego zaštiti institucija (VIDEO)

Čak 55 odsto žena ubijeno je u sopstvenom domu u kome su živele sa partnerom. Gotovo da ne prođe dan da ne čujemo za novi slučaj femicida u Srbiji. I tako godinama. Iako su sada na javnoj raspravi izmene i Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku, civilni sektor upozorava na brojne sporne izmene. Prema sadašnjim izmenama, femicid i dalje neće biti posebno krivično delo.
"Ono što na prvo čitanje Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku &nbsp;može da se ustanovi - to je da ove dve radne grupe očigledno nisu međusobno razgovarale. &nbsp;Da sa jedne strane u Krivičnom zakoniku imamo povećanje kazni, &nbsp;pa i za ova krivična dela seksualnog nasilja i nasilja u porodici, a sa druge strane u Zakoniku o krivičnom postupku imamo, iako se kaže da je unapređen položaj žrtava, faktički imamo urušavanje nekih dostignutih prava žrtava određenim izmenama za koje ne znamo kako su nastale”, ocenila je za Insajder Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F4PyFUz0voi4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Iako među izmenama ima dobrih rešenja, kao što su oštrije zatvorske kazne, ima i loših rešenja koja će samo dodatno zastrašiti žrtve - koje već imaju poljuljano poverenje u institucije, ali i dodatno odugovlačiti postupak.
“Suštinski, to povećanje kazne nama rešava nešto što smo imali sada kao škola glume, gde vi imate jednog učinioca više žrtava i gde on neće moći, ako bude osuđen na kaznu zatvora neće moći biti osuđen na više od 20 godina, koliko bi možda dobio za silovanje jedne žrtve. Ovakvo pooštravanje će onemogućiti da mi dođemo do toga da ovo što tražimo to je da se promeni definicija silovanja - Da silovanje bude svaki onaj seksualni čin učinjen bez pristanka oštećenog”, dodala je Macanović.
Koliko je situacija alarmantna govori podatak da je u Srbiji za 12 godina, od 2011. do 2023. godine - ubijeno 406 žena i devojčica. Najveći broj žena ubijen je u domu. Zbog toga, i poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da ovakve izmene zakonskih rešenja više odgovaraju na nepostojeće probleme u društvu nego na potrebe žena.
"Ignoriše se sve ono o čemu pričamo godinama zbog toga što nije ni razmatrana, a kamoli prihvaćena jedna od naših inicijativa za uvođenje novog krivičnog dela - zabranu deljenja materijala polno eksplicitnog sadržaja“, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Usvajanjem Istanbulske konvencije pre 10 godina, Srbija se obavezala da svaki oblik nasilja nad ženama tretira kao društveno kažnjivo delo. Godinama se najavljuje i jedinstveni registar nasilnika – i osuđenih za seksualno uznemiravanje i odgovornih za femicid, ali ni on ne postoji. Još pre pet godina, iz Ministarstva unutrašnjih poslova najavljivali su novi sistem zaštite osoba koje su preživele nasilje – narukvicu i mobilni uređaj koji bi trebalo da alarmiraju i žrtvu i policiju. Sistem koji se uspešno primenjuje u Španiji, Portugalu i drugim evropskim zemljama, ujedno je trebalo i da bude rešenje za slučajeve kada nasilnik prekrši zabranu prilaska. Međutim, ni od toga nema ništa. I tako se problemi gomilaju, vreme prolazi, a odgovornosti nema.
Novinarka Bojana Stojanović

Femicid u Srbiji: Nova zakonska rešenja ne rešavaju nagomilane probleme (VIDEO)

Muž iskasapio suprugu. Muž ubio ženu nožem. Pucao na suprugu u porodičnom domu – to su, na žalost, samo neki primeri poslednjih dana. To što je za sedam meseci ubijeno 13 žena u <a href="https://insajder.net/teme/od-pocetka-godine-u-srbiji-ubijeno-devet-zena-femicid-i-dalje-nije-posebno-krivicno-delo-video">porodičnom nasilju</a> samo je podsetnik da su strože mere u ovoj oblasti neophodne.
Ministarka bez portfelja za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i osnaživanje žena, Tatjana Macura za Insajder objašnjava da je, prema podacima MUP-a, samo tri odsto ubijenih žena prijavilo nasilje. Zbog toga je, kaže, neophodno vratiti izgubljeno poverenje u institucije.
„Najvažnije je nasilje prijaviti. Prijavu može podneti žrtva ili neko ko ima neposredno saznanje da nasilje postoji. Žene, kao najčešće žrtve porodičnog nasilja, imaju strah da prijave nasilje jer se plaše da neće dobiti adekvatnu podršku i da će situacija postati gora. Naš zadatak je da realno sagledamo kapacitete pojedinaca u sistemu. Nekome će biti potrebna edukacija, nekome će biti potrebna doedukacija, a neke koji ne rade dobro svoj posao sa tog posla treba i skloniti“, kaže Macura za Insajder.
Da bi se vratilo poverenje žena u institucije da će biti zaštićene kada <a href="https://insajder.net/emisije/tabu/tabu-femicid-i-mizogina-kultura-jxj4il7l">prijave nasilje</a>, neophodna je mnogo bolja unutrašnja kontrola i nadzor rada službenika, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za Insajder.
„Bilo bi nužno da se obezbede opšte usluge podršku u svim opštinama, da žrtve imaju informaciju kome da se jave, da ljudi koji rade u tim službama znaju na koga da upute žrtve za odgovarajuću vrstu pomoći. Međutim, nužno je da se paralelno radi i na prevenciji, koja je zapostavljena više od deceniju. Obrazovni sistem bi morao da se na dosledan način, na svim nivoima – od vrtića do fakulteta, pozabavi prevencijom svih oblika nasilja i razvojem tolerancije, ravnopravnosti, nenasilja“, dodaje Ignjatović.
Sa tim je saglasna i ministarka Tatjana Macura. Dodaje da se zbog onih koji svoj posao obavljaju delimično ili ne ga obavljaju uopšte gubi poverenje u institucionalnu podršku i zaštitu.
“Iako takvih pojedinaca nema mnogo, dovoljan je i jedan slučaj da završi u medijima da se pojača utisak da institucije ne rade uopšte. A kao što vidimo iz podatka o izrečenim hitnim merama kojih je, da podsetim, samo u prošloj godini bilo preko 32.000, to nije tako. Ukratko, osnaživanjem sistemske podrške osnažujemo i žrtvu da prijavi nasilnika jer će znati da je instuticionalni odgovor snažan i biće sigurno u manjem strahu da prijavi nasilje”, smatra Macura.
Ipak, za Tanju Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, koji godinama poziva nadležne da unaprede sistem zaštite tako što bi femicid bio posebno krivično delo, jačanje sistemske podrške u Srbiji je teško izvodljivo.
„Sve navedeno teško je ostvariti u kontekstu koji normalizuje nasilje u javnoj sferi, od strane visoko pozicioniranih državnih službenika i političara, ali i kroz medije. U tom kontekstu puko pozivanje žena da prijave nasilja ne može da dovede do njihove spremnosti da to i učine, posebno kada je reč o opasnom nasilju i zastrašenim i kontrolisanim žrtvama“, kaže Ignjatović.&nbsp;
Usvajanjem Istanbulske konvencije pre 10 godina, Srbija se obavezala da svaki oblik nasilja nad ženama tretira kao društveno kažnjivo delo. To potvrđuju i domaća zakonska rešenja – od Krivičnog zakonika do Zakona o rodnoj ravnopravnosti u kojima je svaki oblik nasilja nad ženama krivično delo koje se mora sankcionisati.
&nbsp;Izvor: Insajder

Femicid